Referendum
Danska želi da učestvuje u vojnim misijama Evropske unije
Oko dve trećine danskih glasača, na referendumu održanom 1. juna, se izjasnilo za napuštanje 30-godišnje politike Danske da se ne priključi zajedničkoj odbrambenoj politici Evropske unije, pokazuju rezultati izlaznih anketa.
Televizija TV2 javila je da je 66,6 odsto bilo za to da se prekine odluka o neučestvovanju u zajedničkoj evropskoj bezbednosnoj politici, a 33,4 odsto je bilo protiv.
Po podacima javne televizije DR za je bilo 69 odsto, a 30,9 je protiv.
Rezultati izlaznih anketa objavljeni su neposredno po završetku glasanja.
Taj referendum je najnoviji primer da jedna evropska zemlja traži bliskije vojne veze sa saveznicima kao odgovor na rusku invaziju Ukrajine. Prethodno su Švedska i Finska donele istorijski važne odluka da traže prijem u NATO, što će se razmatrati na samitu Alijanse idućeg meseca.
Priključenje Danske evropskoj zajedničkoj odbrambenoj politici imalo bi relativno skroman uticaj na bezbednosnu arhitekturu Evrope, posebno u poređenju sa ulaskom Švedske i Danske u NATO.
Ali istraživačica u Danskom institutu za međunarodne studije Kristin Nilsen rekla je da su oba poteza "deo iste priče" i da bi ojačali vojnu saradnju na kontinentu u vreme ruskog napada na Ukrajinu.
Glavni efekat učestvovanja će biti da danski zvaničnici mogu da ostanu u sobi kada kolege iz EU razgovaraju o vojnim pitanjima, i da danske trupe mogu da učestvuju u evropskim vojnim operacijama.
Danska je pre tri decenije odlučila da ne učestvuje u razgovorima o bezbednosnoj politici u EU, u njenom razvoju i nabavci naoružanja. Takođe, ona do sada nije učestvovala u zajedničkim vojnim operacijama EU.
Na referendumu 1993. godine, Danska je donela i odluku da ne učestvuje u evropskoj saradnji o pitanjima pravde i unutrašnjih poslova, zajedničke valute i državljanstva.