Svet
24.10.2022. 06:08
Milan Mišić

Desničarska zabluda

Laži od milijardu dolara

Aleks Džons 24.10.2022
Izvor: EPA / JIM LO SCALZO

Kako je grupa unesrećenih roditelja iz američke države Konektikat uspela da na sudu zaustavi najvećeg desničarskog provokatora i njegovu mašineriju lansiranja i širenja lažnih vesti.

Bilo je to jedno od najtragičnijih u dugom nizu američkih masovnih ubistava: 14. decembra 2012. dvadesetogodišnji Adam Lanca naoružan poluautomatskom puškom i pištoljima, u uniformi vojnog specijalca, ušao je u Osnovnu školu "Sendi Huk“ u gradu Njutaun, država Konektikat, i za kratko vreme ubio 20 đaka i šest njihovih učiteljica.

Sva ubijena deca, 12 devojčica i osam dečaka, bili su prvaci. Njih 16 imalo je po šest godina, a četvoro sedam. Najmlađa ubijena učiteljica imala je 27 godina, a najstarija 56. Ubica je pre toga ubio svoju majku, a krvavi pir završio je pucajući sebi u glavu. Tragedija je bila povod za nacionalnu žalost, a komemoraciji žrtvama prisustvovao je i tadašnji predsednik Barak Obama…

"Ništa se nije dogodilo, niko nije ubijen, sve je to laž i priredba za mase koju je organizovala američka država kako bi građanima uskratila ustavom zagarantovano pravo da nose oružje", zagrmeo je nekoliko dana posle tog masakra preko svog internet sajta Aleks Džons, u tom momentu već ozloglašeni desničarski provokator, promotor teorija zavere i kreator mnoštva lažnih vesti koje se još od tada posredstvom društvenih mreža šire kao šumski požari.

Iz dana u dan Džons potom tvrdi da su tobože ožalošćeni roditelji u stvari glumci koje plaća država da bi obmanula javnost i u opštoj zbrci posvršavala neke svoje poslove. Krajnji cilj te zavere objasnio je pitanjem "zašto je Hitler zapalio Rajhstag“ i odgovorom "da bi preuzeo kontrolu“. Pa tako, po njemu, i američka vlada ne preza da inscenira i ubijanje dece da bi se "dokopala našeg oružja“. A njegova uloga u svemu tome jeste da "građani shvate šta se zaista dešava“.

Karijeru desničarskog uzbunjivača Džons je započeo početkom prve decenije ovog veka tvrdnjom da najdramatičnija teroristička diverzija u istoriji, obrušavanje otetih putničkih aviona na kule Svetskog trgovinskog centra u Njujorku i na zdanje Pentagona u Vašington, nije delo koje je organizovala Al Kaida, nego američka tajna služba koju je kontrolisao tadašnji predsednik Džordž Buš Mlađi.

Tu teoriju zagovaraće u idućih deset godina – i steći impresivan broj sledbenika. U 2010. njegova nedeljna emisija imala je oko dva miliona slušalaca, a u novembru 2016. se u intervjuu "Vašington postu“ hvalio da njegov program preuzima 129 radio-stanica širom Amerike (on je inače stanovnik Teksasa), a da ga na društvenim mrežama prati oko pet miliona ljudi.

Ovako veliki uspon obezbedila mu je tehnologija: da nema interneta i njegovih sadržaja koji se "konzumiraju“ mobilnim telefonima, Džons bi svojim idejama mogao da zabavlja samo društvo u nekom baru. Ovako, njegove izmišljotine "deljenjem“ i algoritmima društvenih mreža programiranim tako da privlače i zadržavaju pažnju, dopiru do velikog broja ljudi. Fejsbuk, Tviter i Jutjub su, doduše, posle mnogo godina pritisaka počeli da ga cenzurišu tek 2018. i 2019, ali ta intervencija je došla prekasno, pošto su, kako ovim povodom iznose američki mediji, njegove nebuloze o tragediji u Konektikatu između 2012. i 2018. imale oko 550 miliona pregleda.

