Sport
10.05.2022. 13:19
Sport
29.05.2022. 18:04
Zoran Šećerov
Srpski fudbal
Superliga – teatar apsurda
Da li je srpski fudbal i zaista "teatar apsurda“. Čini se da jeste. Uostalom, upravo završena sezona je to nedvosmisleno i potvrdila. Uz uspehe, pre svega reprezentacije, takođe i dva kluba na evropskoj sceni, Srbiji se dogodilo i prvenstvo sa svim anomalijama prisutnim godinama unazad i kvalitetom igre koji je bio ispod željenog proseka.
Fudbalsko prvenstvo je totalno neinteresantno. Takmičile su se samo dve ekipe“, komentar je nekadašnjeg asa Radeta Bogdanovića.
Istina, ova njegova priča je od prošle godine. U ovoj se, da apsurd bude veći, ništa nije promenilo. Bilo je čak i nekih mnogo gorih događanja. U tom i takvom nadmetanju Zvezda je šampion. Peti put u nizu ili 33. u istoriji kluba.
Fer i sportski je da se boljem čestita. Iz Humske, i ne samo Humske, na adresu u Ljutice Bogdana takav "tekst“ nije stigao. A trebalo je. Postoji i odgovor zašto? Koliko juče fudbal je u mnogim zemljama, pa i našoj, bio deo kulture. Više nije. Odavno je zapravo slika nesuvisle arogancije, pakosti, licemerja i laži. Takođe i pohlepe uokvirene u površnu opservaciju stvarnosti.
Istina je i to da se fudbal na globalnom nivou menja. I da na tom putu promena luta. Ponekad i sve češće, pogotovo kod nas, podseća na predstavu sa sličnim scenariom i već viđenim scenama. Naravno, ništa nije slučajno.
"Fudbal je odavno deo popularne kulture i industrijske zabave i kao takav morao je da se prilagodi, da postane u nekim segmentima običan i vulgaran, da se estetski upropasti i da kao vrhunski šou postane navika masovnog auditorijuma“, uverava profesor dr Dragan Koković, istaknuti sociolog sporta.
Naravno, i Srbija je sa svim svojim malim i velikim fudbalskim mukama deo te priče. Pogotovo na polju estetike i još više morala. Zvuči čudno, ali uprkos činjenici što je reč o zemlji tenisa, košarke, vaterpola i odbojke, Srbija je zapravo i dalje zemlja fudbala. Opčinjena je ovom igrom čak do granice brojnih i bolnih nerazumevanja.
Prefiks apsurda ima i upravo završena sezona. Pamtiće se po mnogo čemu. Pre svega po vrednim, više neočekivanim nego očekivanim, ostvarenjima srpskih klubova na evropskoj sceni. Najviše su obradovali Zvezda i Partizan. "Crveno-beli“ su decembarskim remijem u Bragi (1:1) izborili prvo mesto u grupi i plasman u osminu finala Lige Evrope dok su „crno-beli“ protiv Anortozisa (Kipar) u Beogradu obezbedili mesto u plej-ofu nokaut faze u Ligi konferencija. Dakle, i jedni i drugi dočekali su proleće u Evropi. Tako nešto pre toga se srpskom fudbalu nikada nije dogodilo.
Život
25.04.2022. 19:10
Ovaj deo Beograda zaslužuje da ima svoj fudbalski tim
Možda bi i jedni i drugi otišli i dalje da nisu imali sportsku nesreću da za rivale dobiju Rendžers i Fejenord koji su kasnije dogurali do finala Lige Evrope, odnosno Lige konfederacija. Indirektna posledica ovih uspeha bila je vidljiva i na rang listi UEFA. Srbija je stigla do pozicije 11.
"Tačno, Srbija je na rang listi UEFA na 11. mestu i imaće dva kluba u kvalifikacijama za Ligu šampiona u takmičarskoj 2023/24. Nisu međutim tome doprineli uspesi Zvezde i Partizana, nego Zvezde koja je donela ove bodove i koeficijente“, nije propustio da pecne velikog rivala Zvezdan Terzić, ideolog novog doba „crveno-belih“ obeleženog titulama i uspesima.
