Sport
15.06.2025. 16:05
Sport
03.07.2025. 18:55
Zoran Šećerov
INTERVJU
LIDIJA STOJKANOVIĆ: Tajna čarobnog napitka srpske fudbalske vile
Utisak posle razgovora sa Lidijom Stojkanović, aktuelnim selektorom srpske A selekcije i ženom neizmerno zaljubljenom u fudbal, svodi se na rečenicu da ona, kad hoće i silno to želi, zapravo može sve. Oslobođena predrasuda uz tvrdoglavost kao dominantnu crtu karaktera, sigurnim korakom išla je napred kroz život i turbulentan fudbalski svet a da nikada nije ni pomišljala da odustane od onog što je zamislila.
Zahvaljujući pomenutim osobinama, ali i posvećenosti, kao jednoj od ključnih vrednosti za uspeh na bilo kom polju, usput koristeći kao čarobni napitak miks strasti i emocije, dostigla je visine koje drugi nisu. Pogotovo ne u ulozi selektora.
Trenutno je u zoni nadomak velikog i godinama sanjanog profesionalnog cilja.
Igrala je u nekoliko srpskih klubova, nosila je i dres reprezentacije Srbije, bila njen kapiten. Posle završene Srednje medicinske škole diplomirala je i na Fakultetu za fizičku kulturu. Dokazala se takođe i kao internacionalac igrajući, jedina od srpskih fudbalerki, u islandskim klubovima Vikingur i Filkir.
Takođe, prva je dama sa ovih prostora sa PRO licencom i jedina žena u Srbiji sa diplomom FIFA mentorskog programa za trenere. Kao selektor uspela je što niko pre nje nije. Sa U19 selekcijom ostvarila je istorijski uspeh, plasman Srbije na šampionat Evrope. Sada namerava da isto ponovi i sa A nacionalnim timom.
U međuvremenu bajinobaštanska fudbalska vila uspela je da sa Srbijom stigne i do najelitnije divizije Lige nacija, što se srpskom ženskom fudbalu takođe prvi put dogodilo.
Njena životna i fudbalska priča počela je u bajkovitoj Bajinoj Bašti.
"Potičem iz radničke porodice, imala sam četiri brata, fudbal se u našoj ulici igrao od jutra do mraka i nekako je bilo normalno da i ja budem deo te priče. Brat je igrao u lokalnom klubu, poveo je i mene, svi smo, i dečaci i devojčice, trenirali kod čuvenog Rusa, našeg Nikole Mijatovića koji je bio prvi trener svim bajinobaštanskim fudbalerima. Kod njega je fudbal naučio da voli i Lane Jovanović.“
Laneta Jovanovića kao fudbalerka niste nadmašili, ali postoji šansa da kao trener dostignete bar jednog od Milutinovića.
"Sportski centar u Bajinoj Bašti nosi ime 'Braća Milutinović', što je dokaz da su Miloš i Bora takođe naš fudbalski ponos. Od kada je napravljen SC nije renoviran. Sledeće godine moj rodni grad je domaćin MOSI-ja, verujem da ću u potpuno novom ruhu bajinobaštanski sportski centar ugostiti fudbalere i sve druge takmičare iz BiH, Crne Gore i Srbije.“
Imate diplomu Srednje medicinske škole, ali i Fakulteta za fizičku kulturu.
"Volela sam hemiju i biologiju, moja razredna mi je predložila da završim Medicinsku školu. Zvanično, imam i diplomu medicinskog laboranta. Posle toga odmah sam upisala DIF u Novom Sadu. Sjajni profesori i divna generacija studenata, istinsko carstvo znanja i nauke. Bilo je to lepo vreme, svi smo učili i redovno išli na fakultet.“
Istovremeno ste i trenirali, odnosno igrali utakmice?
"Ujutro, znalo se, fakultet, a onda u poslepodnevnim časovima treninzi. Baza je bio teren na Petrovaradinu, s vremena na vreme koristile smo i igralište Kabela. Vikendom su se naravno igrale utakmice. Ne, nisu nas kao fudbalerke gledali kao neko čudo, ženski sport, pa i fudbal, imao je utemeljenje u Novom Sadu, s kulturom uokvirenom u pravo izbora sporta prema sopstvenim naklonostima. Naravno, bio je to veliki izazov koji je sa sobom nosio i teret odricanja. Nije bilo uzalud.“
Utisak je da ste oduvek znali šta hoćete?