Roditeljima žrtava masakra u školi "Sendi Huk“ prekipelo je sredinom 2018, kada protiv Aleksa Džonsa podnose četiri zasebne parnične tužbe za klevetu i nanošenje duševnog bola. Do pravog suđenja nije došlo zato što je tuženi odbio da sudu dostavi dokumentaciju kojom potkrepljuje svoje tvrdnje, kao i da na uvid stavi poslovne knjige, s obzirom na to da je svoju huškaču delatnost pretvorio u unosan biznis – ali ga je sud zbog takve nesaradnje prošlog avgusta proglasio krivim i presudio da se tužitelji obeštete sa 50 miliona dolara.

Borba roditelja za pravdu time nije završena: 12. oktobra ožalošćene porodice odnele su još jednu pobedu, kada je porota u posebnoj parnici Džonsa oglasila krivim i presudila da tužiteljima na ime kompenzacije za pretrpljene duševne stresove isplati bezmalo jednu milijardu: 965 miliona dolara. To je, međutim, samo početna svota: očekuje se da će u pojedinačnim postupcima biti dosuđene i kaznene odštete, koje su specifičnost američkog pravosuđa.

Pokazalo se, dakle, da je pravda dostižna, a da laži mogu da budu i te kako skupe. Pitanje je, međutim, da li će oštećeni zaista dobiti dosuđenu im nadoknadu. Hladnom vodom u tom pogledu polio ih je sam Džons, sarkastičnom primedbom u kojoj se pita "da li ti ljudi zaista veruju da će dobiti bilo kakav novac?“.

Posle objavljivanja presude izjavio je da na ličnom računu nema više od dva miliona dolara, ali je finansijski forenzičar koga su angažovali oštećeni procenio da celokupan biznis Aleksa Džonsa vredi između 135 i 270 miliona dolara. Dakle, mnogo ispod svote koju po sudskoj presudi treba da isplati, ali te brojke pokazuju da je više nego dobro monetizovao svoje lažljive tirade.

Džons (48) ima nekoliko kompanija koje prodaju video-materijale sa njegovim tumačenjima američke i svetske politike. Sledbenicima takođe prodaje vitaminske pilule i slične šarene laže. Među proizvodima koji mogu da se naruče onlajn su i paketi dugotrajnih namirnica koji su namenjeni preživljavanju u opštoj globalnoj pometnji koju najavljuje.

Prema jednom sudskom dokumentu sa kojim je bila upoznata porota, njegov biznis je tokom 2018. imao promet od 800.000 dolara dnevno, što mu je omogućavalo da sebi kao platu u jednom momentu dodeli šest miliona dolara godišnje. Poslušao je, međutim, savete finansijskih eksperata koje je angažovao i nedavno proglasio bankrot matične firme, pa će zbog toga borba oštećenih da naplate svoj bol sasvim sigurno potrajati.

Bez obzira na to, presuda Džonsu je "veliki presedan“, kako to u svojoj analizi konstatuje američka redakcija BBC-a, budući da je to prvi slučaj da je ućutkan jedan istaknuti teoretičar zavera. Džons, međutim, poraz ne priznaje, tvrdeći da je njegov neprijatelj "duboka država“ koja pokušava da mu na ovaj način oduzme ustavom zagarantovanu slobodu govora.

Njegov sudski poraz ima i političke konsekvence, s obzirom na to da je sve vreme pružao punu podršku do novembra 2016. predsedničkom kandidatu, a potom i predsedniku Donaldu Trampu, koji mu se revanširao gostujući u jednoj od emisija, dajući time legitimitet ekstremizmu u samom središtu politike Republikanske partije. Džons je, naime, punu deceniju doprinosio širenju mnogih laži koje su na američkoj sceni imale mobilizatorsku funkciju u redovima Trampovih sledbenika.

