Aktuelno

Litvanija na ruskom nuklearnom nišanu

Zamenik predsednika Saveta za nacionalnu bezbednost Ruske Federacije i bivši predsednik ove zemlje Dmitrij Medvedev zapretio je Litvaniji da će „nestati sa lica zemlje“ ukoliko dozvoli razmeštanje nuklearnog oružja na svojoj teritoriji.

On je, govoreći tokom radne posete Severozapadnom federalnom okrugu Rusije, poručio da bi Moskva morala da reaguje ukoliko Viljnus ukine zabranu razmeštanja nuklearnog oružja.

„Litvanija će nestati sa karte sveta“, poručio je Medvedev i dodao: „Ako se, ne daj bože, nešto slično dogodi i ako budemo morali da reagujemo na njihove postupke, uključujući i u samoj Litvaniji, za njih niko neće stati u odbranu.“

Prema njegovim rečima, u slučaju ruskog udara na Litvaniju, ostale članice NATO-a ne bi bile spremne da aktiviraju Član 5. Severnoatlantskog ugovora jer bi to, kako je naveo, moglo da dovede do „globalne katastrofe“.

Ova burna reakcija Medvedeva usledila je nakon što je predsednik litvanskog Sejma, odnosno parlamenta ove zemlje, Juozas Oljekas saopštio da parlament razmatra mogućnost izmene Ustava kojom bi bila uklonjena zabrana razmeštanja oružja za masovno uništenje na teritoriji Litvanije.

Prema aktuelnoj formulaciji litvanskog Ustava, u Članu 137. piše da na teritoriji zemlje ne mogu biti razmešteni oružje za masovno uništenje i strane vojne baze.

Oljekas smatra da ta odredba više ne odgovara aktuelnoj geopolitičkoj situaciji i da Litvanija zbog nje u okviru NATO-a predstavlja svojevrsni izuzetak.

Zbog toga ova baltička zemlja planira da do zime usvoji izmenu kojom bi zabrana bila ukinuta, saopštio je Oljekas.

Na najavu iz Viljnusa da bi ova tačka litvanskog ustava mogla da bude izmenjena oglasio se i portparol predsednika Rusije Dmitrij Peskov koji je izjavio da će se Litvanija naći na nišanu ruskog nuklearnog oružja ako ukine zabranu i dozvoli njegovo razmeštanje na svojoj teritoriji.

Izjavu Dmitrija Medvedeva odmah su prokomentarisali pojedini zapadni mediji pa ju je britanski „Dejli ekspres“ označio kao „jezivu“.

Evropa nije spremna na posledice mogućeg dugotrajnog rata sa Rusijom

U fokusu

Svet 16.09.2026. 18:21

Evropa nije spremna na posledice mogućeg dugotrajnog rata sa Rusijom

Za Darka Obradovića iz Centra za stratešku analizu ova izjava predstavlja direktnu pretnju.

On za „Ekspres“ kaže da ova izjava nije usamljen ispad, već najglasniji ton u orkestriranoj kampanji nuklearne signalizacije koja se poklapa sa merljivim i dokumentovanim rastom ruskog operativnog nuklearnog arsenala.

Prema njegovom mišljenju, Rusija koristi nuklearnu pretnju kao poslednju odstupnicu za preokret strateških trendova koji su rusku projekciju moći postavili u stanje slobodnog pada.

„Strateški poraz Rusije u Ukrajini, gubitak diplomatske moći, nemogućnost da spreči članstvo Finske i Švedske u NATO-u pokazuje da Rusija više ne može uticati na svoje susedstvo. Zamka sa nuklearnim pretnjama leži u tome da su one finalna karta, uzajamno zagarantovano uništenje, i nisu pitanje postojanja volje, već doktrine“, kaže Obradović.

On dodaje da se, kada se u razmatranje uzima broj ruskih razmeštenih bojevih glava, zaboravlja da bar dve zapadne velike sile svoje potencijale drže u pripravnosti sa ciljem uzvratnog udara.

„Isto tako se zaboravlja da nuklearni napad nije pitanje pritiska dugmeta, već pripreme, a ta priprema se obaveštajno vrlo lako detektuje kao signal i prema tome se deluje raznovrsnim metodama. Isto tako se zaboravlja da se Zapad ne brani u ’vazduhu’, već na zemlji uništava potencijale za napad druge strane“, objašnjava Obradović.

Naš sagovornik navodi da samim tim ruska kalkulacija nuklearnom pretnjom deluje izuzetno detinjasto i usmerena je ka civilnom stanovništvu koje nije dovoljno upoznato sa temom.

