Biznis
04.03.2025. 09:25
Svet
26.03.2025. 16:20
Boško Vukčević
Samit u Briselu
IGRA UTROJE: Brisel‒Peking‒Vašington
Predsednik Kine Si Đinping odbio je inicijalni poziv da poseti Brisel i učestvuje na samitu kojim bi bilo obeleženo 50 godina odnosa Kine i Evropske unije. Peking je evropskim zvaničnicima saopštio da će umesto Sija na samitu učestvovati premijer Li Ćijang koji će se, prema izvorima upućenim u razgovore, sastati sa predsednicima Evropskog saveta i Evropske komisije.
Tradicionalno, samiti između EU i Kine održavaju se naizmenično u Briselu i Pekingu, pri čemu premijer Kine prisustvuje sastancima u Briselu, dok je predsednik Kine domaćin samita u Pekingu. Međutim, EU smatra da bi zbog značaja ovog jubileja, i s obzirom na to da je reč o pedesetogodišnjici odnosa, trebalo da prisustvuje Si lično, prenosi "Fajnenšel tajms“.
Iako su pregovori još u toku, početno odbijanje Sija da dođe u Brisel dodatno je učvrstilo mišljenje u EU da Kina ne planira konkretne poteze u pravcu poboljšanja odnosa, već samo diplomatske gestove, posebno u svetlu politike američkog predsednika Donalda Trampa.
Ovogodišnji samit dolazi u posebno osetljivom trenutku za odnose EU i Kine. Napetosti su porasle od početka rata u Ukrajini 2022. godine jer EU optužuje Kinu da podržava Moskvu. Uz to, Brisel je uveo carine na uvoz kineskih električnih vozila, tvrdeći da ih kineska vlada subvencioniše.
Evropski zvaničnici ističu da Kina, koja je prošle godine ostvarila trgovinski suficit od 304,5 milijardi evra sa EU, ne preduzima dovoljno koraka da uravnoteži trgovinske odnose, smanji subvencije svojim industrijama i olakša poslovanje stranih kompanija na kineskom tržištu.
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen rekla je u februaru da EU nastavlja sa strategijom smanjenja zavisnosti od Kine, ali da i dalje postoji prostor za širenje trgovinskih i investicionih odnosa.
Unija je pokrenula antidamping istragu protiv kineskog izvoza adipinske kiseline, ključnog sastojka za proizvodnju najlona i drugih materijala. Ovo je jedanaesti slučaj od oktobra, uključujući istrage o kukuruzu šećercu, metalnim zavrtnjima i svećama.
Istovremeno, carine od 25 odsto koje je Tramp uveo na čelik i aluminijum prisilile su EU na odgovor, iako industrijske grupe upozoravaju da bi to moglo da ima negativne posledice. Evropski zvaničnici ističu da je ključna tema u odnosima sa Kinom zaštita tržišta EU od "talasa“ kineskih proizvoda koji bi, zbog američkih tarifa, mogli da preplave Evropu.
Svet
12.03.2025. 09:29
Stupilo na snagu povećanje američkih carina na čelik i aluminijum, EU ima odgovor
Sa druge strane, šef Evropskog saveta Antonio Košta, koji se nalazi na čelu tela koje predstavlja 27 zemalja EU, u januaru je rekao da je njegov prvi razgovor sa Sijem od preuzimanja dužnosti krajem prošle godine bio "konstruktivan“.
"Složili smo se da će zajednički rad EU i Kine na suočavanju sa globalnim izazovima biti pozitivan signal za mir, stabilnost i prosperitet“, objavio je tada Košta.
Zvaničnik EU rekao je da su se Si i Košta "složili da ostanu u kontaktu, uz upućivanje poziva za posetu u oba pravca i pripreme za samit EU ‒ Kina“.
"Samit ove godine dolazi u osetljivom trenutku, sa Donaldom Trampom koji je preuzeo uzde u Sjedinjenim Državama, pa će Peking i Brisel biti uključeni u rastući trgovinski spor“, ocenio je portal barrons.com.
Kineska državna televizija CCTV početkom 2025. godine objavila je da Peking "ima poverenje u EU i nada se da EU takođe može postati partner kome Kina može da veruje“.
"Si Đinping naglasio je da Kina i Evropa nemaju fundamentalne sukobe interesa ili geopolitičke protivrečnosti“, navedeno je u saopštenju.
"Obe strane su branioci multilateralnog trgovinskog sistema i formirale su jake ekonomske simbiotske odnose“, prenela je kineska CCTV.
Šefovi dve glavne institucije EU ‒ Saveta Evrope i Evropske komisije ‒ održavali su redovne samite sa kineskim rukovodstvom, ali se nisu sastali 2024. godine.
