Svet
06.09.2020. 13:24
Vojislav Tufegdžić
Na kraju puta je zid!
Punih pet godina nakon početka migrantske krize Evropa, jednostavno rečeno, nema nikakvu, a kamoli prihvatljivu ideju kako da zaustavi talas izbeglica koje iz Azije i Afrike hrle u obećane zemlje Evropske unije. Spletom nesrećnih okolnosti, evropska javnost zaokupljena je drugim problemima, ali ilegalni migranti i dalje nemilice pritiskaju granice koje Evropa smatra svojom političkom, prirodnom, sigurnom i komfornom zonom. Zbog takvog stava i na njemu donetih političkih odluka, zemlje zapadnog Balkana, preko kojih prolazi jedna od ruta ilegalnog pristizanja migranata u Evropu, imaju sve veće probleme.
Okidač za nezapamćenu izbegličku krizu predstavljali su oružani sukobi u Siriji i Iraku, a što se tiče Afrike, to je bio haos nastao posle svrgavanja i ubistva dugogodišnjeg lidera te zemlje Muamera Gadafija 2011. godine. Od tada se broj nevoljnika, koji zbog rata, neizvesnosti i siromaštva u koje su zapali ne biraju sredstva da se dokopaju bezbedne zone, prvenstveno bogatih zapadnoevropskih zemalja, ne smanjuje. Kao ni broj žrtava koje se beleže na tom užasnom putu.
Povezane vesti - Primitivno i savršeno efikasno
Pre nepune dve nedelje Međunarodna organizacija za migracije IOM saopštila je da su kod libijske obale pronađena tela 22 migranta kod grada Zuara na istoku države. “Ove bolne smrti rezultat su sve oštrije politike protiv ljudi koji beže od sukoba i ekstremnog siromaštva i predstavljaju neuspeh u upravljanju migrantskim pitanjem”, naveo je Federiko Soda, šef misije IOM u Libiji. Preživeli iz ove poslednje tragedije, njih 37 koje su spasli ribari, navode kako je najmanje još 45 osoba, među kojima i petoro dece, stradalo kada je eksplodirao motor broda na kojem su bili. Ova tragedija povećala je, samo u poslednje vreme, broj poznatih žrtava na 302, a dobro je znano da je broj stradalnika neuporedivo veći.
Od 2014. godine na putu ka Evropi, prema podacima koji su prikupljeni zaključno sa prošlom godinom, poginulo je najmanje 30.510 migranata i izbeglica, saopštio je IOM. Najveći broj njih utopio se u Sredozemnom moru pokušavajući da se na pretrpanim čamcima i u neuslovnim brodićima dokopa evropskog kopna.
Spasavanje iz mora
Dok se članice Evropske unije i dalje ne snalaze u usklađenom pristupu migrantskoj krizi, kako u zajedničkim odlukama tako i u razumevanju pojedinačnih odluka njihovih članica, pojedinci odgovaraju na svoj način.
Tako je sredinom avgusta brod “Luiz Mišel”, imenovan po francuskoj anarhistkinji iz vremena Pariske komune 1871. godine, isplovio u tajnosti iz španske luke Burijana u blizini Valensije. Brod se u ovom trenutku nalazi negde na Mediteranu, gde je iz mora za samo jedan dan spasao 89 migranata, među kojima 14 žena i četvoro dece.
Nakon toga se brod uputio u podjednako tešku misiju pronalaženja sigurne morske luke za iskrcavanje putnika, ili prebacivanje na brod evropske obalske straže. Posada, koju čine evropski aktivisti s dugogodišnjim iskustvom u operacijama potrage i spasavanja, ranije je pomagala u dve spasilačke akcije u kojima su iz vode izvadili 105 ljudi.
Čineći ono za šta nema odobrenje zvaničnih vlasti nijedne države, ovaj brod koji pripada nevladinoj organizaciji, a finansira ga najpoznatiji ulični umetnik Benksi, plovi pod nemačkom zastavom.
