CRVENO LETO: Kao i pre jednog veka SAD ponovo tresu rasni nemiri

Pre jednog veka, negde baš u ovo vreme, početkom avgusta u Čikagu, koji je bio zagušen dimom, gradske vlasti su brojale mrtve. Grad je upravo preživeo osam dana paljevine i nasilja koji su odneli 38 ljudskih života - 15 od njih su bili belci, a 23 crnci - uključujući i Džona Simpsona, jedinog policajca koji je poginuo nevin. Više od pet stotina ljudi je bilo povređeno. A sve je počelo tako što je Judžin Vilijams, 17-godišnji Afroamerikanac, otišao na plivanje i splavarenje sa svojim prijateljima na jezero Mičigen i tako, zanesen sportovima na vodi, sasvim slučajno sa svojim improvizovanim splavom završio na delu plaže koji koriste samo belci.

Tamo ga je opet belac Džordž Štauber, ne mogavši da podnese prizor crnog mladića na belačkoj plaži, zasuo kamenjem. Ubrzo su se kamenovanju priključili i ostali militantniji posetioci plaže, pa je na kraju nesrećni Vilijams pao sa splava, struja ga je povukla ispod improvizovanog plovila i na kraju se udavio. Rasni neredi su izbili prvo na plaži pa su se raširili po celom gradu krunisavši tako netrpeljivost na rasnoj osnovi koja je tinjala čitavu prethodnu godinu. Hiljada crnih vojnika veterana koji su se vraćali iz Prvog svetskog rata ozbiljno su konkurisali belcima za poslove i za stambene kredite.

Ovi veterani su sa sobom doneli jedan novi stav koji se ogledao pre svega u netoleranciji prema rasnoj diskriminaciji. Smatrali su da ako su sposobni da se bore za SAD i da daju svoje živote, da imaju pravo da budu tretirani jednako kao i svi drugi građani.

AP Photo/John Minchillo

U nedeljniku namenjenom crnačkoj populaciji koji se zvao "The crisis" urednik De Boa je to sumirao u jednoj rečenici: "Tako mi Boga na nebesima, mi smo svi kukavice i magarci ako sada kada je rat završen ne upotrebimo i poslednju uncu u našem mozgu i poslednji mišić u našem telu da se borimo još odlučnije u najvećoj bitki protiv sila pakla u našoj rođenoj zemlji".

Drugi Afroamerikanci migranti koji su stigli sa juga SAD, kao deo onoga što se kasnije nazvalo velika migracija, posmatrani su kao bezveznjakovići koji su spremni da rade za male pare i na taj način su ugrožavali i plate belaca. Tako je pesnik Iv Juing primetio da se beli žitelji Čikaga oštro suprotstavljaju, pa i nasiljem, naseljavanju crnaca u do tada belačke delove grada. Na kraju Prvog svetskog rata činilo se da je svet postao sigurnije mesto, ali Čikago to sigurno nije. Prošle subote u Čikagu su održani "Rasni neredi 1919" - komemoracioni projekat. Različite svečanosti priređivane su širom grada. Uključujući i biciklističku trku i panel diskusiju kao sećanje na mrtve i na nedelju haosa i nasilja od pre jednog veka.

Povezane vesti - TRAMP: Masovne ubice da se suoče sa smrtnom kaznom

Tog istog dana 2.000 km na jug, u El Pasu, u Teksasu, održavala se jedna druga komemoracija. Dvadeset dvoje ljudi umrlo je od ruku čoveka naoružanog poluautomatskom puškom u jednom od niza događaja koji se ponavljaju u prethodnom veku. Patrik Krasijus (21) ubio je 20 i ranio 26 ljudi u teksaškom gradu El Paso, a posle stravičnog zločina očekuju ga optužbe za zločin iz mržnje i teško ubistvo, saopštili su zvaničnici. Šef policije El Pasa Greg Alen izjavio je da se istraga vodi kao da je u pitanju potencijalni zločin iz mržnje, prenosi "Gardijan".

"Trenutno imamo informacije koje je objavljivala ova osoba, a koje donekle ukazuju na to da je moguće da je u pitanju zločin iz mržnje.", rekao je.

Američki predsednik Donald Tramp osudio je pucnjavu u kojoj je ubijeno 20 ljudi u trgovačkom centru u El Pasu, nazvavši je "odvratnim činom".

"Današnja pucnjava u El Pasu nije samo tragična već i čin kukavičluka. Znam da svi zajedno u ovoj zemlji osuđujemo današnji odvratni čin.", napisao je Tramp na Tviteru.

