NATO opipava puls Rusije u Jermeniji

Najpre je, pre nekoliko dana, na veliko iznenađenje i negodovanje Moskve, Jermenija u parlamentu započela proceduru ratifikacije Rimskog statuta Međunarodnog krivičnog suda, koji traži hapšenje ruskog predsednika Vladimira Putina i dečjeg ombudsmana Marije Lvove Belove.

Njih krive za navodnu deportaciju iz Ukrajine dece koju su ruske vlasti svojevremeno evakuisale iz zone ratnih dejstava. Moskva ocenjuje da je taj potez jermenskih vlasti ne samo neprihvatljiv, nego i neprijateljski, i upozorava Jerevan na negativne posledice tog čina. Rusija ne priznaje jurisdikciju tog suda i njegove odluke, sa stanovišta međunarodnog prava, smatra ništavnim.

Portparol ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova nazvala je nalog Međunarodnog suda pravde za hapšenje Putina “jeftinim scenarijem“.

Istovremeno, dolazi i do komplikovanja situacije na području Kavkaza, tačnije u odnosima između Jermenije i Azerbejdžana, koji se spore oko Nagorno-Karabaha. Premijer Jermenije Nikol Pašinjan optužio je Azerbejdžan da gomila trupe na granici s Jermenijom i na liniji razdvajanja oko sporne oblasti. Nazvao je situaciju “eksplozivnom“ i pozvao Savet bezbednosti UN da preduzme “odlučne mere“ kako bi se sprečilo novo krvoproliće. Nedavno je došlo i do oružanih incidenata na liniji razdvajanja prilikom kojih je ubijeno nekoliko jermenskih vojnika.

Zbog ovakvog razvoja situacije, Jerevan je učinio još jedan iznenađujući i za Moskvu neprihvatljiv i veoma opasan korak. Naime, jermenski premijer Nikol Pašinjan je u izjavi italijanskom listu “Republika“ ocenio da je mirovna misija oko Nagorno-Karabaha, u kojoj učestvuje ruski vojni kontingent, doživela krah i zatražio da ruski mirotvorci, i ne samo oni, napuste čitav region.

Pusta želja populista ili nasušna potreba

Reforma sporazuma EU

Reforma sporazuma EU

Svet 09.09.2023. 17:00

Pusta želja populista ili nasušna potreba

Ova izjava Pašinjana primljena je u Kremlju ne samo s iznenađenjem, nego i s neskrivenim negodovanjem. Portparol Kremlja Dmitrij Peskov je poručio da je Rusija “apsolutno neodvojivi deo tog regiona i da nikuda odatle ne može da ode“. Peskov je rekao i da ne treba zaboraviti da u Rusiji živi više Jermena nego u samoj Jermeniji i da je većina njih patriotski orijentisana.

Zaharova je ocenila da neke informacije o Rusiji i njenim odnosima s Jermenijom protivreče prijateljskom karakteru odnosa između dve zemlja i dva naroda.

“Nedopustivi su pokušaji da se poseje razdor između naših država i da se Rusija okrivi za teškoće s kojima se danas suočava Jermenija“, istakla je Zaharova.

Dodatno “ulje na vatru“ ili iznenađujuće dodatno zatezanje celokupne situacije, a posebno one na relaciji Jerevan – Moskva, predstavlja i pojačano interesovanje NATO-a za Jermeniju koje ide dotle da je ovaj vojni savez čak predložio Jermeniji članstvo u alijansi. Doduše, ovaj poziv nije upućen zvanično, već je to učinio u svojoj izjavi rukovodilac evropskog Komiteta za proširenje NATO-a Ginter Felinger.

“Pozivam Jermeniju da stupi u NATO“, napisao je on u pismu koje je uputio premijeru Jermenije.

On je takođe ocenio da SAD “treba da zaštite Jermeniju”, ali nije precizirao od koga ili od čega.

Sve to izgleda čudno jer je Jermenija članica ODKB-a – organizacije za zajedničku odbranu, u kojoj su još Rusija, Belorusija, Kazahstan, Kirgizija i Tadžikistan. Uz to, Rusija u Jermeniji ima vojni kontingent.

Međutim, kad je reč o pokušaju otvaranja takozvanog južnog fronta prema Rusiji, onda stvari postaju jasnije.

Istovremeno, Ministarstvo odbrane Jermenije saopštilo je da će ovih dana jermenski vojnici koji se pripremaju za mirovne misije u drugim zemljama održati vojne vežbe s odgovarajućim jedinicama SAD.

Pada u oči činjenica da se ove zajedničke vežbe vremenski poklapaju s pogoršanjem rusko-jermenskih odnosa.

Analitičari podsećaju da Jermenija i SAD povremeno sprovode vojne vežbe različitog formata, međutim, teško da su ovim podsećanjem ikoga ubedili da je tajming baš potpuna koincidencija.

U Moskvi se zbog ovih vežbi u sadašnjoj situaciji izražava negodovanje i duboko podozrenje. Peskov je izjavio da će Moskva “duboko analizirati događaje i pratiti razvoj situacije“.

S obzirom na rat u Ukrajini i druge nevolje s kojima se suočava, za Moskvu je veoma značajno da u njenom neposrednom susedstvu, na južnim granicama, vladaju mir i stabilni odnosi. Zato s opravdanom zabrinutošću prati najnovije poteze Jermenije koji se, po oceni Kremlja, ne mogu smatrati prijateljskim i partnerskim.

A što se Jermenije tiče, ruski izvori kažu da pogoršanje odnosa s Moskvom može skupo da je košta. Procenjuju da je teško poverovati da će Jerevan na drugoj strani naći sreću, zaštitu i zadovoljenje svojih državnih i nacionalnih interesa. I što se tiče Nagorno-Karabaha i drugih problema s kojima se suočava.

