MEGA vs MAGA: Jaz između Evrope i SAD postaje sve veći

Govor državnog sekretara Marka Rubija na ovogodišnjoj Minhenskoj konferenciji, iako je delovao donekle ublažen, toliko da su pojedini američki mediji komentarisali da je "Amerika spremna za pomirenje, a Evropa za raskid“, u suštini je, ipak, pokazao da taj jaz postaje sve veći i, izgleda, sve trajniji.

Sa druge strane, on je istovremeno, očigledno, ukazao na potrebu da Evropljani ostanu ujedinjeni, što su, svako na svoj način, potencirali i nemački kancelar Fridrih Merc, i predsedavajući Konferenciji Volfgang Išinger, kao i evropska komesarka za spoljnu politiku i bezbednost Kaja Kalas.

Godinu dana nakon tirade američkog potpredsednika Dž. D. Vensa, u kojoj se arogancija nadmetala sa prezirom, američki državni sekretar Marko Rubio usvojio je nešto ljubazniji ton u subotu, 14. februara. Slučajno, to se poklopilo sa Danom zaljubljenih, jer očito ljubavi tu nikakve nema. Ali, ipak, samo to je bilo dovoljno da neki izraze neumesno olakšanje, s obzirom na suštinu njegovih komentara.

Doduše, počast koju je Rubio odao bratstvu sklopljenom na bojnim poljima gde su se Amerikanci i Evropljani borili rame uz rame, bila je dobro prihvaćena. To je bilo u suprotnosti sa prezirom koji je Donald Tramp pokazao prema zemljama koje su podržavale Sjedinjene Države posle 11. septembra. Pa ipak, suština Rubiovog govora ostala je u skladu sa američkom strategijom nacionalne bezbednosti utvrđenom u decembru 2025. godine, koja ima za cilj da potkopa evropske institucije.

Evropska energetska politika umiruje "klimatski kult“ koji navodno "siromaši građane“, a "masovne migracije“ vode do "brisanja civilizacije“, dok SAD žele "plemenite“ saveznike koji su "ponosni na svoje nasleđe“.

Njegovo odsustvo sa sastanka o Ukrajini, koji nije ni pomenuo u svom govoru, nije moglo da bude opravdano neusaglašenim rasporedom. To je potvrdilo da ovaj rat – čijeg agresora, Vladimira Putina, Vašington i dalje odbija da imenuje – i dalje predstavlja izvor transatlantskih podela, za koje, prema mišljenju Evropljana, samo Sjedinjene Države snose odgovornost zbog promene svoje politike.

Evropljani sada osećaju da su sami u podršci Kijevu, a njihova škrtost ljuti ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog. Istovremeno, Tramp nastavlja da štedi "ratnog huškača“, kako u EU zovu Putina, čija je vojska neumorno ciljala ukrajinske civile. Sledeće stanice na turneji američkog državnog sekretara – Slovačka i Mađarska, predvođene premijerom Viktorom Orbanom, čija je saglasnost sa većinom njegovih evropskih kolega sve nejasnija – imale su isti efekat.

"Putin nije slomio ukrajinski narod. Nije pobedio"

Zelenski o 4 godine rata

Zelenski o 4 godine rata

Svet 24.02.2026. 09:29

"Putin nije slomio ukrajinski narod. Nije pobedio"

Drugi transatlantski raskol, koji Rubiov govor nije zalečio, tiče se vrednosti koje je ovo istorijsko partnerstvo nekada jednoglasno nastojalo da brani, sve dok se Tramp nije vratio u Belu kuću. Kada je državni sekretar izjavio da "Amerika utire put ka novom veku prosperiteta“ i pozvao svoje "dragocene saveznike“ i "najstarije prijatelje“ da mu se pridruže, očekivao je da će se odreći sopstvenog identiteta – posebno svog suvereniteta, ogledanog u digitalnoj regulaciji, koja je sada pod pretnjom Vašingtona.

Kada američka administracija slika apokaliptičnu sliku Evropske unije koja je groblje ambicija, identiteta i slobode, EU može zauzvrat da ukaže na vašingtonsko poricanje klimatskih promena, napuštanje nauke, plutokratsko skretanje i autoritarne tendencije. "Zapadna civilizacija“ koju Moskva omalovažava više nema istu definiciju ni sa jedne strane Atlantika, a Evropljani nemaju apsolutno nikakav razlog da se odreknu svoje.