"Ne postoje razlozi ni izgovori koji će ikada opravdati ubijanje nevinih ljudi. Melanijine i moje misli i molitve su sa ljudima u Teksasu. Neka je Bog uz sve vas.", poručio je on

U manifestu, za koji se veruje da ga je napisao ubica, kao lajtmotiv podvlači se "španska invazija Teksasa" - izvrtanje istorijskih činjenica kao motiv za ubistvo. U drugom delu ovog dokumenta postoji i neka vrsta pravdanja koja se može protumačiti kao kompenzacija Donaldu Trampu. "Moja ideologija se nije menjala nekoliko godina. Moje mišljenje o imigraciji i svemu ostalom datira mnogo pre Trampa i njegove kampanje za predsednika." Ovo je značajno u smislu da bi inače samo nepriznavanje uticaja zapravo bilo inverzija. Ovako, ubica je svestan da koren njegovih akcija seže duboko u prošlost i ne želi da ga se poistovećuje sa sadašnjim trenutkom.

AP Photo/John Locher

Samo nekoliko časova posle napada u tržnom centru "Volmart" u gradu El Pasu, više osoba ubijeno je u novom napadu u američkom gradu Dejtonu. Kako navodi lokalna policija, devet osoba je ubijeno, 16 je ranjeno u blizini bara "Ned Pepers" u dejtonskoj četvrti Oregon. Iz policije ističu da je napadač koji je ubijen nosio pancirni prsluk i koristio vatreno oružje sa dugom cevi i dodaju da motiv napada još nije utvrđen.

Met Karper iz dejtonske policije naveo je da je napadač neutralisan "za manje od minuta" istakavši da su policajci bili veoma blizu kada je pucnjava počela. Prema tvrdnjama očevidaca, napadač je zapucao pošto mu prethodno nije bilo dozvoljeno da uđe u bar.
U poslednjih mesec dana Tramp je tražio od stalnih članova Kongresa - Ilhana Omara, Ajane Presli, Aleksandrije Okazio Kortez i Rašide Tlaib - inače sve žene crne puti, da se vrate tamo odakle su došle, a onda napao i petog kongresmena, takođe Afroamerikanca Ilajdžu Kamingsa tvrdeći da je njegov okrug odvratan, naseljen pacovima i nedostojan da ljudi u njemu žive.

Sve to je Tramp začinio i tvitom koji je bio pomalo slavljenički u momentu kada je Kamings objavio da mu je neko obio kuću. Međutim, jezik koji koristi pucač iz El Pasa pomalo podseća na Trampovu retoriku naročito u živopisnom opisu u kome ljude bez dokumenata poredi sa invazijom. Ako se u javnom diskursu nakon masakra u El Pasu i Dejtonu ne ukloni reč "invazija" i ne skrene tema na puku dostupnost oružja, onda se američko društvo nalazi u velikom problemu. Onda građani Amerike ne žive u miru, a "kalašnjikov" nije samo poluautomatsko oružje, već način i alatka sa kojom se opšti sa "invazijom migranata". Još ako imaju drugačiju boju kože, opravdanje nije ni potrebno.

Povezane vesti - NEPRIRODAN ZAGRLJAJ: Kako je Rusija postala zavisna od Kine

U govoru ispred Bele kuće u prošli ponedeljak Tramp je eksplicitno odbacio ideju o beloj supremaciji. Iako je, recimo, pre dve godine hvalio te divne ljude na mitingu "Ujedinjeni u pravu" u Šarlotsvilu, a u isto vreme je o Haitiju i afričkim zemljama govorio kao o "običnom sranju". Isto tako je kritikovao ljude koji su kongresmenki Ilhan Omar dovikivali "Vratite je odakle je došla", govorio da su "glupi i primitivni", a onda samo nedelju dana kasnije o istoj osobi napisao tvit koji je mnogo opasniji od ovog dovikivanja.

Trampova "bezumna nemarnost, njegov opasan i zatvoren pogled na svet, a naročito njegova upotreba zapaljive rasističke retorike" može se posmatrati kao alarmirajuća. Predsednik SAD je najuvaženiji i najmoćniji politički subjekat u zemlji. I stoga ne može biti bez značaja ako neko sa te pozicije skoro redovno svojim izjavama vređa i targetira ljude čijim ponašanjem ili delovanjem nije zadovoljan. Cezar Sajok je u ponedeljak osuđen na 20 godina zatvora zato što je poslao 16 ručno napravljenih bombi na adrese ljudi koje je smatrao da su neprijatelji predsednika. Njegov čin je u javnosti okarakterisan kao mentalna bolest, ali istovremeno kao i opsesivno divljenje prema Donaldu Trampu. Upravo zato ljudi koji se nalaze na funkcijama i u javnom životu moraju da vode računa o retorici koju koriste. Njihove reči dolaze do širokog spektra ljudi koji imaju različite sposobnosti da ih interpretiraju i shvate njihovo značenje ili pak da odvoje važno od nevažnog ili ono što je rečeno reda radi od onoga što se zaista misli.

