KAKO JE U RUMUNIJI? Od Čaušeskua do neželjene, ali ekonomski jake članice EU

Rumunija je grcala u siromaštvu i bedi, dok su ljudi, po dobro poznatom balkanskom receptu, stajali u redovima za hranu. Za to vreme rumunski predsednik se na nacionalnoj televiziji hvalio kako zemlja živi u izobilju. Ne razumevajući posledice televizijskog hvalisanja neistinama, Nikola Čaušesku je na sebe navukao gnev naroda.

Sa suprugom Elenom, koja nije htela da ga ostavi samog, Čaušesku je streljan 1989. godine. Pre nego što je ubijen, otpevao je deo "Internacionale" i rekao da će istorija pokazati da je on bio u pravu.

Siromašna čevrt u Rumuniji

To se nikada nije desilo. Nakon revolucije i pogubljenja para Čaušesku, Rumunija je prešla dugačak put - od rasturene zemlje do jedne od neželjnih članica EU. Iako danas u evropskom bloku prednjači po rastu ekonomije u odnosu na druge zemlje, tu državu razdiru unutrašnji problemi: korumpirani pravosudni sistem, slaba vlada, ali i neefikasnost policije, koja je nedavno koštala života dve mlade devojke. Razočarani građani ponovo su izašli na ulice sa transparentima "policija ubija", samo godinu dana posle demonstracija opisanih kao najveće još od pada Čaušeskua, ističući da niko nije odgovorio na 112 poziva u pomoć jedne od otetih i ubijenih tinejdžerki.

Protesti 2018. Foto: AP

Poslednji put su Rumuni nedeljama protestovali zbog smene bivše rumunske šefice za borbu protiv korupcije Kodrutu Kovesi, tužiteljke koja je krivično gonila korumpirane političare. Strah i trepet za rumunsku vladu i heroina za naciju, Kovesijeva je vlast optužila za kršenje zakona, zbog čega su je otpustili prošle godine.

Pitanjem korupcije u Rumuniji se bavila i EU. U svom izveštaju iz 2018. godine navedeno je da u toj zemlji principi vladavine prava nisu pravilno primenjeni i da je razvoj vladavine prava krenuo u suprotnom smeru.

Predsednik Rumunije Klaus Johanis je istakao da se Rumunija, po pitanju korupcije, pomerila 11 godina unazad. Vlada je u parlament prosledila nacrte zakona kojima su praktično legalizovani mito i zloupotreba javne imovine. Namera da se legalizuje korupcija rezultirala je velikim protestima 2017. godine.

Još jedan veliki problem u toj državi pravi i razlika u stavovima rumunskog predsednika i premijerke Vjorike Dancilu, koja je preuzela funkciju 2018. Ona je bila izložena kritikama zbog upotrebe vulgarnog jezika o mađarskoj manjini u Rumuniji, kojoj je, prema sudu mnogih, čak i direktno pretila. Manjak iskustva u međunarodnoj politici, Dancilu dovodi u stalne sukobe sa opozicijom koja prati svaki njen potez. Predsednik Johanis je vladu Dancilove opisao kao "traumu demokratije". S druge strane, ona njega optužuje da podržava "anarhističke demonstrante" i pokušava da sruši vladu.

Rumunski parlament

Od pridruživanja EU, Rumunija nije uspela da najbolje iskoristi svoje članstvo u bloku, smatraju pojedini analitičari, ali i rumunski političari. Vasil Puskas, koji je bio glavni pregovarač u pristupnim pregovorima, ističe da "od 2004. vlade u Rumuniji nisu bile previše posvećene sprovođenju politika EU"

"I konzervativci i socijaldemokrate su sledili isti obrazac politike EU unutar zemlje. Evropska komisija takođe nije bila veoma jaka u praćenju i pronalaženju načina da pomogne u implementaciji politika EU unutar novih država", rekao je Puskas, inače i bivši ministar za evropska pitanja. On je ipak dodao da "Rumunija možda ima političare treće klase, ali nije članica druge klase".

