Svet
16.02.2024. 09:06
Svet
13.04.2024. 02:00
Mihailo Paunović
Intervju
Ratni reporter: "Sukob Irana i Izraela bio bi rat sudnjeg dana"
Prošlo je nešto više od šest meseci od kako je Hamas napadom na Izrael pokrenuo krvavi sukob na Bliskom istoku. Od tada, pa do dana današnjeg, svakodnevno upijamo informacije koje govore u prilog tome koliko jedan rat može da bude užasan i surov. Desetine hiljada ljudi je poginulo, gradovi su opustošeni, glad ubija podjednako surovo kao i granata.
Iako se pregovori o primirju vode između Izraela i Hamasa, povremeno stičemo utisak da je Bliski istok bliži proširenju sukoba nego prekidu vatre. Čemu je svet trenutno bliži, ko će iz sukoba izaći kao pobednik, ali ii o drugim pitanjima, razgovaramo sa Hasanom Hajdar Dijabom, hrvatskim novinarom i ratnim reporterom.
Kada je početkom oktobra prošle godine izbio sukob između Hamasa i Izraela, Dijab je za”Ekspres“ rekao da napad nije nikakvo iznenađenje, osim za Izrael. Sada, šest meseci kasnije, razgovor započinjemo pitanjem da li je sve ovo što se događalo na Bliskom istoku od oktobra do dana današnjeg za njega iznenađenje ili ne.
“Videli smo tok borbe. Ja sam i na početku sukoba pisao i komentarisao da Izrael ne može da uništi Hamas. Evidentno je da se paradigma rata promenila. Izraelci trpe velike gubitke bez obzira što oni to kriju po medijima. Međutim, vidimo snimke koje Hamas objavljuje. Ali, kad se podvuče crta šta je Izrael uradio za šest meseci rata.. Razorio je gradove poput Kan Junisa, Gazu... Na kraju su ušli u bolnicu pobili ljude i povukli se. Hamas nije uništen, on i dan-danas granatira područje oko Pojasa Gaze. To znači da u šest meseci Izrael nije ispunio svoja tri glavna cilja. Hamas nije uništen, bombardovanje nije sprečeno i zarobljenici nisu oslobođeni.
Iako svetski lideri širom sveta šalju poruke da Izrael ne može da uništi Hamas, Benjamin Netanjahu ne želi prekid vatre zato što zna kako će završiti. Da će biti osuđen za korupciju i kriminal i da će biti osuđen za velike propuste koji su se dogodili 7. oktobra. Danas, glavnu reč vodi Hamas, oni postavljaju uslove koji podrazumevaju da nema prekida vatre do potpunog povlačenja izraelskih snaga, obnove Gaze i tako dalje. Fudbalskim žargonom, lopta je trenutno na Hamasovom terenu, a ne izraelskom.
Kada je izbio rat, Netanjahu je, politički, bio na konopcima zbog višemesečnih protesta. Izraelsko društvo bilo je podeljenije nego ikada. Da li smatrate da je sukob sa Hamasom učvrstio ili pogoršao poziciju premijera Izraela? I da li je rat ujedinio izraelsko društvo ili ne?
“U jednom trenutku jeste. Ali, ponovo vidimo velike proteste u Tel Avivu na kojima se više ne pominje reforma pravosuđa, oni su sada isključivo okrenuti odlasku Benjamina Netanjahua. Ali, ono što je najvažnije za Izrael, a o tome govore i Izraelci, jeste da je ovaj rat najveća sramota za Izrael u svetu. Izrael danas važi za genocidnu državu. Netanjahu radi ono što su im Nemci radili. Izrael je ubio više od 35000 Palestinaca, od kojih su 80 odsto žene i deca. Netanjahu vodi rat protiv naroda, izgladnjuje ljude, deca umiru od gladi... Mi tome prisustvujemo u 21. veku. Netanjahu je osramotio Izraelsku državu. Ne samo među Izraelcima... Džo Bajden kao njegov najveći saveznik, koji ga je odmila zvao Bibi, poručuje mu da greši i da mora da zaustavi rat. Slične poruke stižu i iz Velike Britanije, Nemačke, Austrije, Francuske.. Makron je na početku rata govorio da će formirati međunarodnu koaliciju kao protiv Išila. Međutim, ljudi su promenili mišljenje i traže zaustavljanje krvoprolića. To je genocidna politika. Mi danas imamo čitave porodice u Pojasu Gaze koje su zbrisane sa lica zemlje. Ko može biti ravnodušan prema toj užasnoj ratnoj strahoti. A Netanjahu na sve to poručuje da ide dalje.“
Pominje se invazija na Rafu, Netanjahu tvrdi da postoji i datum kada će doći do ofanzive...
