Aktuelno
Pripreme za GLOBALNI SUKOB: Britanija vraća OBAVEZNI VOJNI ROK?
Britanska Konzervativna partija uvešće obaveznu vojnu službu za 18-godišnjake ako pobedi na nacionalnim izborima 4. jula, uz opciju volontiranja u zajednici umesto služenja vojnog roka.
Ovo je najavio britanski premijer Riši Sunak neposredno po raspisivanju izbora.
On je objasnio da će mladi moći da biraju da li da provedu jedan vikend mesečno volontirajući tokom godine ili da zauzmu jedno od 30.000 slobodnih mesta u oružanim snagama na godinu dana.
“Britanija se danas suočava sa budućnošću koja je opasnija i podeljenija. Nema sumnje da su naše demokratske vrednosti ugrožene. Zato ćemo uvesti hrabri novi model usluge za 18-godišnjake“, rekao je Sunak.
Konzervativna partija saopštila je da će plan biti finansiran strožim kontrolama izbegavanja i utaje poreza i preusmeravanjem novca iz britanskog fonda za zajednički prosperitet, koji je uspostavljen kako bi smanjili regionalnu ekonomsku nejednakost.
Obavezna vojna obuka za muškarce od 17 do 21 godine u Ujedinjenom Kraljevstvu je okončana 1960. godine, iako su periodi odložene službe završeni kasnije.
Godine 2011. bivši premijer Dejvid Kameron pokrenuo je dobrovoljnu šemu u kojoj su mladi ljudi učestvovali u projektima zajednice, a ne u vojnoj obuci, ali je učešće u njoj bilo ograničeno.
Prema anketi “YouGov“-a iz 2023. godine, 64 odsto Britanaca protivi se uvođenju obaveznog služenja vojnog roka, dok projekte koji bi bili na dobrovoljnoj bazi podržava većina stanovništva.
Predlog britanskog premijera je, naravno, naišao na neodobravanje, pa čak i podsmeh političara iz suprotstavljene Laburističke partije.
“Ono što nam je od mladih ljudi potrebno kao neki vid nacionalne službe je da glasaju za promene 4. jula“, rekao je Endi Bernam, gradonačelnik Velikog Mančestera, oblasti na severozapadu Engleske.
S druge strane, ministar unutrašnjih poslova Džejms Kleverli objasnio je da projekat ne predviđa sankcije za izbegavanje obaveznog služenja vojnog roka, ali da će ljudi biti primorani na to.
On nije naveo detalje o ovome. Na pitanje Bi-Bi-Sija da li je prisiljavanje odraslih na volontiranje u suprotnosti sa liberalnom tradicijom Konzervativne partije, Kleverli je rekao:
“Mi teramo ljude da rade određene stvari sve vreme“, i kao primer naveo je obavezno obrazovanje.
Kleverli je za Bi-Bi-Si rekao da će nacionalna služba ponovo uključiti mlade ljude u društvo u vreme kada “previše njih živi u sopstvenom balonu“. Ova politika će se, kako je rekao, “pozabaviti fragmentacijom društva“.
“Želimo da se vratimo u situaciju u kojoj se mladi ljudi mešaju sa ljudima – u različitim oblastima, različitim ekonomskim grupama, različitim religijama – da pokušamo da pronađemo način da se pozabavimo vrstom fragmentacije koju vidimo previše“, istakao je Kleverli.
Konzervativci su saopštili da će pokrenuti javnu istragu sa zadatkom da se izradi detaljna šema funkcionisanja ovog predloga ukoliko pobede na izborima.
“Cilj je da se sprovede testni program do septembra 2025. i da se ceo plan implementira do kraja sledećeg parlamentarnog mandata, koji bi mogao biti do 2029. godine“, saopštili su iz Konzervativne partije.
Inače, procenjuje se da bi uvođenje vojnog roka moglo da košta 2,5 milijarde funti (3,2 milijarde dolara).
Sa druge strane, opozicione stranke kritikovale su predlog.
Laburistička kancelarka u senci Rejčel Rivs rekla je britanskoj televiziji da je plan bio “očajnički trik Konzervativne partije bez održivih sredstava za njegovo finansiranje“.