"To je istina. Shvatila sam, na neki način i naučila, da stalno treba ulagati u znanje. Sve ove licence koje posedujem doživljavam samo kao dozvole za rad. Pravo znanje je ono što nosimo sa sobom.“
ŽFK Maksim iz Bajine Bašte, Novi Beograd, Olimpik iz Novog Sada, Napredak iz Kruševca...
"Da, i onda sam 2004. otišla na Island. U to vreme centar ženskog fudbala u Srbiji bio je Niš, devojke su uglavnom odlazile u Grčku, a onda se preko nekih čudnih veza dogodilo da klub sa Islanda traži centralnog beka. Pitali su me da li sam zainteresovana, rekla sam da uprkos tome što tog trenutka nisam znala ni gde je tačno Island. Roditelji nisu bili za to, ali ja sam htela izazov, želela sam da probam. Tamo se fudbal igra leti, otišla sam na tri meseca i vratila se u oktobru. U decembru sam diplomirala i onda se nekako u isto vreme pojavila i ponuda da se vratim na Island i potpišem ugovor na godinu dana.“
Bajka se produžila, ostali ste u toj zemlji čarobnih predela punih šest godina?
"Da, ali sam istovremeno igrala i za našu reprezentaciju od koje sam se 2011. oprostila kao kapiten. Istina, igrala sam samo zvanične utakmice jer kad su bile u pitanju prijateljske FSS nije imao novca za avio-karte. Već tada sam htela da budem trener. Aplicirala sam posle konkursa na sajtu FSS-a i za licencu, poslala dokumentaciju u srpsku kuću fudbala i godinu dana kasnije dokumenta su mi vraćena. Te 2008. u FSS-u niko nije razmišljao o ženama trenerima.“
Ipak, niste odustajali?
"Prvo sam upisala A licencu na Islandu, tamo je program bio malo drugačiji, jedan deo odvijao se i u Engleskoj. Međutim, ja sam htela da dobijem licencu u svojoj zemlji, u našem programu više pažnje se posvećivalo detaljima, a bilo je i više prakse. Ponovo sam aplicirala 2013. i posle mesec dana dobila sam odgovor da sam primljena.“
Bili ste prva žena na licenci u Srbiji?
"U grupi od 30 polaznika 29 su bili muškarci. Među njima i Perica Ognjenović, Nebojša Krupniković i da ne nabrajam druga slavna imena. Odlično su me prihvatili. Istina, na početku su bili malo skeptični. Prva sam diplomirala i već sutradan se vratila na Island.“
U međuvremenu ste dve godine kao trener radili u Kruševcu?
"Karijeru sam završila 2011, imala sam na stolu i ugovor za još dve godine igranja na Islandu, ali kada je stigao poziv iz Napretka da postanem trener nisam mogla da odolim izazovu. I nisam pogrešila. U tom periodu Goran Sretenović i Milan Rastavac vodili su ženski nacionalni A tim. Uključili su me u rad sa njima, proširili trenerske vidike, bila sam čak i pomoćni trener u selekcijama U17 i U19.“
Ali, kako od nečega mora i da se živi, vratili ste se na Island?
"Teška srca uprkos. Dobila sam ugovor da radim kao trener s jednom seniorskom ženskom ekipom. Međutim, 2016. stigao je poziv iz FSS-a da kao selektor preuzmem U19 selekciju. Prihvatila sam i potpisala na godinu dana. Sedam dana pre isteka ugovora tadašnji koordinator FSS-a mi je saopštio, bez ikakvog objašnjenja, da više nisam selektor.“
Usledio je novi povratak na Island?
"Tamo su mi vrata uvek bila otvorena. Vratila sam se gore i, verujte mi, tog momenta fudbal u Srbiji me više nije interesovao. Lepo sam radila u Srbiji, ali ni do danas nisam saznala zašto smo se rastali.“
Sport
27.05.2025. 17:05
Rasim Ljajić: "Da je sve bilo dobro, ne bi meni ni zapalo"
Uprkos ogorčenju, godinu i po kasnije ponovo je došao poziv iz FSS-a.
"Bojan Vučković, novi koordinator, želeo je da me upozna, razgovarali smo tri sata pre mog povratka na Island, rekao mi je da nisam jedini kandidat i da će mi se javiti. Mesec dana kasnije dobila sam obaveštenje da su se odlučili za mene. Malo sam razmišljala, ali sam prihvatila uz lično uverenje da nema ništa lepše nego imati ulogu selektora nacionalnog tima.“
Na Islandu su, verovatno, bili u šoku?
