Sport
19.04.2025. 18:35
Sport
27.05.2025. 17:05
Zoran Šećerov
INTERVJU
Rasim Ljajić: "Da je sve bilo dobro, ne bi meni ni zapalo"
U Srbiji i šire znan je kao političar kome se može verovati, ali i kao "večiti i ministar“. Politika mu je na neki način otvorila i vrata sporta kao fudbalskom funkcioneru i zaljubljeniku u ovu igru iako je u mašti i mladalačkom zanosu njegov kompas bio usmeravan na neku sasvim drugu stranu.
Trebalo je da bude sve drugo samo ne ono čime se danas bavi. Znalo se, međutim, da će i na ovom klizavom terenu biti ne samo uporan, već i uspešan. Kroz život razumom i dijalogom karakterističnim za intelektualca često je osvajao neosvojivo.
Politikom se bavi od 1990. kada je izabran za generalnog sekretar SDA Sandžaka, ali je u politici na pravi način aktivan zvanično od 2000. Između ostalog, bivši je potpredsednik vlade i ministar spoljne i unutrašnje trgovine, turizma i telekomunikacija.
U izvornom značenju njegovo ime znači slikar. Međutim, Rasim Ljajić je sve samo nije ono što njegovo ime znači. Zvanično je lekar, takođe i političar, onda i sportski funkcioner, s vremena na vreme i tekstopisac.
"Ne znam da pevam pa sam pišući pesme, a da nisam bio ni svestan da to znam, taj hendikep prema muzici na neki način kompenzovao.“
Vaše hitove, a da to mnogi ne znaju, izvode Halid Muslimović, Ana Bekuta, Milan Topalović i druge zvezde estrade. Sada i orkestar "Damar“.
"Oni su, mislim na ’Damar’, u mnogo čemu posebni na muzičkoj sceni. Svi su profesori na muzičkim akademijama u Beogradu, Nišu, Novom Sadu i, naravno, vrhunski muzičari. Slučajno smo sedeli jednom prilikom, požalili su se da imaju muziku za nove stvari, ali se muče sa tekstom i onda sam predložio da daju meni da to preslušam. Pojma nisu imali da ja pišem tekstove, ali kada sam se nešto kasnije pojavio odlučili su da snime pet mojih pesama.“
Naklonjeni ste, kad je muzika u pitanju, sarajevskoj pop i rok sceni. Šta najviše danas volite da slušate?
"Ovo je vreme kad se brišu granice između muzičkih trendova. Takođe, mislim i da je ovo što se sada sluša neuporedivo lošije od onog što smo nekada slušali. U današnjim pesmama puno toga ne razumem ili ako se i nešto razume onda je to svaka treća reč. Nekad su pesme bile dobre i loše, ali si uvek razumeo o čemu se radi. Sada to nije tako, ali su uprkos svemu dvorane pune i to treba poštovati.“
Kako se pravi hit?
"Ne znam, pitao sam mnoge muzičare i svi pevači su mi rekli da ne postoji niko ko to može unapred da prepozna. Hit se jednostavno desi. Određena pesma se tipuje, ali to ništa ne znači, često je hit znala da postane, kako smo to nekad govorili, stvar sa B strane ploče.“
Da li volite kafanu?
"Ne pijem, ali volim tu atmosferu. Šta naručujem od muzike? Uvek nešto, ali šta ‒ zavisi uglavnom od raspoloženja.“
Bili ste odličan učenik u osnovnoj školi, kasnije i u novopazarskoj gimnaziji. Zašto ste se odlučili za medicinu?
"Ni danas to zapravo ne znam. Istina je da nisam znao šta hoću i na kraju je presudila želja roditelja. Otac je bio zidar gastarbajter u Nemačkoj, majka domaćica koja je brinula brigu o trojici sinova. Zbog oca koji je puno radio u inostranstvu i lepo zarađivao, živeli smo nešto iznad proseka, ali nikad nismo bili bogati.“
Zašto fakultet u Sarajevu, a ne u Beogradu?
