BRIKS ‒ od ekonomske do vojne saradnje?

Zato se sve vesti o aktivnostima BRIKS-a prate sa velikom dozom zebnje.

Mnogi ovaj savez vide kao pretnju dominaciji zapadne vojne alijanse. Sama Rusija je, pogotovo od napada na Ukrajinu, već ozbiljan bezbednosni izazov, a tek kada se tome dodaju države poput Kine i Indije koje čine polovinu sveta, onda ovaj problem ili izazov postaje još veći. Zato se proturaju razne analize budućeg statusa i odnosa ove ekonomske asocijacije i zapadnog vojnog saveza.

Cilj je jasan ‒ sprečavanje napretka BRIKS-a i ugrožavanje dominacije NATO-a.

Međutim, u zapadnim medijima sve češće se pojavljuju izveštaji, navodno bazirani na obaveštajnim podacima, o vojnim planovima BRIKS-a i nameri da, iz ekonomskog izraste i u vojni savez, nešto kao pandan, ali i oponent NATO-u.

U izveštajima koji govore o BRIKS-u kao vojnom savezu prednjači britanski “Tajms“.

Zbog učestalosti ovih izveštaja oglasilo se i Ministarstvo spoljnih poslova Rusije:

“BRIKS nikada nije bio, nije i ne namerava da postane vojni savez“, istakli su iz Ministarstva spoljnih poslova Rusije, opovrgavajući na taj način izveštaje u zapadnim medijima.

“Uspešan razvoj ravnopravne, obostrano korisne saradnje u okviru BRIKS-a izaziva neskrivenu iritaciju kod britanskog establišmenta, naviklog na kolonijalnu paradigmu međudržavnih odnosa, britanska štampa namerno iskrivljuje samu suštinu i principe asocijacije da bi je prikazala kao antagonistu i svojevrsnog kolektivnog neprijatelja Zapada“, naveli su dalje u saopštenju iz ruskog Ministarstva spoljnih poslova.

Dodali su da je članak Rodžera Bojsa u “Tajmsu“ s glavnom tezom da “širenje BRIKS-a treba da zabrine NATO“ upečatljiv primer takve alarmantne propagande.

Zato rusko Ministarstvo spoljnih poslova u saopštenju ističe “da se stvarni ciljevi i interesi BRIKS-a upadljivo razlikuju od ’fantazija na temu’ britanskog lista“.

Iz ovog ministarstva podvukli su da je jedan od glavnih ciljeva, odnosno zadataka BRIKS-a stvaranje pravednog i multilateralnog svetskog ekonomskog sistema.

“Udruženje (BRIKS) se od svog osnivanja uvek zalagalo i zalaže za mirne metode rešavanja međunarodnih sporova i jačanje multilateralizma u rešavanju globalnih pitanja“, navodi se u saopštenju.

Ministarstvo je podsetilo da BRIKS podrazumeva multidisciplinarno strateško partnerstvo koje se zasniva na tri ključna stuba: politici i bezbednosti, ekonomiji i finansijama, kulturi i humanitarnim vezama, prenela je agencija RIA Novosti.

Ističe se da se odnosi između partnera u BRIKS-u grade na osnovu ravnopravnosti i međusobnog poštovanja, principa otvorenosti, pragmatizma, solidarnosti i neusmerenosti protiv bilo koga.

Ukazuje se da tu tezu lako potvrđuju osnivački dokumenti BRIKS-a, uključujući i svaku zajedničku deklaraciju lidera zemalja učesnica, prenosi Tanjug.

Iz ruskog Ministarstva spoljnih poslova istakli su da je čak i teoretski stavljanje BRIKS-a u rang sa agresivnim vojnim blokom NATO, koji su tokom dugih decenija postojanja obeležile samo krvave invazije i podrivanje bezbednosti u različitim delovima planete, smešno.

Istraživač sa Kineskog instituta za međunarodne studije Vang Juming napisao je za “Global tajms“ da će prošireni BRIKS postati važna sila za promene svetskog poretka.