Vojni komentator i predsednik Centra za geostrateška istraživanja i terorizam Vlade Radulović za “Ekspres“ kaže da se poslednjih godina Jermenija okreće Zapadu, a da je taj proces posebno napredovao od dolaska Nikola Pašinjana na mesto premijera ove zemlje.

On ističe da su odnosi sa zemljama Zapada drastično unapređeni, pa samim tim i sa NATO-om.

Radulović objašnjava da su Gruzija i Ukrajina još 2008. istakle zainteresovanost za saradnju, pa čak i članstvo u NATO-u, ali da, sa druge strane, Jermenija nije tada pokazivala istu zainteresovanost, već se, kao članica ODKB-a, oslanjala isključivo na Moskvu.

“Međutim, stvari se u međuvremenu menjaju. Dolazi do sve konkretnije saradnje Jermenije i Zapada. Rusija ulazi u rat sa Ukrajinom, ali i pre toga, tokom sukoba Jermenije i Azerbejdžana oko Nagorno-Karabaha, Rusija nije pružila adekvatnu pomoć Jermeniji, što je dodatno uticalo na ovu zemlju da se u sve većoj meri okrene Zapadu“, objašnjava Radulović.

On dodaje da nezadovoljstvo kod Jermena saradnjom i savezništvom sa Rusijom raste iz dana u dan, a da je sve počelo tokom sukoba sa Azerbejdžanom. To nezadovoljstvo postalo je još veće kada je ruska pomoć izostala, dok je s druge strane Baku imao veliku pomoć Turske, koja je čak bila spremna da Azerbejdžanu isporuči avione “F-16“.

“Sada, kada je Rusija u ratu sa Ukrajinom, kada ima svojih problema, Jermenija je još svesnija da ne može da računa na Rusiju. Kada je pomoć izostala u trenutku dok još nije bilo sukoba sa Ukrajinom, na kakvu bi pomoć mogla da računa u trenutnim okolnostima“, objašnjava Radulović.

Putin u Sočiju: "Moguć savez sa Severnom Korejom"

Očekivano

Očekivano

Svet 15.09.2023. 16:25

Putin u Sočiju: "Moguć savez sa Severnom Korejom"

On naglašava da u svemu tome treba tražiti razloge zbog kojih je došlo do okretanja Jermenije Zapadu, ali i da Jermenija izlaz iz situacije sa Nagorno-Karabahom vidi u saradnji sa NATO-om.

Dugogodišnji šef delegacije Narodne skupštine Srbije pri Parlamentarnoj skupštini NATO-a Dragan Šormaz za “Ekspres“ kaže da je još pre dve godine, kada je tek počeo rat u Ukrajini, istakao da će se ODKB raspasti i da će Kazahstan i Jermenija brzo napustiti ovaj savez.

On kaže da se to faktički i desilo, mada ne i zvanično. On dodaje da je Jermenija čak otkazala vežbu ODKB-a koja je trebalo da bude održana na njenoj teritoriji.

Šormaz objašnjava i da Jermenija ima specifičan geografski položaj.

“Sa jedne strane je Rusija, sa druge Turska sa kojom Jermenija tradicionalno ima loše odnose više od jednog veka i genocida Turaka nad Jermenima 1912. godine“, objašnjava Šormaz i dodaje da je sa treće strane Iran sa kojim Jerevan, čudno, ima najčistije odnose.

Kada su odnosi sa Azerbejdžanom u pitanju, ove dve zemlje su u decenijskom sukobu oko teritorije Nagorno-Karabaha.

On dodaje da Jermenija sada plaća cenu zbog širenja na teritoriju Nagorno-Karabaha uz pomoć Rusije.

“Azerbejdžan se odvojio od Rusije i u potpunosti se okrenuo Zapadu. Od tog trenutka počinje i uspon ove države. Naravno, velike zalihe nafte i prirodnog gasa omogućile su joj brz napredak“, naglašava Šormaz.

Ističe da “Britiš petroleum“ kontroliše nalazišta nafte i prirodnog gasa u Azerbejdžanu kao i da je to znatno uticalo na brz razvoj ove zemlje.

“Pored toga, Azerbejdžan ima i ogromnu podršku Turske, druge sile NATO-a“, kaže Šormaz dodajući da Jermenija, koja se drži Rusije, nazaduje, dok Azerbejdžan koji se okrenuo Zapadu napreduje u svakom pogledu.

Naglašava da je i Jermeniji postalo jasno da je Rusija u ozbiljnim problemima i da na njenu pomoć ne može da računa.

“Priča o članstvu u NATO-u u ovom trenutku, pa čak i u skorijoj budućnosti, nije toliko realna, ali njeno pokretanje ima svoju svrhu“, kaže Šormaz.

Pojašnjava da ima više razloga koji predstavljaju prepreku i sigurno će uticati da Jermenija još neko izvesno vreme ne postane članica alijanse.

“Kao prvo, Jermenija nije demokratsko društvo, a NATO nije samo vojni savez, već organizacija koja zastupa i određene standarde i društvena uređenja odavno utemeljena u zapadnom svetu. Pored toga, u Jermeniji je stacioniran veliki ruski garnizon. Sukob sa Azerbejdžanom je takođe prepreka članstvu“, ističe Šormaz.

On naglašava da bi za Jermeniju bilo najbolje da sukob sa Azerbejdžanom reši na miran način, dijalogom. Da vrati teritoriju Nagorno-Karabaha Azerbejdžanu, a da za Jermene koji tamo žive izdejstvuje visok stepen autonomije.

“Tek kad taj sukob bude rešen, i jedna i druga zemlja bi mogle da razmišljaju o članstvu u alijansi, do tada to je samo mrtvo slovo na papiru“, zaključuje Šormaz.