AFERA KOJA DRMA HOLIVUD: Producent perverznjak spopadao mlade glumice

Istraživači „Njujork tajmsa" uspeli su da, bez ikakve pravne sumnje, otkriju da je Harvi Vajnstin, jedan od najuspešnijih i najinovativnijih holivudskih producenata, perverznjak koji decenijama spopada mlade glumice i manekenke u zamenu za uloge

Svaki put kada „stručnjaci" zaključe da je istraživačko novinarstvo mrtvo, ono se povampiri. Ako ni zbog čega drugog, a ono da bih ih demantovalo. Opšta tabloidizacija medija ima i svoje izuzetke. To je, pre svih, u ovom trenutku „Vašington post", čiji tiraž nezadrživo raste. Time ugrožava primat neprikosnovenog „Njujork tajmsa". Najnoviji članak, poslat u svet kao atomska bomba iz epicentra Menhetna, stao je tome na put izazvavši tektonski poremećaj u svetskoj kinematografiji. Istraživači(ce) „Njujork tajmsa" Džodi Kandor i Megan Tohej uspele su da, bez ikakve pravne sumnje (jer to je preduslov da ovakav članak uopšte bude objavljen u tako ozbiljnim novinama), otkriju da je Harvi Vajnstin, jedan od najuspešnijih i najinovativnijih holivudskih producenata, perverznjak koji decenijama napada i spopada mlade glumice i manekenke u zamenu za uloge, koje su neke od njih lansirale među zvezde.

Neodoljivi scenario
Progovorile su ugledne glumice poput Ešli Džad i Rozane Arket, ali i one koje su najveće uspehe zabeležile na televiziji poput Rouz Mekgauen. Scenario bi manje-više bio uvek isti. Vajnstin bi ih pozvao na poslovni sastanak, koji bi otpočeo normalno. Zatim bi producentski mogul nestao da bi se ponovo pojavio ili u bademantilu ili nag i od glumica, modela, ženskih članova svoje kompanije tražio seks. U slučajevima za koje znamo, a u kojima je odbijen, bez ustezanja je potom tražio da ga masiraju, gledaju kako se tušira ili se samozadovoljava. Dakle, privatno Vajnstin je koristio moć za seksualne usluge, a u kompaniji je zaveo atmosferu potpunog straha. Javno, bio je liberal, humanitarac i borac za prava žena. I sam Vajnstin bi priznao da je ovo scenario kojem nijedan producent ne može odoleti.
Mnogi od vas će, naravno, umreti od smeha, odmahnuti rukom i reći da i vrapci na granama znaju da je to ustaljena praksa, i to ne samo u Holivudu. Odgovoriću im da je svrha istraživačkog novinarstva da materijalnim dokazima napravi kvantni skok između trača i istine. Decenijama se govorkalo o perverznoj prirodi Harvija Vajnstina. Komičar Set Mekfarland je čak, kao domaćin nedavne dodele Oskara, šaljivo rekao da pet glumica nominovanih za najbolju žensku ulogu „ne mora više da se pretvara da im se Harvi Vajnstin sviđa".
Vajnstinovo iživljavanje nad ženama bilo je javna tajna. Zahvaljujući novinarkama „Njujork tajmsa" više nije. Od 5. oktobra, kada je prvi tekst objavljen, do danas, Harvi Vajnstin ne samo što je otpušten iz sopstvene kompanije, ne samo što je obelodanjeno da je platio petocifrene odštete u osam slučajeva seksualnog uznemiravanja već se suočava s nove tri optužbe za silovanje, javnim ispovestima svojih glumačkih vedeta, a ostavila ga je i supruga i majka njegovo dvoje dece, britanska kreatorka Džordžina Čapman. Saznalo se i da „Vajnstin kompani", mada zarađuje milijarde dolara, vredi tek nekoliko stotina zbog decenija loših investicija. Ukratko, jedan od prinčeva holivudskog producentskog dvora je dotučen. Zašto je to važno?

