Genocid u Ruandi: Obeležava se 30 godina od masovnog zločina

Zvanična komemoracija počinje, 7. aprila - na dan prvih ubistava uglavnom pripadnika plemena Tutsi, ali i umerenih pripadnika plemena Hutu.

Francuski predsednik Emanuel Makron, koji je već 2021. priznao "odgovornost" Francuske u genocidu 1994. godine, napravio je nedavno dodatni korak, ocenivši da Pariz "koji je mogao da zaustavi genocid sa svojim zapadnim i afričkim saveznicima" nije imao volju da to uradi.

Kao i svake godine, predsednik Pol Kagame (Paul) vođa Patriotskog fronta Ruande (RPF) koji je smenio genocidni režim Hutua u julu 1994. zapaliće plamen sećanja u memorijalnom centru u Kigaliju.

Ta ceremonija će biti održana u prisustvu stranih lidera i zvaničnika, među kojima bivši američki predsednik Bil Klinton (Bill Clinton) koji je za vreme genocida bio na vlasti, kao i šef francuske diplomatije Stefan Sežurne (Stephane Sejourne) i francuski državni sekretar za pomorska pitanja Erve Bervil (Herve Berville), koji je rođen u Ruandi.

Muzika neće biti dozvoljena na javnim mestima ili na radiju. Sportski događaji i filmovi biće zabranjeni za emitovanje na televiziji, osim ako nisu povezani sa komemoracijom.

Za 100 dana, između aprilu i jula 1994. godine, vladajuće pleme Hutu je pobilo 800.000 pripadnika plemena Tutsi i umerenjaka iz svojih redova koji su se protivili režimu. Ubijeno je 20 odsto stanovnika Ruande, odnosno 70 odsto pripadnika plemena Tutsi.

Genocid je počeo nakon što je tadašnji predsednik, pripadnik Hutu naroda s kojim je Pariz gajio bliske veze, poginuo kada je njegov avion oboren iznad Kigalija 6. aprila. U roku od nekoliko sati ekstremistička Hutu milicija počela je da ubija Tutsije i neke umerene Hute, u razmerama i sa brutalnošću koji su šokirali svet.

Genocid u Ruandi predstavlja najsvirepiji zločin tokom građanskog rata u toj zemlji. Prema nekim procenama, broj žrtava je bio veći od zvanično registrovanog, odnosno iznosi više od milion ljudi.