SVETISLAV PEŠIĆ: Srbi na okupu mogu u Kini do medalje

Svetislav - Kari Pešić je ime koje se u svetu košarke, ali i šire izgovara s naglašenim poštovanjem. Izgovaraće se i ubuduće, kako stvari stoje, zasigurno još dugo, bez obzira na to što će popularni Kari 28. avgusta napuniti 70 godina. U bogatoj karijeri, ponajviše kao trener, uradio je puno toga što drugi nisu mogli, smeli ili znali.
Kao igrač, svoj klub, poverenje, saigrače i loptu nikada nije prodao, a publiku izneverio. U nekadašnjoj Jugoslaviji ga ne pamte kao velikog košarkaša, ali je uprkos svemu ostao znan kao plej u koga su treneri mogli da se zakunu. Igračku karijeru započeo je u Pirotu, nastavio u beogradskom Partizanu i sarajevskoj Bosni sa kojom je kao takmičar osvojio šampionat Jugoslavije (1978) i Kup evropskih šampiona (1979).

"U Sarajevo sam stigao sasvim slučajno, zahvaljujući nesporazumu i na insistiranje Boše Tanjevića. Odbrusio sam i odbio poslušnost treneru Partizana na jednoj prvenstvenoj utakmici u finišu prvenstva i Boša je to moje nezadovoljstvo, ali i odluku crno-belih da me malo ohlade iskoristio na svoj način. Pregovori su malo duže trajali, Partizan je tražio za to vreme ogromno obeštećenje, da bi se na kraju sve završilo na zadovoljstvo svih.", seća se Svetislav Pešić.

U Pirotu najlepše

U toj istoj Bosni, u njemu dragom Sarajevu u kome se oženio, dobio decu i diplomirao na Ekonomskom fakultetu, počinje i njegova trenerska karijera. Opet potpuno slučajno, jer je bilo planirano da radi sasvim drugi posao. Međutim, postao je i do danas ostao trener bez dana trenerske škole. To mu, uz stalno usavršavanje kao stručnjaka, nije bilo prepreka da napravi rezultate za sopstveni ponos, ali i zavist drugih.

"Već sam spakovao kofere. Kad završimo ovaj razgovor, putujem u Udine gde me čekaju predavanja na FIBA školi za trenere.", kaže uvaženi stručnjak.

Prvi put je, na opšte iznenađenje sveta i Evrope, sa do tada košarkaški nemoćnom Nemačkom 1993. godine postao prvak Evrope, a zatim uspeh 2001. ponovio i sa SR Jugoslavijom. Godinu dana kasnije, u Indijanapolisu 2002, s "plavima" je osvojio i zlato na seniorskom šampionatu sveta. Da je trener koji zna kako se osvajaju svetski i evropski šampionati pokazao je i kao selektor mlađih selekcija. S dečacima iz Jugoslavije, onima starosti do 16 godina, sada već daleke 1986. trijumfovao je na kontinentalnom šampionatu, a 1987. i na Šampionatu sveta za uzrast do 19 godina.

"Uspeh u Bormiju i zlatna medalja odredili su pravac mnogih karijera, pa i moje. Divac, Rađa, Kukoč i društvo zadivili su ne samo tada košarkašku planetu. Njihove karijere dobile su oreol blistavosti. Ponosan sam na tu generaciju iz mnogo, mnogo razloga.", priča Pešić.

I na kraju ove sezone doživeo je veliko priznanje. Proglašen je za trenera godine u izboru Asocijacije košarkaških trenera Španije. To je prvo priznanje ovakvog tipa koje je Pešić dobio u karijeri:

"Postoje tri trenera, tri čoveka, koja su moj svet košarke učinila bajkovitim. To su Zvonimir Minčić, Ranko Žeravica i Boša Tanjević. Ranko je zapravo prvi prepoznao da u sebi imam taj trenerski nerv. Kao aktivan košarkaš Bosne vojsku sam služio u Puli. Tamošnja Puljanka je htela da igram za njih dok sam bio vojnik, ali je Ranko predložio da me angažuju kao trenera. Nisam prihvatio."