Lider liberalnih demokrata Ed Davei rekao je da su konzervativci “predugo potkopavali oružane snage“ i da su vojsci potrebni “profesionalni vojnici, a ne ljudi tamo godinu dana“.
Zamenik lidera Škotske nacionalne partije Kit Braun rekao je da je čvrsto protiv te ideje.
“To je trik kako bi se prikrilo dezinvestiranje koje je godinama bilo prisutno u oružanim snagama“, rekao je za Bi-Bi-Si Skotland Braun, bivši kraljevski marinac i veteran Foklandskog rata.
Iako je podržao povećanje izdataka za odbranu, rekao je da je rešenje da se obezbede bolje plate, smeštaj i obuka kako bi vojna karijera bila privlačnija.
Bivši načelnik mornaričkog štaba admiral Alan Vest označio je plan kao “bezvezan“ i dodao da će iscrpiti budžet za odbranu.
“Oduševljen sam ako više mladih ljudi postane svesno odbrane i bude uključeno... ali ova ideja je u osnovi luda“, rekao je Vest za “Gardijan“.
“Moramo da potrošimo više na odbranu. Ako radimo ono što on (Sunak) predlaže, novac će biti isisan iz odbrane“, istakao je Vest.
Analizirajući i komentarišući novonastalu situaciju u Velikoj Britaniji, vojni komentator i analitičar Aleksandar Radić za “Ekspres“ kaže da bi uvođenje vojnog roka bio presedan za Britance.
Objašnjava da su Britanci, za razliku od kontinentalne Evrope koja ima neke vidove služenja vojnog roka još iz industrijske ere, samo u ratovima sprovodili obuke.
“Zbog toga ovu najavu vidim kao čist populizam u trenutku kada konzervativci, prema istraživanju javnog mnjenja, značajno zaostaju u popularnosti za laburistima“, kaže Radić.
Dodaje da ne može ni da zamisli tako nešto i da bi to bio šok za naciju u Britaniji.
Kaže i da cena od 2,5 milijardi funti koja se pominje za uvođenje ovog projekta nije uopšte bitna.
“To sa cenom koštanja uvođenja vojnog roka je pomalo mit. To su ionako novci koji idu u unutrašnju ekonomiju“, ističe Radić.
Naglašava da se Britanija suočava sa drugim problemom.
“U ćorsokaku su sa kapacitetima za popunu profesionalne vojske“, kaže Radić.
Podvlači da su u poslednje vreme mnogo novca uložili u marketing i pokušaj da se vojska približi narodu ne bi li se veći broj prijavio u profesionalnu vojsku.
“Radili su kampanje, snimali namenske spotove specijalno namenjene manjinama, a posebno za muslimansku manjinu, ali to nije dalo značajnije rezultate“, istakao je Radić.
Vlade Radulović iz Centra za geostrateška istraživanja i terorizam objašnjava da se već neko vreme u brojnim zemljama Evrope razmatra ovo pitanje, pa čak i u onim zemljama koje tradicionalno imaju profesionalnu vojsku.
Ističe i da je ovo pitanje prvo pokrenuto u Francuskoj, pa u Nemačkoj i još nekim zemljama Evrope.
“Od rata u Ukrajini ovaj trend je zahvatio veći broj zemalja“, kaže Radulović i objašnjava da su, prema njegovom mišljenju, dva ključna faktora za tako nešto.
“Prvi je taj da je od početka rata u Ukrajini postalo jasno da oružane snage ne mogu da se zasnivaju na malim dobro obučenim i visoko tehnološki opremljenim jedinicama. To jednostavno nije dovoljno“, kaže Radulović.
Dodaje da je, takođe, velika zabluda bila što su mnogi mislili da je, posle pada Berlinskog zida, rat u Evropi nemoguć i da se neće desiti.
“Ukrajina je pokazala da je rat realnost koja se ne može isključiti“, ističe Radulović dodajući da su polako svi počeli da shvataju da je prosto neophodno da veliki broj ljudi prođe barem osnovnu vojnu obuku, da je to neminovnost i neophodnost jer se, ono što je Ukrajina pokazala, rat ne može dobiti sa malim visokoobučenim i visoko tehničko-tehnološki opremljenim jedinicama.
