Svet
06.10.2021. 09:08
Đoko Kesić i Marko R. Petrović

Novi vojni savez

Da li je NATO-u potrebno "osveženje"?

NATO, vojska 5.10.2021.
Izvor: EPA / CLEMENS BILAN

Severnoatlantski savez doživeo je u prethodnom periodu niz manjih ili većih potresa, od kojih je povlačenje iz Avganistana najveći, a potpisivanje sporazuma AUKUS najnoviji. Sve to, međutim, nije dovoljno da bi se NATO raspao, ali prema oceni sagovornika "Ekspresa", potrebna mu je određena doza "osveženja".

Mudri i obavešteni ljudi pre nekoliko godina javno su govorili da će veoma brzo doći do nove globalne preraspodele moći u svetu. Analitičari na Zapadu tvrdili su da će se to možda dogoditi tek posle 2035. godine, kada će prema kineskoj razvojnoj projekciji Kina biti pandan američkoj globalnoj moći, izražavajući sumnju u globalni uspeh kineskog plana „Pojas i put“.

Međutim, Avganistan je nepredvidivo ubrzao vreme i događaje. Panično i haotično povlačenje NATO snaga sa SAD na čelu upalilo je alarm Vašingtonu, ali i u prestonicama zapadnih saveznika. Seriozni „Ekonomist“ je ovaj čin uporedio sa nečim što je zateklo sve one koji su verovali u vojnu i ekonomsku moć Zapada, a bivši premijer Toni Bler video je američko povlačenje iz Avganistana kao dokaz „vidljivog atrofiranja američkog uticaja u svetu“ i dodao da će „garancije lidera Zapada svi ubuduće smatrati za nestabilnu valutu“.

Iz Vašingtona 16. septembra stigla je šokantna vest, prvenstveno za članice NATO alijanse: SAD, sa Velikom Britanijom i Australijom dogovorile su novi vojni savez AUKUS, sa idejom da na širokom prostoru Pacifika naprave čvrst bedem protiv nedemokratske i agresivne vojnoekonomske ekspanzije Kine. Ova vest paralisala je NATO saveznike u Evropi jer ih niko nije obavestio o saopštenim planovima. Osnovna ideja ove nove vojne koncepcije, saopšteno je iz Vašingtona, da će Kanbera dobiti tehnologiju koja će joj omogućiti da pravi podmornice na nuklearni pogon.

Odmah sutradan, Francuska je povukla ambasadore iz Vašingtona i Kanbere jer su Francuzi imali ugovor o isporuci podmornica Australiji. Posao je vredan 66 milijardi dolara. Zemlje EU stale su na stranu Francuza. Nekoliko dana kasnije Pariz je saopštio da je sklopio vojnoekonomski dogovor sa Indijom o saradnji. Što između redova najavljuje da se NATO alijansa direktno dovodi u pitanje.

To, i još mnogo šta iza zavese, privolelo je generalnog sekretara NATO-a Jensa Stoltenberga da u Ujedinjenim nacijama izjavi da „članice Alijanse treba da ostanu jedinstvene, uprkos neslaganju Francuske sa SAD, Velikom Britanijom i Australijom... Moramo biti jedinstveni, kako bismo se suočili sa zajedničkim izazovima uključujući promenu globalne ravnoteže snaga“. Marija Zaharova, portparol ruskog Ministarstva spoljnih poslova, ocenila je da se u AUKUS-u vide konture novog svetskog poretka.

Sve pomenuto vraća nas pitanju – da li SAD, posle dogovora o novom vojnom savezu na Pacifiku, ima interesa da sačuva i osnaži NATO alijansu, do juče najmoćniju vojnu armadu koju svet pamti? Širom sveta u obaveštajnim i javnim kancelarijama, razmatra se to pitanje.

Sagovornici „Ekspresa“ uglavnom se slažu da je NATO doživeo određene potrese, te da mu je potrebna određena doza „osveženja“, ali listom ocenjuju kao preuranjena razmišljanja da ja došao kraj NATO-a, te da je Alijansa pred raspadom.

Vlade Radulović, predsednik Centra za geostrateška istraživanja i terorizam, ocenjuje za „Ekspres“ da nije neočekivano što su tenzije među NATO saveznicama, nastale potpisivanjem sporazuma AUKUS, ponovo u prvi plan izbacile potencijalno formiranje „evropske vojske“.