U tom mnoštvu izdvaja se "Pica gejt“, ničim dokazana tvrdnja da visoki funkcioneri Demokratske partije (uključujući tu i Hilari Klinton) u podrumu jedne vašingtonske picerije otetu decu podvode pedofilima, zatim promovisanje rasističkog uverenja da su imigrantske krize na granicama SAD i Evrope deo velikog plana zamene belog stanovništva "obojenim“ i slično.

Ana Merlan, američka novinarka koja je 2019. objavila knjigu "Republika laži: američki teoretičari zavere i njihov iznenađujući uspon ka moći“, korene ovog fenomena vidi u veoma rigidnoj klasnoj strukturi američkog društva koja mnogo ljudi sprečava da napreduju na društvenoj lestvici i zbog toga su skloni da prihvate najjednostavnija objašnjenja za svoju situaciju. Po njoj, teorije zavere cvetaju u vremenima rapidnih socijalnih promena "kad preispitujemo svoj položaj u društvu i u tom procesu se suočavamo sa neprijatnim pitanjima“.

Gledano iz drugog ugla, reč je i o političkoj eksploataciji egzistencijalne nesigurnosti, koja je za ishod imala fascinantnu pobedu kontroverznog biznismena Donalda Trampa na predsedničkim izborima 2016. godine, oslanjanjem baš na birače koje je politička elita sa obe obale Amerike dotle zanemarivala.

Tramp je izgubio predsedničku trku za drugi mandat 2020, ali je postao "glavni teoretičar zavere“ zbog toga što taj izborni rezultat, kao prvi predsednik u američkoj istoriji, nije priznao, insistirajući na nedokazanoj tvrdnji da su izbori "pokradeni“. Uprkos tome, Tramp je i dalje dominantna ličnost nacionalne politike i glavni arbitar u Republikanskoj partiji.

Koliki je njegov uticaj najbolje pokazuje činjenica da većina republikanskih kandidata (njih ukupno 299) za kongresne izbore (bira se ceo sastav Predstavničkog doma i trećina Senata, kao i funkcioneri vlasti u federalnim državama) koji se održavaju 8. novembra – osporava rezultat izbora održanih 2020. na kojima je za predsednika izabran Džo Bajden. To praktično otvara vrata takvom odnosu političkih snaga u kojem će dominirati oni koji, predvođeni Trampom, podrivaju same temelje američke demokratije.

Ova tvrdnja izneta je u predizbornom dosijeu koji je sačinio Trampu nenaklonjen "Vašington post“, gde se najavljuje velika konfuzija posle izbornog dana, pošto profili republikanskih kandidata ne obećavaju da će oni prihvatiti poraz – niti će im sam Tramp (koji još nije objavio svoju kandidaturu za predsedničke izbore 2024) to dozvoliti.

"To je bolest koja zahvata celokupan izborni proces i posledice su veoma duboke“, citira prestonički dnevnik Lerija Džejkoba, profesora politikologije sa Univerziteta Minesote. "Nije pritom samo reč o Trampu, već o celom izbornom sistemu u kojem nije više jasno šta sve izbore čini legitimnim – sve to sada visi u vazduhu“.

Komentari
Dodaj komentar

Povezane vesti

Evo šta je pronađeno u dokumentima koje je Tramp poneo kući
dokumenti, dokumenta

Piše "Vašington post"

07.09.2022. 08:49

Evo šta je pronađeno u dokumentima koje je Tramp poneo kući

U dokumentima zaplenjenim tokom pretresa doma bivšeg američkog predsednika Donalda Trampa pronađen je dokument sa informacijama o nuklearnom oružju jedne strane zemlje, piše "Vašington post".
Close
Vremenska prognoza
clear sky
23°C
28.05.2024.
Beograd
Wind
PM2.5
5µg/m3
PM10
6µg/m3
UV
UV indeks
1
AQI indeks
1

Oni su ponos Srbije

Vidi sve

Najnovije

Vidi sve

Iz drugačijeg ugla

Vidi sve