Meksiko: Država koju kontrolišu NARKO-BANDE

Kako prenosi “Blumberg“, čak 749 ljudi, povezanih sa kandidatima na ovim, inače, najvećim izborima u istoriji Meksika, pogođeno je nasiljem, bilo da je reč o pretnjama, otmicama ili ubistvima.

Zabeleženo je 316 incidenata povezanih direktno sa kandidatima, a 34 su ubijena od septembra do maja, stoji u izveštaju konsultantske kuće “Integralija“ iz Meksiko Sitija. Dodaje se da je ukupno ubijena 231 osoba povezana sa izborima.

Otmice, zastrašivanja, ubistva

U danu kada je Klaudija Šajnbaum izabrana za prvu predsednicu Meksika, u gradu Kotiha de la Paz ubijena je gradonačelnica Jolanda Sančez.

Ona je, prema izveštajima meksičkih medija, upala u zasedu u centru Kotihe, u saveznoj državi Mičoakan, kada su naoružani napadači otvorili vatru na nju. Pogođena je sa 19 metaka i ubrzo posle pucnjave preminula je u bolnici. Stradao je i njen telohranitelj koji joj je dodeljen nakon što je 2023. oteta prilikom posete susednoj saveznoj državi Halisko.

Otmičari su je držali tri dana, a prema njenim rečima, pustili su je nakon “psihološkog terora“ i “postavljanja zahteva“.

Ovakvih slučajeva bilo je mnogo, prenosi dopisnica Al Džazire iz ove zemlje Belen Fernandez.

Ona navodi primer iz marta kada je gradonačelnik malog priobalnog grada Zipolite u južnoj meksičkoj državi Oaksaka ubijen usred bela dana ispred zgrade lokalne opštine.

“Incident je u meksičkoj štampi prošao gotovo potpuno neprimetno, ali se u gradu šuškalo da su ga ’oni’ upozorili – ’oni’ su dominantna grupa za krijumčarenje droge u toj oblasti, čije je operacije gradonačelnik očigledno pokušavao da opstruiše“, prenosi Fernandezova.

Dodaje i da zbog straha od kartela niko nije želeo da se kandiduje za gradonačelnika ovog malog grada.

“Slučaj Zipolite samo je jedan od primera koji se dešavaju po celom Meksiku, a to je i najbolji pokazatelj koliko su zaista bili ’slobodni’ izbori“, ističe Fernandezova.

Karteli i bande ispraznili grad

 

Više od 4000 ljudi je, pre nekoliko dana, pobeglo iz grada Tila u državi Čijapas, na jugu Meksika, zbog nasilja narko-bandi, saopštili su meksički mediji.

 

Odlazeći meksički predsednik Andres Manuel Lopez Obrador priznao je da su vlasti morale da uspostave kampove za raseljena lica zbog toga što je oko 4200 stanovnika pobeglo iz grada Tila. Oni su pobegli nakon što su naoružane bande otvorile vatru u gradu i spalile veliki broj kuća.

 

Centar za ljudska prava “Digna Očoa“ saopštio je da iza nasilja stoji grupa koja sebe naziva “Autonomos“ (Autonomni) i da se oni bave trgovinom drogom. Potvrđeno je da su najmanje dve osobe poginule, a najmanje 17 zgrada je spaljeno.

 

Bande su takođe okrivljene za iznuđivanje plaćanja za navodnu zaštitu, kao i za postavljanje barikada na putevima. Odlazeći predsednik Obrador rekao je da je hrana poslata u logore.

 

Tvrdi da su se “stvari smirile“ i da vlada sada želi da započne pregovore sa “organizovanim kriminalnim grupama kako bi se postigao sporazum koji bi omogućio da se ljudi vrate u svoje domove“. Država Gerero najopasnija

 

Prema izveštaju konsultantske kuće “Integralija“ iz Meksiko Sitija, najopasnije države su Gerero, Čijapas i Puebla sa 105, 88 i 68 žrtava političkog nasilja.

Inače, Meksikanci su, osim za predsednika, glasali i za gradonačelnika Meksiko Sitija, osam guvernera i 628 mesta u Kongresu, kao i za lokalne parlamente, odnosno za 20.367 različitih funkcija.

U poznatom i nekada čuvenom letovalištu Akapulko u državi Gerero među prvim žrtvama ovih izbora i kampanje koja im je prethodila bio je Mojzes Moj Huarez Abarka, aktivista za prava homoseksualaca i kandidat opozicione Partije demokratske revolucije (PDR) na lokalnim izborima.

On je otet, a njegovo telo je kasnije pronađeno u masovnoj grobnici sa još 16 ljudi.

Jedno od ubistava koje je privuklo najviše pažnje dogodilo se takođe u Akapulku neposredno pre katoličkog Božića.

Tada je ubijen Rikardo Taha, jedna od glavnih nada stranke Morena za gradonačelnika. On je bukvalno ustreljen dok je večerao u lokalnom restoranu, a tom prilikom stradao je i njegov telohranitelj.

Prema izveštaju “Integralije“, svi politički aktivisti doživeli su neku vrstu nasilja, mada statistički podaci pokazuju da su najviše na udaru bili kandidati vladajuće stranke Morena (Pokret nacionalnog preporoda).

Prema rečima dopisnika BBC-ja iz meksičke države Gerera Vila Granta, političko nasilje narko-kartela nije ništa novo u Meksiku.

“Međutim, razmere nasilja u ovoj kampanji šokirale su čak i iskusne političare“, ističe Grant.

Dodaje da su se mesecima hicima iz vatrenog oružja uklanjali “nepodobni“ kandidati sa izbornih lista.