"Gore sam radila sa divnim ljudima punim razumevanja. Srbija je moja zemlja, ali Island mi je dosta toga pružio i sve te ljude tamo volim baš kao i ove ovde. Danas uz srpski i engleski, ističem ovo s neskrivenim ponosom, govorim i islandski koji sam naučila dosta brzo igrajući fudbal.“
U FSS-u naišli ste u tom drugom mandatu i na razumevanje Darka Kovačevića.
"Tada je bio sportski direktor FS-a. Pre toga čoveka nisam poznavala. Rekli su mi da imaju zimski kamp i da ću ga ja voditi. Pozvala sam kolege da mi pomognu oko spiska U19 selekcije i onda sam otišla kod gospodina Kovačevića da predstavim programe. Posle par minuta pitao je da li želiš to da radiš, rekla sam da, a on je tada pružio ruku i rekao posao je tvoj.“
Rezultat svega je istorijski uspeh, odnosno prvi plasman U19 selekcije na šampionat Evrope.
"Na pragu čuda bili smo i godinu dana pre sa generacijom rođenom 2004. i 2005. U Poljskoj na završnom kvalifikacionom turniru, oslabljeni neigranjem dve standardne reprezentativke, ostavili smo sjajan utisak. Imali smo isti broj bodova kao i prvoplasirana Češka, čak bolju gol-razliku, ali zbog skora u međusobnim duelima ostale smo uplakane. U poslednjem kolu igrale smo protiv Poljske, a Češka je za rivala imala favorizovanu Švajcarsku. Nas je pobeda vodila na EŠ čak i ako Čehinje slučajno odigraju nerešeno. Dogodilo se, međutim, da su postigle gol iz penala u nadoknadi vremena i pobedile. Bilo nam je teško, ali smo tada rekle ovo nam se sledeće godine neće desiti. I bilo je tako.“
Da, ali sve nije išlo po planu?
"Prvu utakmicu odigrali smo 2:2 sa Slovačkom, a objektivno trebalo je da ih dobijemo. Videla sam da nešto ne štima, shvatila sam da su devojke u prevelikoj želji da pobede sagorele na putu do trijumfa. Ali, odustajanja nije bilo. Razgovarale smo, maksimalno se fokusirale na cilj i bile odlučne da u dve naredne utakmice pokažemo sve što znamo. Devojke nisu izneverile. Razbile su prvo Belorusiju, a onda i Belgiju. Vrata šampionata Evrope bila su nam širom otvorena.“
Čekala Vas je paklena konkurencija?
"Pitali su me koga priželjkujem u grupi. Sem Litvanije koja je bila autsajder, ali i domaćin, bilo nam je sasvim svejedno da li će nam rival biti Engleska ili Nemačka ili možda Španija. Znali smo da su sve te ekipe ispred nas na fizičkom planu, ali smo mi u odnosu na sve njih bile, bar po mom mišljenju, fudbalski inteligentnije. Istina je da ovaj moderni fudbal napreduje u svim aspektima, posebno na fizičkom planu, ali mi imamo ipak nešto što nas čini posebnim.“
Sport
07.04.2025. 21:10
TIMI MAKS ELŠNIK: "Ne plaši se da na terenu nešto probaš, BUDI LAV"
Učešće ste zaokružili osvajanjem petog mesta, a da sreća nije bila na strani rivala i ova priča bi imala lepši kraj?
"Sad je to nebitno. Protiv Francuske smo vodile 1:0, a onda se 15 minuta pre kraja dogodio autogol, onda i korner koji je pretvoren u gol i opet autogol. Izgubili smo 3:1, ali su nam ljudi iz svih federacija prisutnih na prvenstvu posle svega čestitali uz komentar da je Srbija na šampionat donela neku novu energiju. Sledeća je bila Engleska, odigrale su devojke dobro, ali nas je pobede koštao penal dosuđen u 90. minutu za Englesku. Da li je bio ili nije, druga je priča.“
Tad ste prvi put pokazali i nešto preteraniju ličnu dozu emocije?