Analizirajući situaciju između EU i Kine Marko Matić analitičar iz Centra za odgovorne medije kaže da informaciju da se Si Đinping nije odazvao pozivu Brisela da prisustvuje obeležavanju 50. godišnjice uspostavljanja odnosa Kine i EU treba prihvatiti s rezervom, zbog uobičajene prakse da na ovakve događaje ide premijer Kine, dok je predsednik Si domaćin kada su oni organizovani u Pekingu.
"To je informacija iz ʼFajnenšel tajmsaʼ u kojoj je naglašeno da je kineski predsednik odbio poziv. A ta informacija očigledno je plasirana s ciljem da se u sadašnjem geopolitičkom trenutku izazove dodatni jaz između EU i Kine, od čijeg približavanja strahuje nova administracija u Vašingtonu“, smatra Matić.
Dodaje da ovu vest treba posmatrati u kontekstu specifičnog geopolitičkog trenutka, koji je obeležen turbulentnim dešavanjima u trouglu Peking–Brisel–Vašington, uz povremeno učešće Rusije tamo gde ona ima regionalne interese i dovoljnu količinu uticaja da se za njih i izbori.
"Takođe, ova vest dolazi i prenaglašava se u trenutku kada američki predsednik Donald Tramp otpočinje trgovinski rat na dva fronta i kada zbog toga postoji realna opasnost od taktičkog interesnog zbližavanja Kine i EU. Na tu mogućnost, uostalom, ukazuje i otvorena poruka Pekinga da se do mira u Ukrajini ne može doći bez učešća EU i Ukrajine u pregovorima, što je predstavljalo direktno oponiranje Trampovoj poruci da za ova dva aktera neće biti mesta za pregovaračkim stolom“, podseća Matić.
Svet
25.03.2025. 08:55
Rusija i SAD razgovarale 12 sati o primirju u Ukrajini, i još će, a evo šta kaže Kremlj
On kaže i da bi dolazak kineskog lidera Sija na briselsku proslavu nesumnjivo predstavljao snažnu simboličku poruku, a toliki stepen zbližavanja u ovom trenutku nije u interesu ni Kine ni EU.
"Peking i Brisel imaju veoma ambivalentne odnose, a njihovo zbližavanje i udaljavanje će se događati u zavisnosti od trenutnih taktičkih pozicioniranja u odnosu na ponašanje SAD. U tom smislu, treba imati u vidu da su ta tri aktera najveće ekonomije sveta i da su međusobno najveći trgovinski partneri. S druge strane, geopolitički interesi Kine i zapadnih saveznika tradicionalno se razilaze u mnogim tačkama i u mnogim područjima u svetu, a sa zaokretom politike Trampove administracije prema evropskim saveznicima na dnevnom redu je i kolizija njihovih međusobnih interesa, koji su do sada usaglašavani kroz mehanizme transatlantskog savezništva“, objašnjava Matić.
On dodaje i da će u kreiranju budućih geopolitičkih procesa učestvovati tri ključna igrača, od kojih će se svaki truditi da sa preostala dva takmaca uvek ima bliže odnose od onih koje oni imaju međusobno.
"U toj složenoj igri interesa biće sve veći broj epizoda poput ove s navodnim odbijanjem kineskog predsednika da poseti Brisel, uprkos činjenici da je on posetio zemlje EU u maju prošle godine. S druge strane, ukoliko Trampova administracija bude tvrdoglavo insistirala na istovremenom trgovinskom ratu sa Kinom i EU, to bi bio ozbiljan autogol kada je reč o strateškim interesima SAD jer bi te okolnosti dovele do pojačavanja ekonomske i trgovinske saradnje Pekinga i Brisela“, ističe Matić.
On naglašava da će u pozicioniranju tri ključna globalna igrača značajnu ulogu igrati i faktor unutrašnje kohezije EU i uloga novog nemačkog kancelara Fridriha Merca koji je pokazao ozbiljnu ambiciju da Unija u narednom periodu svoju ekonomsku moć projektuje i na vojnu i na političku komponentu.
"Od uspeha u ovoj nameri zavisi uloga EU, zbog čega treba očekivati otpore i kontramere, kako od strane SAD, tako i od strane Kine, ali u slučaju Evrope i od Rusije koja ima svoje interese i resurse uticaja na Starom kontinentu“, kaže Matić.
On podvlači i da će treći faktor biti stanje kineske ekonomije koja često varira između eksplozivnog rasta i brojnih unutrašnjih strukturalnih problema koji bi mogli da poremete dugoročne ambicije Pekinga da postane vodeća ekonomija sveta sa sposobnošću da drugim akterima diktira uslove međusobnih odnosa.