Prema njegovim rečima, obim i privlačnost velikog BRIKS-a efektivno pojačavaju njegov međunarodni uticaj, čineći ga važnom silom za suštinske promene u međunarodnoj strukturi moći. Istovremeno je napomenuo da zemlje BRIKS-a ne teže stvaranju potpuno novog antizapadnog poretka, već samo žele da ga reformišu na osnovu pravde i jednakosti.

BRIKS je udruženje zemalja. Poslednji samit na nivou šefova država održan je u Johanesburgu u avgustu 2023. godine. Kao rezultat toga, članice BRIKS-a odlučile su se za istorijsku ekspanziju.

Brazilu, Rusiji, Indiji, Kini i Južnoj Africi 1. januara 2024. pridružili su se Egipat, Iran, Etiopija i UAE. A još 34 države izrazile su spremnost da pristupe BRIKS-u, što je sasvim dovoljan razlog za “crveni alarm“ na Zapadu.

Kada se tome doda da je i Turska zainteresovana za pristupanje ovom udruženju, razlozi za brigu postaju još ozbiljniji.

Turska podnela zahtev za ulazak u grupu BRIKS

Formalno.

Formalno.

Svet 02.09.2024. 15:50

Turska podnela zahtev za ulazak u grupu BRIKS

Predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan ne krije da je Ankara zainteresovana da se pridruži BRIKS-u.

Ono što iznenađuje jeste da jedna članica NATO-a, i to ne bilo koja članica, već druga vojna sila ove alijanse, hoće da se pridruži nezapadnom ekonomskom savezu koji predvode Rusija i Kina.

Erdogan nije potvrdio izveštaje da je Ankara podnela zvaničan zahtev za članstvo, ali je rekao da je sve to “u procesu“. Međutim, u međuvremenu je stigla i potvrda da je Turska i zvanično aplicirala za članstvo.

Očekuje se da BRIKS raspravlja o primanju novih članova na zasedanju u Kazanju od 22. do 24. oktobra. Ako Turska zaista bude bila pozvana da se pridruži, biće to prva zemlja članica NATO-a koja će postati članica nezapadnog ekonomskog ili nekog drugog saveza.

Ekspert za tursko-ruske odnose Kerim Has tvrdi da će biti prilično simbolično i važno, ne samo za Tursku i BRIKS, već i za NATO i zapadni blok, da Turska postane članica BRIKS-a.

Sa druge strane, dodaje Has, spinovanja zapadnih medija idu naruku teoretičarima i vladama koje to prenose, a i “naručuju“, ne bi li održali nivo tenzija i straha od svega onog što nije u miljeu zapadnog dirigovanja svetskim tokovima.

“BRIKS je u tim krugovima već viđen kao opasna konkurencija ne samo u ekonomiji, pa se zato sve smišlja i čini da taj savez dobije pred svetom negativnu konotaciju. U monopolarnom šablonu to bi možda i prošlo, ali svet se menja i ubrzano transformiše, a BRIKS-u ’akcije’ rastu“, zaključio je Has.

Komentarišući mogućnost da BRIKS preraste u vojni savez, Vlade Radulović iz Centra za geostrateška istraživanja i terorizam za “Ekspres“ kaže da trenutno ne vidi kao realnu mogućnost da članice BRIKS-a formiraju vojni savez i to pre svega imajući u vidu da su neke od vodećih članica poput Rusije, Kine i Indije već okupljene oko različitih bezbednosnih saveza poput Šangajske organizacije za saradnju.

“Uz to, Rusija ima i ključnu ulogu u savezu ODKB“, ističe Radulović.

Šta je BRIKS

 

BRIKS je organizacija zasnovana na ekonomskoj saradnji.

Osnovan je 2006. godine. Ovogodišnji samit biće održan u Kazanju u Rusiji od 22. do 24. oktobra.

Grupu su prvobitno činilи Brazil, Rusija, Indija i Kina.

Južnoafrička Republika je član BRIKS-a od 13. aprila 2011. godine.