Zbog toga mnogi u Evropskoj uniji upozoravaju i apeluju da ih ovo priznanje trajne podele obavezuje na jedinstvo. Ono može da prihvati nijanse, koje se vide u različitim tonovima govora koje su u Minhenu održali francuski predsednik Emanuel Makron i nemački kancelar Fridrih Merc, ali Evropljani, očigledno, više ne mogu sebi da priušte luksuz podela.

Jedno od pitanja je, međutim, i ko će da preuzme "dirigentsku palicu“ u Briselu. Da li je to Nemačka, dosadašnji industrijski lider EU, koji višestruko uvećava i vojni budžet, ili pak Francuska, koja na papiru slovi za najjaču armiju EU, ali je rastrzana unutrašnjim podelama i nemirima, koja je u proteklom periodu iskusila nestabilnost koja je dovela do pada nekoliko vlada.

Pa, ipak, ima i onih koji veruju da je posle godinu dana neuspelog evropskog popuštanja Trampu Evropa moćnija nego što shvata te da ima najmanje tri keca u rukavu. Tokom većeg dela prošle godine, naime, evropski lideri su pokušavali da umire Donalda Trampa nadajući se da će kupiti vreme i očuvati funkcionalne odnose. Ali ta strategija je propala u januaru 2026. godine kada je Tramp zapretio (ali za sada nije i uspeo) da anektira Grenland.

U Minhenu, stotine šefova država, diplomata i ministara iz celog sveta okupilo se da razgovara o tome šta je sledeće.

Pa šta Evropa može da uradi u ovoj novoj eri? Kako piše Julijus Fintelman, glavni urednik portala The European Correspondent, Evropa nije toliko nemoćna koliko se čini i može da preduzme tri konkretna koraka, kako bi se suprotstavila SAD i zauzela za sebe: ekonomski, odbrambeni i digitalni.

Prvi korak, dakle, predviđa, kako navodi, "punjenje trgovinske bazuke EU“.

Iako Evropa zavisi od SAD kada su u pitanju mnogi proizvodi, ta zavisnost nije jednostrana. Sjedinjenim Državama su, takođe, potrebna najmanje tri evropska proizvoda. Prema nedavnom radu nemačkog tink-tenka Dezernat Zukunft, nisko obogaćeni uranijum, gasne turbine i farmaceutski proizvodi su najjači "aduti“ Evrope.

Sve ovo se proizvodi gotovo u potpunosti u Evropi, gde je koncentrisan i veći deo lanca snabdevanja.

Evropski dobavljači obezbeđuju oko 80 odsto uvoza uranijuma u SAD. Nisko obogaćeni uranijum služi kao primarno gorivo za nuklearne reaktore – a SAD žele da učetvorostruče nuklearne kapacitete do 2050. godine.

Ambicije SAD u vezi sa veštačkom inteligencijom zahtevaju više gasa nego ranije, a gasne turbine se gotovo isključivo proizvode u Evropi. Trenutno, Evropa može dati prioritet evropskim porudžbinama za gasne turbine tek nakon veoma komplikovane procedure. U međuvremenu, SAD već daju prioritet energetskim proizvodima za domaće kupce.

I na kraju, Evropa izvozi visoko specijalizovane farmaceutske proizvode i lekove u SAD. Vašingtonu bi u proseku trebalo godinu dana da pronađe zamenu negde drugde.

Svi ovi proizvodi mogli bi da budu korišćeni kao oružje posredstvom moćnog instrumenta EU za borbu protiv prinude (ACI) za borbu u trgovinskim ratovima. Kada se aktivira, on daje Evropskoj komisiji široka ovlašćenja da, na primer, provodi ograničenja izvoza ili uvodi carine.

Anti-Coercion Instrument ‒ ACI, takođe poznat kao "trgovinska bazuka“, stupio je na snagu 2023. godine, ali još nije korišćen. U januaru 2026. godine, kada je Tramp pretio da će izvršiti invaziju na Grenland, francuski predsednik Emanuel Makron pozvao je EU da ga prvi put aktivira.

Kriza se u međuvremenu smirila i "bazuka“ je vraćena u fioku, a vlade EU trebalo bi da učine ovu pretnju verodostojnom kako bi mogle da je koriste u budućnosti, rekla je Filipa Sigl-Glekner, ekonomistkinja i direktorka Dezernat Zukunft-a.