"Otac je za 40.000 ondašnjih maraka kupio malu kuću u Sarajevu, mislio je da će mu deca studirati, nije želeo da plaćamo domove i privatni smeštaj. Klasična nemačka filozofija, ali i objašnjenje zašto smo otišli u Sarajevo.“
Za koga ste navijali, Sarajevo ili Željezničar?
"Zbog Safeta Sušića sam voleo Sarajevo, ali sam bio više naklonjen Želji. Grbavica je u to vreme sa sarajevskom rajom na tribinama darovala nestvaran ambijent. Uživali smo, žargonski rečeno, u tim nekim spontanim provalama koje smo posle danima prepričavali i padali od smeha. Gledali smo dobar fudbal i sjajno se zabavljali.“
Sport
03.11.2024. 12:35
Ljajić: "Da nam nafta izvire u Humskoj, ne bismo odmah mogli da vratimo dugove"
Pri kraju studiranja polako se uključujete i u politiku koja je posle trasirala na neki način Vaš život.
"Voleo sam Jugoslaviju. Još kad sam bio student počelo je višestranačje, dogodili su se i oni Miloševićevi antibirokratski mitinzi, polako sam počeo da shvatam da se ruši zemlja u kojoj sam živeo, rastao i bio vaspitavan u duhu nekih neprolaznih vrednosti. Bilo je to i vreme naglašenog građanskog aktivizma, pisale su se razne peticije da Jugoslavija opstane i onda iz te želje da svemu i sam nešto doprinesem počinjem da se bavim politikom. Nisam imao ambicije, imali smo kuću, mislio dam da ću ostati u Sarajevu. U tom trenutku moja ambicija je bila da radim i budem asistent na fakultetu, da jednog dana i doktoriram. To je bio moj životni plan.“
Vratili ste se u Novi Pazar i doživeli prvo razočaranje?
"Došlo je do razlaza sa Sulejmanom Ugljaninom na političkoj sceni. U toj nekoj maloj sredini kakva je bila novopazarska, postao sam i bukvalno izdajnik s etiketom prosrpski orijentisanog političara. U jednom trenutku sam shvatio da sam u debelom minusu, da 90 odsto ljudi u Novom Pazaru podržava Ugljanina, da nemam nikakve šanse, da dva i dva jesu četiri, ali i da nisu.“
I onda ste se odlučili da odete iz politike i Novog Pazara?
"Bilo je i takvih trenutaka. Međutim, stalno me proganjalo to da ako ja to uradim ostaću u Novom Pazaru upisan kao izdajica. S druge strane, imao sam i neku obavezu prema tom malom broju ljudi koji su bili uz mene i imali šta da kažu. Znao sam da ako odem onda ću i njih da izložim toj istoj opasnosti u kojoj sam ja bio. Ovako sam ja bio neki gromobran i na mene su išli svi ti napadi, a oni su bili koliko-toliko zaštićeni. Nije se tu radilo o ponosu, bila je to više egzistencijalna i moralna stvar kako da funkcionišete u ambijentu gde ste proskribovani. Bilo je situacija da prođe čovek pored tebe i ne pozdravi se iako ga znaš, išli ste zajedno u školu. Jedna teška životna situacija.“
Kako ste obrnuli stvar u svoju korist?
"Desio se DOS. Naknado sam saznao da se u kući Vuka Draškovića pravio spisak koje stranke da pozovu u koaliciju. Jedina navodna dilema bio je Sandžak, odnosno da li da zovu mene koji sam nikakav što se tiče snage ili Ugljanina koji ima snagu, ali i lošu reputaciju. Bilo je ljudi, Draškovićevih prijatelja i funkcionera koji su govorili ‒ Ugljanin je jači, šta će nam Rasim, on je dobar čovek, ali je luzer. I bukvalno presekao je Drašković koji je rekao uzećemo luzera. Manje će da štetiti, a neće doneti ništa loše. Tako sam ja postao deo te šire koalicije DOS-a.“
Ipak, nije sve išlo baš kao po loju, doživeli ste izdaju kad se to najmanje očekivalo?
