Svet
23.09.2024. 11:22
Svet
08.10.2024. 20:25
Đoko Kesić
Kao da kupuju Aljasku
Kome smeta dvojno državljanstvo koje je prihvatila većina članica EU?
Posle poslednjih parlamentarnih i predsedničkih izbora, gde je nova politička snaga Pokret “Evropa sad“ pročistila učmali politički vazduh u Crnoj Gori, mnogi su se ponadali da će konačno ova državica naći sebe.
Pojavio se i izgledni lider Jakov Milatović, sve je mirisalo na “crnogorsko proleće“. Mladi, obrazovani i poletni političari počistili su Mila Đukanovića i oslobodili državu iz njegovog ropstva.
Praksa je, međutim, razočarala većinu. Politička Crna Gora nije samostalna i nezavisna, nema pun suverenitet.
Za sve važne stvari pitaju se ambasade SAD, Velike Britanije i Nemačke. Ispostavlja se belodano da je Crna Gora politički poluproizvod.
Sad je sasvim jasno da moćne ambasade nisu dozvolile da se saopšte poslednji rezultati popisa stanovništva. Protiv tutorstva ambasada niko u Crnoj Gori se ne buni, izuzev Milana Kneževića i njegovih crnohumornih dosetki. Stranim ambasadama ne smeta politička raspolućenost zemlje.
Naprotiv, odgovara im. Zbog čega? Smeta im značajniji rast stanovništva, onih koji se izjašnjavaju da su Srbi.
Ali, desio se pravi politički brodolom u Crnoj Gori, a posle ćemo se vratiti famoznim ambasadama.
U nedelju 29. septembra u Podgorici su održani vanredni lokalni izbori. Oni su inicirani nezadovoljstvom predsednika države Jakova Milatovića koji je ovim izborima želeo da oslabi vladu njegovog dojučerašnjeg saborca Milojka Spajića.
Izbori su održani dve godine pošto je Milatović u Podgorici pobedio Mila Đukanovića i poslao ga u političku mirovinu.
Stvari su se, uprkos Milatovićevim nadanjima, okrenule protiv njegove političke pozicije i kredibilnosti. Svađu i otvoren sukob Milatovića i Spajića iskoristila je Demokratska partija socijalista, iza koje i dalje stoji Milo Đukanović. Osvojili su ubedljivo prvo mesto u Podgorici osvojivši 29,9 odsto glasova, odnosno 19 mandata u lokalnoj skupštini.
Koalicija Pokret “Evropa sad“ i Demokrate osvojili su 21,8 odsto glasova, odnosno 14 mandata. Koalicija za budućnost Podgorice, okupljena oko stranaka izraslih iz Demokratskog fronta, osvojila je 20,2 odsto glasova, odnosno 13 mandata, i Koalicija “Za bolju Podgoricu Jakov Milatović“ osvojila je 10,5 odsto glasova i šest mandata...
Crnogorci ove rezultate tumače što po političkom opredeljenju i strastima. Oni umniji razabiraju da je DPS značajno porastao u odnosu na rezultate od pre dve godine.
Predsednik Jakov Milatović pogodio je metu, ali je promašio sve ostalo.
Njegov cilj bio je da oslabi koaliciju koja čini vladajuću većinu kabineta Milojka Spajića ‒ što je i uradio. Međutim, njegova politička zvezda je dobrano potamnela.
Njegovo političko ime pre dve godine zbrisalo je diktaturu Mila Đukanovića, a danas mediji u regionu poručuju: “Umesto da je u zemlju zatro političku organizaciju koja je terorisala Crnu Goru punih 25 godina, ta ista Demokratska partija socijalista slavodobitno najavljuje da će ponovo postati vlast u prestonom gradu, gde živi više od trećine žitelja Crne Gore.“
Ogromna većina onih koji su podržali Jakova Milatovića i njegov Pokret “Evropa sad“ na predsedničkim i vanrednim parlamentarnim izborima danas je s ozbiljnim razlozima – očajna!
