Destabilizacija

Kubanizacija Venecuele

Venecuelanske vlasti uhapsile su šestoricu stranih državljana zbog navodne zavere da destabilizuju tu latinoameričku zemlju.

Prema rečima venecuelanskog ministra unutrašnjih poslova Diosdada Кabelje među uhapšenima je i pripadnik elitne jedinice za specijalne operacije američke mornarice “Foke“ (Navy SEAL).

Kabeljo je kao organizatora zavere označio američku tajnu službu CIA.

Naglasio je da je njihov krajnji cilj bio da ubiju predsednika Venecuele Nikolasa Madura.

Sa druge strane, Stejt department negirao je ove navode.

Na konferenciji za novinare Кabeljo je identifikovao navodnog američkog specijalca kao Vilijama Džozefa Кastanedu Gomesa, rekavši da je on vođa operacije.

Ministar je naveo i imena još dvojice pritvorenih Amerikanaca - Dejvid Estrelja i Arona Bareta Logana.

Кabeljo je dodao da su uhapšena i dvojica španskih državljana, Hose Marija Basoa Valdovinos i Andres Martinez Adasme, kao i Čeh Jan Darmovzal.

“CIA je na čelu ove operacije. To nas uopšte ne iznenađuje, ali oni, Nacionalni obaveštajni centar Španije, uvek su bili prikriveni znajući da CIA deluje u ovoj oblasti“, rekao je Кabeljo na konferenciji za novinare, tvrdeći da je umešan i španski Nacionalni obaveštajni centar.

Odmah je, međutim, reagovao i zvanični Madrid koji je ove tvrdnje venecuelanskih vlasti demantovao.

Neimenovani izvor iz Vlade Španije je za lokalne medije rekao da dvojica uhapšenih Španaca ne pripadaju obaveštajnoj organizaciji.

Prema rečima Diosdada Кabelje ova operacija je imala “veoma jasne ciljeve, među kojima je prioritetni bio ubistvo predsednika Nikolasa Madura“, ali i drugih visokorangiranih venecuelanskih političara, uključujući potpredsednicu Venecuele Delsi Rodrigez, kao i samog Кabelja.

SAD su odbacile ove tvrdnje kao “potpuno lažne“, dok je portparol Stejt departmenta rekao da je u Venecueli u pritvoru jedan američki vojnik, kao i da postoje “nepotvrđeni izveštaji o još dvojici američkih državljana“.

Madurov krvavi treći mandat

Predsednički izbori

Svet 05.08.2024. 17:00

Madurov krvavi treći mandat

“Sve tvrdnje o umešanosti SAD u zaveru za svrgavanje Madura su laž. SAD nastavljaju da podržavaju demokratsko rešenje političke krize u Venecueli“, rekao je portparol Stejt departmenta Metju Miler.

Kao dokaz da su planirali destabilizaciju Venecuele i atentat na Madura, Kabeljo je naveo da su pritvoreni stranci kontaktirali “francuske plaćenike“ iz istočne Evrope i da su bili uključeni u “operaciju pokušaja napada“ u Venecueli.

“Venecuelanske vlasti su, takođe, zaplenile više od 400 pušaka koje je trebalo da budu korišćene u terorističkim napadima“, rekao je Kabeljo.

Inače, ova hapšenja i optužbe za pokušaj destabilizacije ove latinoameričke zemlje dolaze dva dana nakon što je Vašington sankcionisao 16 venecuelanskih zvaničnika koji su blisko povezani sa predsednikom Madurom, kojem zapad, pa ni SAD ne priznaju pobedu na izborima održanim 28. jula.

Da je umešan u bilo kakav pokušaj destabilizacije Venecuele ili atentat na Madura demantuje i zvanični Madrid.

“Dvojica španskih državljana uhapšena u Venecueli nisu povezana sa španskom obaveštajnom službom, a Madrid nije bio uključen ni u kakav plan za političku destabilizaciju te južnoameričke zemlje“, rekao je neimenovani izvor iz španskog Ministarstva spoljnih poslova za Rojters.

Podvukao je da Španija poriče i apsolutno odbacuje bilo kakvu insinuaciju da je umešana u operaciju političke destabilizacije u Venecueli.

Do hapšenja u Karakasu, glavnom gradu Venecuele, ali i drugim gradovima, došlo je samo dva dana nakon što se španski ambasador u Venecueli Ramon Santos sastao sa venecuelanskim šefom diplomatije.

Susret je realizovan zbog tenzija između dve zemlje do kojih je došlo nakon što je španska ministarka odbrane Margarita Robles iznela tvrdnje da u Venecueli vlada diktatura, ali i zbog sastanka venecuelanskog opozicionara Edmunda Gonzalesa sa španskim premijerom Pedrom Sančezom u Madridu.

Edmundo Gonzales napustio je Venecuelu ranije ove nedelje nakon što je dobio azil u Španiji zbog navodnog političkog progona u ovoj latinoameričkoj zemlji.

Tenzije unutar same Venecuele, ali i u odnosima sa zapadnim zemljama i pojedinim susedima povećane su posle izbora održanih 28. jula.

Venecuelanska opozicija tada je objavila rezultate glasanja i istakla da je 75-godišnji Gonzales odneo ubedljivu pobedu. Međutim, venecuelanska Izborna komisija proglasila je Nikolasa Madura pobednikom, a on je odbacio međunarodne kritike kao desničarsku zaveru.

Do sada su SAD, Argentina i Peru priznale Gonzalesa za novoizabranog predsednika Venecuele.

Komentarišući najnovija dešavanja u ovoj litinoameričkoj zemlji, istraživačica Centra za stratešku analizu Biljana Šahrimanjan Obradović kaže da Venecuela predstavlja udžbenički primer neuspešne države.

