Svet
04.03.2024. 12:00
Boško Vukčević

Odnos Kine i SAD-a

Pande pomirenja

Džinovska panda, pande
Izvor: Shutterstock

Zvuči apsurdno, ali najava da će dve džinovske pande iz Kine biti poslate u zoološki vrt u San Dijegu, najbolji je pokazatelj da odnosi Kine i Sjedinjenih Američkih Država, uprkos brojnim razlikama, idu uzlaznom linijom.

Ponovno aktiviranje “panda diplomatije“, ocenjuju analitičari, bolje od bilo kakvih izjava zvaničnika ukazuje na činjenicu da su Vašington i Peking ponovo našli zajednički jezik, da su uspostavljeni kanali komunikacije koji su dugo bili u prekidu, koji će sprečiti da se suparništvo dve supersile izrodi u neprijateljstvo i koji će ograničiti mogućnost rizičnih i nepredvidivih poteza jedne ili druge strane.

Zvaničnici zoološkog vrta u San Dijegu izjavili su da očekuju dve pande, mužjaka i ženku. One bi trebalo da stignu već krajem leta, ako budu odobrene sve dozvole i ispunjeni drugi uslovi i to pet godina nakon što je zoološki vrt vratio poslednje pande u Kinu.

“Veoma smo uzbuđeni i puni nade“, rekla je Megan Oven iz Saveza za divlje životinje zoološkog vrta u San Dijegu, a prenosi Asošijeted pres (AP).

Portparolka Ministarstva spoljnih poslova Kine Mao Ning izjavila je da je Kina od devedesetih godina prošlog veka ostvarila saradnju u očuvanju džinovskih pandi sa 26 institucija u 20 zemalja.

Pozajmljivanjem ovih širom sveta obožavanih ugroženih životinja kojih je u divljini ostalo oko 1.800, Peking praktično projektuje svoju “meku moć“.

Zoološki vrtovi obično plaćaju naknadu od milion dolara godišnje za dve pozajmljene pande, a ako one u međuvremenu dobiju prinovu, plaćaju još dodatnih 600.000 dolara. Ovaj novac, kako se navodi u izveštaju američke Kongresne službe za istraživanje iz 2022. godine, ide isključivo u kineski fond za očuvanje prirode.

Prvi signali da bi ponovo mogla da bude aktivirana “panda diplomatija“ došli su u novembru prošle godine kada je kineski predsednik Si Đinping na marginama Samita azijskopacifičke ekonomske saradnje u San Francisku izjavio da bi Kina mogla ponovo da pošalje pande u SAD.

Si Đinping je ovo rekao nakon što su se on i predsednik SAD Džozef Bajden u Kaliforniji prvi put lično sastali nakon godinu dana i obećali da će pokušati da smanje tenzije.

Na svečanoj večeri sa poslovnim liderima SAD, Si je ove širom sveta obožavane ljupke životinje iz porodice medveda sa upadljivim crnim belezima oko očiju, ušiju i tela, nazvao “izaslanicima prijateljstva između kineskog i američkog naroda“.

Inače, kulminacija tenzija u vezi sa takozvanom “panda diplomatijom“ i strahovi u vezi sa njenom budućnošću eskalirali su prošle godine, kada su zoološki vrtovi u Vašingtonu i Memfisu u Tenesiju morali da vrate ove životinje u Kinu.

Tako su u SAD ostala samo četiri kineska crno-bela medveda i to u zoološkom vrtu u Atlanti, ali i ugovor o njihovom najmu ističe ove godine te će ove pande morati da budu vraćene u Kinu.

Prema rečima profesorke Fakulteta političkih nauka i rukovodioca Centra za studije Azije i Dalekog istoka, Dragane Mitrović, do ugroženosti “panda diplomatije“ došlo je narušavanjem odnosa dve zemlje u proteklih nekoliko godina.

Ona objašnjava da su odnosi Kine i SAD doskora bili na najnižim granama otkad su uspostavljeni diplomatski odnosi između dve zemlje.

Kako navodi, na to su uticale pojedine odluke dok je Tramp bio predsednik SAD, naročito one koje su se odnosile na tehnološki rat koji su SAD vodile protiv Kine, zatim otkriće kineskog balona iznad SAD, ali i poseta tadašnje predsedavajuće Predstavničkog doma američkog Kongresa  Nensi Pelosi Tajvanu.

“Ipak, nakon susreta dvojice predsednika, Džoa Bajdena i Si Đinpinga u San Francisku, odnosi počinju da se popravljaju, istakla je Mitrović.

 

Dodala je da su ponovo uspostavljeni prekinuti kanali komunikacije što je za posledicu imalo odluku da se u SAD, tačnije u Zoološki vrt u San Dijegu, pošalje par pandi.

“To može da se tumači kao gest dobre volje i pružanje ruke. Takođe, to nije samo puka saradnja između zooloških vrtova, već se to projektuje i na saradnju država. Kina čini konstruktivne korake kako bi odnosi dve zemlje bili funkcionalni, ali i kako bi maksimalno bio sužen prostor za rizik i nepredvidljivost, naglašava Mitrović.

Profesorka je rekla i da odnosi Kine i SAD utiču na ceo svet, od ekonomije, politike, klimatskih promena, neširenje naoružanja, kao i da ove dve zemlje i njihov međusobni odnos diktira odnose i na međunarodnoj sceni.

“Ako Kina i SAD sarađuju na rešavanju globalnih pitanja, onda je to korisno za čitav svet“, podvukla je Mitrović.

Inače, ugovori o “pozajmljivanju“ pandi najčešće se sklapaju na deset godina i uglavnom se produžavaju.

Međutim, prošlogodišnji pregovori zoološkog vrta u San Dijegu i Kine o produženju sporazuma ili slanju više pandi u SAD nisu dali rezultate.