Pitaju se da li ti momci ‒ od Jakova Milatovića, Milojka Spajića, Alekse Bečića, Andrije Mandića do Milana Kneževića ‒ zaista veruju da se politika može voditi bez odgovornosti i krivice?
Ogromna većina Crnogoraca čekala je zaludno onu konačnu pravdu posle 25-godišnje strahovlade čoveka koji je zarobio državu i njome mlatio kako je hteo i gde je hteo. Ne može se carstvo zadobiti, a da se ne kazne ljudi koji su vlast zloupotrebili. Ili pomenuta gospoda u aktuelnoj vlasti žive u alhemijskoj laboratoriji gde se ispituje sadržaj “Kumove slame“ i njen uticaj na Svemirski časovnik, odnosno sazvežđe Sedam Vlašića.
U Crnoj Gori strah od srpskog faktora cementirao je Milo Đukanović koji je Srbe prstenovao kao iskonske ne neprijatelje, nego krvnike. Srbe tom dioptrijom gledaju još dve manjinske partije, što s obzirom na političku klimu u državi i nije iznenađenje.
Međutim, pomenuta najava da će Vlada Crne Gore uvesti dvojno državljanstvo, gde bi pravo glasa dobilo više stotina hiljada Srba, Crnogoraca, Albanaca i Bošnjaka, belodano razgolićuje mnoge podzemne političke snage i tokove koji upravljaju ovom državnom zajednicom. Kome smeta dvojno državljanstvo koje je prihvatila većina članica Evropske unije?
U Podgorici ovaj pojam je prihvaćen kao da su se suočili sa sasvim novim pojmom u kojem vide mnoge podvodne hridi koje mogu da potope crnogorsku državnost?!
Taj problem je toliko golem, kao da đetići hoće da kupe Aljasku. Zaboravljaju da je pojam dvojnog državljanstva prisutan više od 30 godina. Po nekim tumačenjima Zapada, dvojno državljanstvo uvedeno je kao demokratski pojam i u praksu uveden posle raspada istočnog, komunističkog bloka. Dvojno državljanstvo, na kraju krajeva, prihvatila je većina zemalja Evropske unije, a uvele su ga i novonastale bivše jugoslovenske države poput Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Srbije.
Praksa je pokazala da dvojno državljanstvo nije ugrozilo njihovu državnost. Naprotiv, donelo je izvesne benefite. Ovim pitanjem temeljno se pozabavila jedna studija Pravnog fakulteta u Nišu.
“Svaka zemlja ima različite propise. Najpoznatiji primer dvojnog državljanstva u EU je Švedska. Zemlja je veliki zagovornik dvojnog državljanstva i smatra se da je u Švedskoj pozitivno i da doprinosi švedskoj državi. Druge članice EU u kojima dvojno državljanstvo nije problem jesu Francuska, Italija, Portugalija, Rumunija, Poljska, Grčka, Mađarska ili Belgija.
Finska je dozvolila dvojno državljanstvo po zakonu 2003. Norveška se dugo smatrala zemljom koja ne dozvoljava dvojno državljanstvo. Od 2020. godine moguće je postati naturalizovani državljanin Norveške kao stranac i dobiti norveško državljanstvo.“
Najavljene izmene Zakona o dvojnom državljanstvu, koje su inicirali lideri NSD-a i DNP-a, Andrija Mandić i Milan Knežević, izazvale su brojna negativna reagovanja u crnogorskoj javnosti, a premijer Milojko Spajić kaže da će prihvatljiva biti samo ona rešenja koja garantuju punu nezavisnost Crne Gore.
"Razmotrićemo sve inicijative, a prihvatljiva su samo ona rešenja koja garantuju punu državnost i nezavisnost, kao i evroatlantsku orijentaciju Crne Gore", rekao je Spajić za podgoričku "Pobjedu".
"Za nas je pitanje državnog statusa završeno pitanje i želimo da što pre uđemo u Evropsku uniju, podignemo standard građana i ojačamo vladavinu prava ‒ jer su to teme koje su ostale nezavršene", naveo je Spajić.
