Kinezi na Mesecu

Zamenik glavnog projektanta kineskog programa svemirskih letova sa ljudskom posadom i glavni projektant programa istraživanja Meseca Vang Sjang izjavio je da je planirano da posadu prve kineske misije čine tri astronauta, od kojih će dvojica boraviti na površini Meseca, objavio je „Global tajms“.

Misija će se zasnivati na modelu susreta i spajanja letelica u Mesečevoj orbiti, uz korišćenje dve rakete-nosača „Long marč-10“.

Prema planiranom scenariju, prvom raketom bi u orbitu oko Meseca bio poslat lunarni modul, dok bi drugom bila lansirana letelica sa ljudskom posadom, koja bi se potom spojila sa modulom.

Dvojica astronauta prešla bi u lunarni modul, koji bi se odvojio od letelice i spustio na površinu Meseca, gde bi obavljali naučna istraživanja.

Po završetku aktivnosti, astronauti bi se modulom vratili u Mesečevu orbitu, ponovo se spojili sa letelicom i zajedno sa trećim članom posade krenuli nazad ka Zemlji.

Prema pisanju kineskog lista, istraživački, razvojni i građevinski radovi u okviru kineskog programa za spuštanje ljudske posade na Mesec napreduju planiranom dinamikom.

Kina je poslednjih godina intenzivirala svemirski program, a slanje astronauta na Mesec predstavlja jedan od njegovih najznačajnijih ciljeva. Realizacijom misije pre 2030. godine Peking bi napravio veliki korak u nastojanju da proširi svoje prisustvo u svemiru i uključi se u novu fazu istraživanja Zemljinog prirodnog satelita.

Inače, sletanje Kine na Mesec uključivaće susret u lunarnoj orbiti sličan onome koji je NASA uradila 1960-ih i početkom 1970-ih programom „Apolo“.

Međutim, zbog nedostatka rakete moćne kao što je vozilo „Saturn V“, posada i lunarni lender će biti lansirani odvojeno na Mesec.

Javno objavljivanje ovih novih informacija pruža vremenski okvir za procenu tehničkog napretka Kine u njenim naporima da iskrca ljude na Mesec pre 2030. i pretekne NASA-u i Sjedinjene Države u povratku na površinu Meseca.

Primetno je da plan (barem za sada) izostavlja misiju sličnu „Apolu 8“ ili „Artemisu II“, koja je uključivala posadu koja leti ka Mesecu i ulazi u orbitu ili prolazi blizu nje pre nego što se vrati na Zemlju. Letelica „Mengdžou“ bi ipak trebalo da se testira bliže Zemlji sa ljudima na brodu kao deo misija koje prevoze astronaute do Tjangonga, kineske svemirske stanice u niskoj Zemljinoj orbiti.

NASA je postavila cilj sletanja ljudi na Mesec do 2028. godine, godinu dana ili nešto više pre Kine. Sjedinjene Države, koje rade na raketi Space Launch System već 15 godina, a na letelici „Orion“ još duže, imaju bolje uspostavljenu raketu i letelicu s posadom.

Ali postoje velika pitanja oko razvoja lunarnog lendera, za koji i SpaceX i Blue Origin imaju ugovore o razvoju vredne više milijardi dolara.

U zavisnosti od toga kako će se ovi projekti odvijati, sletanje SAD na Mesec moglo bi biti odloženo do 2030. godine ili čak i kasnije.

Iako je onima koji posmatraju sa strane praktično nemoguće da prikupe informacije o tehničkim prekretnicama postignutim u okviru kineskog svemirskog programa, zemlja očigledno postiže verodostojan napredak ka sletanju na Mesec.

Na primer, u avgustu 2025. godine, Kineska agencija za letenje sa ljudskom posadom uspešno je testirala visokokvalitetnu maketu svog lunarnog lendera „Lanjue“ od 26 tona. Test je koristio džinovske konopce za simulaciju lunarne gravitacije dok je vozilo palilo svoje glavne motore i potisnike za finu kontrolu kako bi sletelo na površinu prekrivenu kraterima i poletelo sa lokacije blizu Pekinga.

Nedavno je svemirska letelica „Mengdžou“ za test 2027. godine na raketi „Long marč 10A“ stigla na lansirnu platformu Venčang u Hajnanu, Kina, odakle će misija biti lansirana.

Procene američke vlade o kineskom svemirskom programu su ograničene, ali zakonodavci očigledno ozbiljno shvataju pretnju.

U poslednjih 12 meseci, Kongres SAD i Bela kuća dali su široku slobodu administratoru NASA-e Džaredu Isakmanu da pojednostavi program „Artemis“ kako bi se ljudi spustili na Mesec.

Brzo je otkazao svemirsku stanicu Lunar Gateway i planirao nadogradnju rakete Space Launch System. A tek prošle nedelje Isakman je objavio planove da pomogne kompaniji Blue Origin da razvije lunarni lender pronalaženjem načina da se letelica „Orion“ pokrene u nisku lunarnu orbitu.

„Imamo mandat, imamo resurse i podršku naših zainteresovanih strana da bismo mogli da ga sprovedemo, i to je ono što nameravamo da uradimo“, rekao je tada.

Već nekoliko godina jasno je da je Kina preuzela veliku obavezu da pošalje ljudsku posadu na Mesec, i to, ako je moguće, pre SAD, kako bi ostvarila veliku geopolitičku pobedu. Pored ovog kratkoročnog takmičenja, i NASA i kineski svemirski program grade kapacitete za uspostavljanje dugoročnog prisustva na Južnom polu Meseca. Kao deo ove druge faze takmičenja, Isakman je obavezao NASA-u na razvoj baze na površini Meseca tokom naredne decenije.

