Svet
14.07.2024. 08:16
Svet
20.07.2024. 19:50
Marko R. Petrović
Aktuelno
Atentat na Trampa: Ko je bio najslabija karika?
Donald Tramp imao je prednost u odnosu na Džozefa Bajdena i pre atentata u Pensilvaniji.
Dosadašnje predizborne procene Trampu su davale 70 ‒ 80 odsto šansi za pobedu na novembarskim izborima, a njegovom demokrastkom protivkandidatu i aktuelnom predsedniku Sjedinjenih Država Džou Bajdenu svega 20 – 30 odsto.
Novembar je, međutim, još daleko. Svakakve se stvari mogu dogoditi. I Tramp i Bajden imaju mogućnosti da naprave i neke dobre, ali i neke loše poteze. Nijedan od njih dvojice nije “imun“ na gafove – jedan zbog toga što mu je stil ponašanja takav, drugi zbog senilnosti.
Osim toga, američki izborni sistem je takav da dopušta mogućnost da na kraju pobedi čak i onaj kandidat koji je u ukupnom zbiru dobio manje glasova. Stoga, dakle, uprkos prednosti koju Tramp ima u većini onih ključih saveznih država, ni starog lisca Bajdena ne treba prerano otpisivati.
Nema sumnje i da će se mnogi u narednom periodu baviti pitanjem propusta unutar bezbednosnih službi koji su doveli do mogućnosti da se naoružani mladić kojem je, srećom, nedostajalo iskustva približi na manje od 150 metara predsedničkom kandidatu i, što je još važnije, da dobije priliku da puca.
Šefica Tajne službe Kimberli Čitek već trpi velike kritike zbog propusta u obezbeđenju Trampa. A oni su još teže objašnjivi nakon saznanja da je Tajna služba pre nekoliko nedelja pojačala Trampovo obezbeđenje nakon saznanja da Iran navodno pokušava da organizuje njegovo ubistvo.
Nema, međutim, indikacija da je Tomas Metju Kruks na bilo koji način povezan sa ovom navodnom iranskom zaverom.
Američka tajna služba i Trampov predizborni štab obavešteni su o iranskoj pretnji, a bezbednost je pojačana, rekao je američki zvaničnik za nacionalnu bezbednost.
“Tajna služba saznala je za povećanu pretnju sa ove strane“, rekao je zvaničnik za CNN. “Savet za nacionalnu bezbednost (NSC) direktno je kontaktirao Tajnu službu na višem nivou kako bi bio potpuno siguran da nastavljaju da prate najnovije izveštaje.
Tajna služba podelila je ove informacije sa ljudima iz Trampove kampanje kako bi ih obavestili o rastućoj pretnji. Kao odgovor na povećanu pretnju, Tajna služba je povećala resurse i sredstva za zaštitu bivšeg predsednika Trampa. Sve je to bilo uoči subote.“
Iz Trampove kampanje, međutim, nisu otkrili da li su bili upoznati sa navodnim iranskim pretnjama, navodeći kako sva pitanja u vezi sa Trampovom bezbednošću treba poslati na adresu Tajne službe.
Zvaničnici Tajne službe više puta su upozoravali ljude iz Trampovog izbornog štaba da ne održava skupove na otvorenom jer oni predstavljaju veći rizik za njega, te da kampanju bazira na događajima kojima agencija može bolje da kontroliše pristup. Ali, ta upozorenja su prema rečima izvora CNN-a “bila opšte prirode“.
“Tajna služba i druge agencije stalno primaju nove informacije o potencijalnim pretnjama i preduzimaju mere za prilagođavanje resursa, po potrebi“, rekao je u utorak Entoni Guljelmi, portparol agencije. “Ne možemo da komentarišemo bilo koji konkretan tok pretnji, osim da kažemo da Tajna služba ozbiljno shvata pretnje i reaguje u skladu sa tim.“
U jednom trenutku, međutim, prestalo se sa održavanjem spontanih skupova na kojima Tajna služba nije mogla da proveri okupljene, što je inače standardna procedura. FBI, koji vodi istragu o subotnjoj pucnjavi, odbio je da komentariše te navode.