Vratimo se sada na manifest ubice iz El Pasa. Ne zna se šta je gora opcija. Da li da je njegovo delovanje bilo inspirisano retorikom Donalda Trampa ili da nije. Ukoliko nije i ukoliko je taj manifest sa njegove tačke gledišta istinit i ne postoje nikakve veze između njegovog delovanja i Trampovih reči, onda to može da znači da se SAD vraćaju u stanje od pre jednog veka koje smo naznačili na primeru čikaških rasnih nereda.

Godina 1919. bila je godina koju su obeležili rasni neredi. Počelo je u Čikagu, ali su još 24 incidenta širom SAD obeležila leto i jesen te godine. Meta su bili crnci, naročito oni koji su sa juga migrirali u urbana naselja na severu i na Srednjem zapadu. Neverovatno je kako su u tom predinternetskom dobu neredi bili koordinisani bez ikakve suštinske centralizacije i vođstva. U Elejnu, Arkanzasu, Vašingtonu, Omahi, Nebraski, Čarlstonu, Južnoj Karolini, Vilmingtonu, Delaveru i na mnogim drugim mestima po pravilu su mase belaca naoružane svim vrstama oružja od palica za bejzbol do pušaka napadale crnce. Razlog je bio to što nisu želeli da prepuste deo prava i privilegija koje su uživali. Istoričar Kalinda Gordon nazvala je ovaj period "drugim dolaskom Kju Kluks klana" koji je postojao krajem 19. veka. Naravno, ideološka osnova je unapređena te su pripadnici KKK, pored crnaca, sada mrzeli i Jevreje i ostale bele migrante koji su dolazili u Ameriku.

Pojavila se i gomila rasističkih šarlatana poput advokata Medisona Granta i novinara Lutropa Stodarda, koji su potpirivali strah u javnosti da se bela populacija polako potčinjava inferiornim crnačkim rasama.

AP Photo/John Minchillo

I tako su u neredima 1919. godine crnci po gradovima bili progonjeni i napadani plativši to cenom izraženom u 250 ljudskih života. Invazija crnaca je bila dočekana velikom silom.

Tramp je objavio da će se trkati za predsednika 16. juna 2015. godine postavivši odmah kao platformu zid ka Meksiku i zaustavljanje migracije. Izjavio je tada da je pretnja od meksičkih silovatelja duboko ukorenjena u njegovom biću. Samo dan kasnije Dilan Ruf je ubio devetoro ljudi crnaca u podrumu crkve u Čarlstonu govoreći kako je pretnja od crnačkih silovatelja duboko ukorenjena u njegovom biću.

No ipak istine radi, Ruf je svoj krvavi pir planirao mesecima ranije, ali u suštini i Tramp i Ruf podjednako odgovaraju na jedan iracionalan poriv, a to je da je izbor crnog predsednika, što je bio Obama, istovremeno značilo da vrednost bele kože ne postoji. Jer koliko god SAD s vremenom odlaze daleko od rasne segregacije, ipak je skoro kao dogma bilo uvreženo mišljenje da Amerikom može da vlada samo neko ko je WASP (White anglosaxon protestant).

Povezane vesti - AUTOGENOCID CRVENIH KMERA: Brutalna ideologija "čišćenja nacije"

Izbor Baraka Obame je srušio taj mit i poljuljao sam temelj političkih zajednica zasnovanih na pomenutoj dogmi. Nigde to nije bilo izraženije nego na Srednjem zapadu i na severu Sjedinjenih Američkih Država. Tamo gde živi "pristojan, hrišćanski beli svet", oni koji su stvorili Ameriku. Njima se Tramp i obraćao sloganom "Make America great again".

Istorija se ponavlja, ali ova fraza sama po sebi ne znači bezuslovno ponavljanje istih događaja u istim okolnostima. Ne postoji zakon koji nalaže da naša budućnost mora da nosi nešto makar to bilo i najbolje iz naše sadašnjosti. Da ne govorimo o najboljem. Ljudi mogu da uče nešto iz istorije, ali ako se Americi ponovi 1919. godina, onda će to biti zato što su neki koji nose političku moć, zatrovani suludom idejom o mesijanstvu, osudili celo društvo na ponovnu lekciju iz istorije.