Kao klupski stručnjak sa Bosnom je osvojio Kup i Šampionat Jugoslavije, sa berlinskom Albom evropski Kup Radivoja Koraća, četiri titule i dva nacionalna kupa Nemačke. Prvenstvo Nemačke uknjižio je i kao trener minhenskog Bajerna. Poseban pečat ostavio je radeći u Španiji. Predvodio je malenu Đironu do trijumfa u FIBA Evrokupu, odnosno veliku Barselonu na putu do dve titule prvaka Španije, tri Kupa kralja i fantastičnog ostvarenja - trijumfa u Evroligi u sezoni 2002/03. Što se tiče Španije, vreme će pokazati da nije kraj, jer on i Barselona kuju nove planove.

Pravilo da kad jednom odeš više tu ne pripadaš, za Pešića ne važi. Da je izuzetak i u ovoj priči dokaz je to što ga i danas sa iskrenim osmehom dočekuju i svojataju jednako u Pirotu, Beogradu, Sarajevu, Minhenu, Barseloni. Ipak...

"Obišao sam svet, ali Pirot je jedino mesto gde se osećam ispunjeno i savršeno prijatno. U Berlinu sam čak postao jedini stranac u istoriji grada koji je dobio prestižno priznanje zaslužnog građanina, što je zaista neverovatna čast. Međutim, moram priznati da me je više obradovalo isto priznanje koje sam dobio od mojih Piroćanaca.", iskren je Pešić.

Povezane vesti - KINA KAO SUDBINA: Sve sličnosti sa čuvenim Indijanapolisom kad smo postali prvaci sveta

Intelektualac i vizionar, kozer više na svoj nego na tuđi račun, čovek od reči koji teško menja mišljenje, emotivac... Jedan je od najboljih stručnjaka Evrope svih vremena, ali moguće i jedini koji nikada nije poželeo da se dokaže u NBA ligi. Postoji i razlog zašto:

"To nije košarka. Tamošnjih 129:119 ili 122:120 slike su koje se ponavljaju. I svi se raduju, svi su srećni... Za razliku od NBA, u Evroligi ili Evropi možete da vidite sve, od odbrane, preko napada, do taktike, trojki, kreiranja igre, baš sve. U Evropi nema prodaje košarke kao u NBA ligi."

Tradicija obavezuje

Pešićev dolazak u Barselonu, u februaru prošle godine, bio je hladan tuš za mnoge, kao što je i sve ono što je uradio s tom i takvom Barsom takođe mnoge iznenadilo. Svi sad kazuju kako je zapravo on najzaslužniji za čudesnu reanimaciju katalonskog kluba. Za 16 meseci njegova Barselona je ostvarila dva trijumfa u španskom Kupu kralja i igrala finale ACB lige.

"Osvojili smo dva trofeja, igrali neke važne utakmice. Urađen je zapravo veliki posao, moglo je možda i bolje, ali sve je to uistinu manje bitno u odnosu na činjenicu da smo za to vreme napravili i kontinuitet u rezulatitma. I što je još važnije, uspeli smo da promenimo filozofiju u načinu funkcionisanja kluba. Više se u Barseloni ne potpisuju ugovori samo na godinu dana."

Pred kraj ovogodišnje sezone bilo je nagoveštaja da Pešić, uprkos sjajnim ostvarenjima, napušta popularni katalonski klub. U isto vreme pronela se i vest da je Pešić potpisao novi ugovor na dve godine.

"Istina je da su se neki španski mediji, namerno uoči važnih okršaja Barselone, valjda da nas uzdrmaju, bavili mojim navodnim odlaskom iz Barselone. Neka im je na čast. Nisu znali da sam se dogovorio o nastavku saradnje. Mnogo pre kraja sezone predsednik kluba Đuzep Bertomeu ponudio mi je novi ugovor. Sve je obrazložio željom da ponovimo uspeh koji smo zajedno zabeležili prilikom mog prvog boravka u Barseloni. Reč je o jedinoj triploj kruni koju je Barsa ostvarila u istoriji. Za dve godine Bertomeu mora da ode, jer po klupskom statutu više nema pravo da se kandiduje za prvog čoveka kluba. Voleo bih da se ono što planiramo i ostvari."