"Pokupio sam kao govornik aplauze na mitingu DOS-a 14. aprila u Beogradu, a onda je u trenutku kada se 2000. formirala lista za izbore Đinđić odlučio da napravi tajni dogovor sa Ugljaninom i da njihovog čoveka ubaci na listu iako sam ja formalno bio u koaliciji DOS. Ali to još niko nije znao. Desi se onda 5. oktobar, ja takođe govorim na mitingu, kao DOS imali smo 10 mesta u Veću republika, bio sam na devetom mestu. Samo sat pre početka sednice stigla mi je vest, uprkos protivljenju nekih lidera DOS-a, da ja nisam poslanik i da na to mesto mora da dođe čovek iz Ugljaninove stranke.“
I tad Vam se ruši ceo svet?
"Nije bio problem što niste poslanik, najmanja je to bila muka. Trebalo se vratiti dole tako ponižen, oni su istina dobili više glasova od mene i nema tu dileme, ali sam ja bio deo te koalicije, računao sam da će njih kompenzovati na drugi način, međutim, Đinđić je rekao da Ugljaninov čovek mora da bude poslanik. Onda su se drugi lideri DOS-a pobunili, pitali su Đinđića kako i šta da kažemo čoveku koji je bio sa nama sve vreme, učestvovao je svim skupovima.“
I onda ste dobili vest da ste postali ministar?
"Ministarsko mesto sam dobio kao kompenzaciju za poniženje u izmišljenom ministarstvu. Zvalo se Ministarstvo sa ljudska i etička prava. To je bio taj moj put od poniženog čoveka do političara.“
Da li je u Vama ili na Vama bilo tragova te političke igre?
"Nisam menjao ništa, pogotovo ne u svom narativu. Bio sam isti kao što sam i bio uz svest da sam s ministarskim mestom dobio sredstvo da pomognem ljudima.“
Sport
19.05.2025. 17:10
Srpski fudbal ovo još nije doživeo
Prošlo vreme je dokaz da ste pomogli mnogima, a najviše svom Novom Pazaru.
"S ministarskom pozicijom i moja situacija u Novom Pazaru se preokrenula.“
Kao čovek sporta, zahvaljujući podosta i Vama, Novi Pazar je izrastao u ozbiljan sportski grad.
"Zaista je puno urađeno. Kad je fudbal u pitanju, možda i najviše. Od četvrtoligaša koji je igrao u Moravsko-šumadijskoj zoni, danas je Novi Pazar na pragu Evrope, neko kome u goste dolaze Zvezda, Partizan i svi drugi veliki klubovi.“
Otkud ljubav prema fudbalu?
"Nisam igrao fudbal, ali kažu da sam bio talentovan. Tad se igralo na ulici na kojoj su me i zapazili i pozvali na trening Pazara. Bio sam peti razred, ali sam igrao sa dve godine starijima, bio desna polutka, spavao sam sa loptom, otac mi je donosio opremu iz Nemačke, dresove Bajerna. Ali, školovanje je ipak bilo u prvom planu.“
Zašto Novi Pazar, uprkos dobrom ambijentu, ne može da se pohvali i sportskim navijanjem?
"Komplikovano je to pitanje. I Pazarci su se nekad davno po ugledu na druge klubove organizovali u navijačke grupe, ali kako je to specifična sredina, onda se u sve involvirala i politika. U masi od sedam ili osam hiljada ljudi dovoljno je da petoro nešto pokrene i eto problema. Da stvar bude još gora, incidente ne prave navijačke grupe, već bukvalno navijači koji plaćaju ulaznicu i za koje veruješ da nećeš sa njima imati problem. Zbog desetak ljudi pala je senka na ceo grad. Da zlo bude veće, o tim ljudima i incidentima koji su besmisleni se piše. Bilo bi bolje da izveštači to ignorišu.“
Ne tako davno, i Vi ste se bavili novinarstvom kao spoljni saradnik?