„Pretiti brojevima ne znači ništa, kao ni lanserima kojima Rusija konstanto šalje patetičnu poruku ’ukoliko nas Ukrajina i njeni saveznici ne puste da pobedimo u ratu, mi ćemo uništiti svet nuklearnim ratom’“, ističe Obradović.

On naglašava da Rusija ovom porukom želi da poseje seme razdora i nametne novu temu NATO-u, a to je da se povede rasprava da li će se nuklearno intervenisati po Rusiji ukoliko dođe do nuklearnog napada na Ukrajinu.

Obradović ističe i da je ruska državna propaganda izuzetno vešta, veoma iskusna i naročito sposobna za proces koji naziva „kontrolom narativa“.

„U praksi to znači da kada se povede rasprava o rečima Dmitrija Medvedeva, iz Rusije će stići tvrdnje kako ’NATO razmatra nuklearne udare po Rusiji, a Rusija je prinuđena da se brani’. I to je ruski informativno-dezinformativni ciklus koji gledamo od jeseni 2021. godine, i gledaćemo ga opet“, kaže Obradović.

Prema njegovim rečima, Rusija ovakvu predstavu priređuje za svoje domaće stanovništvo i treći svet koji je ranjiv na njihovu propagandu.

„Sovjetska nuklearna sposobnost nije garantovala stratešku prednost u Hladnom ratu, a nije uspela ni u zauzdavanju Ukrajine unutar ruske sfere uticaja. Da su nuklearne pretnje bile dovoljne, ne bi ruska vojska morala da ratuje pet godina u Ukrajini“, ističe Obradović.

Sagovornik „Ekspresa“ smatra i da Medvedev ovakvom izjavom takođe želi da proširi razdor i nametne pitanje spremnosti saveznika za pomoć Litvaniji i podseća da se ova teza u kontinuitetu nameće kao mogućnost.

„Danas Litvaniji, juče Finskoj i opet sve ukrug. Suština nije u prve dve poruke, koliko god zvučale zastrašujuće. Suština je u trećoj. Cilj nuklearne prinude nije da ubedi protivnika da će biti uništen, to je poznato svakome, a naročito onima u Moskvi koji znaju da će ih Amerikanci zbrisati sa lica zemlje ukoliko budu koristili nuklearno oružje prema saveznicima. Cilj je da se u saveznički sistem ubaci seme sumnje: da li bi Berlin, Vašington ili Pariz zaista rizikovali sopstvene gradove zbog Viljnusa? To pitanje je staro koliko i sam NATO. Postavljao ga je Šarl de Gol pedesetih godina kada je tražio nezavisan francuski nuklearni arsenal. Medvedev ga danas samo reciklira, ali u kontekstu u kome ono ima daleko oštrije ivice“, naglašava Obradović.

On dodaje da ono što ovu izjavu čini analitički čitljivom jeste njena „ponovljivost“.

Obradović podseća da je Medvedev gotovo identičnu tezu izneo u septembru 2022. u odnosu na Ukrajinu, tvrdeći da se NATO neće „direktno umešati“ jer demagozi „preko okeana i u Evropi neće umreti u nuklearnoj apokalipsi“.

„Istu logiku primenio je u aprilu 2022. godine na Baltik, povodom pristupanja Švedske i Finske Alijansi, kada je najavio kraj ’beznuklearnog statusa’ regiona. Obrazac je konzistentan: svaki korak Zapada ka jačanju odvraćanja Moskva dočekuje pretnjom eskalacijom, uz istovremeno poricanje da preti“, objašnjava Obradović.

On napominje da je to poricanje ključni element.

„Samo dan pre Medvedeva, portparol Kremlja Dmitrij Peskov upozorio je da će se, ukoliko nuklearno oružje bude razmešteno u Litvaniji, ta zemlja naći ’na nišanu’ ruskog nuklearnog naoružanja. A neposredno potom, predsednik Vladimir Putin ustvrdio je da Rusija ’nikada nije pretila’ Evropljanima i da su navodi o pretnjama izmišljeni“, podseća Obradović na hronologiju događaja.

Ova koreografija, kako kaže, gde stiže otvorena pretnja iz jednih usta, a poricanje iz drugih, nije kontradikcija, već ima svoju funkciju.

„Pretnja deluje na percepciju rizika, dok poricanje održava prostor za diplomatsku denijabilnost“, smatra Obradović i ističe da je veoma bitno izbeći čestu grešku u tumačenju.