“Ako on krene na Rafu, na grad koji ima milion i po izbeglica samo, dakle oko dva miliona ljudi ukupno... Kakav će to masakr biti. On pominjanjem datuma za ofanzivu na Rafu na neki način vrši pritisak na Hamas i on bi pristao danas na prekid vatre, ali ne želi da iz rata izađe totalno poražen jer nije postigao nikakve vojne ciljeve. Povukli su se iz velikog dela Pojasa Gaze. Imam kontakt sa novinarima koji su odatle. Oni kažu da izraelskih snaga skoro da i nema i da drže koridor koji deli Pojas Gaze. Nisu se oni povukli iz humanog razloga već zato što trpe velike gubitke. Nedavno je Hamas pustio snimak na kom se vidi zaseda koju su napravili Izraelcima u kojoj je ubijeno nekoliko Izraelaca i uništeno nekoliko tenkova.
Ukoliko Izrael krene na Rafu, uprkos upozorenjima međunarodne zajednice, to znači da Netanjahu u tom trenutku nema podršku iste te zajednice koju je imao ranije. Na kraju krajeva, ni medija. Francuski mediji skoro su objavili kako je laž da su ’hamasovci‘ ubijali žene i decu sedmog oktobra. To znači da polako, ali sigurno istina izlazi na videlo. Po mom skromnom mišljenju, do invazije na Rafu neće doći, ali ukoliko se ipak dogodi, to neće biti samo sramota za izraelsku vojsku, naciju i premijera, to će biti veliki poraz međunarodne zajednice koja nije uspela da zaustavi volju jedne osobe, odnosno Benjamina Netanjahua koji vodi svoj rat samo kako bi opstao na vlasti.
Ovaj rat u Pojasu Gaze velika je sramota za izraelsku vojska koja je oduvek slovila za jaku vojsku, koja je svojevremeno za nekoliko dana porazila sedam ili osam arapskih vojski, a danas ne može da uništi militantnu skupinu za šest meseci, ne mogu da dođu do njihovih ćelija i pored toga što imaju moćnu vojsku i obaveštajnu službu. Netanjahu sve dublje tone u živi pesak Pojasa Gaze... Ali, po svim pravilima ratova, to je genocidna politika. Mi sa prostora bivše Jugoslavije znamo za slučajeve ljudi koji zbog ubistava 100 ili 200 civila ili vojnika leže u zatvorima osuđeni na doživotne zatvorske kazne. Ovde imamo slučaj ubistva 35000 ljudi, devastiranu infrastrukturu, upade u bolnice... izgladnjuje se narod, deca jedu pesak, pa je l‛ to genocid ili ne?“
Sve što ste nabrojali od ubistva više od 30000 ljudi, uništenih bolnica, gladi koja vlada, gradova koji su sravnjeni sa zemljom... Sve su to informacije koje svet svakodnevno dobija. Smatrate li da je reakcija međunarodne zajednice na slike koje dolaze iz Pojasa Gaze adekvatna ili ne? Ispada da cela međunarodna zajednica ne može da zaustavi volju jednog čoveka.
