Sport
16.09.2023. 10:25
Mihailo Paunović

U čemu je ključ?

Kariju treba verovati

Svetisalv Pešić
Izvor: ANA-MPA / Georgia Panagopoulou

"Ispred naše porodične kuće u Pirotu, u Novosadskoj ulici, bilo je mesto stalnog okupljanja društva iz kraja. Tu smo kao osnovci pričali razne stvari, anegdote, prepričavali scene iz filmova koje smo gledali u bioskopu. U večernjim satima, svetlo sa bandere činilo je da sve izgleda kao prava scena. Teatar u kom se za najmanju grešku dobijala ni manja ni veća kazna nego – nadimak…

U to vreme ko nije imao nadimak u Pirotu taj je bio krajnje sumnjiv. Ja sam svoj zaslužio na ’sceni’ u našoj ulici, dok sam prepričavao jedan film u kom je igrao Hari Belafonte. Prekrstio sam ga u Kari i tako sam postao Kari. Tako me i danas zovu prijatelji", napisao je Svetislav Pešić u knjizi "Moja igra, moj put" i tako otkrio kako je dobio čuveni nadimak koji će ga pratiti kroz život.

Život, Bog, neobjašnjiva sila, ko u šta veruje, hteli su da nadimak Kari postane prepoznatljiv i van Pirota, a da Svetislav Pešić ulična svetla zameni reflektorima na najvećoj košarkaškoj sceni. Kari je danas prva asocijacija za uspeh u Španiji, Italiji, Nemačkoj, Americi, Rusiji… Gde god je Svetislav Pešić živeo, radio i osvajao trofeje.

Iz rodnog Pirota je, iz profesionalnih razloga, otišao odavno, obišao i osvojio, na ovaj ili onaj način, veći deo sveta, međutim, godine provedene u tuđini samo su mu pomogle da shvati da je Pirot jedino mesto koje mu pripada.

"Piroćanci s puno emocije vole da kažu: ʼDomče li domče, nigde li te nema.ʼ Verujte, u pravu su", rekao je pre dve godine u intervju za "Ekspres" selektor košarkaške reprezentacije Srbije.

Sa Svetislavom Pešićem ovaj razgovor smo obavili neposredno nakon što je, ponovo, preuzeo klupu košarkaške reprezentacije. U trenutku kada je 2021. godine dobio poziv koji, makar on, ne odbija bio je na zasluženom odmoru od trenerskog posla, međutim...

"Uvek kad pomislim da je bilo dosta, da ima i drugih stvari u životu, pojavi se neka ponuda i onda me sve to ponovo zagolica, ponovo probudi strast u meni", rekao je tada Pešić za naš list.
 

Da se zna ko je glavni

Tom prilikom sa selektorom smo razgovarali o brojnim temama, između ostalog i o tome kako grupa talentovanih košarkaša poveruje da mogu da postanu svetski prvaci.

"Naravno, do toga se ne stiže prečicom. U vrhunskom sportu kao što je košarka ja nisam zadužen da svi budu srećni i zadovoljni. Ponekad pobeda nije sve, već je jedino što postoji. Kad preuzmem klub ili reprezentaciju, ja imam i odgovornost i obavezu da što pre postavim pravila ne samo u ekipi, već i na treningu, u autobusu, na putovanju, utakmici, pravila u načinu ishrane. Sve to naravno nije pitanje ubeđivanja. To je proces u kome svi učestvujemo, proces u kome oni taj svoj talenat pretvaraju u kvalitet zajedničkim radom i treningom, proces u kome se izvrši selekcija ljudi, igrača, napravi procena da li ti momci odgovaraju nekakvoj tvojoj filozofiji, načinu rada i života, načinu igre, i onda svi guramo napred, svi napredujemo, ja sa njima i oni sa mnom."

Vreme će pokazati da je Pešić ovim rečima dao objašnjenje za potez koji će povući nešto kasnije. Mislimo, naravno, na to što Miloša Teodosića nije poveo na Evropsko prvenstvo, već mu se zahvalio još tokom priprema. Reakcija domaće, ali i svetske javnosti, na ovu Pešićevu odluku bila je prilično burna. Mnogi su se setili slučaja Radmanović od pre dve decenije, a argument da je Kari ovaj put pogrešio mnogi su našli u činjenici da se Srbija sa Evropskog prvenstva vratila bez medalje iako je u svojim redovima imala jednog Nikolu Jokića.