“Nekada kolevka bolivarskih revolucija za oslobađanje Latinske Amerike danas predstavlja ogledno dobro za eksperimente ruskih i kubanskih specijalnih službi. Ogromni prirodni resursi, u prvom redu nafta, ne predstavljaju faktor za razvoj ove države“, ističe Šahrimanjan Obradović.

Dodaje da je četvrtina stanovnika, oko osam miliona, napustilo Venecuelu.

Šta to zemlje EU traže od Venecuele

"Odmah"

Svet 04.08.2024. 11:38

Šta to zemlje EU traže od Venecuele

“Stanje haosa u Venecueli traje suviše dugo. Državna vlast je prinuđena da se uzda u pripadnike stranih formacija, u prvom redu popularnih kubanskih ’crnaca’, kako bi se očuvao goli opstanak. Amerika nema adekvatan odgovor na krizu u Venecueli. Čini se da je za Ameriku veoma teško da objedini zajedničke akcije u regionu. Vlasti u Kolumbiji i Brazilu odbijaju da priznaju rezultate izbora, dok Amerika traži objavljivanje podataka vezanih za glasanje“, podseća Šahrimanjan Obradović.

Naglasila je i da je ovo drugi izborni ciklus u kome se vlasti u Venecueli suočavaju sa opozicionim kandidatom u izgnanstvu.

“Prvi je bio Gvaido, dok je sada reč o Edmundu Gonzalesu koji je odbegao u Španiju čija vlada ga je priznala za legitimnog pobednika izbora“, istakla je Šahrimanjan Obradović.

Podvlači i da je Venecuela već dugo godina korisnik bezbednosnih i obaveštajnih usluga Kube i Rusije.

“Fascinantna je asimetrična moć projekcije interesa koju poseduje Kuba u odnosu na njenu veličinu i ekonomiju“, kaže Šahrimanjan Obradović.

Objašnjava i da Venecuelu na svakih par meseci zahvata ciklus zavera i planiranih atentata i da kubanski i ruski instruktori nastoje da predstave Venecuelu kao žrtvu američkog imperijalizma.

“U tu svrhu pribegavaju staroj dobroj taktici produkcije zavera, po pravilu od strane desno orijentisanih krugova, uz obaveznu podršku Amerike. Istovremeno Venecuela primenjuje rusku i belorusku taktiku ilegalnog hapšenja stranih državljana koje nastoji da zameni za olakšavanje režima sankcija ili oslobađanje Madurovih saveznika i članova porodice“, ističe Šahrimanjan Obradović.

Ona naglašava da režim Nikolasa Madura nije samo još jedan u nizu odmetnutih, već je označen i kao organizator narko trafikinga.

“Što se tiče poslednje u nizu afera, imamo veoma malo podataka. Prema navodima venecuelanskih vlasti reč je o 400 zaplenjenih pušaka zapadne američke proizvodnje, i o šestorici uhapšenih državljana SAD, Španije i Češke“, objašnjava Šahrimanjan Obradović napominjući da celoj priči dodatni zaplet daje Amerikanac meksičkog porekla, bivši pripadnik američke ratne mornarice.

“Celokupna afera deluje kao osveta Madura u kojoj je samo Čeh zalutao i vrlo verovatno je kriv zbog toga što poseduje ’imperijalni pasoš’ EU’“, ističe ona.

Podvlači i da kubanizacija Venecuele mnogo dugo traje.

“Protesti ostavljaju mrtve na ulicama. Susedna Kolumbija i njen pogranični pojas dugo vremena predstavljaju utočište za izbeglice i vojne dezertere. Da li postoje akcije emigracije za likvidaciju Madura ili oružanu pobunu – sigurno da postoje. Još 2018. godine zabeležen je napad dronovima sa eksplozivom na vojnoj paradi. Očigledno je da protivnici Madura ne poseduju dovoljnu logistiku za oružanu pobunu. Socio-ekonomsko stanje, odsustvo državne vlasti i klijentelistički sistem bezbednosti idu u prilog organizacije takvih akcije, ali one ipak izostaju godinama“, objašnjava Šahrimanjan Obradović.

Dodaje da je Amerika poslednjih godina nastojala da relaksira odnose sa Madurovim režimom, ali da se taj i takav pristup pokazao kao duboko pogrešan.

“Veoma blag odnos Amerike i nastavak saradnje u oblasti naftne industrije pokazuje da Amerikanci nemaju želju za svrgavanjem Madura, već za njegovim kooptiranjem. Različiti su ciljevi diktatura i demokratija. Venecuela je primer da ukoliko suviše dugo traje američki tango bez jasnih akcija pre ili kasnije pojave se Kina, Rusija i Kuba koje stvaraju prave džepove antiamerikanizma“, ističe Šahrimanjan Obradović.

Ona naglašava i da Maduro u potpunosti raspolaže energetskim resursima koji ga čine veoma atraktivnim za opstanak na vlasti.

“Povremeno će napuniti svoj fond talaca kako bi iznudio ustupke Amerikanaca i stvari će se nastaviti uobičajenim ciklusom. Rizik da Venecuela postane centar za dalju destabilizaciju Latinske Amerike je veoma visok. U ovom trenutku imamo čist poslovni odnos u kome Kina kupuje jeftiniju venecuelansku naftu usled američkih sankcija, Kuba izvozi svoj neuspešni koncept, a Putin sprema teren za neki novi južnoamerički Vagner“, zaključuje Šahrimanjan Obradović.

SAD priznale pobedu OPOZICIONOG KANDIDATA za predsednika Venecuele