Evropljani glasaju

Izbori za novi saziv Evropskog parlamenta: Desnica jača, ali ostaje u opoziciji

Građani EU glasaće od 6. do 9. juna na izborima za novi saziv Evropskog parlamenta.

Pravo glasa ima 376 miliona Evropljana, od čega će 26 miliona glasati prvi put.

Države Unije različite veličine izabraće različit broj evroposlanika.

Najviše predstavnika u EP-u (96) biraće građani Nemačke, zatim Francuzi koji će glasati za 79 evroparlamentaraca, dok su Italijani po tome na trećem mestu (izjašnjavaju se za 76 poslanika EP-a). Biraće se ukupno 720 poslanika Evropskog parlamenta.

U Evropskom parlamentu trenutno su zastupljeni poslanici iz sedam grupa – Evropska narodna partija, Progresivni savez socijalista i demokrata, “Obnovimo Evropu“, Zeleni, Evropski konzervativci i reformisti, “Identitet i demokratija“ i Levica.

Ovi izbori bi, prema procenama, trebalo da formalizuju jačanje desničarskih stranaka u Evropi, ali procene su i da ovaj fenomen ipak neće puno uticati na buduću spoljnu politiku EU, posebno u odnosu na Zapadni Balkan i dijalog Beograda i Prištine.

Prema istraživanju “Juronjuza“ i “Ipsosa“, krajnja i evroskeptična desnica na izborima za Evropski parlament u junu bi mogla da ostvari pobedu u šest od 27 zemalja članica EU.

Stranke koje pripadaju ekstremno desničarskoj grupi “Identitet i demokratija“ (ID) su na putu da pobede u Austriji, Belgiji, Francuskoj i Holandiji, dok se evroskeptičnim konzervativcima i reformistima pobeda smeši u Italiji i Letoniji.

Evropski parlament usvojio Plan rasta za Zapadni Balkan

Podrška 517 poslanika

Vesti 24.04.2024. 16:47

Evropski parlament usvojio Plan rasta za Zapadni Balkan

Evropska narodna partija desnog centra mogla bi da pobedi u impresivnih 12 država članica i nastavi da bude najveća frakcija u parlamentu.

Prema istraživanju u kome je učestvovalo oko 26.000 građana sa pravom glasa u 18 zemalja EU, “najveći gubitnici“ biće levičarske frakcije, a prognoza je da bi socijalisti i demokrate desnog centra mogli da slave u samo četiri države: Danskoj, Litvaniji, Malti i Švedskoj.

I pored nesumnjivog jačanja desnog bloka partija, očekuje se da bi proevropske stranke u Evropskom parlamentu mogle da dobiju 63 odsto poslaničkih mesta čime bi zadržale dosadašnju većinu.

Tako se, na primer, procenjuje da bi značajnije rezultate mogle da postignu “Identitet i demokratija“ i Konzervativno-reformistička partija, dve čvrsto desno orijentisane stranke, sa jasnim evroskepticizmom. Uprkos tome, male su šanse da uđu u “evropsku vlast“, ali ostaje činjenica da će u tom slučaju biti jaka opozicija.

Ostaje otvoreno i pitanje ko će u narednom periodu biti na čelu Evropske komisije, u kojoj će se, možda, prvi put naći mesta i za zajedničkog komesara za odbranu.

Pet vodećih kandidata za predsednika EK je u poslednjoj predizbornoj debati u Briselu iznelo svoje vizije Evrope kada je reč o ekonomiji i radnim mestima, odbrani i bezbednosti, klimi i životnoj sredini, demokratiji i liderstvu, migracijama i granicama i inovacijama i tehnologijama.

U takozvanoj Evrovizijskoj debati, koju je organizovala Evropska radiodifuzna unija (EBU), učestvovali su aktuelna predsednica Evropske komisije i kandidatkinja Evropske narodne partije (EPP) Ursula fon der Lajen, kandidat Partije evropskih socijalista Nikolas Šmit, Valter Bajer iz Partije evropske levice, Sandro Gozi iz “Obnovimo Evropu sada“ i Teri Rajntke iz Evropske zelene stranke.

Svi kandidati bili su saglasni oko pružanja podrške Ukrajini u ratu, a Fon der Lajenova je ukazala na potrebu poboljšanja evropske odbrambene industrije, osiguravanja prestanka fragmentacije u EU i postojanja zajedničkih evropskih projekata, poput štita za protivvazdušnu odbranu.

Migracije i granice EU su, takođe, bile tema tokom debate, a ocenjeno je da je potrebno da se povrati kontrola nad granicama “na ljudski način“.

Angelina senka nad Balkanom