Svetislav Pešić
Izvor: EPA / FRANCIS R. MALASIG

Sada, kada smo vicešampioni sveta, slučaj Miloš Teodosić niko ne spominje. Ne spominju se ni Jokić, Micić, Kalinić, Nedović i ostali koji su se ovog leta Pešiću zahvalili na pozivu, odnosno više niko ne spominje da je Kari razlog zašto su ovi igrači odbili da igraju za reprezentaciju na Svetskom prvenstvu. Sada je sve u redu, vratili smo se sa srebrom koje niko nije sanjao ni u najluđim snovima... Jer kako biti među najboljima bez najboljih i kada nas sa klupe predvodi starac zreo za penziju.

Profesionalni trener

Kada iz perspektive vicešampiona sveta ponovo pročitamo intervju Svetislava Pešića za „Ekspres“, shvatićemo da uspeh koji je košarkaška reprezentacija ostvarila na SP-u nije posledica puke sreće i koincidencije, već niza sitnih poteza koji, pre svega, govore o tome da je Svetislav Pešić od trenutka kada je ponovo preuzeo našu reprezentaciju znao šta radi. Odnosno da je verovao da je ključ uspeha u profesionalnom pristupu.

Zbog ovakvog pristupa, sa nemačkom reprezentacijom je postao prvak Evrope, što je u tom trenutku delovalo kao nemoguća misija jer je Nemačka, u tom trenutku, bila sve, ali ne košarkaška zemlja.

Uspeh sa ovom košarkaškom reprezentacijom nije počeo od igrača, već upravo od Karija i načina na koji gleda na posao. Njegov prvi zahtev bio je da mu se obezbedi kancelarija iz koje će moći da radi, svaki dan. Odatle je telefonirao, pisao, gledao i analizirao utakmice.

"Krenula je i priča o tome kako sam svaki dan na poslu, kako stalno putujem, kako moraju da mi obezbeđuju avio-karte, ali i one za utakmicu, rezervišu hotele, kako ih maltretiram, kako sad moraju da rade", prisetio se svojevremeno Svetislav Pešić za naš list.

Sa istim zahtevom je, pre dve godine, započeo svoj rad kao selektor Srbije.

"Srpska kuća košarke nema profi trenera, ne postoji. Ima predsednika, potpredsednika, generalnog sekretara, finansijskog i direktora marketinga, službenike, čuvara, ali nema trenera. I ja to govorim po ko zna koji put. Onda me zove Saša Danilović i kaže možemo li da računamo na tebe. Ja kažem – nema nikakvih problema, hoću da pomognem, ali ja živim u Minhenu. Objašnjava mi da to nema veze, da je Minhen sat i po od Beograda u koji ću dolaziti po potrebi i kad bude okupljanje reprezentativaca. Kažem, čekaj, ja odavno govorim da Srbija mora da ima profesionalnog trenera. Dakle, ja ne želim da budem selektor koji će da drži telefonom govore iz Minhena. Dogovorili smo se, sada Srbija ima profi trenera, a srpska Kuća košarke u Sazonovoj i kancelariju selektora."
 

Ključ je u poverenju

Sa Svetislavom Pešićem nismo dobili samo profesionalnog trenera, već i selektora u koga verujemo. Da bi povratio ničim izazvano izgubljeno poverenje, Svetislav Pešić je morao da pređe težak put popločan poniženjem i kritikom. Zaslužio je Kari naše poverenje i da se košarkaška reprezentacija sa Svetskog prvenstva nije vratila sa srebrom. Zaslužio je jer nam je dao mnogo. Zbog njegovih uspeha smo se mnogo puta osećali ponosno i srećno jer dolazimo iz ove zemlje.

Trebalo je da mu verujemo jer nam je načinom na koji vodi reprezentacije mnogo puta pokazao koliko je zajedništvo važno, upravo ono koje nismo imali pred početak Svetskog prvenstva u Manili. O tome je svojevremeno govorio i Milan Gurović istakavši da je upravo od Pešića naučio šta je potrebno da bi tim disao kao jedan.

Gurović je svojevremeno otkrio da je Kari njegovu generaciju ubedio da je uspeh moguć samo ukoliko igrači funkcionišu kao stegnuta pesnica na ruci. Ukoliko se samo jedan prst odvoji, udarac neće biti jak, ubojit. Pesnica na ovom Svetskom prvenstvu nije bila dokraja stegnuta jer je košarkaška reprezentacija podršku većeg dela domaće javnosti dobila tek posle pobede nad Litvanijom. Mi smo bili taj prst koji je odskakao od drugih.