 

Dodaje da ukoliko bi čak i došlo do toga, realnije deluje scenario potencijalnog spajanja pomenutog ŠOS-a i ODKB-a u jedan veliki savez, koji bi onda otvorio vrata i za neke nove članice, pre svega one koje su deo BRIKS-a.

“Iako bi takav savez bio izuzetno snažna protivteža Zapadu jer bi uključivao polovinu svetske populacije i gotovo isto toliko procenata svetske proizvodnje sirove nafte, činjenica je da između samih članica ipak postoje i brojna nerešena pitanja, uključujući granične sporove Indije i Kine ili vrlo specifičan stav Južnoafričke Republike kada su u pitanju vojni savezi i njihovo širenje po svetu“, objašnjava Radulović.

Naglašava da uz to ne treba izgubiti iz vida da je svojevrsna vojna osovina na relaciji Moskva‒Peking‒Teheran značajno ojačala i učvrstila svoje veze u proteklom periodu pa se čini da takvi potezi Rusije i Kine s pravom zabrinjavaju Zapad koji pokušava da bude bar korak ispred i predvidi sve moguće scenarije razvoja odnosa na globalnom jugu.

Sa druge strane, analitičar i direktor Centra za odgovorne medije Marko Matić kaže da u svetu postoje mišljenja da bi u određenim okolnostima BRIKS mogao da preraste u vojni savez.

“Ali ako posmatramo šta sve treba da se dogodi da se ispune ti uslovi, onda to možemo da nazovemo malo verovatnim scenarijom“, smatra Matić.

Dodaje da tome u prilog govori i saopštenje Ministarstva spoljnih poslova Rusije u kome je naglašeno da BRIKS nije, niti postoji namera da preraste u vojni savez.

“Da bi se to desilo, članice BRIKS-a moraju da imaju zajedničke geopolitičke i bezbednosne interese, što zbog njihove geografske lokacije nije slučaj. S druge strane, članice BRIKS-a nemaju ni zajedničke ideološke i vrednosno-političke sisteme. Sa treće, među pojedinim članicama BRIKS-a postoje sporovi sa ozbiljnim političkim i bezbednosnim implikacijama“, ističe Matić.

Kaže i da su, na primer, u odmeravanju snaga sa Kinom Indiji bliži saveznici Japan i SAD od zemalja BRIKS-a.

“S obzirom na to da nemaju zajedničke geopolitičke i bezbednosne interese, da bi BRIKS prerastao u vojni savez morao bi da postoji zajednički strah i ugroženost svih članica od zapadnog vojnog saveza ili NATO-a“, smatra Matić.

On naglašava da bi tek u takvoj situaciji moglo da dođe do njihovog vojnog zbližavanja i jače bezbednosne integracije, što je u ovom trenutku, a i u dogledno vreme, teško zamisliv scenario.

“Kad bi postojao egzistencijalno važan razlog da se oni zbliže u odbrambeni savez, tada se postavlja jako veliki broj drugih poteškoća koje treba rešiti, poput finansijskih, tehnoloških, vojnooperativnih i tome slično“, ističe Matić.

On objašnjava i da je jedna od ključnih komponenti NATO-a, pored zajedničkih ideoloških i političkih vrednosti koje ih drže na okupu, vojnotehnološka interoperabilnost njihovih vojnih sistema.

“U tom smislu teško je zamislivo kako bi se taj aspekt postigao recimo između Brazila, Južne Afrike, Kine i Indije“, podvlači Matić.

Kaže i da odnos zapadnog sveta prema zemljama BRIKS-a nije identičan.

“Svi vojnobezbednosni napori zapadnih saveznika usmereni su na obuzdavanje Rusije u istočnoj Evropi i Kine u indopacifičkom reјonu. U tom smislu Zapad ne percepira kao potencijalnu opasnost ni Indiju, ni Južnu Afriku, ni Brazil te se postavlja pitanje zašto bi bilo koja od te tri zemlje izlagala riziku svoju nacionalnu bezbednost zbog bezbednosnih interesa Rusije и Kine“, zaključuje Matić.