Nakon što je Andrija Mandić, koji je i predsednik Skupštine Crne Gore, izjavio da pripadnici svih manjinskih zajednica žele da imaju i crnogorsko državljanstvo, pomenuvši pritom i Albance, ministar ekonomskog razvoja i potpredsednik vlade za ekonomsku politiku Nik Đeljošaj, koji tvrdi da je reč o “šovinističkom projektu“ i projektu “srpskog sveta“, pozvao je Mandića da Albance više ne pominje u tom kontekstu.
Đeljošaj tvrdi da Mandićeva ideja dvojnog državljanstva nije za Albance, već je to “projekat srpskog sveta“.
“Pa nemojte mešati Albance u ove planove, mi nećemo da učestvujemo u kreiranju ’srpskog sveta’, ali ni imaginarnih drugih i sličnih svetova na nacionalnoj osnovi“, napisao je Đeljošaj na svom fejsbuk profilu.
Mandić je u intervjuu za podgoričku TV Nova M, između ostalog, odgovorio na pitanje o dvojnom državljanstvu i istakao da je to vrlo važno pitanje za najmanje 30.000 građana.
“Ljudi koji ovde žive po 20 ili 30 godina nisu dobili državljanstvo u Crnoj Gori. Imamo brojnu zajednicu iseljenika u Istanbulu sa kojom sam ja razgovarao više puta, dolazili su u Skupštinu Crne Gore, oni žele da dobiju državljanstvo Crne Gore. Albanska zajednica brojna koja živi u Njujorku takođe želi da ima državljanstvo Crne Gore, oni su vlasnici imovine u Malesiji, Ulcinju, Gusinju, a nemaju državljanstvo Crne Gore“, naveo je Mandić.
Istakao je i da srpska zajednica koja živi u Srbiji, i ne samo oni, već i brojni Crnogorci koji žive u Srbiji ili Hrvatskoj žele da imaju državljanstvo Crne Gore.
“Tu je njihova imovina, tu su grobovi njihovih predaka, svi su emotivno vezani za Crnu Goru, to je njihova zemlja. To je kolevka njihovih predaka i ja mislim da Crna Gora koja od popisa do popisa gubi broj stanovnika, da bi bilo prirodno da se prvo obrati onima koji su vezani korenima za Crnu Goru jer ti ljudi u suštini najviše vole ovu državu“, poručio je Mandić.
Protiv izmene Zakona o dvojnom državljanstvu izričito je DPS Mila Đukanovića.
Svet
13.09.2024. 20:05
Svaka sličnost sa stvarnim osobama je slučajna...
To nije ništa novo niti neočekivano. Međutim, ne neočekivano, javila se grupa poslanika iz Evropskog parlamenta, sasvim otvoreno, uputila je pismo Žozepu Borelju, visokom predstavniku za spoljnu politiku EU, i Evropskoj komisiji upozoravajući da političku Crnu Gore hoće da pojedu “srpski svet“ i “proruska politika koja ima snažan uticaj na deo političkih snaga u Srbiji“.
“Evropska unija mora reagovati da se ne bi ugrozila nezavisnost i suverenitet Crne Gore promenama Zakona o državljanstvu“, poručila su u dopisu visokom predstavniku EU za spoljnu politiku Žozepu Borelju petorica poslanika Evropskog parlamenta.
Evropski parlamentarci iz Evropske narodne stranke (EPP), Mihael Galer, koordinator za spoljnu politiku, Milan Zver, Matej Tonin, Tomislav Sokol i Davor Ivo Štir naveli su da bi zakonske promene, koje bi omogućile dobijanje dvojnog državljanstva, mogle imati “teške i dugoročne posledice“ na proces odlučivanja i identitet Crne Gore.
“Usvajanje prava na dvojno državljanstvo omogućilo bi uticaj zemljama koje imaju geostrateški interes u Crnoj Gori“, smatraju evroparlamentarci.
“Posebno zabrinjava činjenica da bi brojčano malo biračko telo lako moglo biti nadjačano glasovima novih birača, koji će to pravo ostvariti dobijanjem dvojnog državljanstva“, navodi se u dopisu Borelju.