Svi već danas znaju da će ta dva kluba biti Crvena zvezda i Partizan. I baš to je ono što mnogi vide kao najveći apsurd srpskog klupskog fudbala.
"Zvezda i Partizan su najveće zlo srpskog fudbala“, uveravao je još pre početka sezone Rade Bogdanović.
Niko ga nije demantovao. Takođe, ni kada je postavio ova dva pitanja: "Šta je u fudbalskoj Srbiji normalno? I ima li išta normalno.“
Moguće da su se ova pitanja pojavila u trenutku rezignacije i saznanja da su mnogi superligaški mečevi u Srbiji pod lupom UEFA. Ili možda u trenutku kad su kladionice počele sa lista da skidaju neke utakmice sumnjajući u njihovu regularnost. Jedan meč je čak i poništen, odnosno registrovan u korist protivnika službenim rezultatom. Šta se zapravo dogodilo?
Novosadski Proleter slavio je u 21. kolu Superlige na stadionu "Karađorđe“ protiv Radničkog iz Niša rezultatom 2:0. Međutim, čelnici kluba pokušali su da izigraju propise, što nije prošlo nezapaženo, pa su kažnjeni i ostali bez bodova koji su otišli u Niš. Razlog: čak sedmorica fudbalera kluba iz Novog Sada imali su neispravne zdravstvene kartone.
Na čast srpskom fudbalu nije ni ono što se dogodilo u Zaječaru. Ne u Superligi, već Prvoj. Međutim, ovaj primer zaslužuje pažnju jer je potvrda izreke da gde ima dima ima i vatre. Epilog glasi:
"Disciplinska komisija FSS-a kaznila je četvoricu prvotimaca Timoka sa ukupno šest godina zabrane bavljenja fudbalom zarad toga što su narušili integritet takmičenja i napravili prekršaj iz člana 80 Disciplinskog pravilnika, u vezi sa članovima 11–14. U prevodu – učestvovali su u sumnjivim radnjama i uticali na konačan rezultat.“
Pred kraj sezone trener Partizana Aleksandar Stanojević podsetio je šta se događalo na početku prvenstvene trke. Tada je predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio da će prvenstvo biti regularno.
"Je l’ predsednik izašao i rekao da će biti regularno. I bilo je regularno. I šta se desilo na polusezoni? Neko nije ispoštovao predsednika.“
Sport
15.05.2022. 15:05
Pričali smo sa Batom Đorđevićem o zlatnom timu Crvene zvezde
Sport
16.05.2022. 15:24
"Crvena Zvezda je favorizovana do verovatne titule šampiona"
Sport
18.05.2022. 16:05
Aleksandar Stanojević deo istorije Partizana
Još jedna situacija ima notu apsurdnosti. Svodi se takođe i na dokaz koliko je politika involvirana u srpsku fudbalsku svakodnevicu. Mediji su uoči početka prvenstva objavili da je "zarad uvećanja koncentracije kvaliteta fudbala, najlogičnija solucija za spas Superlige skraćenje na 14, odnosno 12 klubova“.
Ovo je trebalo da bude trajno rešenje, takođe i temelj za bolje sutra. I da se u delo sprovede za dve godine. Međutim, predlog obnarodovan i na sajtu FSS-a pao je brzo u vodu. Za sve je bila kriva jedna izjava. Zbog nje odluka je bez diskusije ili argumenata za i protiv ekspresno promenjena.
"Brine me i ovo za Fudbalski savez, što su Zvezda i Partizan predložili da bude 12 klubova. Šta treba, da ukinemo fudbal u Vranju, Leskovcu, Lazarevcu, Loznici, gde gradimo stadione? Jel’ treba da imamo pet klubova iz Beograda i tri iz Novog Sada i da ukinemo sve, ali oni znaju bolje nego mi, šta ćeš“, izjavio je Aleksandar Vučić.
I još jedna priča iz apsurdne stvarnosti uz pitanja kuda ide srpski fudbal. Verovali ili ne, u baražu za popunu Superlige (igraće Radnički 1926 i Železničar Pančevo, odnosno IMT Beograd i Novi Pazar) neće biti prisutna VAR tehnologija uprkos zaključku klubova "da se igranjem baraža bez VAR tehnologije narušava regularnost cele sezone“.
