Svet
22.05.2024. 08:57
Svet
24.05.2024. 23:05
Dejan Berković
Ključno pitanje
Ko će imati političku korist od Raisijeve smrti?
Prerana, iznenadna i nasilna smrt iranskog predsednika Ebrahima Raisija i ministra spoljnih poslova Hoseina Amira Abdolahijana, pored ostalih, u padu helikoptera u planinskoj provinciji Istočni Azerbejdžan izazvala je šok širom regiona. Raisijeva smrt objavljena je iz najpoštovanijeg šiitskog svetilišta u Iranu, mauzoleja imama Reze, u Mešhadu, njegovom rodnom gradu.
Ova neočekivana, ali tektonska promena u politici Teherana dolazi u nesigurnom trenutku, kada se rat u Gazi nastavlja, tenzije između Irana i Izraela ostaju visoke, a Iran igra ključnu ulogu u novoj iteraciji politike "bloka moći" zajedno sa svojim partnerima u Rusiji i Kini. Uprkos regionalnim i međunarodnim tenzijama oko "pitanja" Irana, Raisijeva smrt utiče na iransku politiku mnogo više nego na regionalnu politiku šiitske sile.
Raisi je bio pravosudni funkcioner pre nego što je postao predsednik. Godine 2019. sankcionisale su ga SAD navodeći njegovu ulogu u "vansudskim pogubljenjima" 1988. i suzbijanju protesta 2009. Na njega se gledalo kao na potencijalnog naslednika Hamneija, koji je prošlog meseca napunio 85 godina.
Iranski predsednik je figura sa malo stvarne moći. Moć pripada vrhovnom vođi ajatolahu Aliju Hamneiju. Neki se nadaju da bi ovo moglo dovoljno destabilizovati Iran da pokrene revoluciju. Ali Hamnei i dalje ima čvrstu kontrolu nad zemljom.
I dalje ne znamo sve o Raisijevoj smrti niti o tome kako će to uticati na Iran. Iran ne izgleda kao zemlja u kojoj predsednici umiru slučajno. Ali to je takođe zemlja u kojoj avioni padaju, zbog lošeg stanja infrastrukture u međunarodno izolovanoj Islamskoj Republici. Prethodnih godina, najmanje dva ministra u kabinetu i dva vodeća vojna komandanta poginula su u sličnim nesrećama. Raisijev helikopter prolazio je kroz maglovito i planinsko područje na severozapadu Irana. „Incident“ je vrlo lako mogao biti nesrećan slučaj.
Ipak, nesreću će neizbežno pratiti sumnje. Jedno pitanje će verovatno pokrenuti spekulacije: ko će imati političku korist od Raisijeve smrti? Čak i ako nam odgovor na ovo pitanje na kraju ne kaže zašto se helikopter srušio, to bi moglo da baci malo svetla na ono što će biti sledeće u Islamskoj Republici.
Raisijeva smrt mogla bi da uspori započeti proces smanjivanja tenzija u odnosima sa SAD i Izraelom. „Moguće je da neke politike usmerene na smanjenje napetosti u odnosima između Irana i Izraela, Irana i SAD možda neće imati nastavak“, procenjuju stručnjaci za ovaj region.
Visoki američki i iranski zvaničnici održali su razgovore preko posrednika u Omanu prošle nedelje, što je bio prvi takav razgovor otkako je Iran pokrenuo uzvratni napad na Izrael sa stotinama raketa i dronova prošlog meseca.
Bret Mekgurk, najviši zvaničnik Bele kuće za bliskoistočnu politiku, i Abram Pejli, zamenik specijalnog izaslanika za Iran, prisustvovali su razgovorima u Omanu. Cilj je bio pokušaj da Iran, koji snabdeva oružjem i obučava milicije širom Bliskog istoka, pokuša da obuzda svoje partnere. Otkako je izbio rat između Izraela i Hamasa, nekoliko milicija koje podržava Iran u Iraku i Siriji pojačalo je napade na američke trupe, izazivajući strah od šireg rata.
Najmoćnija regionalna milicija, Hezbolah sa sedištem u Libanu, razmenjuje vatru sa izraelskom vojskom u severnom Izraelu i južnom Libanu. Međutim, zvaničnici američke obaveštajne službe ocenjuju da ni Hezbolah ni Iran ne žele da se upuštaju u širi rat.
Iran je izveo uzvratni napad prošlog meseca koristeći više od 300 projektila i dronova nakon što je Izrael ubio generala Mohameda Rezu Zahedija, komandanta iranskih snaga Kuds, u napadu na iranski diplomatski objekat u Damasku. Iran je to izjednačio sa udarom na iransko tlo i odgovorio prvim direktnim napadom na izraelsku teritoriju.
Džejk Salivan, savetnik Bele kuće za nacionalnu bezbednost, rekao je na konferenciji za novinare da je „pretnja koju Iran i njegovi zastupnici predstavljaju Izraelu, regionalnoj stabilnosti i američkim interesima jasna“.