"U žargonu kažu slomila sam se. Ja koja sam uvek bila jaka, robusna, neko ko je bodrio ekipu, skliznula sam u fazu nezadovoljstva, ogorčenosti. Čekala nas je još Litvanija, bilo je teško pripremiti tu utakmicu, ali smo se na kraju oprostile od EŠ pobedom. Devojke su postale prave zvezde šampionata, svi su nam čestitali, srce mi je bilo ogromno, ali je uprkos svemu tuga bila veća.“
Šansu da sve popravite sa U19 više nemate, sada ste selektor A tima. Da li ste bili iznenađeni ponudom?
"Šest godina radila sam sa U19. Negde sam verovala da ću jednog dana dobiti šansu i u A selekciji. Istina, nagoveštaja da će se to dogoditi tako brzo nije bilo. U novembru prošle godine nekako u isto vreme stigla je i ponuda FSS-a, ali i ona da budem pomoćnik selektora Japana. Bila je to više nego isplativa ponuda, Japan dosta ulaže u ženski fudbal, devojke su zvanično pete na svetu. Ipak, kao dokazani patriota odlučila sam se za Srbiju.“
I već na prvom koraku, u debiju kao selektor A tima, u Ligi nacija, dogodio se uspeh?
"Istorijski uspeh, plasirali smo se u A grupu, najkvalitetniju grupu Lige nacija. Devojke su bile maksimalno posvećene, zaslužile su radost. Meni opet nije bilo posebno teško jer većinu njih poznajem iz U17 i U19 selekcija.“
Nekoliko devojaka se približava zenitu karijere?
"Ne gledamo toliko godine, već samo to ko zadovoljava kriterijume igranja za nacionalni tim. Imamo šest reprezentativki koje su 30 plus. Međutim, ovo su druga vremena, daleko su one od kraja karijere. Dokaz je i to što maksimalno dobro rade u svojim klubovima.“
Sport
17.04.2025. 15:10
RADOVAN ĆURČIĆ: "Treneri su najmanji krivci za probleme u srpskom fudbalu"
Većina brani boje ekipa iz inostranstva, u Srbiji reprezentativke imaju Spartak i Zvezda.
"I TSC. Mislim na Jefimiju Škandro i Aleksandru Gajić. One su 2004. i 2005. godište. Moja je želja da u budućnosti uključim u A tim što više devojaka rođenih 2005. Svi žele iskusne igračice, ali kako da postanu iskusne ako ne igraju. Iskustvo se stiče kroz utakmice. Čekaju nas uskoro prijateljski mečevi sa Rusijom i Islandom koji je izabrao Srbiju kao svoju bazu za pripreme pred predstojeći šampionat Evrope koji počinje 22. jula u Švajcarskoj. Mi u februaru 2026. počinjemo ciklus utakmica u kvalifikacijama za SP.“
Sve više srpskih fudbalerki odlazi u inostranstvo?
"To je veliki problem. Sada se odlazi i u Rusiju. Tamo, ženske ekipe imaju iste uslove kao i muški sastavi, infrastruktura je na najvišem nivou. I Rusi i svi drugi imaju i neuporedivo više novca nego mi i ti odlasci su iz tog ugla sasvim razumljivi i opravdani.“
Koliko zarađuju kao profesionalke?
"Zaista ne znam, mislim da je to i nepristojno pitanje. Ja sam na Islandu imala platu od 2000 evra, plaćen stan i hranu, upotrebu automobila. Ali, sad se to promenilo, zarade su pretpostavljam znatno veće, pogotovo za one najbolje.“
Prognoza je da će ženski fudbal do 2030. godine biti peti najpopularniji sport na planeti.
"Čula sam, čak sam imala i jedno predavanje na temu razvoja ženskog fudbala kod nas. Evropa je daleko otišla. Na Starom kontinentu postoji šest profesionalnih liga (Engleska, Španija, Francuska, Nemačka, Italija i Rusija) u kojima je gledanost utakmica između 20.000 i 50.000. Ženski fudbal uživa popularnost i u zemljama Skandinavije, mnogo se u njega ulaže u Mađarskoj. To je jednostavno pokret koji se širi i polako osvaja planetu.“
U SAD je u tinejdžerskom uzrastu ubedljivo najpopularniji sport. Vrlo je privlačan i za ostatak sveta zbog sjajnih uslova na tamošnjim univerzitetima.