"Oni mogu sutra da shvate šta je potrebno i šta im je potrebno. Ugovor o međusobnoj odbrani mora da bude prethodno dogovoren jer bi svaka zemlja trebalo da dobije i izgubi podjednako u eskaliranom trgovinskom ratu.“

Drugi korak bi, prema mišljenju urednika The European Correspondent, trebalo da bude "priprema člana 5. EU“.

Ugovor o međusobnoj odbrani nije jedino odbrambeno oružje koje EU ima. Ona takođe ima svoju verziju člana 5. NATO povelje, koji govori o tome da je napad na jednu članicu saveza napad na ceo savez, i obavezuje ostale članice na pomoć, koja može da bude i oružana. Sa druge strane, član 42.7 temeljnog ugovora EU uključuje klauzulu o međusobnoj odbrani, koja obavezuje sve države članice da se međusobno brane u slučaju napada.

"Ako pogledate formulaciju, možete tvrditi da je čak i jači od člana 5“, rekla je Ulrike Franke, viša saradnica za politiku u Evropskom savetu za spoljne odnose. "Međutim, nije dovoljno operacionalizovan.“

Istorijski gledano, postojala je podela rada: NATO se bavi svim pitanjima odbrane, a EU se bavi ostatkom. Ali posle Trampovih pretnji Grenlandu, američke bezbednosne garancije su neizvesnije nego ikad. A Evropi je potreban plan B u slučaju ruskog napada.

"Dakle, potrebno je da okupite evropske vojne planere i shvatite kako da aktivirate Član 42.7 unutar ili van struktura NATO-a“, rekla je Frankeova.

I nemački kancelar Fridrih Merc i predsednica Komisije Ursula fon der Lajen pomenuli su Član 42.7 u svojim govorima u Minhenu. Fon der Lajenova je pozvala na njegovo oživljavanje, tvrdeći da "međusobna odbrana nije opcionalna za EU“.

I kao treći korak kojim bi EU mogla da se suprotstavi Sjedinjenim Državama pominje se povećanje digitalnih kapaciteta.

U digitalnoj sferi, zavisnost Evrope od SAD je gotovo potpuna: SAD kontrolišu kablove, satelitske mreže, klaud servise, modele veštačke inteligencije, poluprovodnike, softver i još mnogo toga.

Međutim, ovu dominaciju karakteriše i jedna ranjivost: koncentracija. Sedam tehnoloških kompanija (poznatih kao "Veličanstvenih sedam“) jesu jezgro američke ekonomije. Isplate penzija, na primer, zavise od učinka njihovih akcija jer su penzijski fondovi u velikoj meri investirali u njih.

"Meta“ ostvaruje oko četvrtine svog poslovanja na evropskom tržištu od 450 miliona stanovnika. Tačni brojevi za "Amazon“, "Alfabet“ ("Gugl“), "Epl“, "Majkrosoft“, "Envidiju“ i "Teslu“ nisu dostupni, ali su raspodele njihovih prihoda verovatno slične.

Ako bi izgubili pristup tom tržištu, njihove akcije bi pale. A tako bi pale i američke penzije.

To je razlog zašto SAD još nisu upotrebile svoju digitalnu moć kao oružje protiv Evrope (iako Trampovi oligarsi o tome mnogo govore).

Za Filipu Sigl-Glekner, osnivačicu Dezernat Zukunft-a, evropski cilj je da poveća ovu međusobnu zavisnost.

"Evropa mora da postane strateški neophodna u digitalnom lancu vrednosti“, rekla je. "Trenutno imamo samo jedan adut u digitalnom prostoru.“

To je holandska kompanija ASML. To je jedina kompanija na svetu sposobna da proizvodi litografske mašine koje proizvođači čipova koriste za proizvodnju poluprovodnika, što je čini kritičnom tačkom zagušenja.

"Evropa neće moći da zameni svu američku tehnologiju, jednostavno neće“, rekla je Sigl-Gleknerova. "Umesto toga, Evropa bi trebalo da pronađe i proširi još nekoliko ASML-ova.“

Suština je sledeća: Evropa mora da razume sopstvenu poziciju kako bi prepoznala svoj prostor za manevar. Ako želi da brani svoje interese, ima dostupne alate. Sada je važno da ih upotrebi.

EU nije usvojila nove sankcije Rusiji ni novu veliku pozajmicu Ukrajini

Zbog Mađarske

Zbog Mađarske

Svet 23.02.2026. 20:33

EU nije usvojila nove sankcije Rusiji ni novu veliku pozajmicu Ukrajini