I OPET ON

Trampovo povlačenje iz nuklearnog dila sa Iranom otvara mogućnost za novu, potencijalno najrazorniju katastrofu na Bliskom istoku. Iako ovo ne znači automatski da je dogovor mrtav, niko sa sigurnošću ne može da predvidi potez Teherana

Mir na Bliskom istoku nije toliko teško postići koliko ljudi misle da jeste.“ Mo­ žda. Ali, ipak malo verovatno ako vas tim rečima ubeđuje Donald Tramp. Bez ijednog konkretnog dokaza i uprkos molbama evropskog miljenika Makrona, čelične Merkelove i ekscentrič­ nog Borisa Džonsona, Tramp je povukao Ameriku iz nuklearnog sporazuma sa Iranom. Taj potez nije bio samo nepromišljeno ispunjavanje predizbornih obe­ ćanja, gaženje Obaminog relikta ili tvrdokorno suprotstavljanje svetskom establišmentu iz pobuda nezrelog inaćenja. Amerika se ne igra sa regijom koja leži na više od polovine svetskih rezervi nafe. Skup je to ćef za veliku silu.

Vašington je proračunato pocepao međunarodni sporazum iz 2015. čije su potpisnice Iran, SAD, Rusija, Kina, Nema­ čka, Francuska i Velika Britanija. A teren je sistematski pripreman. Naime, Tramp je nedavno rekonstruisao kabinet i izbacio Reksa Tilersona i Harolda Mekmastera, dvojicu jastreba koji su verovali da Amerika mora da ostane u sporazumu. Šef Bele kuće je potom postavio Džona.

Boltona za savetnika za nacionalnu bezbednost - čoveka koji je kao bivši ambasador u UN tokom mandata Džordža Bu­ ša bio glasni protivnik nuklearnog dila. I tako su sve prepreke za otvaranje nove zalivske krize uklonjene na vreme. Teheran sada više ništa ne obavezuje na poštovanje dogovora, birokratskog naziva „Zajednički sveobuhvatni plan aktivnosti“. Ništa, osim zdravog razuma i ekonomskog interesa.

- SAD se povlače iz nuklearnog sporazuma. Iranu ćemo ponovo uvesti sankcije, i to one najvišeg stepena. Jasno je da ne možemo da sprečimo iransku nuklearnu bombu sa sada­ šnjim sporazumom. Kada bi se to dozvolilo, uskoro bi počela trka u nuklearnom naoružanju na Bliskom istoku. Sporazum je trebalo da štiti SAD i saveznike, ali je omogućio Iranu da nastavi da obogaćuje uranijum. Nijedna akcija koju je Iran preduzeo nije bila opasnija nego težnja te zemlje da se obskrbi nuklearnim oružjem. Taj dogovor ne ograni­ čava iranske destabilizujuće aktivnosti, uključujući njihovu podršku terorizmu - objavio je šef Bele kuće. Ubrzo su usledile oš­ tre reakcije svih svetskih lidera, brojne analize, pesimistič­ ne prognoze, paljenje američkih zastava u iranskom parlamentu i žestoki odgovor Irana.

- Ukoliko benefiti od ostanka u sporazumu budu nejasni, razmislićemo o drugoj opciji. U veoma kratkom periodu možemo da procenimo šta je to što nam odgovara. Naredio sam na­ šoj Organizaciji za atomsku industriju da bude u pripravnosti za jačanje nuklearnog programa bez ograničenja - naveo je iranski predsednik Hasan Rohani dodajući da njegov narod ne­ će pokleknuti pred psihološkim ratom i ekonomskim pritiskom. Kolaps nuklearnog sporazuma je ozbiljan udarac za Rohanija i njegove reformiste i na unutra­ šnjem planu. Međunarodni ugovor je jedini konkretni uspeh koji narod pripisuje Rohaniju. On je reizabran prošle godine, ali je znatno oslabljen demonstracijama, aktuelnom krizom i problemima u bankarskom sektoru. Iako izvlačenje SAD iz sporazuma ne znači automatski da je dogovor mrtav, niko sa sigurnošću ne može da predvidi potez Teherana. Milijarde te države su na kocki, a dolari se osipaju u najprofitabilnijem naftnom sektoru, gde je procenjeno da će iranski izvoz opasti za 500.000 barela na dan, od ukupna dva miliona. Važno je podsetiti se da je ova zemlja četvrta u svetu po izvozu nafe. Naime, Vašington je uveo takozvane sekundarne mere, odnosno pripretio da će kazniti sve međunarodne banke i firme koje sarađuju sa iranskom naf­t­nom industrijom. To konkretno znači da će treća strana morati da bira između Amerike i Irana. Ukoliko se firme odluče za SAD, Iranu neće preostati nikakvi benefiti okrnjenog ugovora. Jedina logična opcija za tu zemlju biće ponovno jačanje atomskog programa.