Svet
14.07.2024. 13:47
Analiza atentata: Odakle je pucao napadač i zašto se NIJE REAGOVALO na vreme
Portparol Saveta za nacionalnu bezbednost Adrijen Votson rekla je da u ovom trenutku nema poznate veze između strelca Tomasa Metjua Kruksa i bilo koga drugog.
“Istraga subotnjeg pokušaja ubistva bivšeg predsednika Trampa aktivna je i u toku. U ovom trenutku organi za sprovođenje zakona izvestili su da njihova istraga nije identifikovala veze između ubice i bilo kog saučesnika, stranog ili domaćeg“, rekla je Votsonova.
Stalna misija Islamske Republike Iran pri Ujedinjenim nacijama negirala je da postoji iranska zavera za ubistvo Trampa.
“Ove optužbe su neutemeljene i zlonamerne. Iz perspektive Islamske Republike Iran, Tramp je zločinac koji mora biti krivično gonjen i kažnjen pred sudom zbog naručivanja ubistva generala Sulejmanija. Iran je izabrao pravni put da ga privede pravdi“, rekao je portparol misije za CNN, pozivajući se na slučaj Kasema Sulejmanija, komandanta iranske vojske Islamske revolucionarne garde, koji je ubijen u američkom vazdušnom napadu na međunarodni aerodrom u Bagdadu u januaru 2020. godine.
Na brojna pitanja o tome šta je pošlo naopako, pokušao je da odgovori iskusni američki snajperista Kristofer Vitkom, koji je učestvovao u raznim međunarodnim misijama, od Kosova i Metohije, do Avganistana i Jemena, ali i rešavanju talačkih kriza za FBI.
On je u Jutjub intervjuu sa bivšim agentom CIA Larijem Džonsonom objasnio da je moguće da snajperisti nisu pucali na vreme zbog zabune, čekajući potvrdu da naoružani čovek nije pripadnik neke druge bezbednosne službe, poput lokalne policije.
Međutim, ni njemu nije jasno kako niko nije obezbedio jednu od retkih i verovatno najbolju poziciju da se puca na bivšeg predsednika, što je toliko uobičajena procedura da su i sami snajperisti Tajne službe verovatno navikli da viđaju naoružane ljude u kamuflažnoj odeći na obližnjim krovovima.
Takođe je neverovatno da je snajperski tim lokalne policije navodno koristio zgradu fabrike “AGR internešenal“, sa čijeg je krova pucao Kruks, kao svoju poziciju, ako je tačno ono što piše “Njujork post“, na osnovu izvora iz policije. Pritom je jedan policajac rekao kako se popeo na merdevine i povukao kada je ubica uperio pušku u njega.
Vitkomov sagovornik Džonson, koji takođe ima opsežno iskustvo, iz raznih CIA misija, naveo je čak da postoje samo dve opcije: potpuna nesposobnost ili zla namera bezbednosnih službi.
Vitkom i Džonson utvrdili su da je napadač parkirao kombi, potencijalno sa eksplozivnom napravom, hodao na otvorenom sa jurišnom puškom naočigled svedoka, identifikovan kao potencijalna pretnja, ali mu je nekako dozvoljeno da se popne uz merdevine koje niko nije čuvao, a koje su bile delimično zaklonjene tako da je morao da zna unapred da su tu ili ih sam postavi ranije.
Prema Vitkomovoj pretpostavci krivce treba tražiti među onima koji su obezbeđivali širi prsten oko mitinga, a ne među snajperistima i agentima uz Trampa koji su brzo skočili i pokrili ga.
“Mislim da ćete videti kako ove stvari izlaze na videlo kako se istraga bude odvijala. Primarna stvar o kojoj će se ljudi pitati narednih dana jeste to kako Tajna služba sa svim svojim protokolima nije pokrila te potencijalne snajperske pozicije. I imate očigledne odgovore, jedan od njih je da nisu imali dovoljno ljudi. Video sam samo dve puške u celom ovom događaju“, kaže Vitkom.