„Već neko vreme iz Francuske sve češće se čuju poruke da treba razmišljati u pravcu realizacije ideje ’evropska puška na evropskom ramenu’, a nema dileme da bi ključni partner Pariza na tom polju bio niko drugi do Berlin. Jer, uprkos konfliktima koji su se kroz istoriju ponavljali između ove dve zemlje, slobodno se može reći da proces evropskih integracija, kao i sam koncept Evropske unije zapravo počivaju na francusko-nemačkim odnosima i pomirenju. Ipak, iako je ideja o osnivanju evropske armije pokretana više puta, ona nikada nije zaživela u praksi, a najbliže su joj prišle upravo Francuska i Nemačka, osnivanjem zajedničke brigade sačinjene od oko 6000 vojnika (preteče Evropskog korpusa), kao i angažovanjem u borbenim grupama EU“, kaže Radulović.
 

S druge strane, dodaje sagovornik „Ekspresa“, koliko god se aktuelizovala trenutna situacija, postoje brojna pitanja koja bi se stavila pred „evropsku vojsku“.

„Postojanje NATO-a suštinski obesmišljava formiranje bilo kakve druge oružane formacije jer ne samo da bi se dodatno opteretili ljudski, materijalni i finansijski resursi članica, već bi došlo do formiranja paralelnih komandnih struktura i nagomilavanja administracije, što bi za posledicu moglo imati urušavanje oba sistema“, objašnjava Radulović.
 

Pored toga tu je, kako kaže, i pitanje potencijalnog (dodatnog) odricanja dela suvereniteta i autonomije u segmentu odbrane zemalja članica, kao i suprotstavljeni interesi članica u različitim delovima sveta. Na kraju, kao najznačajniji argument, prema njegovom mišljenju, postavlja se pitanje vojne moći, jer izlaskom Velike Britanije iz EU potencijalna buduća armija izgubila je izuzetno važne i značajne vojne kapacitete. Naročito u segmentu ratne mornarice. Druga stvar je to što sama Britanija vrlo verovatno nikada ne bi ni prihvatila da bude deo jednog prilično neizvesnog saveza.

Nemačka vojska 5.10.2021.
Izvor: EPA-EFE/HAUKE-CHRISTIAN DITTRICH / POOL
„Zbog svega toga, čini se da je ponovo probuđena ideja o evropskoj vojsci više rezultat političkog i diplomatskog odgovora na nastalu krizu, nego što ima istinskog utemeljenja. Naravno, to ne znači da NATO nema svojih problema i da će u bliskoj budućnosti članice ovog saveza morati da revidiraju njegov trenutni status“, ističe Radulović.
 

A to revidiranje statusa, prema njegovim rečima, neće se toliko ticati finansija, već će se najveći izazov odnositi na aktuelni strateški koncept NATO-a koji je donet 2010. u Lisabonu. Iako su njime predviđene neke stvari koje dolaze u budućnosti, nije predviđeno da će se neka od njih dogoditi tako brzo i tim intenzitetom.

„Reč je, pre svega, o pandemiji virusa korona. Tu su, potom, intenzivno jačanje Rusije i Kine, a naročito Kine, pa migrantska kriza, bezbednost u sajber prostoru... U tim segmentima moraće da se izvrše određena revidiranja. Moja je procena da će doći do određene podele uloga u okviru samog NATO-a, gde će evropske zemlje biti okrenute pre svega prema Rusiji, dok će fokus delovanja SAD biti na Indo-pacifičkoj regiji“, kaže Radulović i ponovo naglašava da je u ovom trenutku preuranjeno govoriti o nekakvom nestanku NATO-a, naročito ne zbog AUKUS-a.

„Suviše je to veliki sistem i suviše je toga uloženo u njegovo formiranje i održanje da bi se tek tako raspao“, zaključuje Radulović.

Sličnog je razmišljanja i nekadašnji ministar odbrane u Vladi Srbije Dragan Šutanovac.

„Australija nije u NATO-u, ali tražila je najmoćnije saveznike koji mogu da joj pomognu da se suprotstavi sve većem vojnom prisustvu Kine u tom delu sveta. To se poklopilo sa interesima SAD i Velike Britanije. Amerika i Britanija su prisutnije u Australiji, a naročito Britanija. S druge strane, Amerika je preko svoje Pacifičke flote prisutna u Pacifiku u mnogo značajnijoj meri nego bilo koja druga vojska. Tako da je negde i logičan taj savez protiv kineskih aspiracija na Pacifiku“, objašnjava Šutanovac.
 

On napominje da je Francuska svojevremeno povukla svoje oficire iz komandnog kadra NATO snaga, ali ih je zbog svojih interesa isto tako i vratila.