Time rizik od konfrontacije raste višestruko. Naime, američki saveznici Izrael i Saudijska Arabija kontinuirano rade na slabljenju iranskog uticaja u regionu. Izraelci, jer tvrde da Iranci snabdevaju oružjem šiitsku Hezbolah miliciju u Libanu, Saudijci, jer optužuju Irance da sponzorišu terorizam. Izrael i Saudijska Arabija, koje nisu imale apsolutno nikakve diplomatske odnose, jer je Rijad podržavao Palestinu, napadali su Iran na odvojenim trasama. Sve donedavno. Krajem prošle godine saudijski princ Mohamed bin Salman je tajno posetio izraelsku prestonicu, a pre samo dva meseca izjavio kako Izrael ima pravo na sopstvenu državu. Novi savez bivših neprijatelja dobio je konkretne obrise kad je Trampov zet i savetnik za Bliski istok Džared Kušner u mesec dana posetio obe zemlje. Novi državni sekretar Majk Pompeo čim je stupio na funkciju otišao je u Rijad, a zatim nastavio turneju po Bliskom istoku, naravno uz posetu Izraelu.

- Iran će konstantno biti demonizovan od strane regionalnih protivnika, slično onome što se dešavalo od revolucije 1979. godine. Osnovni uzroci izraelskog i zapadnog neprijateljstva prema Iranu imaju veze sa njegovim suprotstavljanjem zapadnoj hegemoniji u regionu i njegovom podr­ škom i saosećanju sa palestinskim narodom. Ključni ciljevi spoljne politike Irana su borba protiv južnoafričkog aparthejda i solidarnosti sa Palestinom - rekao je profesor na Univerzitetu u Teheranu Mohamed Marandi, dok je iranski analitičar Fatemah Aman izjavio da su tvrdnje izraelskog premijera Benjamina Netanijahua o tajnom jačanju nuklearnog programa Irana neosnovane.

- Za razliku od Severne Koreje, ispunjenost iranskih obaveza iz nuklearnog ugovora je potvr­ đena iz razloga što je Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA) bila pod ozbiljnim nadzorom kako američkih, tako i zapadnih obaveštajnih službi - rekao je Aman za „Al Džaziru“ dodajući da Teheran više nema kapaciteta da izgradi nuklearnu bombu:

- Iran je pre sporazuma mogao da napravi od jedne do tri nuklearne bombe za najviše tri meseca. Ali, otkada su iranski lideri stavili potpis na sporazum i otpremili visoko obogaćen uranijum Rusiji, ostali smo daleko od proizvodnje nuklearki. Iranski program je vraćen unazad 10, 15 godina.

Postavlja se pitanje zašto SAD i njegovi saveznici na Bliskom istoku insistiraju na suzbijanju iranskih nuklearnih ambicija, a u isto vreme zanemaruju to što Pakistan raspolaže nuklearnim naoružanjem. Odgovor je, kao i obično, sve dok Americi nije bila potrebna pomoć Pakistana do napada 11. septembra, ta država je plaćala veliki danak zbog nuklearnog se i u Evropi, kroz novi talas migranata, kome ovog puta ne bi mogla da se suprotstavi čvrsta ruka Merkelove. Naime, još jedna pogubna posledica Trampove politike je i erozija evropskog autoriteta.

- Emanuel Makron, Angela Merkel i Boris Džonson iz Va­ šingtona su otišli praznih ruku. Došli su, videli i bili neuspešni u uveravanju. Poslednji put kad su Evropa i SAD bili ovako daleko bilo je u predvečerje invazije na Irak 2003. godine. Ali i tada su Britanci bili uz SAD. Ovog puta posledice se čine mnogo veće i opasnije - napisao je CNN. Tim povodom se oglasio i nemački predsednik Valter Štajnmajer.

- Ne brine me što vidim predsednika koji nekad piše uznemirujuće tvitove. Više me brine to što američka administracija Nemačku više ne smatra delom međunarodne zajednice - poručio je on, dok je predsednik Evropske komisije ŽanKlod Junker podvukao da SAD pod Donaldom Trampom iznenađujuće brutalno odustaju od multilateralnih odnosa i prijateljske saradnje.

Konačno, Amerika je sebi napravila i medveđu uslugu na širem planu, jer od povlačenja mogu da profitiraju Kina i Rusija. Kineske kompanije su najveći investitori u Iranu sa višemilionskim ugovorima u sektoru nafe, industrije i transporta, dok se Rusija sa tom državom bori na istoj strani u sirijskom konfliktu.

Iranski nuklearni sporazum

- Teheran je dužan da za 15 godina ograniči zalihe oboga- ćenog uranijuma koji se koristi za proizvodnju reaktorskog goriva i nuklearnog naoružanja - Iran se obavezao da će za 10 godina smanjiti broj centrifuga, uređaja instaliranih za obogaćivanje uranijuma - Pristao je da modifikuje pogon teške vode, tako da ne može da proizvodi plutonijum pogodan za bombu - Međunarodna agencija za atomsku energiju UN je dobila dozvolu da opsežno prati iranska nuklearna postrojenja i povezana nalazišta. To uključuje dnevni pristup inspektora i kontinuirano praćenje, kao što je snimanje kamerom u dve podzemne laboratorije za obogaćivanje uranijuma - Iran je dužan da implementira dodatni protokol nadzora UN, koji omogućava inspektorima širok pristup informacijama o iranskim nuklearnim aktivnostima, ali i mogućnost da se ispita bilo koje mesto za koje se smatra da je neophodno proveriti kako bi se uverili u to da sve aktivnosti teku mirno