Izbori

Francuska ulevo, a Makron?

Francuska baš ume da privuče pažnju svetske javnosti.

Olimpijske igre u Parizu samo što nišu počele, ali je u samo nekoliko dana politika dokazala da je ipak iznad sporta. Međutim, kada smo kod sporta, u trenutku pisanja baš ove rečenice, Francuska je izgubila od Španije i nije uspela da se plasira u finale Evropskog prvenstva.

Ovaj poraz zasigurno će baciti prašinu na Mbapea i umanjiti kredibilitet koji su mu, nakon održanih parlamentarnih izbora, pripisali mnogi strani mediji naslovima “Mbape 1, Marin Le Pen 0“. Teško da jedan fudbaler može u toj meri uticati na politiku tako ozbiljne države, a pogotovo da napravi ovako ozbiljan obrt u periodu od sedam dana.

Prvi krug vanrednih parlamentarnih izbora u Francuskoj održan je 30. juna, kada je izabrano svega 76 poslanika, a najbolje plasirani bili su tada desničari. Samo nedelju dana kasnije, 7. jula, usledio je ozbiljan šok i potpuni preokret kada je, u ključnom drugom krugu, pobedu slavio levičarski blok Novi narodni front.

Tabor predsednika Makrona završio je na zlatnoj sredini. Situacija je, nakon glasanja za 501 mesto poslanika u Narodnoj skupštini Francuske, sledeća: Levica sa 182 poslanika postaje vodeća politička snaga, zatim Makron i njegova partija koja će imati 168 poslanika i partija Marin Le Pen sa 142 poslanika.

Ovakav, za mnoge neočekivani, splet događaja nije usledio zbog Mbapeovog protivljenja desnici već zbog građana Francuske koji su 7. jula zabeležili najveću izlaznost još od 1981. godine (67 odsto). Ali, nije pitanje ko je zaslužan, već šta dalje.

Šta očekuje Francusku, ali i čitavu Evropu koja je sa neizvesnošću čekala krajnji ishod. Pobeda levice nije dovoljno ubedljiva da bi vladali sami, ali je moć predsednika zemlje koja važi za stub Evropske unije poljuljana.

Makron je uspeo da izbegne poraz na vanrednim parlamentarnim izborima, ali s obzirom na to da ih je on raspisao, teško da je baš ovo očekivao. Kobnu grešku napravio je nakon debakla na evropskim izborima, kada je 9. juna svojevoljno odlučio da raspusti Skupštinu.

Da je tim potezom izazvao veliko razočaranje među svojim pristalicama dokazuje i podatak da je u odlazećoj Skupštini imao relativnu većinu (250 poslanika), a sada je u senci levičara.

Makron pozvao na oprez u analizi rezultata

Izbori u Francuskoj

Svet 07.07.2024. 21:36

Makron pozvao na oprez u analizi rezultata

Makron je pokušavao i da nametne sebe kao lidera Evrope, ali ishod parlamentarnih izbora mogao bi da oslabi njegovu poziciju na međunarodnoj sceni. Desnica je sa odličnim rezultatima u prvom krugu uspela da uperi oči Evrope na Francusku. Nekoliko zemalja izrazilo je zabrinutost, dok su neke pokazale interesovanje.

“Strahuje sa da je blokirana, odsutna, kontraproduktivna Francuska u veoma teškom međunarodnom trenutku. Šta da radimo ako jedan od lidera, iako nezgodan, više nije tu ili ako postane kontraproduktivan? Ako sve krene naopako, završićemo sa Trampom, krajnjom desnicom u Istočnoj Nemačkoj, Orbanom kao predsednikom EU i haosom u Francuskoj“, rekla je Klaudija Major iz Nemačkog instituta za međunarodne i bezbednosne poslove (SWP) u Berlinu.

Nemački socijaldemokrata Mihael Rot rekao je za list “Tagesšpigel“ da rezultati izbora u Francuskoj nisu povod za slavlje, kao i to da je Makron ipak doživeo veliki neuspeh.

“Marš desničarskih nacionalista i desnih ekstremista je zaustavljen. To je velika zasluga Francuza. Ali nema razloga za slavlje jer su nacionalistički populisti na desnici i levici jači nego ikad. Centar je slabiji nego ikad. Emanuel Makron je stoga doživeo veliki neuspeh“, rekao je Mihael Rot.

Da je Makron oslabljen, primetila je i Ronja Kempin, analitičarka Nemačkog instituta za međunarodna i bezbednosna pitanja, koja smatra da će to imati posledice po Nemačku, ali i Evropu.

“Mislim da će Nemačka morati da se prilagodi novom odnosu snaga u Francuskoj. Imamo oslabljenog predsednika koji je u znatno većoj meri primoran da sluša parlamentarnu većinu i koji više ne može da deluje tako slobodno kao u poslednjih sedam godina“, rekla je Ronja Kempin.

Mnogi drugi analitičari smatraju da Makronova kocka sa visokim ulozima na vanrednim izborima ne samo da nije donela rezultate, već je naštetila njegovom političkom autoritetu i nasleđu u Evropi, gde je poslednjih godina pokušavao da preuzme ključnu vodeću ulogu. Osnivačica “Fordham Global Foresighta“, Tina Fordham, rekla je za CNBC da je pred Makronom prava politička borba.