“Nažalost, to je zato što je Izrael razmaženo dete. Evo, ja sam iz Hrvatske, mi još uvek, nažalost, imamo etiketu na osnovu onoga što je Ante Pavelić radio u Drugom svetskom ratu. Isto je i sa Nemcima. Zbog toga Nemci ne mogu da kažu ’ne’ Netanjahuu jer se Izrael još uvek smatra zemljom žrtava, zemljom koja je prošla holokaust, iako je ovo podjednako strašno, ako ne i gore. U vreme holokausta nisi imao društvene mreže, pametne telefone, tada nisi mogao da vidiš šta su Nemci ili Ustaše radili tokom Drugog svetskog rata, a danas svi vide sve. Nažalost, međunarodna zajednice ne može da kaže Netanjahuu ili Izraelu”ne“ jer će odmah biti optuženi da su antisemiti. Šta to znači? Je l’ ja danas kao novinar ne smem da kažem šta vidim, bez obzira na svoje poreklo... Jer, ja sam pre svega objektivan novinar. Ne smem da kažem da je to genocidna politika? Ali, samo neka mi kažu šta je ako neko ubije 35000 ljudi, kada imamo desetine hiljade nestalih, kada se na Pojas Gaze baci naoružanja kao pet atomskih bombi. I je l’ to genocidna politika ili ne? Nije to antisemitizam, to je čist genocid. Međunarodna zajednica ovako reaguje jer smo mi dozvolili da na Izraelce ne možeš da primeniš nikakve zakone. Zato što su oni kao sveta krava i mogu da rade bilo šta. Pa zamislimo samo šta bi se desilo da Srbija ili Hrvatska bombarduju nečiju ambasadu u drugoj državi, što su oni uradili u Siriji. To je Iranska teritorija, a međunarodna zajednica ćuti. Ali, ista ta međunarodna zajednica reagovala je kada su Huti iz Jemena u znak podrške Palestincima bombardovali izraelske brodove. To je terorizam.“
Svet
08.04.2024. 20:04
Netanjahu potvrdio: Invazije na Rafu će biti!
Ni prvo ni poslednje licemerje međunarodne zajednice.
“Upravo. Pomenuli smo ljude koji služe zatvorsku kaznu u Hagu zato što su ubili desetine ili stotine civila, vojnika. Neko sistematski ubije 35000 ljudi i to je za nekoga neobavezujuće.“
Prošlo je nešto više od tri nedelje od kako je Savet bezbednosti UN usvojio rezoluciju o hitnom prekidu vatre. Amerika je tom prilikom ostala suzdržana iako je mogla da blokira donošenje rezolucije. Da li ovaj potez Amerike treba tumačiti kao ograđivanje od rata zbog predsedničkih izbora, ili direktno okretanje leđa Izraelu?
“Ne bih rekao da je to okretanje leđa Izraelu. Bajden to radi jer njegova popularnost pada i to rapidno. On je nedavno pozvao muslimane u Belu kuću i tu imamo trenutak kada ga njegova žena moli da zaustavi rat. Ne radi se tu samo o Bajdenu, već o celoj garnituri demokrata koji gube popularnost. Ko bi danas izgubio ključne izbore zbog Benjamina Netanjahua. Da je Amerika promenila svoju politiku, ona ne bi i dalje pozivala na prekid vatre, a istovremeno dostavljala oružje Izraelu. To je vređanje inteligencije. Prema tome, to je predstava za njihovu publiku jer Bajdenova popularnost pada. Međutim, ja sam ubeđen da, kada bi Bajden rekao Netanjahuu da će se, ukoliko ne prekine rat, politika Amerike promeniti, on bi prekinuo rat. Povlačenje izraelske vojske iz Pojasa Gaze nije čista odluka premijera Izraela. Jeste on dobio težak udarac, ali na to su ga Amerikanci naterali jer vide da je vrag odneo šalu. Bajden vidi da će izgubiti izbore. Obratimo pažnju na još jednu bitnu stvar. Ko od svih onih političara koji su išli da plaču i grle Netanjahua posle 7. oktobra, ko ga danas otvoreno podržava?
Formalno se od njega svi ograđuju, ali faktički ga i dalje podržavaju. Kontradiktorne su izjave koje se plasiraju...
“Slažem se. Ali, do pre mesec dana, nismo mogli da čujemo kako je ovo što se dešava u Pojasu Gaze krvoproliće. To možemo da čitamo i tako da su mu dali šest meseci da uništi Hamas, a on nije uradio ništa drugo nego to da je osramotio svoju zemlju. Ko danas može da gleda slike koje dolaze iz Gaze i da ostane ravnodušan. Danas se, kada se nasuče kit, šalju avioni i kamioni kako bi ga spasili i hranili, a mi imamo dva i po miliona ljudi koji su gladni, žedni, bez krova nad glavom i svaki dan pod kišom granata. Svet to vidi. Promeniće se politika, neko će morati da odgovara za ovaj ratni zločin. To je genocid. Ništa drugo.“
Očekivalo se da će Iran odmah odgovoriti na izraelski napad na Ambasadu Irana u Siriji. Da li ovo odlaganje odgovora znači da razmatraju način na koji će to izvesti ili indirektno poručuju da im nije do otvorenog sukoba sa Izraelom?
