Svet
06.03.2024. 13:30
Svet
09.10.2024. 14:48
Marko R. Petrović
Ruski opozicioni diskurs
Ima li opozicije u Rusiji?
Ruska opozicija je u egzilu već više od dve godine i izgleda da nije sposobna za neka veća dostignuća.
Nedavno ju je pogodila još jedna turbulentna kriza, nakon optužbi za upotrebu fizičke sile protiv desne ruke pokojnog opozicionog lidera Alekseja Navaljnog, što im je dodatno otežavalo ujedinjenje.
A to je, kako pišu na portalu Europeancorrespondent.com, savršeni trenutak za predstavljanje “Ruske opozicije 101“, podeljene u dve grupe – one koja se nalazi u egzilu i one koja još deluje unutar Rusije.
Ruska opozicija u egzilu
Ukratko, ruskom opozicijom u egzilu dominiraju dve značajne političke snage: prvu je uspostavio Aleksej Navaljni, opozicioni lider koji je karijeru izgradio istražujući korupciju u Rusiji, a drugu Mihal Hodorkovski, naftni tajkun iz ’90-ih godina, koji je svoje bogatstvo stekao “privatizacijom“ sovjetske imovine, da bi ga potom Putin utamničio zbog njegovih političkih ambicija. Obe ove strukture nalaze se u egzilu još od 2021. godine, kada su u Rusiji stavljene van zakona.
Obe ove grupe upravljaju velikom medijskom imovinom, uključujući Jutjub kanale Navalni Live i Khodorkovski Live, i Telegram kanale, koje, prema procenama, prati milionska publika.
Oni, takođe, imaju i istraživačke jedinice. Tim Navaljnog fokusiran je na istrage primera korupcije, kao što je, na primer, slučaj ozloglašene Putinove palate. Antikorupcijska fondacija Navaljnog (ACF, poznata i kao FBK) stoji iza liste 6000 – na kojoj se nalaze Rusi koji su odgovorni za rat u Ukrajini, a koje ACF želi da vidi na listi onih koji su na udaru zapadnih sankcija.
U međuvremenu, Dosije centar Hodorkovskog sproveo je brojne istrage u vezi sa Putinom, ljudima iz njegovog užeg kruga i članovima njegove porodice.
Obe grupe, dodatno, nude usluge pravne i informativne pomoći u oblasti ljudskih prava Rusima u zemlji i inostranstvu.
Uprkos tome što mu nikada nije bilo dozvoljeno da svoju organizaciju zvanično registruje kao političku partiju, Aleksej Navaljni je od 2013. godine uspeo da izgradi mrežu kancelarija širom zemlje.
Nakon što je strpan u zatvor 2021. godine, njegova organizacija označena je kao “ekstremistička“, zatvora su dopali i pojedini lideri i aktivisti, dok je većina uspela da pobegne.
I Mihal Hodorkovski je stvorio nacionalnu građansku mrežu pod nazivom “Otvorena Rusija“. Međutim, i ona je doživela sličnu sudbinu 2021. godine; cela organizacija i osoblje morali su da pobegnu u egzil nakon što su označeni kao “nepoželjni“.
Navaljni je bio najistaknutija opoziciona figura.
Njegova smrt februara 2024. godine predstavljala je tragičan događaj za mnoge u Rusiji, ali i u inostranstvu, ali i veliki udarac za političku sliku Rusije. Njegova žena Julija Navaljna je, međutim, brzo zauzela njegovo mesto kako bi nastavila misiju.
Magazin “Tajm“ ju je istog momenta stavio na listu 100 najuticajnijih osoba. Ona i danas učestvuje na konferencijama, sastaje se sa uticajnim političarima i prima nagrade. Ipak, njen uticaj je i dalje nejasan. Još je rano reći da li ona ima šanse da postane popularna ličnost ruske politike.
Nezavisni politički sateliti
Vladimir Kara-Murza i Ilja Jašin su ruski političari koji su 1. avgusta razmenjeni u rusko-američkoj razmeni zatvorenika. Do 2021. godine Jašin je bio na čelu Moskovskog gradskog okruga.
Njemu nije bilo dozvoljeno da se ponovo kandiduje i umesto toga je decembra 2022. godine zatvoren zbog protivljenja ratu u Ukrajini.
Nakon što je odslužio zatvorsku kaznu, stekao je određeni kredibilitet, a nedavna zamena zatvorenika dovela ga je u centar pažnje. On tvrdi da mu je sada primarni cilj da okonča rat prikupljanjem podrške javnosti.
Kara-Murza je bio potpredsednik Hodorkovskovljeve “Otvorene Rusije“ i imao je važnu ulogu u oblikovanju takozvanog američkog Magnitsky Act, zakona koji je potpisao bivši američki predsednik Barak Obama, na osnovu koga su zbog političkih zločina sankcionisani mnogi zvaničnici povezani sa Kremljom.