Za razliku od brodova ostalih nevladinih organizacija, Benksijev brod je manja, ali brža motorna jahta dugačka 31 metar koja je ranije bila u vlasništvu francuskih carinskih vlasti. Njegovo učešće u spasilačkim misijama počelo je u septembru 2019. godine, kada je poslao mejl Piji Klemp, bivšem kapetanu nekoliko čamaca nevladinih organizacija koji su spasli hiljade ljudi tokom poslednjih godina.
“Zdravo, Piji, čitao sam o vašoj priči u novinama. Ja sam umetnik iz Velike Britanije i završio sam neke poslove oko migrantske krize, očigledno ne mogu da zadržim novac. Možete li ga iskoristiti za kupovinu novog čamca ili tako nešto? Molim te, obavesti me. Dobro urađeno. Benksi“, pisalo je u elektronskoj poruci.
Povezane vesti - MORE I ZIDOVI: Može li Evropa da preživi još jednu migrantsku krizu?
Klemp je izjavila da svoj angažman ne vidi kao humanitarnu akciju, već kao deo antifašističke borbe. Izjavila je da bi, s maksimalnom brzinom od 27 čvorova, “Luiz Mišel” mogla da preduhitri libijsku obalsku stražu pre nego što dođu do čamca sa izbeglicama i migrantima i vrate ih u Libiju.
Za razliku od nevladinih organizacija i pojedinaca koji duboko veruju da imigranti iz unesrećenih područja imaju puno pravo na bezbedan život u nekoj od evropskih zemalja, političari sve glasnije okreću leđa ideji da Evropa može da bude utočište za sve koji to požele.
Najekstremniji primer takvog razmišljanja dolazi iz Italije, zemlje koja se u najvećoj meri suočila se problemom ilegalne imigracije.
“Ja sam jedan od onih koji bi mirno pucao u migrante”, izjavio je pre nepun mesec Antonio Kaligaris, član desničarske partije, na sednici vlade pokrajine Friuli Venecija Đulija u Trstu. Njegove reči su snimljene jer se sednica prenosila uživo. Ali, to nije bio jedini ispad koji je uznemirio javnost u severnoj italijanskoj pokrajini. U Udinama, 100 kilometara od Trsta, šef civilne zaštite i opštinski službenik Đulijano Feluga je predložio drugo rešenje: “Četiri kanistera benzina, upaliti krematorijume, aktivirati eskadrone smrti i više nas neće uznemiravati”.
Njegova neverovatna izjava je usledila kao odgovor na proteste migranata koji su u Udinama negodovali jer je kasarna u kojoj su smešteni stavljena u karantin zbog zaraze virusom Covid-19. Pod pritiskom burnih komentara, šef civilne zaštite se kratko izvinio zbog svoje izjave tvrdeći da je reagovao u afektu i “da oni koji ga poznaju znaju da nije takav”.
“Ali za nas koji ga ne poznajemo, njegove reči izazivaju jezu i nismo sigurni koji je pravi, onaj koji kao šef civilne zaštite spasava živote ili onaj koji bi aktivirao krematorijume da reši problem migranata”, napisao je jedan od ogorčenih građana.
Zemlje koje u manjoj ili većoj meri izražavaju protivljenje svemu što ima migrantski prizvuk su Italija, Mađarska, Španija, Grčka, Austrija, Danska, Švedska, Češka, Slovačka i Poljska. Malta i Kipar balansiraju, dok je u Nemačkoj situacija specifična, jer je gostoprimljivu Angelu Merkel u nezavidan položaj dovela koalicija krajnje skeptična na masovni izbeglički priliv.
Odbojnost građana
Samo tokom 2015. godine, kada je Evropu zapljusnuo nezapamćeni talas izbeglica, skoro dva miliona migranata je, prema podacima Agencije za spoljne granice Fronteks, ušlo u države članice EU. Od tog trenutka migracije su postale svojevrsna globalna revolucija koja trese Stari kontinent. Za proteklih pet godina jedino što je Evropa konkretno uspela da učini jeste da svojim građanima pokaže nesposobnost spram rešavanja ovog problema i da neprekidno ponavlja kako zemljama EU preti novi zastrašujući talas ilegalnih migranata.