Prvo je pala Crkva
Pre svega, zato što istraživačko novinarstvo „Njujork tajmsa" u slučaju Vajnstin neodoljivo podseća na slične napore „Boston glouba" od pre petnaestak godina. Fokus istraživanja tada nije bila holivudska filmska industrija, već Rimokatolička crkva. Ironično, sve o prvom velikom obelodanjivanju rasprostranjene pedofilije među sveštenstvom možete da vidite u filmu „Pod lupom" iz 2015. godine. Epilog napora bostonskih novinara je, po priznanju samog pape Franje, obelodanjivanje više od dve hiljade slučajeva pedofilije među rimokatoličkim sveštenicima u svim delovima sveta i odliv više od dve milijarde dolara iz kase Vatikana na račun odšteta hiljadama žrtava.
Mnogo važnije, poljuljano poverenje prema Rimokatoličkoj crkvi, pre svega u Severnoj Americi i Irskoj, dovelo je do osipanja pastve i pražnjenja trezora, ali i do promene kulture među klerom. I u tome je suština. Pretpostavljamo da je slučaj Vajnstin samo vrh ledenog brega kulture u kojoj se glumice, a sve više i glumci, tretiraju kao seksualni objekti, ne samo voajerizma publike već i holivudskih bogova. Za sada to ne možemo da dokažemo. Međutim, u poslednjih nedelju dana toliko je glumica detaljno i na zaprepašćujuće sličan način opisalo svoje traumatične susrete s Vajnstinom da je pitanje vremena kada će neke druge progovoriti i o nekim drugim predatorima.
Slučaj Vajnstin otvorio je ranu polne diskriminacije i zloupotrebe moći, prisutne otkako su zabodeni prvi ekseri u daske prvog studija u Holivudu. Rana je stara i zjapi, gnoj curi, prizor je gnusan, ali je sve to prvi korak ka izlečenju. Slučaj Vajnstin ublažio je strah i osećaj stida. Time je načinjen prvi korak ka suštinskoj promeni kulture poslovanja u Gradu snova.

Tišina u Holivudu
Pošto sve to napisah, vreme je da se malo poigram „đavoljeg advokata" i ukažem na drugu stranu ovog slučaja. Harvi Vajnstin je zaista revolucionaran filmski producent. Za sobom je ostavio remek-dela poput „Petparačkih priča", „Dobrog Vila Hantinga", „Zaljubljenog Šekspira", „Engleskog pacijenta", „Kraljevog govora"... Mogla bih da nabrajam do kraja ovog teksta. Filmovi čiji su producenti Bob i Harvi Vajnstin imaju više od 300 nominacija i 75 osvojenih Oskara. Harvi je i nosilac počasnog Reda britanskog carstva zbog zasluga za ostrvsku kinematografiju. Zašto? Zato što je, kao niko pre njega, otvorio vrata britanskom i evropskom filmskom talentu. Bez njega Roberto Benjini teško da bi dobio Oskara za „Život je lep".
Dakle, bez braće Vajnstin, sinova jevrejskih imigranata iz Poljske Mirijam i Maksa, po kojima je njihova prva kompanija „Miramaks" i dobila ime, istorija Holivuda bila bi mnogo siromašnija. No, veliku moć prati i velika odgovornost, a Harvi ju je svojim seksualnim ispadima zloupotrebio do te mere da ga je rođeni brat pre neki dan otpustio iz nove kompanije, koja nosi porodično ime - „Vajnstin kompani". Harvijevo predatorsko ponašanje s pozicije moći otkriva nam još nešto - koliko je suštinski ovaj moćni čovek bio nesiguran. U jednoj od ispovesti glumica čuli smo da joj je, pošto ga je odbila, kroz suze rekao: „Ne sviđam ti se zato što sam debeo." Dakle, i sam Harvi je na neki način žrtva fabrike snove u kojoj je savršen spoljni izgled jedna od vodećih mera uspeha.
Najzad, pozabavimo se onima koji nisu progovorili o Harvijevoj praksi seksualnog zlostavljanja i manipulacije. Razumljivo je to što su ćutale glumice početnice. Zaprepašćujuće je, međutim, što je holivudska aristokratija jedva progovorila. Kraljica Meril Strip oglasila se tek pet dana posle izveštaja u „Njujork tajmsu", ali je i istakla da „nisu svi znali" za Harvijeve perverzije. Na sopstvenoj koži osetila ih je holivudska princeza Gvinet Paltrou, ali je i ona progovorila nekoliko dana kasnije. Oglasila se i Anđelina Džoli, koja, doduše, posle Harvijevog starta nije, kao Gvinet Paltrou, nastavila da s njim sarađuje i smeška se pred reporterima. Najveću buku diže zaglušujuća tišina muškaraca u Holivudu. Harvija su osudile samo mlađe muške zvezde poput Marka Rafala i Seta Rogana.