„Radimo sa Izraelom i drugim partnerima kako bismo se zaštitili od ovih pretnji i sprečili eskalaciju u sveopšti regionalni rat kroz kalibriranu kombinaciju diplomatije, odvraćanja, prilagođavanja položaja sile i upotrebe sile kada je to neophodno za zaštitu našeg naroda i odbranu naših interesa i naših saveznika“, dodao je on.
Spekulisalo se da se Raisi zamerio Iranskoj revolucionarnoj gardi kada je samo ritualno odgovorio na izraelsku likvidaciju nekoliko visokih komandanata Garde u zgradi iranskog konzulata u Bejrutu. Iako se u svetu spekulisalo da je armagedon na pomolu, Raisi je pazio da osvetnički mač ne zaseče toliko duboko da bi ozdravljenje regionalnih odnosa bilo nemoguće.
Svet
14.04.2024. 18:48
"SAD ne žele ni zaoštravanje ni rat sa Iranom"
Mnogi navode da Raisijeva pogibija označava početak krize nasleđa u Iranu. Moglo bi tako da se kaže samo pod uslovom da je Raisi imao svoju nezavisnu bazu podrške, a očigledno je svima da to nije bio slučaj. Pre bi se reklo da je Raisijevom smrću okončana jedna veoma bitna, pripremna faza sukcesije vlasti u Iranu. Raisi je, naime, zahvaljujući bespogovornom lojalnošću prema Hamneiju obezbedio vodeću poziciju za njegovog naslednika, ali i Hamneijevo poverenje.
Sada, kada Raisija nema, borba za naslednički Hamneijev tron čini se na prvi pogled da postaje intenzivnija, ali samo pod uslovom da, recimo, nije bilo drugih pretendenata. Ali, njih ima, i to odavno. Godinama se spekulisalo da je sin iranskog vrhovnog vođe potencijalni kandidat da nasledi svog oca, ajatolaha Alija Hamneija.
Ta spekulacija je aktuelnija sa pogibijom Raisija za koga su mnogi analitičari rekli da se priprema da zameni vrhovnog lidera, koji ima 85 godina. Raisijeva smrt neće samo pokrenuti nove predsedničke izbore. To bi takođe moglo da promeni dinamiku oko izbora zamene ajatolaha Hamneija.
Neki bi mogli da zaključe da je sada ta borba već rešena, u korist Hamneijevog sina, Mojtabe Hamneija, koji već godinama slovi kao jedan od kandidata da nasledi oca. Takav zaključak bio bi u ovom času preran, ali nije isključen jer ga je sa mesta prvog favorita, kako se navodi, uklonio otac lično i prednost dao Raisiju. Ali, sada su stvari promenjene.
Poznat je kao čovek u senci iranske politike. Ipak, Mojtaba Hamnei ima veliki uticaj na zemlju koja ga retko viđa ili čuje.
"Kada su ljudi počeli da pričaju o Mojtabi kao potencijalnom nasledniku 2009. godine, smatrao sam to jeftinom glasinom“, rekao je Araš Azizi, predavač na Univerzitetu Klemson, koji se fokusira na Iran.
"Ali to više nije to. Sada je vrlo jasno da je on izuzetna figura. I izvanredan je jer je bio skoro potpuno nevidljiv u očima javnosti."
Ipak, sve veći broj važnih ljudi unutar iranskog političkog establišmenta počeo je da ga javno podržava. Mojtaba Hamnei, (55) drugi je sin od šestoro ajatolahove dece. Smatra se konzervativnim tvrdolinijašem koji je odrastao u klerikalnoj i političkoj eliti Islamske Republike. Kasnije je stvorio snažne veze unutar moćne Revolucionarne garde. Danas se veruje da igra ključnu ulogu u vođenju očeve kancelarije i aktivnostima koje dolaze iz nje.
Mnogi iranski stručnjaci, međutim, odbacuju ideju da bi ajatolahov sin mogao da ga zameni, doživljavajući to kao opasnost za sistem. Otkako je revolucija 1979. svrgnula šaha Mohameda Rezu Pahlavija, mala grupa šiitskih sveštenika koji upravljaju Iranom držala je daleko više moći od izabranih zvaničnika. Ali temeljni princip Islamske Republike bio je da je ona okončala naslednu vladavinu.
"Ako se vrhovni vođa pretvori u nasledni sistem, šta to znači? To znači da je sistem mrtav", rekao je Mohamed Ali Šabani, iranski analitičar i urednik onlajn medija, "Amvadža", koji pokriva Iran, Irak i Arapsko poluostrvo.
Mojtaba Hamnei predaje u najvećoj iranskoj bogosloviji u Komu, ali drugi verski lideri osporavaju njegove kvalifikacije. On nije postigao visok rang u šiitskoj svešteničkoj hijerarhiji, nešto što se dugo smatralo neophodnim za preuzimanje uloge vrhovnog vođe.
Međutim, čini se veštim u političkom manevrisanju. On je veteran iransko-iračkog rata i kao takav postao je bliski prijatelj svog saborca Hoseina Tajeba, koji je kasnije postao vođa paravojne jedinice Revolucionarne garde, Basij, a kasnije je godinama predvodio njene obaveštajne snage. Veruje se da Hamnei ima i druge veze na visokom nivou sa iranskim bezbednosnim aparatom, navodi Azizi.