"Amerika je ogromna sa puno raznih koledža. Ne znači ako neko ode na tamošnji koledž da je vrhunska fudbalerka. Većina ih je posvećena knjizi. Imamo primer Viktorije Mišeljić koja je bila u mojoj prvoj generaciji juniorki. Otišla je uz pomoć fudbala na koledž, ali je fudbal zanemarila i sada se bavi naukom, uskoro će i doktorirati. Kao što vidite, neke su se odlučile za fudbal, druge za školu i dobro je što je tako jer je bolje da se odluče za nešto nego za ništa.“
Kakva je perspektiva ženskog fudbala u Srbiji?
"Imamo pravo na nadu. U sistemu takmičenja imamo osam superligaških ekipa, u Prvoj ligi Srbije 10 i još dosta ekipa u drugoligaškom rangu. Ima i puno devojčica koje redovno treniraju, ali nam je neophodna veća vidljivost. Ključ uspeha je u rukama sportskih radnika. Moramo jedni druge da podržavamo, da ne delimo fudbal na muški i ženski jer fudbal je jedan. Može da bude samo dobar ili loš. Treba nam dakle više ravnopravnosti, boljih uslova i medijske pažnje. Onaj ko je jednom došao da pogleda utakmicu devojaka, verujte, vratio se ponovo.“
Sport
08.05.2025. 19:30
SANDRA SREMČEVIĆ: "Sa ženama u fudbalu je teško, ali je i lepo"
Oni koji gledaju ženski fudbal tvrde da je atraktivniji od muškog?
"I ja to vidim. Ženski fudbal je čistiji, ne u smislu duela, već prosto fudbala. Vidljivije su pozicije, svi sve radimo isto, u fizičkom smislu naravno ima razlike, neke stvari se približavaju muškom fudbalu, neke se nikada neće izjednačiti.“
Da li u Srbiji osim Vas postoji još žena trenera sa A i B licencama?
"One postoje, ali nisu u fudbalu. Završile su razne programe edukacije pri FSS-u, ali su se posle vrlo kratko zadržavale u fudbalu. Nisam kod njih videla neku upornost. Kad bi im se više verovalo i više ulagalo u njih, i ova slika bi bila lepša. Ja najbolje znam koliko je to težak put afirmacije.“
Šta Vam je bilo najteže?
"Sve je bilo baš teško. Nekako sam imala utisak da sam bolje prihvaćena na Islandu nego u rođenoj zemlji. Kao da sam bila cenjenija i poštovanija. Ne samo ja, već svi mi.“
Da li je bilo trenutaka kada ste razmišljali da sve napustite?
"Bilo je i ovakvih i onakvih situacija, ali nikada nisam imala nameru da odustanem. Po prirodi sam tvrdoglava i ako nešto ne može ja to napravim da može. Biću uporna i dalje ne zato što volim ovo što radim, već zato što je fudbal deo moga bića.“
Kako ste se borili sa muškim predrasudama?
"Znanjem. Kad smo bili na PRO licenci, bila sam jedina žena. Na predavanjima kad su nešto pitali prva sam dizala ruku. Dok su svi ostali ćutali, ja sam i pitala, tako da je u jednom trenutku Bobe Pavković pred svima rekao čestitam, koleginice. Nekako kad su me čuli, kad sam progovorila, shvatili su da ja nisam tu samo dekor, već i neko ko nešto zna o fudbalu. Ponavljam, znanje je jedini način da se borimo sa predrasudama.“
Kome od trenera i kolega možda dugujete za sve ovo što ste postigli?
"Goran Sretenović i Milan Rastavac su mi mnogo pomogli. Zovom ih mojim mentorima. Nil Nilsen iz Danske, bivši selektor Švajcarske a sada Japana, takođe me zadužio nesebičnim savetima i korisnim razgovorima. Beskrajno sam zahvalna i Nikoli Mijatoviću, treneru svih nas iz Bajine Bašte.“
Koga biste od zvezda ženskog fudbala poželeli u sastavu reprezentacije Srbije?
"U reprezentaciji Srbije imam sve što mi je potrebno. Još sam pod utiskom trenutka sa februarskog okupljanja i završnice jedne akcije Jelene Čanković, našeg virtuoza sa loptom. U jednom momentu, kad je golmanka izašla da je blokira, podigla je glavu i, mimo svih očekivanja, munjevito a na opšte oduševljenje, loptu je petom gurnula u mrežu kao da to radi svaki dan po pet puta. Uživanje je gledati i driblinge Jelene Čanković i Tijane Filipović, talenat Nine Damjanović, sjajnu Violetu Slović u odbrani i da ne nabrajam dalje.“
Sport
17.03.2025. 18:40
Vladimir Gaćinović: "Nekada su fudbaleri bili umetnici igre, a danas..."