Ali vratimo se prvenstvu i onome što se događalo. Na kraju trke, besan kao ris, trener Partizana Aleksandar Stanojević ponovio je "da njegovom timu nije bilo dozvoljeno da prvenstvenu trku završi kao prvi“. Teška i kompromitujuća optužba. I za fudbal i za one koji vode fudbal u ovoj zemlji. Ovakav stav branio je rečenicom:
"U više situacija bili smo brutalno pokradeni.“
Nudio je i dokaze, konkretne situacije sa mečeva u kojima je njegov Partizan bio oštećen. Neki sudijski eksperti dali su mu za pravo. Tamo negde pred kraj prvenstva, kad je još postojala nada, izgovorio je i ovo:
"Zašto igramo, ima li smisla da igramo? Verovali smo da će prvenstvo biti regularno, uveli smo i VAR, a onda kad nam je bilo najpotrebnije, VAR nije radio.“
VAR je u Superligi Srbije počeo da se primenjuje od prvog kola sezone 2021/22. Mislilo se, svi problemi oko regularnosti prvenstva biće time rešeni. U prve dve utakmice nove sezone, između Čukaričkog i Voždovca, odnosno Crvene zvezde i Vojvodine, nije bilo potrebe za asistencije iz VAR sobe. U trećem meču jeste. Duel između TSC-a i Novog Pazara u Senti tako je ušao u istoriju, baš kao i sudija Jovan Šegrt, prvi arbitar koji je na domaćim terenima poslušao kolege, pogledao snimak i posle pomoći VAR tehnologije dosudio penal za TSC.
A onda se dogodila Subotica i meč Spartak–Radnički. Nišlije su bile ogorčene.
"Ukoliko neko prisvoji VAR sobu, kao što je na utakmici Radničkog i Spartaka iz Subotice to uradio Lazar Lukić, onda VAR gubi svoju poentu i postaje alibi za takve koji su već naneli ogromnu štetu srpskom fudbalu“, napisale su Nišlije.
"Lukić je na najgori način zloupotrebio VAR tehnologiju i nastavio da nanosi ogromnu štetu srpskom fudbalu. Koliko je bio zauzet u otkrivanju onoga čega nema pokazuje i to da je skoro 20 minuta utakmice utrošeno na razna čekanja kvaziodluka iz VAR sobe. Radnički zahteva od sudijske komisije i njihovog novoizabranog predsednika Dejana Filipovića da nam pokažu snimak na kome se vidi da naš igrač igra rukom jer to gledaoci utakmice nisu mogli da vide na snimku. U svakom slučaju, sudija Lukić je brutalno pokrao Radnički u prvoj utakmici Superlige.“
Bio je to samo početak. Na odluke sudija, uprkos postojanja VAR-a, žalili su se mnogi. Žalili su se i na suđenje. Verovalo se da će Dejan Filipović koji je na funkciji prvog čoveka Sudijske komisije nasledio neuspešnog Milana Karadžića biti uspešniji. Dobro je počeo, ali... Njegova prva odluka bila je da se zahvali petorici svima dobro znanih arbitara. Da li je pogrešio? Sa liste su precrtani Danilo Grujić, Miloš Đorđić, Novica Anđelovski, Zoran Široki i Đorđe Čolović. Usprotivio se Danilo Grujić, arbitar iz Niša.
"Sudio sam osam večitih derbija, finale Kupa 2020, bio sam u timu na finalu Lige šampiona 2018. Real Madrid–Liverpul, kao i Evropskom prvenstvu 2016. Bio sam neizostavni deo ekipe Milorada Mažića od 2010. Ovo nisam zaslužio. Radim u ozbiljnoj instituciji, SBPOK MUP-a Srbije, kao i kolega Miloš Đorđić, koga takođe nema na listi. Ostali su na listama propalice i narko-dileri, a skidaju se ljudi od poverenja i zaduženi za ozbiljne poslove.“
Ako je verovati Grujiću, uz napomenu da dokaza opet nema, utakmice srpskih superligaša u sezoni iza nas "sudile su propalice i narko-dileri“, a ne, što srpskim klubovima čini se više odgovara, "ljudi od poverenja“.