Povezane vesti - UŽASNA SVEDOČENJA Index: Hrvatska ima podrume za mučenje migranata
Mnogo je pitanja na koje EU nije odgovorila. Između ostalih: može li se EU iz pozicije bespomoćnog posmatrača preobraziti u ozbiljnog učesnika globalnih procesa; da li su izazvani ratovi u Siriji i Libiji geopolitički promašaji same EU; kako pomiriti temeljna načela EU o slobodi kretanja svih ljudi kada sprečavaju dolazak drugih; da li i na koji način EU može da reši svoje unutrašnje raskole, između “starih” i “novih” članica unije, između zapadne i istočne sfere koji se neprestano produbljuju?
Globalna migracija je svom silinom grunula na same temeljne evropskih vrednosti među kojima su i takozvana evropska moralnost, međunarodna konvencija o azilu, načela o univerzalnim ljudskim pravima, šengenskim slobodama ili humanističkim idealima, slobodi...
Nesposobnost Evropske unije u profilisanju jasnog stava najbolje ilustruju istraživanja javnog mnjenja. Prema poslednjim anketama Evropskog ureda za ispitivanje javnog mnjenja, čak 73 odsto Evropljana želi da EU učini mnogo više po pitanju ključnih globalnih izazova i da se napokon suoči sa uzrocima masovnih preseljenja iz pretežno islamskog sveta u pretežno hrišćanske zemlje zapadne Evrope. Oko 60 odsto njih smatra da su postupci EU u vezi s migracijama potpuno neusklađeni s vremenom, a odgovarajući na pitanje u vezi sa sve dubljim podvojenostima između evropskog zapada i istoka, čak 81 odsto ispitanika veruje da bi koordinisano delovanje Unije u kriznim situacijama moglo biti efikasnije i dugoročno isplativije od pojedinačnih akcija zemalja članica.
Pomenuto istraživanje pokazuju da se zagovornici i kritičari evropske imigrantske politike sve više polarizuju, ali da su među kritičarima sve brojniji mladi, koji osuđuju EU zbog onoga što ne čini, a navodno ima aspiracije ka ulozi “velikog igrača na uzavreloj globalnoj sceni”.
Kritičari Evropske unije, kao i većina ispitanika u istraživanjima, smatraju da dugoročna rešenja za borbu protiv ilegalnih migracija podrazumevaju prvenstveno prevenciju sukoba i rešavanje egzistencijalnih problema građana u zemljama iz kojih dolaze. Radikalnije nego ranije, oni insistiraju i na selektivnoj primeni odredbi međunarodnog humanitarnog prava kako bi se sprečile zloupotrebe i usredsredili pažnju prema deci bez roditeljske pratnje i onima koji su dokazano pobegli od rata, torture i progona. Sumnjajući u statistiku UNHCR-a, po kojoj je samo prošlo godine na teritoriju EU ušlo čak 63.000 dece bez pratnje, postavljaju logično pitanje - šta je s roditeljima? Ali, jasnog odgovora nema.
“Nije u pitanju sposobnost, nego snaga volje“, zaključuje donedavna austrijska parlamentarka evropskih liberala Angelika Rosa Mlinar. “U takvim neizvesnim okolnostima nije realno očekivati da će dobrodošlica i empatija evropskih građana prema migrantima ostati na nivou od pre pet godina.”
Povezane vesti - NEKOM SE NE VRAĆA KUĆI: Zašto migranti ne žele nazad u Siriju?