Pešić je sa katalonskim klubom šampion Španije bio 2003. i 2004, a prvak Evrope 2003. Bila je to generacije Bodiroge i Fućke. Sada je Barsu ponovo digao na noge i učinio je evropski moćnom.

"Radili smo na tome planski, generalni menadžer kluba, moj bivši igač Naćo Rodrigez i ja. Sada imam ekipu i ljude oko mene koji me podržavaju, koji su svim srcem uključeni u projekat nove Barselone. Barsa se ponovo stabilizovala, njene obaveze, zarad tradicije, rezultata i svega drugog, dobro se znaju. Ne treba zaboraviti ni navijače. Verujem da je pred nama period uspeha. Barsa jednostavno svake godine mora da se bori za trofeje, da osvaja pehare Kupa kralja, titulu u ACB ligi i Evroligi. Ovo je za mene novi izazov, motivacija.", priča Pešić.

Povezane vesti - OD TEPSIJE BUREKA DO KUĆE SLAVNIH: Jokić veća zvezda od Peđe i Divca 

Katalonci su se silno pojačali. U klub je pristiglo nekoliko sjajnih igrača. Misli se pre svega na NBA asove Mirotića i Abrinesa, zvezdu Žalgirisa Brendona Dejvisa, zatim i na Higinsa koji je sjajno predvodio moskovski CSKA na poslednjem fajnal-foru. Biće to katalonski drim tim na Karijev način:

"Imali smo sreću kad su u pitanju dva pojačanja iz NBA lige. Abrines nije više bio motivisan da ostane u SAD, nije video više sebe u NBA ligi. Godinama je pre toga igrao u Barseloni, pa je odlučio da se vrati. Ne krijem da je Barselona priželjkivala takav rasplet. Nešto slično se događalo i sa Mirotićem. On je svoj san, bar što se NBA lige tiče, ispunio. Video je kako to tamo izgleda, dve poslednje sezone igrao je sa zapaženim uspehom, ali je u isto vreme pokazao i želju da se vrati u Evropu, konkretno u Barselonu, što smo mi oberučke prihvatili."

Mnogi su kritikovali Barsu zbog razbacivanja novca, ali Pešić objašnjava da je istina drugačija:

"I drugi su dobili pojačanja iz NBA, ali se o tome u javnosti nije raspredalo. Mislim na Himki, CSKA, Fenerbahče, Olimpijakos... Cifre koje su u upotrebi nemaju veze s istinom. Bar ne one koje se odnose na igrače Barselone. Mi se u klubu ne bavimo budžetima drugih, a oni to očigledno čine kad je u pitanju Barselona. I sve te podatke o plaćanjima koje je objavio tamo neki „Eurohups" treba uzeti s rezervom. Mi zapravo ne znamo da li se govori o bruto ili neto iznosima, da li su iznosi u evrima, dolarima ili nekoj nacionalnoj valuti. Različiti su i poreski sistemi u zemljama EU i onima koje to nisu. Znam dobro kako funkcionišu stvari u Nemačkoj ili Španiji. Ako u ove dve zemlje igrač zarađuje, primera radi, 100.000 evra neto, on klub košta 225.000 bruto."

Podjednake šanse

Moćni klub iz prestonice Katalonije odlučio je da za novu sezonu sačuva igrače koji puno znače za fizionomiju njene igre. Odlučeno je da se nastavi saradnja sa Ertelom, Hangom, Oriolom i Klaverom. Većina će u klubu ostati bar tri godine.

Barselona ne krije da priželjkuje dobre rezultate u Evroligi naredne sezone. Pešić je tu da se tako nešto i ostvari. Međutim, na putu su i prepreke:

"Imamo pet reprezentativaca Španije. Naš maler je što trojica igraju na poziciji pleja. Bez njih, dakle, krećemo u pripreme. Jednostavno, moramo to da prihvatimo, da se svemu prilagodimo i pronađemo način kako da s uspehom uđemo u takmičenje koje praktično počinje samo nekoliko dana po završetku Svetskog prvenstva."