Saznalo se još nešto. Klubovi su prestali da vrše pritisak na arbitre koji sude utakmice. Sada su, priča se, na udaru arbitri iz VAR sobe.
U prošlom prvenstvu bez dobrog fudbala najgore su, međutim, prošli treneri. Samo su dvojica, Aleksandar Stanojević i Dejan Stanković, svoje timove vodili od početka do kraja. Pogubno i za ligu i za fudbal.
Dogodilo se i nešto nečuveno. U trenutku kada je Kolubara iz Lazarevca uspela da se domogne superligaške scene smenjen je Zoran Milinković, trener koji je ostvario istorijski uspeh kluba iz Lazarevca. Uprava je na njegovo mesto dovela Dragana Radojičića.
"Poklopile su nam se ambicije, već su angažovana pojačanja i želim više od borbe za opstanak. Čovek sam terena, radnik, ne volim mnogo priču i zato obećavam da ćemo učiniti sve da Kolubara igra zapaženu ulogu u debitantskoj superligaškoj godini. Slično očekujem i od fudbalera – da budu ratnici i razmišljaju o prvom narednom izazovu“, izjavio je novi trener na predstavljanju.
Sat kasnije sportski direktor Kolubare Dragiša Urošević smenio je Radojičića. Ovom podatku obradovali su se i oni koji uređuju Ginisovu knjigu neobičnih rekorda.
Pomenuti Milinković je posle Kolubare preuzeo kragujevački Radnički. Doživeo je da bude smenjen u Kragujevcu kada to niko nije očekivao. Njemu je rečeno da nisu u pitanju njegov rad i rezultati, već da je odluka političke prirode. Sezonu je završio kao trener kruševačkog Napretka. Tri kluba u istoj sezoni, a jedan trener.
Oni koji su gledali prvenstvene mečeve u sezoni 2021/22. teško da će se samo pet dana posle svega prisetiti utakmice koju pamte po dobrom fudbalu. I dva prvenstvena derbija večitih rivala jedva da su dobila prelaznu ocenu kada je u pitanju kvalitet igre. Da apsurd bude veći, šampionat iza nas gotovo i da nije afirmisao i neko ime. Malo neverovatno s obzirom na to da je reč o zemlji koja na angro izvozi sve što vredi.
Najviše je pokazao fudbaler u smiraju karijere. Reč je o Aleksandru Kataiju, MVP igraču sezone. Objašnjenje zašto je to baš on može se svesti na to je Katai bio apsolutni lider šampionskog tima, da se ponašao sjajno na terenu i van njega, da su mu saigrači verovali i da su ga na terenu pratili. Magiko je na radost navijača Zvezde zapravo samo još jednom interpretirao svu raskoš talenta koji poseduje.
Na drugoj strani samo 25 mečeva u seniorskoj konkurenciji bilo je dovoljno sedamnaestogodišnjem Đorđu Gordiću da slavni Mančester siti ponudi tri miliona evra ekipi Mladosti iz Lučana u kojoj je ovaj megatalentovani momak fudbalski rođen. Neko će reći – bravo za srpski fudbal. Oni mudriji izgovoriće da se sve prerano dogodilo. Mančester siti je ne tako davno investirao novac i u braću Ilić iz Crvene zvezde, zatim i u Slobodana Tedića iz Čukaričkog, Stevanovića iz Partizana. I svi su otišli na pozajmicu, ta sudbina čeka i Gordića, naravno u tuđem svetu. Ivan Ilić se, uz dosta muke i zrno sreće, izborio za mesto startera u Veroni, dok se Slobodan Tedić izgubio i ispotprosečnom Zvoleu... Ne bi bilo dobro i da se dobri dečko iz Lučana izgubi u toj nehumanoj fudbalskoj nedođiji.
Na listi onih talentovanih igrača koji su se dokazali u minuloj prvenstvenoj trci i koje traži Evropa je i štoper "crveno-belih“ Strahinja Eraković. Koliko vredi kao dokaz može da posluži i to da je on jedini iz Superlige Srbije za koga se našlo mesta na širem spisku selektora Dragana Stojkovića Piksija za utakmice Lige nacija, što je opet na neki način i potvrda priče da je Superliga bez super igrača.