"Ovaj aspekt ukazuje na značaj i uticaj unutrašnje dinamike unutar Kine i EU na njihove spoljne odluke. U tom smislu značajnu ulogu igraće faktori poput ekonomskog usporavanja Kine, problema na kineskom tržištu nekretnina i tehnoloških sankcija Zapada, kao i neslaganja među članicama EU ili ekonomskih problema u Nemačkoj i Francuskoj“, objašnjava Matić i dodaje da u složenoj igri spoljnih, unutrašnjih i međusobno isprepletanih interesa među ključnim igračima, svet ulazi u novo poglavlje koje će oblikovati međunarodni poredak u 21. veku.
"Zbog toga svaki pojedinačni događaj treba posmatrati isključivo u širem kontekstu ukupnih svetskih odnosa bez prenaglašavanja njegovog značaja, ali isto tako i bez njegovog umanjivanja“, zaključuje Matić.
Svet
24.03.2025. 18:46
Tramp zapretio carinama od 25 odsto SVIM zemljama koje...
Sa druge strane, Aleksandar Mitić, naučni saradnik u Centru za studije "Pojasa i puta“ pri Institutu za međunarodnu politiku i privredu objašnjava da je Kina razočarana nastupom Evropske unije poslednjih godina, a naročito u kontekstu činjenice da je EU uvela tarife na određene proizvode iz Kine, pre svega na električna vozila.
Dodaje da su usledile recipročne mere i kontrareakcija.
"Kina se dugo pripremala na tarifni rat sa SAD. Očekivali su da će SAD uvesti tarife i spremili su protivmere, ali nije očekivala da će EU preuzeti politiku tarifnog rata“, kaže Mitić.
Objašnjava da je vođenje ovakve politike prema Kini deo nasleđa navodne borbe liberalnog sveta protiv autokratskih režima.
"Sa druge strane, jasno je da Evropa nema jedinstvenu politiku prema Kini i da se jedan broj zemalja članica EU ne slaže sa politikom prema Kini koju zastupa EU kao celina“, objašnjava Mitić.
On navodi primer Viktora Orbana, premijera Mađarske, koji gaji tople i dobre odnose sa Kinom još od 2010. godine.
"Naravno, on nema podršku niti ga prate druge zemlje članice EU, ali on ne odustaje“, kaže Mitić i dodaje da najjače zemlje i najjače ekonomije EU, poput Nemačke i Francuske na primer, imaju dobre ekonomske odnose sa Kinom, ali igraju dvostruku igru jer su im politički odnosi sa ovom zemljom loši.
"Poljska, na primer, takođe ima dobre ekonomske odnose sa Kinom. Pruga Kina–Rusija–Belorusija–Poljska predstavlja glavnu rutu za prevoz robe železnicom. Ogromne količine robe stižu ovim putem u Poljsku odakle se dalje distribuira. U poslednje verem dobija na značaju zbog učestalih napada jemenskih Huta na brodove koji plove Sueckim kanalom. Velike brodske kompanije zbog toga izbegavaju da šalju svoje brodove najkraćim plovnim putem između Azije i Evrope, pa sve više brodova plovi oko Rta dobre nade. A taj put je dvostruko duži i isto toliko skuplji. Zbog toga je pruga Kina–Poljska izuzetno značajna, a porast robe koja dolazi iz Kine u Evropu ovim putem je ogroman“, ističe Mitić.
Napominje da i pored toga, zbog politike EU prema Kini, Poljska kao da izbegava da se o ovoj temi priča i kao da se oseća nelagodno zbog toga.
"Baltičke zemlje, Letonija i Estonija, zbog politike EU prema Kini, napustile su Inicijativu 16+1, koju je Peking pokrenuo radi intenziviranja saradnje sa zemljama Istočne Evrope“, podseća Mitić.
Kaže i da je Češka takođe imala dobre odnose sa Kinom dok je predsednik bio Miloš Zeman, ali su se ti odnosi pogoršali kad je ultraliberalna opcija došla na vlast u Češkoj i kada se priklonila politici koju EU zastupa prema Kini.
"Naravno, saradnja između EU i Kine postoji, ali je poslednjih nekoliko godina na mnogo nižem nivou nego što je bila“, podvlači Mitić.
Ističe da je prošle godine Kina pokušala da šatl diplomatijom utiče na EU kako bi Evropa ublažila svoju politiku prema ovoj zemlji i podseća zbog čega su politički odnosi između Brisela i Pekinga narušeni.
"Kovid je jedan od njih, zatim pritisak Bajdenove administracije na primenu politike deriskinga, i na kraju odnos Pekinga i podrška Moskvi u ratu sa Ukrajinom i pretnja Tajvanu“, kaže Mitić.
Ističe da je zbog svega toga Peking pokušao da restaurira odnose EU i Kine, ali u EU nije bilo sluha za tako nešto.
"Situacija je sada obrnuta i Kina je ta koja u ovom trenutku neće da tako lako popusti“, zaključuje Mitić.
Komentari
