Uticaj Kine

Koga se plaši Amerika

Američki obaveštajni kompleks, deo njene "duboke države“ koji se sastoji od 17 obaveštajnih službi, sa 854.000 ljudi koji imaju pristup supertajnim podacima i godišnjim budžetom od 60 milijardi dolara – upravo je domaćoj i svetskoj javnosti predočio jedan kratak (samo 27 strana), ali važan dokument: procenu bezbednosnih pretnji naciji za ovu godinu, koju zvanično potpisuje krovni deo ovog sistema, Kancelarija direktora nacionalnih obaveštajnih službi (ODNI).

Dočekan je s pažnjom i zbog činjenice da je prethodni objavljen još pre dve godine, u januaru 2019. Razlog što se u ovome pauziralo bio je sukob obaveštajne zajednice sa tadašnjim predsednikom Donaldom Trampom koji je posle svedočenja direktora ODNI-ja pred Kongresom u kojem su izneta neka neslaganja sa predsednikom, preko svog omiljenog sredstva komuniciranja, Tvitera, ocenio da su svi obaveštajci "naivčine" i da bi trebalo da se "vrate u školu". Zbog toga – da se tajne službe ne bi u javnosti suprotstavljale vrhovnom komandantu – obaveštajne procene za 2020. nije bilo (ili bar nije obelodanjena).

Ovogodišnju analizu uradila je ekipa u kojoj su izabranici novog predsednika Džoa Bajdena. Neposredno uoči isteka njegovih prvih sto dana u Ovalnom kabinetu, i ovaj dokument odslikava nesumnjivo promenjeni ton i unutrašnje i spoljne politike, ali u glavnoj stvari produžava liniju Tram- povog „režima“. U oštar fokus stavlja ono što je pominjano i 2009 – da se ukupne međunarodne okolnosti komplikuju i da se pretnje Americi umnožavaju i usložnjavaju.

Generalni kontekst ovoga puta je pandemija – planetarna zdravstvena kriza koju je doneo virus kovid-19 – ali se prvi put i kao najdirektnija i najozbiljnija pretnja nacionalnoj bezbednosti izdvaja Kina (2019. to su zajedno bili Kina i Rusija, pojedinačno i kao saveznici). Za Avril Hejns, direktorku ODNI-ja (i prvu ženu na tom mestu), Kina je „prioritet bez presedana“, dok je direktor Ef-Bi-Aja Kristofer Vrej izneo podatak da njegova agencija otvara neku novu istragu koja ima vezu sa Kinom svakih deset minuta. „Mislim da nema neke druge zemlje koja je ozbiljnija pretnja našim inovacijama, našoj ekonomskoj bezbednosti i našim demokratskim idealima", objasnio je.

*
*

U istoj funkciji – širenja kineskog ekonomskog, političkog i vojnog prisustva u svetu – jeste i kineski program „Pojas i put“ (BRI), koji podrazumeva infrastrukturno povezivanje Kine preko Centralne i Južne Azije sa Evropom i Afrikom. Kina će svoj uticaj nastojati da ojača i svojom „vakcinalnom diplomatijom“, omogućavajući nekim zemljama favorizovani pristup svojim proizvođačima cepiva za kovid-19.

Jačanjem svojih potencijala u ovom procesu Kina nastoji i da promoviše nove norme za tehnologiju i ljudska prava, dajući prednost državnom suve- renitetu i političkoj stabilnosti nad individualnim pravima. U tehnološkoj ekspanziji pritom će koristiti sva sredstva – od investicija, preko špijunaže, do krađe.

Više pročitajte u štampanom izdanju "Ekspresa" koji je od 23.4.2021. na svim kioscima...