U ulozi selektora, u prošloj sezoni, Dragan Stojković Piksi je reprezentaciji, za mnoge neočekivano, vratio onaj dobri duh zajedništva i nacionalnog ponosa ukrašen napadačkom igrom i važnim pobedama reprezentacije. Momcima je za početak objasnio i to da je od svega najvažnije igrati fudbal na pravi način. Tako su, pokazalo se, fudbalski moćni pojedinci, često ugušeni nesuvislim taktičkim zadacima, u Piksijevoj verziji igre na dva gola dobili priliku da iskažu ne samo svu svoju tehničku umešnost, već i da igru ukrase maštom koja je fudbal na ovim prostorima učinila tako popularnim.
Rezultat svega bio je skoro blistavi hod kroz kvalifikacije sa fantastičnom završnicom u Lisabonu, prvo mesto u grupi i direktan plasman na predstojeće Svetsko prvenstvo u Kataru.
Pre Katara, već u junu, srpska reprezentacija izlazi na maturski ispit u takmičenju pod imenom Liga nacija.
"Imamo ozbiljne reprezentacije za rivale i nije svejedno da li ćemo u tom i takvim takmičenju biti prvi ili poslednji. Liga nacija je i prilika za one koji se ne dokažu u nekim budućim kvalifikacijama da propušteno nadoknade“, podseća Dragoslav Stepanović, nekadašnji srpski as i dokazani stručnjak, uveren da će srpski selektor i u ovom takmičenju izvući maksimum od svojih izabranika.
Ugled se teško stiče, ali i lako gubi. Srbija priču u Ligi nacija započinje koliko sutra susretom sa Norveškom u Beogradu (2. juna). Tri dana kasnije (5. juna) dočekuje Sloveniju. U junskom delu kalendara srpske reprezentativce čekaju i dueli sa Švedskom (9. juna) u gostima i Slovenijom takođe u gostima (12. juna). Dve preostale utakmice koje će, moguće je, puno toga odlučivati igraće se u septembru. Prva je sa Švedskom u Beogradu (24. septembra) i druga sa Norveškom u Oslu (27. septembra).
Zašto fudbalska Srbija, možda više nego ikad, ima razloga za optimizam? Zato što ima Piksija, dobru atmosferu u reprezentaciji i oko reprezentacije, takođe i sjajne igrače, čini se i sastav nameran da funkcioniše po principu svi za jednog, jedan za sve. Status prve zvezde ovog časa uživa Filip Kostić, MVP as Lige Evrope i najbolji asistent ne samo ovog takmičenja, već i Bundeslige. Piksi ima i dva moćna napadača, Vlahovića koji je u dresu Juventusa dokazao da vredi i više nego što je plaćen, a zatim i čudesnog Mitrovića, prvog igrača engleskog Čempionšipa. U toj niski su još i tim lider ovog sastava, kapiten Dušan Tadić, zatim Sergej Milinković Savić, sve moćniji Saša Lukić iz Đenove i da ne nabrajamo dalje.
"Srbija konačno mora da shvati da reprezentacija nije samo stvar selektora. Da bi taj u ovakvim prilikama više nego bitan emocionalni i patriotski naboj došao do punog izražaja, i tribine moraju da budu pune. Slovenija, Švedska i Norveška nisu sastavi za potcenjivanje, već za poštovanje i respekt“, govori Dragoslav Stepanović.
Fudbalska Srbija se deli na navijače Zvezde i Partizana. Danas više nego ikad. Da li je to razlog zašto je tako malo onih koji navijaju za nacionalni tim. Ili je u pitanju nešto drugo.
"To drugo su rezultati. Kada su tu, kada ima uspeha, kada se pobeđuje i dobro igra, navijači bez obzira na klupsku pripadnost dolaze da bodre i reprezentaciju“, uveren je Stepanović.
Katar je izazov, decembar je na pragu, Svetsko prvenstvo je najveća smotra fudbalskih vrednosti. Mnogi od Srbije očekuju da napravi istorijski uspeh, da stigne čak do polufinala. Da li je za tako nešto sposobna potvrdiće utakmice u Ligi nacija. Piksi je trenutno ikona u zemlji fudbala, ukoliko se dogodi da njegovi izabranici ne naprave rezultat i u Ligi nacija, čeka ga sudbina stručnjaka u čije će vrednosti posumnjati mnogi. Naravno, najviše oni koji su ga do juče obasipali hvalospevima.