„Kako će Francuska da reaguje u odnosu na NATO, to je jedno pitanje. Međutim, suština je da ovo nije NATO odluka. Ovo je bilateralna odluka Britanije i Amerike koja nije ozvaničena na NATO forumima, što po meni ne bi trebalo da optereti odnose Francuske sa NATO alijansom“, dodaje Šutanovac.
 

Jelena Milić, osnivač Centra za evroatlantske studije, tvrdi da novi događaji ne stavljaju NATO u drugi plan: „Ne, ne stavlja ni na koji način, bez obzira što se u Srbiji NATO godinama tendenciozno pogrešno predstavlja kao ’globalni policajac’. Jer NATO je, kako mu samo ime kaže, alijansa koja štiti severnoatlantske države. AUKUS je, s druge strane, tek novi sporazum, čija će se forma precizirati u narednih 18 meseci, pre svega oko saglasnosti sa IAEA, NPT i drugim međunarodnim sporazumima koji se tiču transfera nuklearnih tehnologija i neproliferacije nuklearnog oružja, i fokusirana je na bezbednost u Indo-pacifičkom regionu. Šef Vojnog komiteta NATO-a admiral Rob Bauer ocenio je nedavno da se mogu pojaviti neke posledice i implikacije kao rezultat tog sporazuma, ali da on zasad ne vidi implikacije po političku koheziju NATO-a ili vojnu saradnju.“

Ne treba zaboraviti da su i Tramp i Bajden neprestano podsećali članice saveza da uplaćuju onih 2,6 odsto BDP-a za NATO, ali su i najavljivali novi profil Alijanse u kojoj „Amerikanci neće ginuti za uvođenje demokratije u treće zemlje“.

Šutanovac ni u tome ne vidi problem, ocenjujući da nisu toliko bitne reči, koliko dela.

„Prvo, izvlačenjem svojih trupa iz Avganistana i iz Iraka Amerika štedi velika finansijska sredstva koja je trošila na tim ratištima koja su bila zaista impozantna i verovatno najveća u istoriji, ne računajući velike ratove. Tako da Amerika ima kapacitete da investira u bezbednost na drugim teritorijama, ovoga puta to je Australija, i pokušaje da se umanji rastuća snaga Kine u tom delu sveta, s jedne strane. S druge, postoji u Evropi sada već decenijska želja da se Evropa organizuje i vojno, da postoje određene vojne snage unutar Evropske unije. Međutim, Evropska unija kao takva je dosta podeljena, na države takozvane stare i nove Evrope. One nisu jedinstvene u stavu na koji način bi to moglo da se organizuje. Podeljeno je mišljenje da je NATO u stvari najbolja kapa za zaštitu cele Evrope, jer je veliki broj zemalja u okviru Evropske unije direktno vezan za Vašington i bezbednosno zavisi mnogo više od Vašingtona nego od bilo koje zemlje Evropske unije. Jedna stvar je retorika američkih predsednika, a druga stvar je činjenično stanje. To se pokazalo toliko puta. Inače, kad su sredstva za odbranu u pitanju, pa i finansiranje NATO alijanse, valja imati na umu da je rat u Avganistanu bio najskuplji poduhvat u istoriji SAD. Sad ga nema, ali ima novca“, kaže Šutanovac.

Problem u tome ne vidi ni Jelena Milić.

Onog trenutka kad su sve zemlje EU stale uz Francusku posle najave AUKUS-a postavilo se pitanje da li ovakav NATO garantuje bezbednost evropskim saveznicima? Dragan Šutanovac kaže da unutar EU ima dosta neslaganja na tu temu, ali ne veruje da će NATO biti odbačen. Jelena Milić veruje da su predstavnici EU izrazili žaljenje i proteste koji će kratko trajati.

„Ne zaboravite da je upravo Francuska uz Nemačku bila motor sporazuma sa Kinom, iako je Bajdenova administracija tražila da se inicijacija sporazuma odloži dok se njegova vlast ne formira. Pitanje je postavljeno kao da su NATO zemlje u Evropi neke druge zemlje u odnosu na EU članice iz Evrope. A velika većina su iste zemlje“, kaže Jelena Milić.
Komentari
Dodaj komentar

Povezane vesti

Close
Vremenska prognoza
clear sky
-1°C
25.01.2022.
Beograd

Najnovije

Vidi sve

Najčitanije

Vidi sve

Iz drugačijeg ugla

Vidi sve