„Ukidanje ustavne zabrane nije isto što i razmeštanje oružja. Ono je preduslov, otklanjanje pravne prepreke koja bi, u nekom budućem scenariju, mogla da stane na put savezničkoj odluci. Litvanija time signalizira spremnost, ne izvršenje. Ali u logici prinude, signalizacija spremnosti je sama po sebi provokacija jer menja proračun protivnika“, ističe Obradović.

ZA UPOTREBU SPREMNO 1796 BOJEVIH GLAVA

Rusija je četvrtu godinu zaredom povećala broj nuklearnih bojevih glava raspoređenih na nosačima i spremnih za upotrebu. Prema podacima Stokholmskog instituta za istraživanje mira (SIPRI), ova zemlja je u januaru na lanserima imala postavljenih 1796 bojevih glava spremnih za upotrebu u svakom trenutku.

Kako dalje navodi SIPRI, to je najveći broj bojevih glava koje je Rusija razmestila na nosače još od 2017. godine.

U godišnjem izveštaju za 2026. godinu SIPRI navodi da je Rusija u januaru tekuće godine imala ukupno 5420 nuklearnih bojevih glava.

Od tog broja, 2604 su bile u centralnim skladištima, 1020 se smatra povučenim iz upotrebe, dok je 1796 bilo raspoređeno na nosačima.

Kako dalje navodi ovaj institut, broj raspoređenih bojevih glava postepeno je rastao od početka ruskog napada na Ukrajinu.

Rusija je 2022. godine imala 1588 raspoređenih bojevih glava, 2023. godine 1674, 2024. godine 1710, a 2025. godine 1718.

U poređenju sa 2020. godinom, broj raspoređenih ruskih nuklearnih bojevih glava povećan je za 14 odsto. Poslednji put je bio veći 2017. godine, kada ih je bilo 1950.

Stručnjaci SIPRI-ja navode da ruske snage sa kopna mogu da nose do 1092 bojeve glave. Trenutno su oko 892 bojeve glave raspoređene na interkontinentalnim balističkim raketama.

Ruska mornarica ima 13 strateških podmornica sa ukupnim kapacitetom od 928 bojevih glava. Pošto se dve podmornice nalaze na velikom remontu, stvarni broj raspoređenih bojevih glava dostupnih floti iznosi 704.

Još 586 bojevih glava raspoređeno je na ruskim strateškim bombarderima.

SIPRI navodi da su ruske Vazdušno-kosmičke snage 2025. godine pretrpele operativne gubitke nakon napada ukrajinskih snaga na ruske vazduhoplovne baze.

Zbog toga je ruska vojna komanda značajan broj aviona tipa „tupoljev“ Tu-160M i Tu-95MS prebacila na udaljene vazduhoplovne baze Belaja u Irkutskoj oblasti, Djagiljevo u Rjazanjskoj oblasti i Olenja u Murmanskoj oblasti.

Sa druge strane, Sjedinjene Američke Države, koje imaju nuklearni arsenal slične veličine, nisu menjale broj raspoređenih bojevih glava, koji je ostao na 1770.

Francuska i Velika Britanija takođe su zadržale nepromenjene brojke, sa 280, odnosno 120 raspoređenih bojevih glava.

Kina je, s druge strane, povećala broj raspoređenih bojevih glava sa 24 na 34, od ukupno 620 u svom arsenalu.

Indija je 2025. godine prvi put rasporedila 12 nuklearnih bojevih glava na nuklearnim podmornicama. Procenjuje se da ukupan indijski nuklearni arsenal iznosi 190 bojevih glava.

Darko Obradović ističe da najbitnija promena nije u brojkama, već u odsustvu okvira koji bi ih ograničavao.

„U februaru 2026. istekao je rusko-američki sporazum Novi START, poslednji veliki instrument kontrole strateškog naoružanja, i nije produžen. Njegovim prestankom nestao je i ključni mehanizam transparentnosti, sistem inspekcija i razmene podataka koji je decenijama omogućavao obema stranama da procenjuju namere one druge bez oslanjanja isključivo na obaveštajne procene“, objašnjava Obradović.

Navodi i da SIPRI beleži rastuću tajnost oko nuklearnih arsenala širom sveta, na šta je isticanje Novog START-a direktno uticalo.

„Tome treba dodati i izmenu ruske nuklearne doktrine iz novembra 2024. godine, kojom je proširen spisak situacija u kojima bi Moskva mogla da razmotri upotrebu oružja za masovno uništenje. Kombinacija je zabrinjavajuća: viši prag razmeštenog naoružanja, niži doktrinarni prag za njegovu upotrebu i nestanak okvira koji je obe strane držao u proverljivim granicama“, zaključuje Obradović.

Litvanija: Predlaže se postepeno ukidanje nastave na ruskom jeziku