Čovek se uči na greškama. Ako iko zna koliko je tanka nit između pukovnika i pokojnika, onda je to Piksi. Zarad principa "sport sportistima“ obavljao je funkciju predsednika nacionalnog saveza. Poprilično neubedljivo. Onda je bio i prvi čovek "crveno-belih“. Ni približno toliko dobar koliko je to bio kao prvotimac ovog kluba.
Uverio se i tada, ne bi bilo dobro da mu se isto ponovi i sada, koliko su u okruženju pogubni ljudi koji pokušavaju da diskredituju sposobne kako bi osvojili njihove pozicije, talente i dostignuća.
Zvezdina je zvezda, ali samo na papiru i taj papir mu niko nikad neće moći da oduzme. Ni danas ni sutra. Međutim, iz dela Zvezdine istorije je izbrisan. Iako je nekad imao, trenutno više nema ložu sa svojim imenom na dobroj staroj "Marakani“. Rajko, Šeki, Džaja i Pižon imaju. Zašto je tako kako jeste, mudro ćute i Piksi i Zvezda.
Srpski navijači, ako se uopšte tim imenom mogu nazvati, nikako da nauče da je sastavni deo sporta i poraz. Sportisti to znaju, naučili su kroz karijeru i da gube. Navijači priznaju samo pobede, poraz nikako. Pobeda jeste sjajna, ali tajna sporta je i u tome što svi oni koji učestvuju u njemu moraju sebe i sve oko sebe da navikavaju i na poraze. Teoretičari tvrde da jedino onaj ko se uzdignuta čela vrati na teren, i tribinu, posle teškog poraza i nastavi dalje do nove pobede jednog dana može da računa na to da će biti šampion. I najbolji navijač. Piksijevom timu za šampionska ostvarenja treba i šampionska publika.
Publika i njena podrška biće i te kako bitni i Zvezdi, Partizanu, Čukaričkom i niškom Radničkom u evropskim klupskim takmičenjima. Jedan ciklus je završen iskorakom unapred, zašto naredni ne bi bio isti takav.
I u novi šampionat u srpskoj Superligi, a on je na pragu, klubovi ulaze motivisaniji nego ikad. U vozu za Evropu naredne sezone je pet vagona. Oni koji se tamo nađu biće i u prilici da nešto zarade. Ili i više od toga ukoliko učešće obeleže pobedom. Tim za sutra mora da počne da se pravi već danas, uz saznanje da je mnogo lakši zadatak izboriti mesto u Evropi nego ostati u evropskim klupskim takmičenjima što duže.
Uz klubove bi na ovom putu morao da bude i FSS. Proletos je potpisan ugovor sa američkom kompanijom "IMG Data Limited“ vredan 6,4 miliona evra.
"Sva sredstva iz ovog ugovora biće na raspolaganju Zajednici i klubovima Super i prve lige“, objavio je gensek FSS-a Jovan Šurbatović.
Da li je tako i bilo, nigde nije objavljeno. Ne zna se ni kada će se konačno dogoditi Izborna skupština FSS-a. Podsećamo, krovna organizacija, što je još jedan od apsurda, nema još uvek predsednika. Kažu da ne bi bilo lepo da reprezentacija ode na SP bez prvog čoveka FSS-a. I ne bi. Opet će poslednju reč imati politika. I dobro je ako bude tako. S Piksijem su pogodili. Rade Bogdanović je u jednom intervjuu nacrtao šta bi sve novog predsednika trebalo da krasi.
"Voleo bih da dovedu nekoga koga će prihvatiti kao Piksija. Nekoga ko nije zagazio u neko blato, ko se nije obogatio na grbači naroda. Ko će biti vredan, a nevidljiv, da vuče kvalitetne poteze.“
Da li fudbalska Srbija ima takve ljude? Ili i dalje ima vremena da u svom vrhu podnosi apsurdne ljude koji uprkos poodmaklim godinama još nisu odrasli.
Komentari