“Poznajući iransku ratnu doktrinu i način ratovanja, rekao bih da su izuzetno strpljivi. Ali, ako kažu da će odgovoriti, oni će to učiniti. Iranci će vratiti milo za drago, neće im ostati dužni. Neće dozvoliti da se promene pravila igre. Jer, to znači da će, ukoliko ne odgovore Izraelcima, oni dići bombardere i bombardovati gradove u Iranu. Uzvratiće, ali neće ulaziti u frontalne sukobe. Da li će to biti Hezbolah, Iranci iz Sirije, Huti, ili negde vani... To ne znamo. Sećamo se napada na džinovski centar u Buenos Airesu. Po svim izveštajima iza toga je stajao Iran, ali nigde nisu ostavili trag. Ali, sa druge strane, Amerikanci, po nekim izvorima koji nisu potvrđeni 100 odsto, nude Irancima da će vršiti pritisak na Izrael da zaustavi rat u Pojasu Gaze, ali da Iran ne odgovori sada. Ali, Iran će odgovoriti na strpljiv način tako da Izrael više nikad tako nešto ne ponovi.
Još 2006. godine u sukobu Izraela i Hezbolaha su uspostavljena pravila. Ti ubiješ civila mi ubijemo civila. Ti bombarduješ duboko, mi bombardujemo duboko... Tih pravila se drže i dan danas. Pravila postoje, zbog toga Iran ne može da prećuti bombardovanje njihove teritorije.“
Šta bi za svet značio direktan sukob Izraela i Irana?
“To bi bio rat sudnjeg dana. Iranci imaju strašno naoružanje, Izrael ima atomske bombe. Rat bi se proširio na ceo Liban, Pojas Gaze, Irak, Siriju, znamo koliko hiljada tamo ima proiranskih boraca... To znači sudnji dan. Mi još uvek ne znamo da li Iranci imaju atomsko oružje ili ne. Ali, ono što znam jeste da iranska doktrina počiva na uništenju izraelske države. U Iranu postoji sat koji otkucava unatrag. Taj sat kako se kreće unatrag pokazuje vreme kada će izraelska država nestati. Dođe li do rata širih razmera, Iranci to jedva čekaju. To je za njih blagoslov.“
Da li smo onda u ovom trenutku bliži primirju ili proširenju rata na Bliskom istoku?
“Mislim da smo bliži primirju. Izrael za šest meseci nije postigao ništa i neće postići ni za narednih šest meseci. Ali, kada imaš posla sa čovekom koji misli samo na svoj interes, nikada ne znaš šta će se dogoditi. Nikad ne znaš da li će Netanjahu sutra nekim svojim potezom zapaliti ceo Bliski istok.“
Izrael traži oslobađanje talaca, Hamas prekid vatre i vraćanje raseljenih u Pojas Gaze. Da li će morati da se napravi kompromis ili će obe strane dobiti ono što traže?
“Hamas je trenutno u prednosti jer vidim da Izrael polako popušta pod pritiskom međunarodne zajednice i protesta po izraelskim gradovima. Sa druge strane, Hamas mora da popusti ono nekih stvari, ali bez obzira na sve, Hamas će izaći kao pobednik jer je ostao jak. Izrael će izaći kao gubitnik, pre svega zbog ugleda koji će izgubiti. Ne bih da budem grub, ali ono što su Nemci radili njima, to oni sada rade Palestincima. Velika sramota.“
Ovo me je podsetilo na Erdoganovo poređenje Hitlera i Netanjahua... Da li smatrate da je predsednik Turske propustio šansu da se u ovom sukobu Hamasa i Izraela nametne kao vođa svih muslimana?
“Propustio je veliku šansu, a najveći dokaz za to je gubitak izbora. Jer, ne možeš da govoriš da je Netanjahu sadašnji Hitler, a sa druge strane da na vojnom, obaveštajnom i trgovinskom planu sarađuješ sa njim. Zato je i kažnjen gubitkom izbora.“
Svet
12.02.2024. 18:20
Bajden Netanjahua nazvao kretenom
Komentari