“Da, uspeo je da zadrži krajnje desničare na prvom mestu, ali oni su povećali svoj udeo u mestima i sada mora da se nosi sa tim neupravljanim levičarima i ovom neupravljanom desnicom. Bojim se da ga to verovatno zaista slabi na svetskoj sceni, u vreme koje je nepovoljno za koheziju Evropske unije“, rekla je za CBNC Tina Fordham.

Politička nestabilnost u Francuskoj dolazi u veoma lošem trenutku, pogotovo jer celi svet iščekuje predsedničke izbore u Americi. Luj Surban, glavni ekonomista “Alianza“, rekao je za CBNC da je od ključne važnosti da se Makron približi budućem premijeru.

“Francuska trenutno nije toliko slaba, ali nije baš dobra, jer smo u situaciji državnog sukoba sa SAD i Kinom, i zamislite šta bi se moglo dogoditi u novembru ako republikanski predsednički kandidat Donald Tramp bude ponovo izabran - ponovo ćemo biti testirani iznova i iznova“, rekao je Subran.

Ali, ko će biti premijer Francuske? Odmah nakon objavljivanja prvih procena rezultata parlamentarnih izbora premijer Gabrijel Atal najavio je da će podneti ostavku i time ostavio slobodno mesto za koje će se zasigurno sada mnogi utrkivati. Iako ga je Makron zamolio da ostane na ovoj funkciji zarad stabilnosti Francuske, svakako da je Atal pružio celom svetu materijal za nagađanje o tome ko će doći na njegovo mesto.

Za sada znamo jedino ko sigurno neće biti novi premijer, a to je lider Nacionalnog okupljanja Žordan Bardela koji je ranije najavljivao da će, u slučaju da osvoje apsolutnu većinu, zauzeti ovu poziciju.

Da se to desilo, Marin Le Pen imala bi otvoren put u trci na predsedničkim izborima 2027. godine. Verovatno da će Francuska novog premijera dobiti tek nakon Olimpijskih igara, ali činjenica je to da je Makronova vlast trenutno ograničena i da mu neće biti lako da postavi centristu na premijersko mesto. Postavlja se i pitanje koga bi levica mogla da predloži za obavljanje ove funkcije.

mbape, 10. 7. 2024. — *Izvor: EPA / CLEMENS BILAN*

Lider radikalne levičarske partije Nepokretna Francuska, koja je ujedno i najveća u koaliciji Novi narodni front, Žan-Lik Melanšon, proglasio je apsolutnu pobedu na parlamentarnim izborima i pozvao Makrona da mandat za sastav vlade da Novom narodnom frontu.

“Ovakav izborni rezultat je plod veličanstvene mobilizacije. Volja naroda sada se mora striktno poštovati i nikakvi pregovori nisu prihvatljivi“, rekao je Melanšon.

Međutim, teško da će Melanšon uspeti da nametne sebe kao lidera partije, pogotovo zbog optužbi za antisemitizam koje su pratile neke njegove ranije predsedničke kampanje. Prihvatljiviji predstavnik mogao bi biti socijalista Olivije For ili Rafael Gluksam.

Dok je slavio pobedu, Narodni front dao je mnogo obećanja – ukidanje penzione i imigracione reforme, osnivanje spasilačke agencije za migrante bez dokumenata i olakšavanje procesa dobijanja viza, ograničenje cena osnovnih namirnica, povećanje minimalnih plata… Kada je reč o spoljnoj politici, dali su obećanje da će “odmah priznati“ palestinsku državu i insistirati na tome da se vatra u Gazi zaustavi.

Ono što je izazvalo najviše kontroverzi u Francuskoj jeste obećanje Melanšona da će arapski učiniti službenim jezikom. Izjava: “Mnoga muslimanska braća glasaju za nas“, ali i sama ova najava pokrenula je mnoga pitanja o ulozi religije i jezika u francuskoj politici, ali i potencijalnom uticaju na kulturni identitet države. Da li će ovaj korak dovesti do daljeg raskola u francuskom društvu ili će doprineti jedinstvu i razumevanju između različitih zajednica?

Već se stvaraju spekulacije o tome da će ovakva odluka uticati na buduće izbore, ali i da će dovesti do promene vlasti u vladi. Naravno, postoji i velika zabrinutost kada je reč o reakciji onih koji se protive ovoj ideji. Jezik oduvek ima presudnu ulogu u oblikovanju identiteta i kulture jedne države, a Melanšon je ovim obećanjem poslao poruku o važnosti različitosti. Sve ovo moglo bi da na potpuno nov način odredi šta znači biti Francuz, ali sa druge strane dati primer kako različite zajednice mogu koegzistirati unutar zemlje.

Uvođenje arapskog kao službenog jezika moglo bi da promeni i način funkcionisanja francuskog društva, ali ništa od toga ne može se sada reći sa sigurnošću. Vreme će biti pravi pokazatelj kakve će dugoročne posledice ostaviti ovo obećanje.

Sve ovo, ipak, mora pasti u senku Olimpijskih igara. Dok one ne prođu, ostaju samo nagađanja, a Makron je dobio dodatno vreme za razmišljanje o narednim potezima. Mnogo je otvorenih pitanja, ali odgovore će doneti vreme.

Mbapea ne razmišlja o četvrtfinalu EP već o DRUGOM KRUGU IZBORA u Francuskoj