Nema, međutim, komentara Meta Dejmona ili Rasela Kroua, koje „Njujork tajms" optužuje da su Harviju redovno služili kao alibi pred suprugom. U toku je Tviter rat između Bena Afleka i Rouz Mekgauen, koja najnovijeg Betmena optužuje da je znao šta Harvi radi, dok Aflek to demantuje. Što je mnogo važnije, ni reč nismo čuli od producentskih moćnika poput prvog čoveka „Diznija" Boba Ajdera, svakako najmoćnije figure današnjeg Holivuda, što je naročito važno jer je „Dizni" svojevremeno od Vajnstinovih za smešnih šezdeset devet miliona dolara kupio „Miramaks", koji su braća nastavila da vode i posle preuzimanja. Ovaj zid ćutanja ponovo neodoljivo podseća na situaciju u Rimokatoličkoj crkvi suočenoj s lavinom seksualnih skandala. Ćutanje muškog Holivuda možemo da protumačimo samo na jedan način - Harvi Vajnstin nije bio usamljen slučaj. Zato trenutno stanje liči na zatišje pred buru, u kojoj će pasti mnoge krunisane glave filmske industrije.

Donacije Obami, Hilari...
Holivud, dakle, ćuti iz straha za sopstvene pozicije. Međutim, Harvi Vajnstin nije operisao samo u fabrici snova. Zna se da ona ide ruku pod ruku s političarima - i to, poslovično, iz američke Demokratske stranke. Neprofitni Centar za odgovornu politiku, koji decenijama prati donacije kandidatima, tvrdi da je Harvi Vajnstin lično dao ili pomogao da se sakupi milion i po dolara samo za kampanje Baraka Obame i kasnije Hilari Klinton. Primera radi, pre pet godina na svom imanju na atlantskoj obali države Konektikat, Harvi je, u saradnji s kraljicom modnog novinarstva Anom Vintur, organizovao večeru čiji je jedan obrok premašivao 32.000 dolara. Novac je išao u kampanju Baraka Obame. Jedna od Obaminih ćerki - Malija - bila je letos volonter u Harvijevoj kompaniji. Vajnstin i Vinturova sakupljali su novac i za Hilari Klinton. Samo fotografija s demokratskom predsedničkom kandidatkinjom, u njihovoj organizaciji, koštala je 2.700 dolara.
Braća Vajnstin dala su Fondaciji Klinton nekoliko stotina hiljada dolara. Njujorški senator Čak Šumer i nekolicina kongresmena Demokratske stranke već su saopštili da će sav novac dobijen od Vajnstina dati u dobrotvorne svrhe. Međutim, ni Klintonovi ni Obamini nisu najavili sličan potez. I njihove javne osude usledile su s pet dana zakašnjenja. Kada se uzme u obzir da Mišel Obama, a pogotovo Hilari Klinton, javno zastupaju feminističku platformu, njihovo ćutanje je još strašnije od tišine u redovima holivudskih moćnika. Za to vreme, desničarski političari i mediji u Sjedinjenim Državama naslađuju se ukazujući na hipokriziju rivala, a politički jaz dva tabora u duboko podeljenoj zemlji dodatno se produbljuje.
Zato se sudbina Harvija Vajnstina tiče svih nas. Ona ne samo da ukazuje na seksualne manipulacije jakih nad slabima već baca svetlo na političku moć neizabranih nad izabranima, ukazuje na slabost i korumpiranost demokratskog procesa. Jednoga dana, sigurna sam, neko će napraviti film o dečacima koji su se iz siromašnog njujorškog Kvinsa uzdigli do Holivuda i njegovih zvezda. Nadam se da će priča imati i srećan kraj, tj. da će je snimati umetnici u mnogo otvorenijoj i ravnopravnijoj radnoj klimi nego što je ona danas, u suton Harvijeve vladavine.