Žene u pravosuđu: Zakon u nežnim rukama

Poklopilo se da u isto vreme osvanu jedan važan podatak i jedna neobična fotografija. Podatak se odnosi na broj žena zaposlenih u pravosuđu Srbije, a obuhvata sudstvo, tužilaštvo i advokaturu; od svih ukupno uposlenih čak 72 odsto su dame.

Pomenuta fotografija, koja bi se mogla opisati kao ilustracija krajnje neumesnosti, snimljena je na 9. spratu Palate pravde u Beogradu. Podelivši snimak, na kojem se vide izložene haljine, majice, donji veš i mali kućni aparati, na osnovu čega se može zaključiti kome je namenjena izložena roba, autor ovog zapisa Miloš Bartoš, advokatski pripravnik, konstatovao je da je apsolutno neprihvatljivo da se takav otvoreni „butik“ nalazi u bilo kojoj ustanovi ili instituciji, a kamoli u zgradi unutar koje je većina ovdašnjih sudova, tužilaštava i drugih pravosudnih organa.

„Roba je izložena na devetom spratu, gde se nalazi interni kafić za zaposlene. Taj hol ranije je bio prazan, a sada je pretvoren u buvlju pijacu. To je velika sramota, da se u istoj zgradi odlučuje o ljudskim sudbinama i prodaju tosteri i haljine… U svakom slučaju, ovo je velika sramota jer u toj zgradi ipak sede i oni ljudi koji čuvaju čast pravosuđa“, rekao je Bartoš, dodavši da su mu zaposleni objasnili da se radi o „sindikalnoj prodaji“, što ni na koji način ne opravdava ružan prizor.

 

„Ženske nauke“

Još pre pet godina više od dve trećine sudija u Srbiji činile su žene. Najveći osnovni sud u Srbiji, Prvi osnovni sud u Beogradu, tada je imao 133 sudije, od kojih je 111 bilo žena, a 22 muškarca. U nekolicini manjih sudova nije postao nijedan sudija muškarac. Kao jedan od primera tada je navedeno stanje u Drugom osnovnom tužilaštvu u Beogradu smeštenom u Palati pravde, koji je, osim šefovske pozicije, kompletno bio ženski kolektiv jer su 23 zamenika tužioca bile dame, kao i svi stručni saradnici i pripravnici. Među ostalim zaposlenima nalazilo se tek nekoliko muškaraca u pisarnici tužilaštva.

PRAVOSUĐE U EKSPERIMENTU

Politika 20.09.2018. 16:43

PRAVOSUĐE U EKSPERIMENTU

Objašnjavajući takav odnos, Anja Zrelec, sudija Drugog osnovnog suda u Beogradu, predsednica Asocijacije žena sudija Srbije, rekla je da nije tačan utisak da žene imaju potpunu „prevlast“ u srpskom sudstvu:

„Uvreženo je mišljenje da rodna neravnopravnost u sudstvu pogađa muškarce. Međutim, upravo je obrnuto i to nije lako objasniti. Iako su žene u pravosuđu u većini, sistem nije prilagođen njima. Mnoge žene sudije zbog karijere odlažu zasnivanje porodice i majčinstvo, pa jedan broj njih ostaje bez dece. S druge strane, u sudstvu ima mnogo žena koje same podižu decu. Samim tim nemaju iste uslove kao muškarci sudije jer se u pravosuđu napreduje na osnovu rezultata rada i ocena koje dobijamo na osnovu Pravilnika o kriterijumima, merilima, postupku i organima za vrednovanje rada sudija.“

 

Psiholog prof. dr Dobrivoje Radovanović kaže za „Ekspres“ da podatak o 72 odsto žena u pravosuđu zvuči neobično, ali da zapravo time nije iznenađen:
 

„Nije to skorijeg datuma. Tako je najmanje 15 godina unazad, još od vremena kada sam bio dekan. I tada je bila prisutna dominacija devojaka na pojedinim fakultetima. To je posledica, da je tako imenujem, feminizacije svih fakulteta društvenih nauka. Na društvenim naukama Univerziteta u Beogradu, primera radi na Geografskom fakultetu, među studentima imamo izrazitu dominaciju devojaka, na Pravnom fakultetu je to bilo 64, sada verovatno i više od 70 odsto u korist devojaka, na Filozofskom fakultetu čak između 85 i 95 odsto u njihovu korist. Na psihologiji je apsolutna dominacija devojaka, gotovo da nema mladića među studentima ili ih je veoma mali broj. Zbog toga imamo i situaciju da je danas neuporedivo veći broj pravnika žena nego muškaraca. To je strašna promena u odnosu na neke ranije periode.

