ANALIZA, MILORADOVIĆ: Hladni rat, drugi deo

Analitičari smatraju da tri istrage o ruskom mešanju u američke izbore kad-tad moraju da dovedu do pokretanja postupka opoziva Donalda Trampa

Pre tačno sedam decenija, u julskom izdanju časopisa „Forin afers" (Foreign Affairs), Amerikanci su mogli da pročitaju članak diplomate Džordža Kenana naslovljen „Uzroci sovjetskog ponašanja". Autor zaključuje da „Sjedinjene Države protiv Sovjetskog Saveza moraju da vode dugoročnu, strpljivu, ali čvrstu i budnu politiku zauzdavanja ruskih ekspanzionističkih tendencija". Taj tekst bio je i ostao teoretski priručnik broj jedan za američke veterane Hladnog rata. Oni koji misle da je taj rat završen 1985. godine osmesima Regana i Gorbačova na Ženevskom jezeru, ovih dana će morati da preispitaju taj stav. Čak i na stranicama „Njujork tajmsa" ovoga leta ne kriju da je Hladni rat ponovo u punom zamahu.
Jedan od glavnih naslova ovih dana je „odluka ruskog predsednika Vladimira Putina da protera sedam stotina pedeset pet američkih diplomata iz Rusije". Potez Moskve nije akcija, već reakcija. Naime, pre nego što je napustila Belu kuću, Obamina administracija proterala je trideset pet ruskih diplomata i zaplenila dva poseda Moskve u SAD. Povod su bile optužbe da su se Moskva i njeni hakeri umešali u američke izbore i pomogli poraz Hilari Klinton. Dakle, ako je to tačno, Putin se ničemu nije obradovao više do izboru Donalda Trampa. Međutim, ni pola godine kasnije diplomatski odnosi se nisu makli s mrtve tačke. Na sastanku G20 u Hamburgu Putin se nadao da će Tramp povući potez dobre volje i Rusima vratiti zaplenjene nekretnine, navodno korišćene za špijunažu. Tramp je, međutim, ostao na lepim rečima. Druga polovina jula dovela je do uzavrele aktivnosti u Kongresu, čija su oba doma izglasala zakon o novim sankcijama protiv Rusije, Irana i Severne Koreje. Nacrtu ovog zakona usprotivila su se simbolično tri kongresmena i dvojica senatora. Bela kuća se mrštila i gunđala, ali na kraju potvrdila da predsednik neće staviti veto na novi pravni akt. To je, naravno, bio taktički potez jer - stavio veto, ne stavio - novi zakon bi ponovo dobio podršku na Kapitol Hilu te bi njegovo odlaganje samo povećalo rekordnu nepopularnost šefa države. U SAD se trenutno vode čak tri istrage o navodnom mešanju Moskve u ishod izbora. Dakle, svako uplitanje Bele kuće u rad zakonodavaca na ovu temu razjarilo bi ih do te mere da bi se Tramp za korak približio pokretanju postupka opoziva šefa države.

Proterivanje Rusa iz Rusije

Nije samo Tramp primio poruku s Kapitol Hila. Ministarstvo spoljnih poslova i njegov prvi čovek Sergej Lavrov ovoga puta nisu čekali. U telefonskom razgovoru s kolegom Reksom Tilersonom, Lavrov je objasnio da je odluka Moskve izazvana „nezakonitim sankcijama i klevetama protiv Rusije, proterivanjem diplomata i zaplenom ruske diplomatske imovine". Šta je ruska strana zapravo uradila? Poslužila se starom taktikom iz hladnoratovske ere - tante za kukuriku. Naime, proterivanjem diplomata broj ruskog osoblja u SAD sveden je na 455. Lavrovljevi službenici su proračunali da Amerikanci u diplomatskim predstavništvima u Moskvi, Sankt Peterburgu, Jekatarinburgu i Vladivostoku zapošljavaju oko hiljadu dvesta ljudi. Odluka Moskve cilja da njihov broj bude manje-više jednak preostalom broju ruskih diplomata u SAD.

Sve antiruske poteze u Vašingtonu povukla je Demokratska stranka iako republikanci imaju većinu u oba doma Kongresa i predsednika u Beloj kući