"Objavljivao sam tekstove u onoj čuvenoj ’Našoj Borbi’, zatim i u mnogim sarajevskim dnevnim i nedeljnim listovima. Mislim da ne postoji teži posao od posla novinara i posla političara. Svako može da im sudi i osudi njihov rad. Ako nekog napadnete, vi kao novinar istovremeno postanete i njegov lični neprijatelj, uprkos tome što niste napadali njega, već pojavu ili fenomen. I jedno i drugo zanimanje je proskribovano, necenjeno i izjednačeno sa prevarantima i lopovima.“
U Sarajevu ste bili navijač Želje. Zašto u Beogradu Partizan, a ne Zvezda?
"Ceo Pazar navija za Partizan, zašto ‒ ne znam, ali je tako. Možda zbog onog finala Kupa šampiona i činjenice da je Abdulah Gegić, Pazarac po rođenju, predvodio sa klupe beogradski tim.“
Javnost je bila silno iznenađena kada ste nedavno prihvatili ulogu prvog čoveka radne grupe u Partizanu. Šta Vas je motivisalo?
"Da je sve bilo dobro, ne bi meni zapalo. To je jasno kao dan, tad bi bilo puno kandidata. Dosadilo mi je, dakle, da budem večiti ministar, jednostavno to više nisam mogao da podnesem. Radiš najpoštenije što možeš, najbolje što znaš, bukvalno bez vikenda ili nekog vremena za sebe. Ulažeš sebe u nešto što misliš da stvaraš, da će ostati u amanet generacijama koje dolaze. Možeš da napraviš najbolju stvar, ali ne vredi. Onaj ko je protiv vas neće nikada priznati da ste nešto dobro uradili. Onda čovek kaže sebi, stani, zašto bi to radio, u toj situaciji daj šansu mlađim ljudima, više da se dokazujem ne mogu. U politici sam bio 24 sata. Ovo u Partizanu za mene je samo dobar izazov. Koliko ću biti uspešan ne znam, rezultat će biti odgovor da će ovo sve što sada radim biti okarakterisano kao uspeh ili neuspeh.“
Dobili ste vruć kesten u ruke, ko Vam ga je darovao?
"Gordan Petrić. On me zvao, ispričao mi je i da su imali neke druge ljude u opticaju, da su pitali i da niko nije hteo, i da su na kraju odlučili da pitaju i mene.“
Da li ste dolazak uslovili postavljajući neke posebne uslove?
"Da, u smislu da mogu samostalno da napravim radnu grupu, da ne formiramo odmah upravni odbor, već da prvo vidimo kako stvari funkcionišu, da imam slobodu oko izbora ljudi i tako dalje.“
Sport
16.05.2025. 13:05
Slavko Perović: "Naš posao nije da smenjujemo trenere, već da budemo njihov servis"
I dalje je mala tajna kako ste ubedili Peđu Mijatovića da Vam se pridruži.
"Nekoliko puta smo razgovarali i mislio sam u jednom trenutku da su šanse male. U trenutku kad sam izgubio svaku nadu prihvatio je poziv ne samo zbog izazova, već i ličnog ubeđenja da je pravi trenutak da se pomogne Partizanu. Razgovarao sam sa još mnogo ljudi da dođu i odgovor je bio uglavnom ja ne bih da ulazim u to blato.“
Danko Lazović je bio Vaš džoker?
"Danka je predložio Peđa iako su ga predlagali i neki drugi ljudi. Peđa i ja smo se složili da je on pravi izbor.“
Najveće iznenađenje je ipak bila Milka Forcan.