Rumunima je bilo veliko razočarenje što njihovo dugo očekivano pristupanje šengenskom prostoru nije postignuto početkom rumunskog predsedavanja Unijom, koje je trajalo u prvoj polovini ove godine. Iako je Evropski parlament smatrao da Rumunija ispunjava sve tehničke uslove za članstvo u Šengenu, Evropsko veće još uvek nije odobrilo odluku o Šengenu. Razlozi odlaganja su stanje vladavine prava i korupcija. Ta država je treća najgora zemlja u indeksu percepcije korupcije po izveštaju Transparensy International-a. Samo Bugarska i Mađarska imaju niži rezultat.

Međutim, poslednjih godina Rumunija uživa neke od najviših stopa ekonomskog rasta u EU: šest odsto u 2016, sedam odsto u 2017. i 4,1 procenat u 2018. Očekuje se da će rast usporiti na 3,8 odsto u 2019. godini, ali su ekonomisti i dalje optimistični.

Rast ekonomskih sloboda, Izvor: Fraser Institute

Prema ekonomskim analizama, prosečna neto plata u Rumuniji od 2013. godine, kad je iznosila 310 evra, polako, ali stabilno raste. Ona je u decembru 2018. iznosila 2.957 leja, što je oko 623 evra. Po međunarodnim poređenjima pariteta kupovne moći novembarska plata u Rumuniji iznosila je 1.574 dolara, dok je poređenja radi, prosečna neto plata u Nemačkoj, gde se opšte statistike plata ne objavljuju tako uredno, u IV kvartalu 2017. godine iznosila 2.315 evra, a prema paritetima kupovne moći vredela je 2.977 dolara.

U Rumuniji je došlo i do znatnog povećanja minimalne plate, koja se, prema rumunskim analitičarima, nije prelila na ostale plate zahvaljujući promenama u poreskoj politici. Zaposleni sa završenom visokom školom i najmanje jednom godinom radnog staža na radnom mestu ne mogu imati platu nižu od 300 evra. Zaposleni u građevinarstvu, takođe ne primaju platu nižu od 500 evra.

Bukurešt

Bruto domaći proizvod (BDP) u Rumuniji je prošle godine iznosio 239,55 milijardi američkih dolara, dok vrednost BDP-a predstavlja 0,39 odsto svetske ekonomije.

Najznačajniji sektori rumunske privrede u 2016. godini bili su industrija (25,7%), trgovina na veliko i malo, transport, smeštaj i prehrambene usluge (20,2%), javna administracija, odbrana, obrazovanje, zdravlje ljudi i socijalni rad (11,7%).

Rumunija uspešno koristi evropska sredstva za razvoj poljoprivrednog zemljišta, a procenjuje se da ima poljoprivredni kapacitet od 14,7 miliona hektara, od čega se oko 6,8 miliona hektara ne koristi. Blizu 30 odsto radne snage zaposleno je u poljoprivredi, što je svrstava u sam vrh zemalja EU.

Ipak, procenjuje se da oko tri miliona Rumuna radi u drugim zemljama EU, a posebno su Italija, Nemačka i Francuska imale koristi od rumunske radne snage. Rumunija se suočava i sa nedostatkom radne snage u velikom broju industrijskih i uslužnih sektora. Na primer, u brodogradnji su radnici već dovedeni iz Azije.

Čak ni odlično obrazovanje nije dovoljno za dobar posao. Mladi su zabrinuti zbog korupcije na svim administrativnim nivoima, zbog nepotizma, napete političke situacije i osećaja da su drugorazredni građani u EU. Ipak, prema izveštaju o sreći u svetu, Rumunija je zauzela 52. mesto 2018. godine, dok su ostale balkanske zemlje, uključujući Crnu Goru, daleko iza nje. Procene su da se obrazovani ljudi srednje klase u velikim gradovima mnogo otvoreniji i zadovoljniji.

Potpuno je drugačija situacija u ruralnim sredinama gde su plate toliko niske da građani teško žive. Prema izveštaju Eurostat-a, devet od deset Rumuna zarađuje manje od 550 evra mesečno. Pored toga, postoje i velike regionalne razlike u životnom standardu i platama građana srednje klase.