“To znači da su neki glasači bili primorani da biraju one koji najbolje služe interesima organizovanog kriminala, a ne potrebama sopstvenih zajednica“, podvukao je Grant.

Bivši gradonačelnik Akapulka Evodio Velaskez za BBC je rekao da je dobijao pretnje tokom cele političke karijere.

On je, kako prenosi ovaj mediji, bio kandidat za Kongres na predstojećim izborima, ali je odustao nakon što su se naoružani ljudi pojavili pred njegovom kućom.

“Bilo je to očigledno zastrašivanje. Bolje sprečiti nego lečiti. Neću da budem samo još jedan broj u crnoj statistici“, naglasio je bivši gradonačelnik.

Istakao je i da je od saveznih vlasti tražio da mu dodele obezbeđenje, ali ga nije dobio.

“Nisu preduzeli ništa“, zaključio je on.

Grad napustilo 4.000 stanovnika zbog nasilja narko-kartela

Meksiko

Meksiko

Svet 10.06.2024. 22:13

Grad napustilo 4.000 stanovnika zbog nasilja narko-kartela

Uloga Amerike

Dopisnica Al Džazire Belen Fernandez smatra da “SAD igraju veliku ulogu u održavanju nasilnog pejzaža južno od svoje granice“.

“Kao prvo, istovremena potražnja i kriminalizacija droge u SAD je ono što je pokrenulo čitav posao kartela. Kada se tome doda američka potražnja za radnom snagom bez dokumenata i kriminalizacija migracije, dobija se ovo što danas vidimo u Meksiku“, naglašava Fernandezova.

Objašnjava da su, zbog ogromnog porasta broja tražilaca azila koji prelaze iz Meksika, bande i karteli posao trgovine drogom proširili i na krijumčarenje ljudi.

“Dok se Meksiko sada priprema za novu administraciju, sa sigurnošću se može pretpostaviti da će nasilje, korupcija među zvaničnicima i nekažnjivost još dugo ostati na snazi. Žena je možda pobedila na meksičkim izborima, ali pravi pobednik je organizovani kriminal – u svakom smislu te reči“, podvlači Fernandezova.

Profesor bezbednosti na Fakultetu za inženjerski menadžment i istraživač Centra za strateške analize Ilija Životić kaže da su SAD nekoliko puta nudile vlastima u Meksiku da se direktno umešaju i unište kartele, ali su ove to odbile, pravdajući se suverenitetom.

“I sam predsednik Tramp je govorio o tome podržan od strane više kongresmena, ali je meksička vojska to kategorički odbila uz prebacivanje lopte na pravosuđe i specijalizovane agencije za borbu protiv droga“, ističe Životić.

Dodaje da je Amerika 2022. godine donela zakon koji omogućava strožu kontrolu izvoza oružja kako bi se sprečilo da ono dospe upravo u ruke meksičkih dilera i njihovih paravojski.

“Smatram da nema ni govora o ulozi američkih bezbednosnih agencija u švercu kokaina iz Meksika u SAD, naprotiv, njima je prioritet borba protiv njih jer ta droga ubije desetine hiljada ljudi, ali i jača organizovani kriminal i tako podriva demokratski sistem SAD, uz podsećanje da su upravo najveći svetski narko-dileri doživeli svoj pad tek kada su se umešale SAD“, podvlači Životić.

Siromaštvo pokreće nasilje

On objašnjava da istorija nasilja u Meksiku ima dugu tradiciju i kao neke od glavnih uzročnika ovakve situacije u ovoj zemlji on navodi siromaštvo, visok stepen nezaposlenosti i manjak visokoobrazovanog stanovništva.

“Siromaštvo, visok stepen nezaposlenosti, manjak visokoobrazovanog stanovništva samo su neki od faktora koji su pogodovali razvoju pogrešnih uzora mladim naraštajima. Kada svemu tome dodamo korupciju na svim nivoima vlasti, pogodno tle za razvoj narko-kartela bio je očekivan razvoj događaja s obzirom na blizinu obronaka Anda gde se uzgaja koka, kao i američke granice“, naglašava Životić.

On kao glavne krivce za ogromno nasilje u Meksiku, za neverovatan uspon kartela i bandi vidi u nosiocima vlasti.

“Decenijama ne uspevaju da se izbore sa kartelima koji svake godine javno likvidiraju svakog političkog aktera koji samo najavi mogući obračun sa njima. Vlasti Meksika za početak ne vode ni upola računa o obezbeđenju granice sa SAD kao Amerikanci. Kada bi se granica bolje kontrolisala, manje droge bi prolazilo i karteli bi bili slabiji“, ističe Životić.

Navodi primer Kolumbije koja je pre nekoliko godina zabranila uvoz pojedinih hemikalija koje se koriste za pravljenje kokaina.

“Meksiko nije preduzeo ni približno iste ili slične mere“, kaže Životić dodajući da bi ova država morala da krene da oslobađa oblast po oblast od kartela.

“Ali za to su im potrebni nepotkupljivi policajci, tužioci i sudije. Umesto toga, u Meksiku glavne narko-bande su sastavljene upravo od bivših elitnih snaga bezbednosti. Smatram da, ukoliko država zaista želi, ona može da pobedi svaku organizovanu kriminalnu organizaciju sistemskim pristupom policije, pravosuđa, obrazovanja i socijalnim angažovanjem“, zaključuje Životić.

NAJKRVAVIJI izbori u Meksiku, ubijeno 37 kandidata

828 napadnuto u kampanji

828 napadnuto u kampanji

Svet 01.06.2024. 20:20

NAJKRVAVIJI izbori u Meksiku, ubijeno 37 kandidata