"Danko i Peđa su iz sveta sporta, ja iz politike, nedostajao nam je neko ko u poslovnom svetu uživa ugled, neko iz privrede i finansija. Dugo smo je ubeđivali, postavljala je hiljadu pitanja i na kraju je prihvatila da nam se pridruži. Partizanovo je dete na neki način, otac joj deo istorije kluba, takva osoba nam je jednostavno trebala.“
Partizanovci su Vam govorili da neće u mulj, ali postoje i oni koji i dalje, utisak je, mute vodu.
"Mnogi od onih koje smo zvali mislili su da smo doneli brdo para, da je država dala milione. Država jeste pomogla i pomagaće i dalje, zahvaljujući državi rešen je problem licenciranja. Ali tih miliona nema. Ovo što radimo je vraški težak posao, bavimo se stvarima koje nisu popularne. Smanjili smo plate za 300.000 evra na mesečnom nivou, broj zaposlenih, smanjujemo troškove, sprečavamo da se krade, da uštedimo što je moguće više. Svakim tim potezom smo sebi pravili neprijatelje, ali bukvalno neprijatelje.“
Šta vam najviše zameraju?
"Oni koji su u klubu želeli bi da i dalje budu gde jesu. Postavljen je model da smo u jednom trenutku imali 14 skauta, sve bivši fudbaleri. Oni drugi, koji su takođe bili fudbaleri a nisu skauti, sad kažu zašto on kad sam ja bio bolji fudbaler od njega, on prima platu 2000 evra, a ja ništa. Logično je da ta sfera interesa stvara odbojnost i animozitet prema klubu.“
Da li u celom projektu postoji možda alternativa?
"Ne. Sto puta smo rekli, ako neko donese 10 miliona u klub, mi se sklanjamo, prostrećemo vam i crveni tepih da vas uvedemo u klub, a vi onda nastavite da ga vodite. Niko se nije javio.“
Došli ste u klub u nevreme, u trenutku kad je sve išlo silaznom putanjom.
"Da bismo povećali prihode, moramo da dođemo u poziciju da nekog prodamo. Januarski prelazni rok je bio mršav bez šanse da se kroz transfer ostvari prihod. Uz sve, tu su bile i tužbe, dugovanja, brojne finansijske obaveze. Onda su iz ormara počela da iskaču dugovanja za koje niko nije znao, sudske presude. Ti računaš na neki novac, a onda dođe presuda da se plati 500.000 ili 600.000 evra, a ti to nemaš. Onda država uskoči, pomogne, premostimo neke stvari, ali tu je i saznanje da nas za dva meseca čeka nova slična prepreka.“
Sport
17.04.2025. 15:10
RADOVAN ĆURČIĆ: "Treneri su najmanji krivci za probleme u srpskom fudbalu"
Kraj je prvenstva, priprema se nova Skupština i Statut kluba.
"Ideja je da se izabere novo rukovodstvo na pet godina, što je samo jedna stepenica formalne prirode koja mora da se obavi, ali muke ostaju i dalje.“
Šuška se da Partizan menja trenera?
"Niko nije iz kluba pričao o smeni trenera. Kad se završi prvenstvo, razgovaraće se i o tome šta su njegovi planovi, opcije, ideje. Čovek je došao u nezgodnom trenutku, mnogo su sumnjali da na kraju neće biti ni drugi. Međutim, Partizan je korektno odigrao sezonu i lansirao nekoliko mladih igrača za koje postoji interesovanje inostranih klubova. Jedino što nismo uspeli jeste da stignemo do finala Kupa, ali bože moj, u datim okolnostima urađeno je najviše što se moglo.“
Uskoro vas čekaju i kvalifikacije za Ligu Evrope?
"Potrebna su pojačanja, remont tima. Biće i na tom polju dosta posla, imamo 12 igrača kojima ističu ugovori, zatim i nekoliko igrača koji imaju visoke plate koje Partizan u ovom trenutku ne može da prati.“
Za pojačanja je potreban i novac, kako ga obezbediti?