Kako prenose pojedini mediji, kineske društvene mreže su u tom “hladnoratovskom periodu“ u odnosima između SAD i Kine, naročito posle obaranja navodnog špijunskog balona iznad Amerike, bile preplavljene zahtevima za njihovo vraćanje, jer su se pojavile tvrdnje, koje nikada nisu dokazane, da su pande mučene i maltretirane u američkim zoološkim vrtovima.

Spoljnopolitički komentator “Politike“ Boško Jakšić kaže da je obnova “panda diplomatije“, nakon poboljšanja odnosa Kine i SAD očekivana.

“I Peking i Vašington jasno stavljaju do znanja da ne žele da nastave putem konflikta. Odnosi dve zemlje, koji znatno utiču na ceo svet, bili su veoma loši i u prekidu jedan duži vremenski period. U tom periodu prekinuti su gotovo svi kanali komunikacije. A to je, kada je reč o ovakve dve supersile, izuzetno rizično i utiče na ceo svet, istakao je Jakšić.

Dodao je da je veoma važno da su i jedna i druga zemlja shvatile da nisu neprijatelji već rivali, pre svega na ekonomskom i trgovinskom planu.

“Takođe, čini se i da su oko Tajvana, kao najvećeg izazova u odnosima dve supersile, i Vašington i Peking shvatili da ovo pitanje nikako ne sme da bude kamen spoticanja u njihovim bilateralnim odnosima”, naglašava Jakšić.

On podvlači da “panda diplomatija“ podseća na “ping-pong diplomatiju“ na osnovu koje su i uspostavljeni diplomatski odnosi Kine i SAD pre 50-ak godina.

“Jasno je da i SAD i Kina žele da izbegnu konflikt i to je potvrđeno tokom poslednjih susreta na visokom nivou. Naravno, postoje područja ozbiljnih mimoilaženja dve zemlje. Pre svega, SAD su nezadovoljne stavom Kine u vezi sa ukrajinskim ratom. Postoje razmimoilaženja i kada je o ekonomiji i trgovini reč, a naročito u vezi sa visokom tehnologijom. Međutim, i pored ovih trzavica, veoma je bitno da obe zemlje shvataju da nisu neprijatelji, već rivali. Obnova ’panda diplomatije’ ukazuje da su Kina i SAD na dobrom putu i da su nesporazumi prevaziđeni, a vreme kada su kanali komunikacije bili u potpunom prekidu iza njih, zaključuje Jakšić.

Darko Obradović iz Centra za stratešku analizu kaže da pande, kao ugrožena vrsta, predstavljaju snažan adut u projekciji meke moći Kine.

“Generalni sekretar Komunističke partije Kine Deng Sijaoping  i njegova internacionalizacija predstavljaju prvi planski, koordinirani i sistemski način korišćenja ove ugrožene vrste kao sredstva javne diplomatije. U jednom periodu, kako bi se sprečilo izumiranje pandi, komunistička partija slala ih je širom sveta u vidu ’pozajmica’. Ove pozajmice, pa čak i iznajmljivanje devedesetih godina SAD su plaćale najam od milion dolara godišnje uvek su bile povod za izgradnju miroljubivog imidža druge sile sveta. Darivanje i pozajmljivanje pandi najčešće je praćeno sklapanjem ekonomskih sporazuma, međunarodnih ugovora i povoljnim diplomatskim notama u odnosu na Tajvan i Tibet. U vrlo retkim slučajevima razmena pandi imala je svoju primarnu svrhu, a to je zaštita od izumiranja“, ističe Obradović.

Dodaje da se u radovima koji se bave terminom “panda diplomatija“ konstatuje da je panda nacionalni simbol čiji se karakter preslikava na “miroljubivu“ spoljnu politiku Kine.

“Suštinski gledano, sposobnost Kine da bude privlačna drugim državama zaostajala je za njenim globalnim rivalima poput SAD i EU. Zbog toga panda jeste ’srebrni metak’ kineske meke moći. U jednoj analizi od pre 30 godina konstatovano je da pande ’ne govore i samim tim nemaju jezičku barijeru u komunikaciji sa publikom širom sveta’“, objašnjava Obradović.

On ističe da neki od glavnih izazova za kinesku meku moć predstavljaju sam karakter vladavine, otvoreno geopolitičko i ekonomsko nadmetanje i opasnost od korporativne špijunaže, a panda predstavlja upravo sve suprotno.

“Sve ove predrasude, ali i realne rizike Peking nastoji da prevaziđe projekcijom meke moći. Putem javne diplomatije Kina želi da se predstavi svetu kao jedna velika miroljubiva porodica puna solidarnosti, discipline i pouzdanosti. Panda je jedan od instrumenata informativnih operacija na društvenim platformama širom sveta, a paradoksalno je da su ove platforme u Kini zabranjene“, kaže Obradović.

On objašnjava da svaka pozajmica, poklon ili turneja povezana sa pandama obuhvata kinesko rukovodstvo najvišeg nivoa.

“Panda ima status ustavne kategorije i predstavlja ’nacionalno blago’. Diplomatske operacije povezane sa pandama prevazilaze nivo uobičajene kurtoazije i uvek su praćene akcijama koje obuhvataju političku artikulaciju u borbi za kineski globalni prestiž“, zaključuje Obradović.

Komentari
Dodaj komentar

Povezane vesti

Close
Vremenska prognoza
clear sky
14°C
15.04.2024.
Beograd
Wind
PM2.5
5µg/m3
PM10
6µg/m3
UV
UV indeks
1
AQI indeks
1

Oni su ponos Srbije

Vidi sve

Najnovije

Vidi sve

Iz drugačijeg ugla

Vidi sve