Lula da Silva četvrti put predsednik Brazila

Posle prebrojavanja 100% glasova, brazilski izborni sud je saopštio da Lula koji će uskoro napuniti 81 godinu, ima nedostižnu prednost.

Veče je proteklo u haosu na biračkim mestima širom Brazila, prouzrokovanim odlukom u poslednjem trenutku da se glasanje produži za dva sata. Tu odluku sudije Vrhovnog suda bi Lulin protivnik Flavio Bolsonaro mogao bi da ospori pravnim putem.

Lulin trijumf je odstupanje od trenda u Latinskoj Americi, gde sve veći broj predsedničkih kandidata desnog centra, bliskih Trampu, odnosi pobede – što dodatno jača uticaj Sjedinjenih Država u tom regionu. Pobedom Lule, Meksiko i Brazil – dve najmnogoljudnije zemlje Latinske Amerike – sada imaju lidere s levog centra. Takođe, najveća ekonomija Latinske Amerike - brazilska, s BDP-om od 2,6 biliona dolara godišnje, ostaje nezavisna od SAD, uprkos pritiscima u vidu povećanih carina koje je uveo Tramp.

Posle objave rezultata, pristalice su počele da slave ispred i unutar hotela u Sao Paulu, gde je Lula pratio prebrojavanje glasova zajedno sa prvom damom Rozanželom da Silvom, svojim saveznicima i prijateljima.

Ukoliko izborne vlasti potvrde rezultat, ovo će biti četvrti, ali ne i uzastopni predsednički mandat za Lulu. Novoosvojeni mandat počinje 5. januara 2027. godine.

Ovo je prvi put od okončanja vojne diktature u Brazilu 1985. godine da kandidat koji je u prvom krugu izbora osvojio drugi najveći broj glasova na kraju postane predsednik. U prvom krugu, Bolsonaro je osvojio 47% glasova, a Lula 45%, što je razlika od 2,2 miliona glasova.

Lula i senator Bolsonaro se još nisu obratili svojim pristalicama.

Pobeda u nedelju verovatno će biti poslednja u političkoj karijeri tog iskusnog lidera. Lula je počeo svoju političku karijeru 1970-ih godina veka kao sindikalni vođa. Zatim je učestvovao u osnivanju Radničke partije, koju je tri puta predstavljao kao predsednički kandidat, sve dok 2002. godine nije konačno odneo pobedu. Četiri godine kasnije ponovo je izabran, a 2010. godine na tom mestu ga je nasledila jedna od ministarki iz njegove vlade, Dilma Rusef. Ona je 2014. godine ponovo izabrana na tu funkciju.

Rusef je 2016. godine smenjena sa dužnosti (opozvana) zbog računovodstvenih manipulacija, u jeku opsežne istrage o korupciji u koju je bio umešan i Lula. Pokušao je ponovo da se kandiduje za predsednika 2018. godine, ali je u martu te godine osuđen i poslat u zatvor.

Lula je pušten iz zatvora nakon 580 dana, a Vrhovni sud Brazila poništio je presudu protiv njega pošto je policija pronašla poruke koje su pokazale da je sudija koji ga je osudio bio pristrasan. Ubrzo je postao jedan od najvećih kritičara bivšeg predsednika Žaira Bolsonara, koga je 2022. godine tesno pobedio na izborima.

Godine 2024, nakon dve godine na vlasti, Lula je priznao da njegova administracija do tada nije učinila mnogo kako bi zaslužila podršku svojih glasača.

Posle poraza u prvom krugu tih izbora, Lula je reorganizovao svoju kampanju, obratio se mladim glasačima, izveo milione Brazilaca na ulice u odbranu demokratskih vrednosti i svog nasleđa, podstakao strah od još jednog Bolsonarovog mandata i intenzivirao nekoliko vladinih inicijativa.

Lula je takođe branio suverenitet Brazila, ističući da bi Bolsonarovo predsednikovanje omogućilo Sjedinjenim Državama da uspostave kontrolu nad Brazilom.

On se, uz Trampa i predsednika Nikaragve Danijela Ortegu — koji svi imaju po 80 godina — svrstava među najstarije predsednike na oba američka kontinenta.