S druge strane, igrači, koji su nas ove godine predstavljali na Mundobasketu, na vreme su shvatili koliko je zajedništvo važno. Disali su kao jedan, bili su tim... Zbog toga su se i vratili sa medaljom. Verovali su Pešiću.

Sada je vreme da u Pešićeve reči poveruju i drugi... Da ga uzmemo za ozbiljno, naročito oni koji odlučuju o sudbini srpske košarke.

Ko je hteo mogao je da čuje poruku koju je selektor poslao odmah nakon osvojene medalje. Pešić je na konferenciji za novinare posle velikog finala, između ostalog, govorio i o stanju u srpskoj košarci, naglasivši da će nam ovo biti poslednja medalja ukoliko se nešto ne promeni.

"To je pesimistički i voleo bih da bude obrnuto i pokrene nešto. Ova medalja znači za publiku koja je prevalila ovoliki put, osetili smo podršku navijača i naroda, to je fantastičan osećaj kada vidiš da žele da ti na svoj način pomognu. Ali oni zaduženi za srpsku košarku moraju da urade nešto, inače ćemo biti srećni da se kvalifikujemo za velika takmičenja, a medalja neće biti, to odgovorno i jasno kažem. (…)

Ne postoji liga u Srbiji, a Nemačka već 20 godina ima jedno od najbolje organizovanih sistema takmičenja, nije čudo što su napravili toliko igrača i što omladinske selekcije prave fantastične rezultate. Nije čudo što je Španija napravila čuda, zahvaljujući sistemu koji Srbija nema. (…)

Ako se u skorije vreme nešto ne desi i ako posle ovog olimpijskog ciklusa ne sednemo i ne prihvatimo istinu da moramo da se pripremimo za sledeći ciklus, da se u Srbiji urede odnosi u organizaciji i sa klubovima, da se napravi sistem takmičenja koji odgovara, ako toga nema, ko zna kada će medalja sledeći put da dođe", upozorio je Pešić.

Svetisalv Pešić
Izvor: EPA / ROLEX DELA PENA

Njegovo upozorenje u mnogo čemu podseća na ono koje je nam je Andrija Prlainović uputio odmah nakon što su vaterpolisti osvojili zlato u Riju. Dok smo mi slavili i bili ponosni, Prlainović je govorio o stanju u srpskom vaterpolu i sistemskom ulaganju u sport.

"Znate sve što treba, ne moramo mi sportisti da se zameramo političarima, ministrima, vrhu države. Vi dobro znate šta je potrebno sportu. (…) Znamo da nijedan vaterpolo klub u Srbiji trenutno ne postoji, praktično svi vodeći klubovi su pred stečajem. Nemam šta da dodam na to. Vi ste oni koji kontrolišete šta će se pojavljivati u medijima. Uopšte nije pitanje medijski tretman reprezentacije, nego sporta. Nadam se, tačnije uveren sam da će se to popraviti od sada. Mi smo sa svoje strane uradili sve što možemo", rekao je Prlainović.
 

Od Olimpijskih igara u Riju prošlo je sedam godina i svi dobro vidimo u kakvom stanju nam se nalazi vaterpolo. Sport koji nam je doneo toliko radosti i medalja. Nije Prlainović tada bio vidovit, već se samo razume u sport kome je posvetio život.

U Srbiji još ima ljudi koji se razumeju u svoj posao, ljudi poput Svetislava Pešića. Kada oni govore, trebalo bi da stojimo mirno i preduzimamo korake na koje nas upućuju. Trebalo bi pre svega da im verujemo jer nisu tek tako ulična svetla zamenili blještavim reflektorima. Lepo je što Beograd ima dva predstavnika u Evroligi, ali košarka se ne igra samo u glavnom gradu. Jedan od najvećih košarkaških umova rodom je iz Pirota, drugi iz Čačka... Mislimo malo o tome.

Komentari
Dodaj komentar
Close
Vremenska prognoza
moderate rain
18°C
11.10.2024.
Beograd
Wind
PM2.5
5µg/m3
PM10
6µg/m3
UV
UV indeks
1
AQI indeks
1

Oni su ponos Srbije

Vidi sve

Najnovije

Vidi sve

OI 2024

Vidi sve