Ali, ima tu još nešto – devojke, odnosno žene, privrženije su poslu, sistematičnije u radu i kada je pravosuđe u pitanju više žele da se bave sudstvom, dok muškarci poslednjih decenija većinom odlaze u advokaturu pošto smatraju da se tu može više zaraditi.“

 

Obrnut proces

Pre tri decenije srpskim pravosuđem dominirali su muškarci, naročito u Vrhovnom sudu i nekadašnjem Saveznom sudu Jugoslavije. Već 2010. godine, posle opšteg izbora sudija, situacija je bila obrnuta – na sudijskoj funkciji nalazilo se 1700 žena i 700 muškaraca. Tada je broj muškaraca sudija bio nešto manji od jedne trećine, danas je ispod četvrtine.

LAICI NEĆE UBRZATI PRAVOSUĐE: Neobavezujuće je da medijator bude pravnik po struci

Hronika 29.09.2019. 11:24

LAICI NEĆE UBRZATI PRAVOSUĐE: Neobavezujuće je da medijator bude pravnik po struci

Profesor dr Milan Škulić, nekadašnji predsednik Udruženja pravnika Srbije, danas zamenik predsednika Ustavnog suda Srbije, izjavio je da se poslednjih decenija razvio obrnut proces u pravosuđu što se tiče broja muškaraca i žena, što je posebno upadljivo u osnovnim sudovima, u kojima je danas tek oko 15 procenata sudija muškaraca:

„Evidentno je nastupila neka vrsta feminizacije pravnih studija. Poslednjih godina imamo i znatno više asistenata i profesora ženskog pola, što je posledica toga da je na Pravnom fakultetu već godinama daleko veći broj studentkinja nego studenata. S druge strane, u većini evropskih država, kao i u SAD, mnogo više ima profesora, docenata, asistenata i studenata prava muškog pola, kao i sudija muškaraca.“

 

Profesor Škulić navodi i da je jedan od mogućih odgovora na pitanje zašto žene u većem broju odlaze u sudije i tužioce taj što u pravosuđu ne postoje razlike u platama između žena i muškaraca. Međutim, postoje problemi druge prirode:

„Nije sporno da je u Srbiji emancipacija žena daleko odmakla, ali ona ne bi trebalo da se ogleda samo u brojkama, nego i u sveukupnom odnosu prema ženama i njihovom mestu u društvu. Danas žene sudije i tužioci imaju veoma teške predmete i veliku opterećenost na poslu, što je oprečno sa patrijarhalnim shvatanjima i ulogom žene kao majke i stuba porodice. Sve to ukupno deluje poprilično konfuzno i atipično.“

 

Stanje u Evropi

Ovaj fenomen, ukoliko se takvim može definisati, nije karakterističan samo za Srbiju. Evropska komisija za kontrolu efikasnosti rada u pravosuđu CEPEJ pre dve godine objavila je izveštaj za 45 zemalja u kojem se bavila globalnim fenomenom feminizacije pravosuđa, kao i nevidljivim preprekama na koje žene nailaze u sudstvu i tužilaštvu, posebno na hijerarhijski višim nivoima i na čelnim pozicijama.

„Feminizacija sudskih dužnosti potvrđeni je evropski trend, ali nije tako izražen u pojedinim evropskim državama, kao i u nekim istočnoevropskim zemljama koje imaju visok procenat muškaraca u sudstvu. Feminizacije nema u Jermeniji, Azerbejdžanu, Irskoj, Malti, Norveškoj, Engleskoj, Velsu i u Škotskoj“, navodi se u izveštaju.

Nasuprot njima, u Hrvatskoj je pravosuđe jedno od najfeminiziranijih, a kretanja na koja CEPEJ upozorava kada je o ovoj državi reč posebno su izražena u sudovima i državnim pravobranilaštvima jer je žena za 15 odsto više nego što je prosek u zemljama Saveta Evrope; čak 70 odsto sudskih i 68 odsto pravobranilačkih dužnosti u rukama je žena. Na nižim nivoima njihov udeo je još izraženiji.

