Evropa troši više od milijardu evra na softvere kontroverznog Palantira

S obzirom da ima ključnu ulogu u digitalnim infrastrukturama tih zemalja, i Evropi kao celini, stručnjaci zavisnost od Palantira opisuju kao problematičnu, delom i zbog političkih stavova rukovodstva kompanije i bliskih veza sa pokretom predsednika SAD Donalda Trampa "Amerika na prvom mestu".

Novinari iz 18 zemalja koji su za analizu istraživali vlade sa partnerstvima sa Palantirom, uključujući one iz EU, Velike Britanije i Izraela, došli su do za stručnjake zabrinjavajućih podataka koji za evropsku zavisnost od Palantira za deo digitalne infrastrukture kažu da je "opasna".

Direktor i koosnivač tehnološkog džina Aleks Karp letos je akrcionarima rekao da Evropa ima sreće što raspolaže uslugama njegove kompanije.

"Pružamo podršku mnogim institucijama u Evropi... Bez naših proizvoda, suočili bi se sa nekontrolisanim terorizmom i njihovim problemima - problemima migracije, a posledice bi bile deset puta gore", rekao je tada Karp.

Palantir nije objavio ko su mu klijenti u Evropi, šta kupuju i u kojoj su meri zavisni od njegovih proizvoda ali je istraživanje pokazalo da kompanija ima kancelarije u 14 evropskih zemalja, uključujući Britaniju, i da posluje sa najmanje 11 vlada.

Palantirovi alati dizajnirani su tako da povezuju veliki broj podataka iz različitih izvora, omogućavaju pretragu, kao i analizu i prikaz na način da se otkrivaju veze koje bi inače bile skrivene. Najpoznatiji alati američke kompanije su Gotam (Gotham) i Faundri (Foundry) a dobro poznat je i njihov MAVEN Smart sistem koji koristi NATO kao centralni komadni sistem.

Van SAD, najveće Palantirovo tržište je Britanija. Prema istraživanju partnera FTM, između 2012. i 2025. Palantir je u toj zemlji obezbedio ugovore vredne gotovo milijardu funti sa, pored ostalih, ministarstvom odbrane, Nacionalnom zdravstvenom službom, nuklearnom agencijom i finansijskim regulatorom.

U izveštaju se navodi da će ugovori vlade Litvanija sa Plantirom do 2031. vredeti 67 miliona evra, u Nemačkoj se suma koja se troši na Palantirove proizvode procenjuje na 47-86 miliona, u Norveškoj na 52 miliona, Danskoj 28 miliona, Španiji 16,5 miliona a Italiji 6,2 miliona.

Milioni evra slivaju se u Planatir i iz Brisela - Europol je za korišćenje Gotama između 2012. i 2021. platio više od četiri miliona evra a Agencija EU za bezbednost avijacije 4,7 miliona između 2017. i 2023.

Ipak, brojne zemlje odbile su usluge američke tehnološke kompanije. FTM navodi neuspele pokušaje Palantira da proda softver austrijskom ministarstvu odbrane, Izraelskim odbrambenim snagama, švajcarskoj vojsci. Takođe je Palantir nedavno otvorio kancelariju u Briselu ali nije naišao na toplu dobrodošlicu belgijske vlade.

Istovremeno su Francuska i Norveška najavile da neće obnoviti ugovore sa Palantirom.

FTM podseća i da je prošlog meseca više od 120 nevladinih organizacija, sindikata i evropskih institucija iz 30 zemalja u otvorenom pismu pozvalo vlade da raskinu veze sa Palantirom, pored ostalog zbog pitanja zavisnosti i navoda o kršenju ljudskih prava.

Ipak, do radikalnog zaokreta nije došlo i istraživački portal navodi primere Poljske i Litvanije koje su sa Plantirom potpisale pismo o namerama odnosno memorandum o razumevanju.

Elke Švarc sa Univerziteta "Kvin Meri" u Londonu ocenila je zavisnost evropskih zemalja od Palantira kao problematičnu, posebno zbog veza kompanije sa Belom kućom.

"Svakako, kada je reč o nacionalnoj bezbednosti, zavisnost od kompanije koja otvoreno navodi da druga država - u ovom slučaju SAD, ima nesporan prioritet" (predstavlja problem), rekla je Švarc.

Ona je rekla i da problemi rastu kako sve više vladinih tela u nekoj zemlji sarađuje sa takvom kompanijom.

"Iskušenje postoji jer se obećava da će njihovi sistemi bolje funkcionisati ako se poveže više tokova podataka ali je negativno što postajete više zavisni a time i ranjiviji", rekla je Švarc.

Frančeska Bria sa Univerzitetskog koledža London i šefica inicijative za evropski digitalni suverenitet Jurostek ukazala je da angažovanjem bivših državnih službenika i ubacivanjem inženjera u vladine agencije Palantir zadobija kontrolu nad ključnim sistemima vlada, čime se stvara zavisnost koju je gotovo nemoguće poništiti.

"Kada je reč o nacionalnoj bezbednosti, ne može se sve otkriti. Ali, ako upravljate kritičnom infrastrukturom, dužni ste da jasno stavite do znanja ko kontroliše podatke koji kroz nju prolaze, ko snosi odgovornost i ko može da isključi sistem, rekla je Brie.

Ona je istakla da vlade imaju odgovornost prema građanima a ne prema američkim oligarsima i dodala da su zemlje koje ne rade sa Palantirom dokazale da Evropa može bez te kompanije.

Portal FTM je rezultate istraživanja predstavio Palantru, nakon čega je američka kompanija izdala saopštenje u kojem navodi da debata o tome kako da Evropa zaštiti suverenitet u uslovima kada tehnologija ima sve veći značaj nije zasnovana na činjenicama.

"Tehnološki suverenitet bi, na kraju krajeva, trebalo da se meri time ko kontroliše podatke, odluke i misije a ne jednostavno nacionalnošću provajdera softvera", naveo je Palantir u saopštenju.

Kako se dodaje, Palantir od 2011. radi sa demokratski izabranim evropskim vladama i institucijama na povećanju bolničkih kapacteta, bezbednom zbrinjavanju izbeglica, borbi protiv organizovanog kriminala, bržem odgovoru na poplave i druge hitne situacije itd.