Kratka istorija atentata
Šesnaesti američki predsednik Abraham Linkoln prvi je aktuelni predsednik na kog je izvršen atentat – 14. aprila 1865. godine Džon Vilks But upucao je Linkolna u potiljak dok je zajedno sa suprugom gledao predstavu “Our American Cousin“ u pozorištu “Ford“ u Vašingtonu.
Linkoln je odveden u kuću preko puta pozorišta kako bi mu se ukazala pomoć, ali je ujutru narednog dana preminuo. Na predsedničkoj funkciji nasledio ga je Endru Džonson.
Džejms Abram Garfild drugi je američki predsednik koji je ubijen na dužnosti. Manje od četiri meseca nakon što je izabran za predsednika 2. jula 1881. godine ubio ga je Čarls Gito na železničkoj stanici u Vašingtonu dok je čekao voz.
Treći predsednik SAD koji je bio meta antentata je Vilijam Makinli, kog je tokom posete Bafalu ubio anarhista Leon Čolgoš 6. septembra 1901. godine. Makinli je posle govora sišao sa bine i pozdravljao se sa okupljenima kada ga je Čolgoš izbliza upucao dva puta u grudi. Preminuo je nedelju dana kasnije.
Predsednik Frenklin D. Ruzvelt prošao je neozleđen u pucnjavi u kojoj je ubijen gradonačelnik Čikaga Anton Čermak 1933. godine.
Trideset peti predsednik SAD Džon F. Kenedi četvrti je predsednik koji je ubijen tokom mandata. Tokom posete Dalasu 22. novembra 1963. godine u 12.30 časova dok je predsednička kolona vozila prolazila centrom grada, Kenedi je pogođen snajperom dva puta – jednom u leđa, jednom u glavu.
Odmah je prebačen u bolnicu, ali je 30 minuta kasnije proglašen mrtvim. Za atentat je optužen Li Harvi Osvald, kog je 24. novembra ubio Džek Rubi. Predsedničku funkciju nasledio je Lindon Džonson.
Septembra 1975. godine, predsednik Džerald Ford preživeo je dva atentata – prvi 5. septembra kada je Linet “Skviki“ From, članica kulta Čarlsa Mensona, pokušala da upuca Forda dok je šetao kroz park u Sakrementu, ali se njen pištolj zaglavio. Samo 17 dana kasnije, Sara Džejn Mur, povezana sa radikalno levičarskim grupama, pucala je na Forda dok je napuštao hotel u San Francisku, ali ga nije pogodila.
Poslednji američki predsednik koji je pogođen u atentatu je Ronald Regan, teško ranjen 1981. godine i podvrgnut hitnoj operaciji. Regan je napuštao hotel u Vašingtonu nakon što je održao govor, kada je atentator Džon Hinkli Mlađi ispalio nekoliko hitaca iz malokalibarskog pištolja. Jedan od metaka rikošetirao je od predsedničku limuzinu i pogodio ga ispod levog pazuha.
Dok je vodio kampanju za reizbor, bivši predsednik Teodor Ruzvelt je 1912. godine pogođen je u grudi iz pištolja. Srećom, udar metka apsorbovala je metalna kutija od naočara u unutrašnjem džepu. Iako je bio upucan, Ruzvelt je održao govor sa i dalje zaglavljenim metkom.
Senator Robert F. Kenedi ubijen je tokom trke za Belu kuću u kojoj je bio glavni kandidat Demokratske stranke.
Petog juna 1968. godine kada je napuštao balsku dvoranu hotela “Ambasador“ u Los Anđelesu upucao ga je iz malokalibarskog pištolja 24-godišnji Palestinac Sirhan Sirhan zbog njegove podrške Izraelu nakon Šestodnevnog rata. Kenedi je pogođen sa tri metka i preminuo je sutradan, a još petoro ljudi je ranjeno.
Tokom predsedničke kampanje 1972. godine, u Lorelu u Merilendu guverner Alabame Džordž Volas četiri puta je upucan. Napadač Artur Bremer pogodio je Volasa iz revolvera u grudi i abdomen, a jedan metak zaglavio mu se u kičmi zbog čega je ostao paralisan do kraja života.
Svet
14.07.2024. 09:21
Istorijat napada na američke predsednike: Linkoln, Kenedi, Regan...
Komentari