"Partizanu fale, ja to stalno pričam, jedan ili dva ozbiljna transfera. Uz domaćinsko poslovanje, klub bi već tada stao na zelenu granu bez obzira na visoki dug. U ovom trenutku imamo obaveze prema igračima i klubovima u iznosu od oko sedam miliona evra. Kad smo došli, ta cifra je iznosila 12 miliona. Imamo i dug prema poreskoj upravi, ali tu smo naišli na razumevanje i napravili reprogram. Dakle, dva dobra transfera bi nam rešila osnovni problem, mogli bismo da dišemo.“
Priča se da će podosta uništeni trenažni centar u Zemunu dobiti novo ruho.
"Godinama je to bio naš rudnik dijamanata, brend kluba. U međuvremenu je puno toga zapušteno, sada se radi na kompletnoj revitalizaciji objekta. Zbog loših uslova, mnoga deca koja su htela da dođu kod nas otišla su u Zvezdu, Čukarički, Vojvodinu. Hoćemo svemu da vratimo stari sjaj uz obavezu skauting službe da prati ceo region i dovodi u Partizan najtalentovanije dečake.“
Govorite o mladima i tome da je Partizan razvojni klub, a u isto vreme pregovarate sa bivšim fudbalerima koji su u zenitu karijere.
"Samo sa mladim igračima nemoguće je napraviti rezultat koji svi traže od kluba. One koji vole Partizan ne zanima što mi imamo probleme, dugove, to ko troši, a ko krade. Oni hoće samo pobede. Potrebni su nam igrači koji Partizan doživljavaju kao svoj klub, koji se identifikuju sa klubom. Da se na lažemo, to nijedan stranac ne može da donese. Eto zato je ta ideja sa bivšim igračima prisutna. Da li će od svega nešto i biti, videćemo.“
Vratili ste na trenutak i navijače, a onda su se tribine ponovo ispraznile.
"Ljudi vole Partizan i navijaju bez obzira na neka neispunjena očekivanja. Tražimo samo malo strpljenja. Sigurno je da se nikada nećemo zadovoljiti da budemo samo drugi, Partizan mora da se bori za titulu. Kad dođu rezultati, i tribine će biti punije.“
Utisak je da u vremenima oporavka izostaje i podrška medija klubu.
"Sve ono što se događalo sa navijačkim grupama, sa Belivukom, tučama na tribinama definisano je kao asocijacija na ružne stvari. Sada vi pokušavate da sve promenite, reformišete klub u svim segmentima. Logično je da to nekog boli, ali Partizan ne može da isplaćuje 320 plata, ne može da ima toliki broj zaposlenih. Nikom nije prijatno da ostavi drugog bez posla, ali nije realno ni to da ljudi koji nikad nisu dolazili na posao primaju plate. Kad ste im uskratili tih 700, 800 ili 1000 evra, vi ste postali njihov neprijatelj. I njihov i onih koji su priželjkivali da budu na njihovom mestu, a nisu. To što mi trenutno radimo je rudarski posao i za medije je to neinteresantno, ali ako dva ili tri igrača daju izjavu da je neko đubre, da oni ništa ne znaju, onda se mediji otimaju za to. I onda se vi branite, odgovarate na to što vas je neko napao i tako se vrtimo ukrug. I tako će biti sve dok se ne dogode rezultati. Oni su suština svega. Fudbal je merljiva stvar, nema minulog rada, svaka nedelja i utakmica za sebe je novi početak.“
Partizan, čini se, nema svoje ljude ni u organima FSS-a, FSB-a i da ne nabrajam dalje.
"Partizanovci su manjina, negde u tragovima. Taj balans se mora promeniti i radićemo na tome. Nije sporno da u Savezu treba da rade ljudi za dobrobit fudbala, ali nije ni logično da u toj priči većina budu ljudi iz Zvezde.“
Sledi i promena sistema takmičenja, šta je stav Partizana?