"Crna Gora je kandidatkinja za članstvo u EU, a kada postane članica, onaj ko ima njeno državljanstvo postaje i državljanin EU. To je jedan od razloga zašto je Brisel zainteresovan da Crna Gora sačuva nacionalni identitet, prozapadnu i proevropsku orijentaciju“, rekao je za Radio Slobodna Evropa jedan od potpisnika, Davor Ivo Štir.
Davor Ivo Štir, Hrvat, u intervjuu za RFE priča da je “nakon ruske agresije na Ukrajinu jasno da se EU i NATO moraju dodatno zbližiti i usaglasiti stavove“.
“U tom segmentu, otvara se niz pitanja, kada vidimo da su ljudi koji su se aktivno protivili ulasku Crne Gore u NATO, a neki bili i optuženi zbog pokušaja puča čiji je cilj bio sprečiti ulazak zemlje u NATO, danas deo strukture moći i vlasti u Crnoj Gori.
Dakle, EU se neće mešati u unutarnje poslove i nadmetanje političkih stranaka, ali će podržati snage koje Crnu Goru vide kao deo evropske porodice.
Plan, strategija EU je da celi Jugoistok Evrope, i tu Crna Gora prednjači u pregovorima, bude integrisan u EU, prihvatajući standarde i vrednosti Evrope.
Protiv toga su koncepti kao što je, na primer, ’srpski svet’ koji je u biti jedna imitacija geopolitičkog koncepta ’ruskog sveta’.
To su destabilizirajući koncepti koji se protive evropskoj logici. A evropska logika je zameniti stare sukobe novim oblicima saradnje, koja poštuje dignitet svakog naroda i nezavisnost svake države. To je ono što vidimo kao destabilizirajuće u konceptu ’srpskog sveta’, koji vidi Crnu Goru kao deo jedne druge interesne sfere“, kaže Štir.
Grupa EU parlamentaraca poručuje ‒ dvojno državljanstvo je svugde dobro došlo. U Crnoj Gori ne, veliki je strah od “srpskog“ odnosno “ruskog sveta“, ma šta oni pod tim podrazumevali. Hoće li ovim načinom unaprediti politički život i državnost Crne Gore? Pa neće, oni bi da Crna Gora ne odlučuje ni o tako bezazlenim stvarima kao što je dvojno državljanstvo.
Evropski parlamentarci pričaju i o “restriktivnom zakonu“ o dvojnom državljanstvu Mila Đukanovića iz 2008. godine i podržavaju ga. Gospodin Milo Đukanović imao je sopstvene aršine za dvojno državljanstvo, koji nisu utkani u pomenuti zakon.
Priča mi jedan prijatelj, Crnogorac, da je sa dvojicom prijatelja bio na vikendu u Tirani, 15 ili 20 dana pre čuvenog referenduma za nezavisnost Crne Gore. Kaže, u jednom restoranu za susednim stolom vidim vremešnog gospodina u belom odelu, negovane bele brade i duge kose. Sedeo je sa grupom ljudi, pričaju albanski. Ja albanski ne govorim, ali govori moj prijatelj sa kojim sam doputovao u Tiranu.
On zapodenu razgovor sa gospodinom bele brade. Ovaj se prebaci za naš sto i poče da priča srpski. Poče priču “zašto nama u pograničnom području sa Crnom Gorom ne date dvojno državljanstvo, nego moramo da valjamo ove falsifikovane lične karte?“.
U to vreme granica između Albanije i Crne Gore nije ni postojala, ni policije ni carine. Uglavnom, na dan referenduma kolone i kolone uglavnom džipova stiglo je u Crnu Goru i glasali…
Ti dični evroparlamentarci su svakako upoznati sa pomenutim činjenicama, kao što su upoznati da je uz svake važne izbore za Mila Đukanovića u Crnu Goru dan ili dva redovno sletalo 30-40 čartera. Naravno da znaju, ćute o tome, znači direktno i oni učestvuju u kriminalnim radnjama. Ništa iznenađujuće.
Svet
07.09.2024. 13:00
"Crnogorac sam, pričam srpskim jezikom"
Komentari