Širom Evrope je sve više internet foruma s porukama o “kraju evropske dobrodošlice za migrante”. Odavno se više ne veruje ni u pređašnje priče o migrantima kao “resursu za još dinamičniji rast evropske privrede”. Sve to je, uvereni su učesnici pomenutih foruma, zapravo “loše evropsko iskustvo”. Dramatičnom padu razumevanja evropskih građana prema migrantima doprinose i doseljenici koji su zloupotrebili gostoprimstvo pre pet godina. Iako se radi o pojedinačnim slučajevima - od fizičkih obračuna, napastvovanja i silovanja devojki, pljački, do organizovanog kriminala i terorizma, pojedinci sumnjive prošlosti su proizveli strah i odbojnost kod većine evropskih građana prema ilegalnim migrantima. Tome se, naravno, najviše raduju evropska desnica, populistički pokreti i “suverenisti” koji su ilegalne imigrante već smestili u red najozbiljnijih dugoročnih prijetnji po nacionalnu sigurnosti evropskih država.
BiH pred pucanjem
“Migrantska revolucija” za koju EU u dogledno vreme očigledno neće imati rešenje, najteže posledice bi mogla da izazove u državama Zapadnog Balkana. Izjava austrijskog kancelara Sebastijana Kurca data sredinom ove godine da će “ilegalni migranti biti zaustavljeni na Zapadnom Balkanu ako ne budu sprečeni na spoljnim granicama EU”, potvrđuje da proklamovana obećanja o integraciji balkanskih zemalja u EU imaju marginalnu težinu u odnosu na unutrašnju sigurnost i ciljeve zemalja članica. Pogotovo nakon “turskog rata protiv EU”, odnosno pretnji Turske da će ka zemljama članicama pustiti neometan prolaz svih imigranata koji se nalaze na teritoriji ove države.
Nekontrolisana migrantska “okupacija” Bosne i Hercegovine podjednako je problematična kao i pokušaj zatvaranja državnih granica Grčke, Bugarske, Rumunije, Severne Makedonije, Srbije, Hrvatske i Slovenije.
Ipak, najviše ugrožena jeste BiH, gde su učestale pljačke, međusobni obračuni, fizički napadi imigranata na građane i policajce postali svakodnevica. Zbog toga se od pre mesec dana u gradovima u čijoj okolini je smešteno najviše imigranata gotovo svako veče organizuju protesti protiv njihov prisustva, sa zahtevima upućenim vlastima da ovaj problem pod hitno reše. Stručnjaci OEBS-a u Sarajevu ujedno upozoravaju da “najezda nedovoljno proverenih, a regrutno sposobnih stranih državljana može predstavljati posebno ozbiljnu pretnju za institucionalno razjedinjenu i ustavnopolitički nesređenu Bosnu i Hercegovinu”.
Takvo stanovište potvrđuje i statistika Agencije Ujedinjenih nacija za izbeglice UNHCR, prema kojoj je u ovu zemlju samo tokom prošle godine ušlo oko 30.000 ilegalnim migranata čije su provere “veoma sumnjive”. Prema istom izvoru, Služba za poslove sa strancima registrovala je 18.071 novog tražioca azila, što je za oko 5.000 više u odnosu na isti period prethodne godine. Istovremeno, oko 7.000 tražilaca azila izjavilo je da ima nameru da trajno ostane u Bosni i Hercegovini. Većinu takvih, navodi se u izveštaju, čine ekonomski imigranti iz Avganistana, Pakistana, Irana, Iraka, Bangladeša, Alžira i Maroka, a ne izbeglice iz Sirije kojima bi se eventualna međunarodna zaštita morala osigurati.
Povezane vesti - “VIDE IH KAO PRETNJU”: Papa pozvao političare da ne zatvaraju luke migrantima
Prema podacima humantiranih organizacija i volontera, smeštajnih kapaciteta u BiH nema dovoljno za sve veći broj migranata koji ulaze u državu, a smeštaji su toliko neuslovni da mnogi imigranti odbijaju da ostanu u njima. Oni se žale i na loš odnos prema njima, nedostatak hrane, lošu higijenu i loše postupanje policije, kao i na ograničavanje slobode kretanje. EU im ne dozvoljava ulazak na svoju teritoriju, a Bosni i Hercegovini je za njihovo zbrinjavanje odobrila skromnih 8,7 miliona evra humanitarne pomoći.
Komentari