Američki mediji primećuju da će se na meti otpuštanja, koje treba da se desi do 1. septembra (što je, primetićete, prilično drugačije od bombastičnog termina „proterivanje"), naći uglavnom sami Rusi, bilo da su kuvari, prevodioci ili službenici u američkim konzularnim predstavništvima. Međutim, to uopšte nije bitno. U politici je prečesto najbitnija simbolika. U ovom slučaju, Moskvi je jedino važno da odgovori istom (ili barem sličnom) merom kako bi pokazala da dve zemlje razgovaraju na ravnoj nozi. Poslednji put smo ovako nešto videli 1986. godine, kada su Amerikanci uhapsili fizičara Genadija Zaharova, zaposlenog u Ujedinjenim nacijama, i optužili ga za špijunažu, a Kremlj uzvratio zatvaranjem novinara Nikolasa Danilova uz identične optužbe. Dakle, dobro došli u Hladni rat 2.0.
Pedantni će primetiti da ponašanje SAD nema nikakve logike. Ukoliko se Rusija zaista umešala u američke izbore, onda svakako Tramp i republikanci neće učiniti ništa što bi dovelo do takvog sukoba s Kremljom. Pa, da pogledamo ko je i zašto povukao najnoviji niz poteza. Proterivanje i zaplena idu na dušu Obamine administracije. Novi zakon čedo je dvojice članova spoljnopolitičkog komiteta u Predstavničkom domu - Džeralda Konolija i Eliota Engela. Obojica su članovi opozicione Demokratske stranke. Engel bi našoj javnosti trebalo da bude poznat kao jedan od najvećih zagovornika nezavisnog Kosova, prvi strani zvaničnik koji se obratio parlamentu u Prištini i čovek čije ime nosi jedna ulica u Peći. Dakle, sve antiruske poteze u Vašingtonu povukla je Demokratska stranka iako republikanci imaju većinu u oba doma Kongresa i predsednika u Beloj kući. Kako je to moguće?

Rijaliti u Beloj kući

Vrlo jednostavno. Bela kuća u ovom trenutku više liči na rijaliti šou „Šegrt" nego na mesto gde se donose odluke. Tramp se očigledno ni posle pola godine ne oseća udobno u Ovalnom kabinetu, te se vratio onome što zna - ulozi tajkuna u rijalitiju koji otpušta/zapošljava dok trepneš okom. Tako su u roku od deset dana iz Bele kuće izleteli portparol Šon Spajser, a zatim i čovek zbog koga je Spajser otišao - Entoni Skaramuči, novi, a sada već bivši direktor Odeljenja za komunikacije. I dok Tramp tvituje da je dan u Beloj kući „bio sjajan" (jer šta će ti direktor za komunikacije kad je tu Tviter), zapomaganje se čuje i iz Stejt departmenta. Naime, Reks Tilerson, čije je imenovanje za državnog sekretara prvobitno bilo pozitivno dočekano među karijernim diplomatama, sada je s njima na otvorenoj ratnoj stazi. Od famozne 1947. godine, od kada i datira hladnoratovska doktrina, državni sekretari imali su posebno odeljenje ličnih savetnika. Ono je brojalo najviše dvadesetak ljudi. Trenutno se proteže po celom spratu Stejt departmenta. Ukratko, Tilerson ne veruje diplomatama od karijere, dovodi svoje ljude, otpušta šakom i kapom, a bori se s Kongresom i za znatno smanjenje diplomatskog budžeta. Američki list „Forin polisi" otvoreno ovih dana piše o stanju pobune službenika Stejt departmenta.
Da ne preterujem, svedoči sama činjenica da je ovakva količina diplomatskog prljavog veša uopšte stigla do štampe. Najzad, potpredsednik Pens, opet nas informišu mediji, doduše ne na naslovnim stranama, već mesecima u Vašingtonu organizuje večere za uticajne poslovne ljude, političare i analitičare. Novinari u tome vide tihu pripremu smene vlasti u Beloj kući. Analitičari opet smatraju da tri istrage o ruskom mešanju u američke izbore kad-tad moraju da dovedu do pokretanja postupka opoziva (impičmenta) Donalda Trampa. U svetlu takvih očekivanja postaje jasnije zašto republikanci nisu glasali protiv sankcija protiv Rusije, Irana i Severne Koreje, koje je predložila opozicija. Niko ili skoro niko u ovom trenutku ne želi da bude doživljen kao osoba bliska Trampu. Demokrate, očekivano i mudro, koriste opšti haos i deluju tamo gde jedino i mogu - u zakonodavnom sektoru.
Dakle, u Hladnom ratu 2.0 Rusija je dobila nepredviđene saveznike na koje ni Demokratska stranka u SAD, opsednuta osvetom za poraz Hilari Klinton na predsedničkim izborima i jastrepskim stavom prema Kremlju, nije računala. Ovakav scenario nisu imali u vidu ni tajkuni Tramp i Tilerson u nastojanju da s tržišta izguraju konkurenciju. I dok NATO pojačava budnost na istočnim granicama dok traje rusko-beloruska združena vojna vežba, ostaje pitanje da li će Hladni rat 2.0 ostati hladan u opštem previranju i neizvesnosti u Vašingtonu? Odgovor, čini se, može da ponudi samo Brisel.