ADVOKATSKA KOMORA: Predlog da se sudijama i tužiocima omogući rad i do 70 godina

Društvo 15.06.2018. 10:45

ADVOKATSKA KOMORA: Predlog da se sudijama i tužiocima omogući rad i do 70 godina

Uz Srbiju i Hrvatsku, znatno veći udeo žena u pravosuđu imaju Grčka sa 71 odsto, Rumunija 74 odsto, Letonija 78 odsto i Slovenija sa čak 79 procenata. Prosek u zemljama Saveta Evrope iznosi oko 53 odsto. Iako 27 zemalja od 45 koje su dostavile ove podatke ima veći udeo žena u ukupnom broju sudija. Prosek „kvare“ Azerbejdžan sa 88 odsto muškaraca, Jermenija sa 75 procenata, Škotska 74, Maroko 73, Engleska 66, Irska 65 i Island sa 62 odsto sudija muškaraca. Čak 11 zemalja na čelu sudova drugog stepena ima isključivo muškarce.

VENECIJANSKA MASKA

Društvo 10.07.2018. 11:52

VENECIJANSKA MASKA

Kao zanimljivu informaciju iz pomenutog izveštaja vredi istaći da se u 13 država preduzimaju mere kako bi se osigurala ravnopravna rodna zastupljenost: u Jermeniji, Austriji, BiH, Danskoj, Gruziji, Nemačkoj, Islandu, Crnoj Gori, Norveškoj, Srbiji, Španiji, Engleskoj, Velsu, Škotskoj i u Izraelu. Istovremeno, CEPEJ zaključuje, pozivajući se i na pojedine sprovedene studije, da žene uglavnom biraju stabilne profesije kao što su sudije i notari. Među notarima ih je više od 70 odsto u Jermeniji, Estoniji, Gruziji, Litvaniji, Moldaviji, Portugalu, Rusiji i Slovačkoj.

Feminizacija nije toliko izražena u drugim pravnim profesijama. U advokaturi je više muškaraca, u proseku 59 odsto, a negde prelazi i 70 procenata, kao što je slučaj u Austriji, BiH, Moldaviji, Crnoj Gori, Švedskoj, Švajcarskoj i Maroku.

Smanjena efikasnost

Profesor Radovanović se, osim u našoj zemlji, sa mnogo većim brojem studenata devojaka sreo predajući i na fakultetima van naše zemlje. Kao direktor Instituta za kriminološka i sociološka istraživanja, imao je priliku da se neposredno uveri u kvalitet i predanost žena sa kojima je radio:

„One su bile sjajni istraživači, vrlo vredne, pametne... Doduše, sve su bile selektovane već prilikom prijemnih ispita za posao. Kada su odlazile na trudničko ili bolovanje kako bi brinule o bolesnoj deci, njihovo odsustvo se nije osetilo zbog prirode posla koji smo imali. Jer, kada je neko istraživač, onda može da radi od kuće, nije neophodno da dolazi u kancelariju. Kao i kada piše studiju. Takođe, kada je žena profesor, lako može da se zameni asistentom dok je odsutna. Međutim, u sudovima, u delatnostima koje su praktične, to mora da se oseti.“

 

Upravo zbog problema češćeg odsustvovanja s posla, iako sasvim opravdanog, i pojedine žene su skeptične spram tolikog broja dama zaposlenih u pravosuđu. Takve situacije otežavaju suđenja i donošenje presuda jer se proces usporava.

„Ako žena odlazi na porodiljsko odsustvo i na bolovanje zbog dece, onda ni sudstvo ne može da bude efikasno, ako su sudije u većini žene“, smatra Zrelec. „Kada je žena sudija zbog dečjih bolesti odsutna nedelju ili dve, sva njena zakazana suđenja se odlažu na mesec ili dva. Kada sudija ode na trudničko i porodiljsko bolovanje, sve njene predmete preuzimaju druge sudije, ali zbog promene predsednika sudskog veća suđenja moraju da počnu iz početka. To je i delimičan odgovor na pitanje zašto mnoga suđenja traju godinama.“

 

Profesor Radovanović kaže da je to sasvim prirodno, bez obzira na profesiju, ali nije sasvim siguran šta bi trebalo da bude optimalno rešenje:

„Naravno da odsustvovanje smanjuje njihovu efikasnost, vreme provedeno na poslu, čak i učinak. Kako izaći iz toga? Pa, verovatno pažljivo voditi politiku u pravosuđu, voditi računa o tome da nijedan pol ne bi trebalo da bude izrazito dominantan. Da se, osim izbora po kvalitetu i znanju, vodi računa i o nekoj proporcionalnoj zastupljenosti. Ne bih se zalagao za prostu jednakost, već za efikasnu, odnosno funkcionalnu zastupljenost oba pola.“