"Nama je svejedno da li će u Superligi biti osam, 12 ili 16 klubova jer mi smo tu pa smo tu. Žalosno je, međutim, nešto drugo. Mi smo celu reformu fudbala u Srbiji sveli na broj klubova koji bi trebalo da igraju u Superligi. Kao da to rešava sve probleme. Jeste to važan segment, ali ključna stvar je regularnost takmičenja. Ovde postoji apsolutno nepoverenje u sudijsku organizaciju i iz hiljadu i jednog razloga zagovaraćemo ideju da budući predsednik sudijske organizacije bude stranac. Ovde se od svega pravi nauka. Naravno da naučne metode treba da se primenjuju, ali fudbal nije nauka. Popularan je zato što je jednostavan, lako čitljiv, zato što ga svako razume. Sad neko hoće sve to da zakomplikuje da bi sebe prikazao kako nešto radi. Ponavljam, ukoliko se obezbedi regularnost takmičenja, pola posla na reformi fudbala je završeno.“
Ima i drugih problema?
"Pitam se i gde su nam treneri, Srbija nema nijednog trenera u Ligama petice, ali zato ima hiperprodukciju stručnjaka sa PRO licencom. Rak-rana su takođe i sudije, struka, rad sa mlađim kategorijama, infrastruktura. Nemamo ni standarde takmičenja, nama je u jednom momentu četvrtina lige igrala na stadionima u drugim mestima, a to je već bio prvi korak do neregularnosti. Moramo da prekinemo sa praksom ovo je u korist Zvezde, a ovo u korist Partizana, a ono drugih klubova. Vreme je da konačno sednemo i prodiskutujemo šta je interes srpskog fudbala, dok to ne uradimo nećemo biti konkurentni u Evropi.“
Govorili ste o trenerima u Srbiji, "robi sa kratkim rokom upotrebe“, stručnjacima koji se rotiraju non-stop.
"Dok sam bio u Pazaru, nas je bio glas da često menjamo trenere. I to je bila istina. Ali postavljam i pitanje šta da radite ako izgubite četiri ili pet utakmica u nizu, ako navijači zbog loših rezultata ne dolaze na tribine. Šta da kažem treneru, možda samo nastavi, istrpećemo te mi. Da li možda znate neki klub u Evropi koji posle pet ili šest poraza u nizu nije promenio trenera. Takvih retko da ima. Niko ne menja trenera iz hira ili ličnih razloga. Uostalom, i ta smena ili otkaz košta klub, postoje klauzule u ugovorima koje to regulišu. Otkaz se daje treneru koji slabo radi. Verujte, niko nije lud da otpusti trenera koji ima rezultat.“
Tvrdite da bez rezultatske neizvesnosti u prvenstvu neće biti ni publike.
"Teško da će fudbal ozdraviti dok se pored Zvezde i Partizana ne pojavi neko treći ko će se ravnopravno boriti za titulu. Pogledajte Hrvatsku, u jednom kolu sva tri kluba koja se bore za titulu izgubila su utakmicu. Regularnost je ključna reč za sve. Kad bismo ispoštovali minimalno uslove za licenciranje, mi ne bismo imali ni deset klubova za Superligu. Zato našim klubovima i treba finansijska struktura, stabilnost i infrastruktura, plus navijači, ali ne kao formalni uslov, već kao potencijal. To je budućnost klupskog fudbala u Srbiji.“
Sport
07.04.2025. 21:10
TIMI MAKS ELŠNIK: "Ne plaši se da na terenu nešto probaš, BUDI LAV"
Sport
08.05.2025. 19:30
SANDRA SREMČEVIĆ: "Sa ženama u fudbalu je teško, ali je i lepo"
Sport
11.03.2025. 17:10
Fudbalska priča Slaviše Stojanovića...
Komentari