Tokom 2015. i 2017. godine Kara-Murza je preživeo dva pokušaja trovanja, iza kojih, prema rezultatima nezavisne istrage, stoje ruske bezbednosne službe. Aprila 2022. godine dopao je zatvora pod optužbama za izdaju.
Nakon što je deportovan na Zapad, posle razmene zatvorenika, izgleda da se vratio aktivizmu.
Opozicija u Rusiji
Iako to mnogima može da deluje iznenađujuće, opozicija postoji i u samoj Rusiji. Iako su njihovi napori možda slabiji u poređenju sa naporima prognanih aktivista, oni ostaju aktivni u zemlji.
Partija Jabloko trenutno je jedina stranka koja se protivi ratu, a da je prisutna u pet lokalnih parlamenata. Jabloko je odigrao temeljnu ulogu 2000-ih, a mnogi političari, uključujući Navaljnog i Jašina, u njoj su započeli svoje karijere. Za sada, Jabloko je važan adut opozicije jer je jedina preostala zvanično registrovana stranka sa, iako malim, prisustvom u upravi.
Svet
19.02.2024. 12:29
"Putin je ubio mog muža"
Novija pojava među ruskim opozicionarima je 41-godišnja nekadašnja novinarka i političarka Jekaterina Duncova, koja je privukla pažnju neočekivanom odlukom da se kandiduje za predsednika sa jednostavnim sloganom “Za mir“.
Njena kandidatura je, međutim, brzo onemogućena, a pokušaji da osnuje sopstvenu partiju osujećeni su time što je označena kao “strani agent“. Uprkos ovim preprekama, ona je putovala širom Rusije, sastajala se sa aktivistima svoje neregistrovane stranke i organizovala humanitarnu pomoć za region Kursk, koji je u avgustu granatirala ukrajinska vojska.
Koga da pozovem ako želim da pozovem rusku opoziciju?
Retoričko pitanje, koje se pripisuje nekadašnjem američkom državnom sekretaru Henriju Kisindžeru o stanju u Evropi, ne može da bude relevantnije u ovom kontekstu.
Ruska opozicija nije jedinstven entitet – to je skup aktera koji se međusobno nadmeću, često sukobljenih, a koji opet igraju istu igru: pokušavaju da pokrenu Rusiju u smeru demokratizacije.
Najduže se bore protiv Putinove postepene konsolidacije vlasti.
Ali od početka invazije Rusije na Ukrajinu oni se suočavaju sa krizom identiteta. Njihova vizija Rusije u ovim novim okolnostima ostaje nejasna.
Mejnstrim ruskoj opoziciji nedostaju odgovori na kritična pitanja što znatno šteti njenom kredibilitetu kod kuće i u inostranstvu. Dve i po godine od početka rata ruski opozicioni diskurs nije formulisao argumente o dekolonizaciji Rusije, ostavljajući aktiviste da se pitaju da li uopšte razumeju koncept.
Ruski intelektualci i opozicioni mediji izbegavaju da kritikuju opoziciju, stavljajući na prvo mesto pre svega jedinstvo u borbi protiv Putina.
Ali ovo oklevanje da se pomnije ispitaju opozicione ličnosti može da ima i suprotan efekat: na primer, ruski prodemokratski mediji mogu da se bore da opozicione ličnosti budu prisutne u medijima, jer oni više vole da budu prisutni na “svojim“ medijskim platformama kako bi izbegli nadzor javnosti.
Autsajder unutra, insajder spolja
Prema mišljenju Aleksandre Prokopenko iz Karnegijevog rusko-evroazijskog centra, ruska opozicija suočava se pitanjem relevantnosti u sopstvenom biračkom telu.
Prokopenko veruje da, ako opozicija pokuša da se integriše u evropske političke strukture, rizikuje da još više odbije ruske birače od sebe. Ona misli da osobe poput Kara-Murze ili Jašina, koje su ostale u vezi sa Rusijom, imaju bolje šanse da ostvare uticaj nego oni koji su ranije napustili zemlju.
I možda baš zbog toga obojica javno insistiraju da žele da se vrate “kući“.
Politički analitičar Kiril Rogov iz Re:Rusija analitičke grupe je mnogo pesimističniji. Pre godinu dana Rogov je rekao da je ruska opozicija imala šansu da ostvari svoju misiju, ali je trebalo da “govori u jedan glas“. Sada se njen ton drastično promenio.
On veruje da je Putin “pobedio rusku opoziciju“, s obzirom na to da opozicija u egzilu nije postigla ništa u prethodne dve godine, zaglavljena u beskrajnim svađama i uzajamnim uvredama.
Rogov kaže da opozicija nije u stanju da dopre do svog biračkog tela, a zbog skandala među grupama ne čudi što Putin ostaje na vlasti: ruska opozicija je “zajebala sebe“. Priča stara koliko i vreme.
Biznis
07.06.2024. 18:04
Ruska ekonomija raste uprkos sankcijama
Komentari