Da li u stručnom štabu možda imate psihologa, neku drugu damu u ulozi trenera?
"Nemamo psihologa, ali bi nam dobrodošao jer ove generacije naprosto traže takvog stručnjaka. Imamo, naravno, i ženu u stručnom štabu, Danku Podunavac, koja je bivša reprezentativka, trener sa PRO licencom na radu u austrijskom savezu. Rado je prihvatila poziv da sarađujemo, bila je i u štabu i kod kolege Zečevića, odlično poznaje ove devojke, ima dosta iskustva u radu sa njima.“
Bili ste i među polaznicima FIFA Mentorskog programa za trenere.
"Pitali su me u FSS-u da li to želim, naravno da želim odgovorila sam, ali su mi stalno govorili ti si žena, šta će ti to. FSS je ovog puta aplicirao moje učešće, ja sam imala obavezu da napravim video s objašnjenjem zašto želim da to upišem i primili su me. Tačno 574 dana provela sam u društvu mnogih asova iz celog sveta, ali i nekih naših reprezentativaca. U isto vreme kad i ja polaznici su bili Nikola Žigić, Danko Lazović, Marko Pantelić, Nemanja Vidić, Saša Ilić... Bilo je zaista interesantno i više nego korisno.“
Promenile su se i neke druge stvari, ističete da Vas i Vašu selekciju kolege selektori bezuslovno podržavaju.
"Poštovanje je međusobno. Kad smo igrali utakmice EŠ, kolege selektori mlađih selekcija, mislim na Damjanovića, Lukovića i Krivokapića, došli su da nas bodre. U vreme kad je bio selektor U21 Aleksandar Kolarov nije imao ništa protiv da u isto vreme delimo teren u Staroj Pazovi, nije tražio da pomeramo termin, što je ranije bilo nešto sasvim normalno, samo je mene zamolio da previše ne koristim pištaljku u toku treninga. I večernji razgovori o fudbalu, njegovim iskustvima iz Italije i Engleske, imali su neprocenjivu vrednost za sve nas koji smo u svemu učestvovali.“
I novo rukovodstvo FSS-a, čini se, ima lepši pogled na ženski fudbal?
"Ispašće da hvalim FSS, ali moram da priznam da imamo veliku podršku. Ne samo potpredsednika Sandre Sremčević koja je deo naše priče, već i direktora za ženski fudbal Bojana Pavićevića, generalnog sekretara Branka Radujka, predsednika Dragana Džajića. Na povratku iz Finske posle uspeha u Ligi nacija u Beograd smo doleteli u 1.30 ujutro. Sat kasnije bile smo u Staroj Pazovi. Na recepciji nas je sačekao Stevan Stojanović, direktor A selekcije, da nam čestita i poželi srećan povratak. Bilo je to za nas više nego prijatno iznenađenje.“
Čini se da je FSS danas ujedinjeniji nego ikad?
"Videlo se to najbolje posle dodele ’Zlatne lopte’ 18. decembra prošle godine. Posle tradicionalne svečanosti svi zaposleni u FSS-u i Staroj Pazovi pozvani su na zajedničku večeru kojoj su prisustvovali i električari i sobarice i kuvarice iz Kuće fudbala, ali i svi funkcioneri, službe FSS-a sa Terazija. Nije bilo podela po funkcijama, zajedno smo večerali, plesali, iskreno se družili. I svi smo bili srećni što smo bili deo te priče.“
O ličnom životu ne pričate. Šta je onda najveća želja na profesionalnom planu?
"Da sa A selekcijom ostvarimo plasman na EP ili SP, ili oba takmičenja. Bio bi to, kako klinci danas kažu, vrh. Svesni smo da kao ženski fudbal napredujemo, da idemo uzlaznom putanjom, ali trebalo bi malo taj korak i ubrzati. Ne odustajemo, sigurna sam da će se dogoditi i taj dan. Ove devojke to zaslužuju.“
Sport
19.05.2025. 17:10
Srpski fudbal ovo još nije doživeo
Sport
16.05.2025. 13:05
Slavko Perović: "Naš posao nije da smenjujemo trenere, već da budemo njihov servis"
Sport
02.04.2025. 22:45
Piksijev put popločan apsurdima: "Srbija nema igru, ali ima rezultat"
Komentari