Prema slajdovima koji su prikazani na Sedmom kineskom simpozijumu o svemirskim letovima sa ljudskom posadom, a mogu se naći i na društvenim mrežama, trenutni plan slanja posade na Mesec uključuje:

• Testiranje rakete „Long marč-10A“ bez posade (varijanta sa jednim štapom, bez pojačivača) i letelice „Mengdžou“ u nisku Zemljinu orbitu. Cilj: početak 2027.
• Testiranje veće rakete „Long marč 10“ bez posade (osnovni stepen sa dva pojačivača) i lunarnog lendera „Lanjue“, uključujući spuštanje/izdizanje sa površine Meseca. Cilj: 2028.
• Istovremeno lansiranje dve rakete „Long marč 10“, jedna koja nosi bespilotnu raketu „Mengdžou“, a druga vozilo „Lanjue“; one će se spojiti u lunarnoj orbiti. Cilj: 2029.
• Dvostruko lansiranje raketa „Long marč 10“, ovog puta sa posadom na svemirskoj letelici „Mengdžou“, što će dovesti do misije sletanja sa posadom. Cilj: „Pre 2030.“

Sjedinjene Države i Kina, inače, već uveliko vode rat koja će zemlja poslati više satelita u nisku Zemljinu orbitu pa je tako u poslednje vreme poslato na hiljade satelita.

Najviše njih je lansirano u okviru „Starlink“ satelitske konstelacije kompanije SpaceX koja je u vlasništvu milijardera i najbogatijeg čoveka na svetu Ilona Maksa.

U ovom trenutku „Starlink“ ima više od 3000 satelita u niskoj orbiti Zemlje. Plan kompanije SpaceX je da do 2027. godine poveća taj broj na 12.000, a koju godinu kasnije da u niskoj orbiti Zemlje rasporedi čak 30.000 satelita.

Ovaj plan, kao i činjenica da Pentagon ima ugovor sa kompanijom, na osnovu kog može da joj naredi da „aktivno gađa i uništava ciljeve u svemiru“, zabrinuli su Kinu. Zbog toga je ova zemlja užurbano radila na svom svemirskom programu i uskoro bi mogla da pošalje 13.000 internet satelita u nisku orbitu Zemlje i na taj način ugrozi dominaciju „Starlinka“.

Tim kineskih naučnika koji predvodi vanredni profesor na Univerzitetu svemirskog inženjerstva Kineske oslobodilačke armije Sju Can želi da to učini „pre nego što ’Starlink’ bude završen“.

„Lansiranje satelita garantovalo bi da naša država ima svoje mesto u niskoj orbiti Zemlje“, saopštio je tim profesora Sju Cana.

U saopštenju se dodaje da bi ovo lansiranje sprečilo „Starlink“ da preventivno zauzme sva raspoloživa mesta u niskoj orbiti Zemlje.

Prema rečima Branka Simonovića, popularizatora astronomije, onaj ko kontroliše nisku Zemljinu orbitu, odnosno onaj ko u njoj ima više satelita, kontroliše i internet i može brže da upravlja događajima na Zemlji.

„Kina je ’Starlink’ prepoznala kao pretnju i vojni objekat jer se, između ostalog, koristi u vojne svrhe“, kaže Simonović.

Dodaje da se sateliti u mirnodopske svrhe koriste za razne stvari kao što su posmatranje Sunca, praćenje meteoroloških promena i drugo, ali da mogu biti upotrebljeni i za dejstvovanje po Zemlji.

Branko Simonović upozorava na jednu hipotetičku situaciju koja je, ukoliko dođe do lansiranja velikog broja satelita u nisku orbitu Zemlje, vrlo moguća, a to je pojava Keslerovog sindroma ili Keslerove lančane reakcije.

„Keslerov sindrom ili Keslerova lančana reakcija je scenario u kojem je gustina objekata u niskoj Zemljinoj orbiti dovoljno velika da bi sudar između dva objekta mogao da pokrene kaskadni efekat – svaki sudar bi proizvodio veliki broj svemirskog otpada što bi opet uvećalo šanse da se dogodi novi sudar, i tako redom. Kada bi do ovoga došlo, cela orbita bi postala nedostupna, ne samo za putovanje ljudi u svemir, već i za rad veštačkih satelita, tokom više generacija“, objašnjava Simonović.

Inače, očekivanja su da će „Starlink“ mreža, koja sada ima više od 3000 satelita u orbiti, na kraju porasti na više od 40.000 satelita.

Kineski svemirski nadzor i odbrambeni kapaciteti ne mogu da se nose sa toliko satelita, rekao je Sjuov tim.

Zbog toga Kina planira da izgradi moćnije radarske sisteme pokretane novom tehnologijom za identifikaciju i praćenje „Starlink“ satelita.

Prema rečima inženjera iz tima Sju Cana, radari i druge mere detekcije koristili bi se za ažuriranje „Starlink kataloga“ koji bi na kraju sadržao detaljne podatke o svakom satelitu.

Sjuov tim rekao je da bi kineska vlada takođe mogla da sarađuje sa drugim vladama kako bi formirala anti-Starlink koaliciju i zahtevala da SpaceX objavi precizne podatke o orbiti „Starlink“ satelita.

Dodali su da će novo oružje, uključujući lasere i mikrotalase velike snage, biti razvijeno i korišćeno za uništavanje satelita „Starlink“ koji prolaze preko Kine ili drugih osetljivih regiona.

Koliki je značaj, ali i moć ovih satelita najbolje se vidi na primeru rata u Ukrajini gde je ukrajinska vojska dosta efikasno koristila usluge „Starlinka“ protiv ruskih snaga.