Mala muka Pešića je i to što će verovatno Španci u Kini na Šampionatu sveta ostati do završnice takmičenja. Kada prognozira mogući rasplet, Pešić kaže:

"Četiri reprezentacije su u krugu ozbiljnih favorita. Mislim na SAD, Srbiju, Španiju i Grčku. Svi imaju i igrački potencijal i niz drugih vrednosti, kao i podjednake šanse, jer Amerikanci ovog puta, ne samo zbog otkaza nekih NBA zvezda, nisu tako nadmoćni u odnosu na ostale. Ipak, tu je Greg Popovič, jedan od najboljih trenera NBA koji će organizovati jak sastav. Insistiraće na odbrani i timskoj igri. Srbija odavno nije imala ovako kvalitetnu selekciju. Konačno su svi na okupu, igrači i stručni štab su dugo zajedno, rade u kontinuitetu i imaju uspeha. Verujem da će i u Kini biti tako."

Da li će Svetislav Pešić ostati u Barseloni i posle dve godine kad mu istekne ugovor, niko ne zna. Trener koji je osvojio 24 trofeja i nema nameru da na tome stane, kaže:

"Moja budućnost uvek je zavisila samo od mene. To je privilegija koju imam. Ali, da bih došao do nje, morao sam naporno da radim i da shvatim da je smisao svega to što i dalje uživam u svom poslu koji me iz dana u dan motiviše."

I Mirotić uskoro Piroćanac

Nikola Mirotić, Crnogorac sa španskim državljanstvom, vratio se iz NBA. Mnogi su mislili da će njegov novi, odnosno stari klub biti Real, ali se odlučio za Barsu. Bilo je interesovanja i drugih evropskih klubova, ali je Barselonina ponuda bila najbolja.
Pojedini tvrde da je u ovom transferu autoritetom kumovao i Pešić, tim pre što će njih dvojica uskoro biti sugrađani i u Srbiji.
Kako objašnjavaju upućeni u privatne detalje, Mirotić se oženio ćerkom košarkaškog asa Jadranka Vujačića, čija je supruga iz okoline Pirota. Bračni par Mirotić je odlučio da uloži novac u izgradnju hotela na Staroj planini. A kupili su čuveni Planinarski dom u kojem je Svetislav Pešić pripremao jugoslovensku reprezentaciju do 19 godina koja je osvojila zlato na Prvenstvu sveta za juniore.

Talenat se ne meri statistikom

Pešić se dokazao kao stručnjak koji je sa mlađim reprezentativnim selekcijama pisao stranice istorije košarke sa ovih prostora. Kao predavač FIBA takmičenja mladih, i sada ih redovno gleda uživo. Na pitanje kako tumači ovogodišnji neuspeh srpskih selekcija u mlađim kategorijama na evropskoj i svetskoj sceni, iskusni stručnjak kaže:

"Bez obzira na rezultate i neke statističke podatke, u talenat tih dečaka se ne sme sumnjati. Pokazatelj koliko kao generacija vrede ne bi trebalo da bude čak ni kakav su plasman ostvarili. Takmičenje se prvo mora analizirati, pronaći odgovori zašto se nešto dogodilo. U Srbiji moramo da promenimo način razmišljanja. Sada smo mala zemlja, treba na drugi način da se košarkaški razvijamo, talenat koji je nesporan se mora na drugi način pretvoriti u kvalitet, mnogo organizovanije i pod kapom KSS. Cilj mladog talentovanog igrača ne bi više smeo da bude NBA liga ili taj prokleti statistički podatak. Za razvoj mladog igrača najmanje je važno ko je MVP, kakav ima procenat u šutu za tri, ili koliki mu je broj asistencija. Postoje stvari u razvoju igrača koje se ne mogu izmeriti statističkim podacima i to moramo da prihvatimo kao istinu ukoliko želimo da ponovo dominiramo evropskom i svetskom scenom."