Svet
20.05.2024. 09:11
Iran posle vesti o pogibiji predsednika: "Dajemo uveravanja naciji da..."
Iranski reformisti optužili su Mojtabu Hamneija da je odigrao značajnu ulogu na izborima Mahmuda Ahmadinedžada 2005. godine, koji je neočekivano pobedio vodeće kandidate u to vreme. Nakon reizbora Ahmadinedžada protiv reformističkog lidera Mir-Hoseina Musavija, 2009. godine, antivladini protesti su zahvatili zemlju.
Zatim, 2022. godine, u još jednom talasu antivladinih protesta, Ali Musavi, koji je u kućnom pritvoru od 2011, pozvao je ajatolaha Hamneija da odagna glasine o tome da će ga njegov sin naslediti. Ajatolah tada nije odgovorio.
Ali jeste početkom ove godine, pošto je pitanje sukcesije postalo mnogo hitnije. Imam Mahmud Mohamadi Aragi, član Saveta staratelja koji bira vrhovnog vođu, rekao je za državnu novinsku agenciju ILNA da se ajatolah Hamnei oštro protivi razmatranju kandidature svog sina.
Prema iranskom sistemu, Skupština staratelja mora jednoglasno da izabere vrhovnog vođu. Do tada, dok se ne okončaju izbori, mogli bi da izaberu tročlano ili petočlano rukovodstvo za upravljanje državom.
Iz svih ovih razloga, Raisijeva smrt je promenila ravnotežu moći među frakcijama unutar Islamske Republike. Prema iranskom ustavu, njegov potpredsednik Mohamed Mohber preuzeo je dužnosti predsednika, a Savet koji čine Mohber, predsednik Parlamenta Mohamed Baker Kalibaf i šef pravosuđa Golam Hosein Mohseni-Ejei mora da organizuje nove izbore u roku od 50 dana.
Kada se razmišlja o tome ko bi mogao da bude Raisijev naslednik na mestu predsednika, skoro očigledni favorit je Mohamed Kalibaf.
Njegova ambicija nikome nije novost; više puta se kandidovao za predsednika, počevši od 2005. Više je tehnokrata nego ideolog, Kalibaf je bio komandant IRGC-a tokom iransko-iračkog rata i verovatno će imati bar izvesnu podršku u njihovim redovima. Njegov dugi mandat gradonačelnika Teherana (2005–2017) obeležen je i stepenom kompetentnosti i priličnom korupcijom. Njegovi politički neprijatelji su nedavno istakli slučajeve korupcije povezane sa njim i njegovom porodicom. Zvaničnik blizak bivšem predsedniku Rohaniju kaže:
"Kalibafov problem je što previše želi predsednički položaj. Svi znaju da on nema principa i da će učiniti sve za moć.“
Ako se Kalibaf registruje da se kandiduje na brzinu organizovanim predsedničkim izborima, Savetu staratelja bi moglo biti teško da ga odbije, imajući u vidu njegove duboke veze sa strukturama moći u Iranu. Ali da li bi Hamnei bio zadovoljan što bi predsednički položaj prešao na tehnokratu bez odgovarajućih islamističkih akreditiva? Kome bi još bilo dozvoljeno da se kandiduje i da li bi mogao da pobedi Kalibafa na biralištima, kao što su Ahmadinedžad i Rohani uradili 2005. i 2013. godine?
Ono što izokreće zaplet jeste upravo činjenica da se neki režimski zvaničnici i bivši zvaničnici koji podržavaju Kalibafa takođe zalažu za to da Hamneijev sin Mojtaba nasledi svog oca na mestu vrhovnog vođe. Može li postojati nagodba između Mojtabe i Kalibafa koja utire put do moći za obojicu?
Kada je osnivač Islamske Republike, ajatolah Ruholah Homeini, umro 1989. godine, Hamnei ga je zamenio nakon što je sklopio nepisani pakt sa Akbarom Hašemijem Rafsandžanijem, koji je tada preuzeo predsedavanje zemljom. Ustav je brzo promenjen kako bi se predsedniku dala veća ovlašćenja. Rafsandžani je zažalio zbog pakta, pošto ga je Hamnei politički gurnuo po strani pre nego što je 2017. godine umro. Da li bi ovo moglo da natera obe strane na oprez?
Svet
19.05.2024. 22:30
"Iranski narod ne treba da brine, neće biti poremećaja za zemlju"
Mnogi očekuju borbu za vlast u Iranu, ali većina je očekivala da će ona uslediti tek posle Hamneijeve smrti.
Sada se smatra da će se verovatno videti barem generalna proba u kojoj će razne frakcije demonstrirati svoju snagu.
Na kraju krajeva, sudbina svakog potencijalnog naslednika leži u neprozirnom sistemu za koji kritičari kažu da je poslednjih godina postao samo manje transparentan.
Komentari