“Drugi razlog je taj što sve zemlje sa profesionalnom vojskom imaju problem sa popunom profesionalnih snaga“, kaže Radulović.
Dodaje da se sve manje mladih prijavljuje u profesionalne vojnike i da je to trend koji je zahvatio Evropu.
“Napori koji su uloženi da se veći broj mladih zainteresuje za učestvovanje u redovima profesionalne vojske, odnosno da se prijavi za profesionalnu vojsku, nisu dali rezultate, pa služenje redovnog vojnog roka ostaje kao opcija da se jedinice nekako popune“, zaključuje Radulović.
Uz sve to, najave da bi pojedine zapadne zemlje, pre svega Francuska, mogle da pošalju svoje vojno osoblje, za sada samo instruktore, u Ukrajinu da obučavaju ukrajinske vojnike, opasno podižu tenzije i povećavaju mogućnost izbijanja globalnog sukoba. O potencijalnom slanju vojnika u Ukrajinu razmišlja, međutim, i Poljska, koja postaje jedna od vodećih zemalja NATO-a u pogledu vojnih potencijala.
Rusija je u više navrata upozoravala da neće tolerisati direktno uplitanje vojnih efektiva zemalja članica NATO-a u rat u Ukrajini, kao i da bi upotrebu sredstava koje je Ukrajina dobila od Zapada za napade na teritoriju Rusije smatrala činom agresije zemalja koje su ta sredstva poslala Kijevu.
Da li bi sledeći korak bio nuklearni sukob?
Mnoge demokratije, inače, i dalje imaju neki oblik obavezne vojne službe, dok je regrutacija nešto što vlade širom Evrope oklevaju da ponovo uvedu.
Postoji 66 zemalja koje imaju obaveznu vojnu službu, prema “World Population Review“-u. Međutim, mnoge od njih više ne sprovode pravila u punoj meri.
U Sjedinjenim Državama, na primer, regrutacija još postoji, ali manje od jednog procenta stanovništva služi vojsku. Amerika se oslanja na dobrovoljnu regrutaciju, ali takođe ima sistem regrutacije – poznat kao selektivna služba – na koji se može pozvati ako se ukaže potreba.
Nemačka vlada suspendovala je obaveznu vojnu službu 2011. godine, kada su njene oružane snage transformisane u dobrovoljačke.
Francuski predsednik Emanuel Makron, prvi francuski predsednik koji nije služio vojni rok, vodio je kampanju za ponovno uvođenje obaveznog služenja vojnog roka koji je prestao 1997. godine. On je 2021. uveo dobrovoljni period od mesec dana u nastojanju da promoviše građansku dužnost i nacionalni ponos.
Manje zemalja i dalje sprovodi vojnu obavezu. U Finskoj, članici NATO-a koja ima najdužu kopnenu granicu sa Rusijom, regrutacija ostaje obavezna za muškarce i dobrovoljna za žene i varira u dužini od 165 do 347 dana. Norveška takođe ima obavezu služenja vojnog roka od 12 do 19 meseci, dok je Švedska ukinula obaveznu vojnu službu 2010. godine, ali je 2018. godine ponovo uvela šemu od šest do 15 meseci.
Letonija je ponovo uvela regrutaciju u januaru ove godine, nakon što je ukinuta 2006. Estonija je zadržala oblik regrutacije od sticanja nezavisnosti 1991. godine, ali je nedavno proširila fond za pozive.
Obavezna vojna služba je dugo bila sporna stvar na Tajvanu, gde je veoma nepopularna među mladima uprkos rastućim tenzijama sa Kinom. U januaru je period regrutacije produžen sa četiri meseca na godinu dana pošto je Peking pojačao pritisak na ostrvo kako bi potvrdio pretenzije u pogledu suvereniteta nad Tajvanom.
Vojna služba je takođe obavezna za sve brazilske muškarce, ali državljani koji žive u inostranstvu mogu podneti zahtev za otpuštanje. Procenjuje se da manje od 10 odsto primljenih ispunjava 10 do 12 meseci službene obaveze.