100 GODINA OD ROĐENJA NELSONA MANDELE: Čovek koji je svojom borbom postao simbol pomirenja i borbe protiv nepravde

Južnoafrikanci, ali i čitav svet danas se seća Nelsona Mandele, ličnosti koja se upisala u svetsku istoriju kao prvi crni predsednik ove afričke države posle decenija aparthejda. Mandela je i posle svoje smrti 2013. godine postao simbol pomirenja i borbe protiv nepravde i koji je svojim primerom pokazao da nenasilje i istina mogu pobediti.

Nelson Mandela rođen je na današnji dan 18. jula 1918. godine u Istočnom Kejpu, pokrajini na jugu Južnoafričke republike.

Odrastao je u selu Mvezo i bio je član kraljevske porodice koja je pripadala plemenu Tembu. Kada je napunio deset godina, ostao je bez oca, Henrija Mandele. Tada je o  njemu počeo da brine stric koji je bio poglavar Tembua i koji ga je odredio za svog naslednika. Školovao se učeći engleski jezik, istoriju i geografiju. Interesovali su ga sudski procesi plemena i želeo je da postane advokat. Maštao je o tome da će uspeti da oslobodi svoj narod.

Ime Nelson mu je dala učiteljica engleskog Miss Mdingane. Ime koje je dobio na rođenju, Rolilala, znači „onaj koji lomi grane“, tj. „onaj koji izaziva nered“. Južnoafrikanci ga zovu Madiba što znači „pomiritelj“.

Pohađao je Klarkberi Koledž, a maturirao je na Višoj školi Hildtaun. Nastavio je školovanje na Fort Her Koledžu u Elisu gde je sa Oliverom Tamboom predvodio studente koji su bojkotovali predavanja. Zbog toga su bili izbačeni pa je Mandela završio koledž u Johanezburgu kao vanredni student. 1940. godine je počeo da studira pravo. Četiri godine kasnije se učlanio u Afrički nacionalni kongres, organizaciju koja se borila za prava crnog stanovništa u Južnoj Africi.

Stranku je predvodio Anton Lembede, a njeni članovi su zastupali radnike, seljake i nezaposlene. Mandela je bio vredan i disciplinovan pa je 1947. godine postao generalni sekretar Lige mladih koja se nadmetala za vodeću poziciju u Afričkom nacionalnom kongresu (ANK). Naredne godine su organizovali štrajkove i pozvali su narod na neposlušnost zbog aparthejda. Stare funkcionere u ANK su zamenili mladi koji su se zalagali da sva deca steknu osnovno obrazovanje i da se stariji usavrše. 1951. godine su odlučili da ne poštuju zakon aparthejda. Naredne godine Mandela je, u celoj zemlji, organizovao proteste zbog proslave 300-godišnjice od dolaska prvih Evropljana u Južnu Afriku. Zbog toga je osuđen na devet meseci zatvora i prisilan rad. Narednih šest meseci nije smeo da se pojavljuje na javnim manifestacijama, niti da napušta Johanezburg. Mandela je ubrzo postao advokat. 1953. godine je sa prijateljem Oliverom Tamboom otvorio advokatsku kancelariju u Johanezburgu.

Njih dvojica su zajedno branili osobe zahvaćene aparthejdskim zakonima. Vlast je pokušala da mu oduzme advokatsku dozvolu, ali Vrhovni sud je to sprečio. 1952. godine je proglašen za predsednika Lige mladih i zamenika predsednika ANK-a. On je svoj politički rad zasnivao na borbi protiv iskorištavanja rada, segregacije otvorenih univerziteta, itd. Predvideo je da će uslediti politički progoni, policijski teror, i sl. 1960. godine, nakon Šarpvilskog masakra tokom kojeg je policija ubila 69 crnaca, ANK je zabranjen, a Mandela je uhapšen.

Optužen je da je počinio veleizdaju i da je planirao da svrgne vlast. Naredne godine je pušten uz kauciju. ANK je nastavio da radi u tajnosti, a Mandela je pozvao apardhejd-režim da donese demokratski ustav. Pošto je u to vreme Južna Afrika trebala da postane republika, upozorio je da će crnački domoroci štrajkovati tokom svečanosti. Zbog svega što je radio, Mandela je morao da živi odvojeno od svoje porodice. Krio se od špijuna i bio je majstor prerušavanja. Najčešće se maskirao u vozača, kuvara i baštovana.

Putovao je pod lažnim imenom David Motsamayi i pokušavao je da okupi podršku za ANK. Pod ovim imenom je prošao vojnu obuku u Maroku i Etiopiji. 1961. godine je osnovao drugi ogranak ANK-a, Umhonto ve Sizve (Koplje naroda), koji se spremao da se nasilno suprotstavi aparthejdu. Nelson je postao glavni zapovednik i organizovao je kampove za uvežbavanje gerilskog ratovanja za članove ovog ogranka.

Mandela je odobravao likvidacije, ali je zabranjivao da stradaju civili. Aparthejd je ANK označio kao terorističku organizaciju, a SAD ga je tek 2008. godine skinuo sa spiska međunarodnih terorista. Uprkos zabranama, napustio je Južnu Afriku i putovao je, a kada se vratio, bio je uhapšen zbog poziva na ilegalan štrajk i izlaska iz zemlje bez važećeg pasoša. Pokušao je da dokaže da ovo nije proces protiv njega, već protiv afričkog naroda. Prvo je osuđen na pet godina zatvora, a zatim na doživotnu robiju. Prvi deo kazne je odslužio u Roben Ajland zatvoru koji se nalazi u blizini Kejptauna. Bio je zatvoren u ćeliji veličine 2 x 2,5 m u kojoj je imao samo prostirku za spavanje i kantu za obavljanje nužde.

Na svakih šest meseci je dobijao samo jedno pismo i imao je jednu posetu u trajanju od 30 minuta. 1984. godine je prebačen u zatvor Polsmur, a četiri godine kasnije u zatvor Viktor Verster. Aparthejdska vlast mu je šest puta ponudila da ga pomiluje i da mu ukine kaznu, ali on je to odbio jer su zahtevali da prizna Bantu-politiku i da objavi odricanje od oružja.

Oboleo je od tuberkuloze i, kao crni zatvorenik, imao je lošiji tretman. Ipak, nije odustao od obrazovanja. Tokom boravka u zatvoru je napisao memoare koje je zakopao u vrt koji je održavao. Nadao se da će njegov prijatelj uspeti da ih prokrijumčari, ali spisi su otkriveni kada su vlasti zatvora počele da prave zid koji je išao kroz vrt.

Za kaznu, Mandeli je zabranjeno da čita knjige i da uči. Osamdesetih godina Oliver Tambo je pokrenuo kampanju za Mandelino oslobađanje, a vrhunac se dogodio 1988. godine kada je 72.000 ljudi na koncertu na Vembliju pevalo: “ Oslobodite Nelsona Mandelu“. Posle 27 godina provedenih u zatvoru, Mandela je 11. februara 1990. godine pušten na slobodu.

Naredne godine je postao predsednik ANK-a. Uvek je imao jasne principe po pitanju demokratije i jednakosti među ljudima. Iako se borio protiv dominacije belaca nad crncima, nije želeo da im se revanšira, već se trudio da ujedini Južnoafrikance.

Mandela je umro 2. decembra 2013. okružen članovima porodice u kući, gde je prebačen nakon tri meseca boravka  u bolnici zbog upale pluća. Mandela je sahranjen 15. decembra  uz sve državne počasti.