Najpametnije ratno oružje

Malobrojni su oni koje ne dotiče tema eksperimenata nad životinjama. Čak i kada su u pitanju ogledi sprovedeni u medicinske svrhe, nezahvalno je bespogovorno prihvatiti boljitak od naučnih efekata, a potpuno zanemariti etičke norme. Kako bi pomirio raskorak između moralnih nedoumica i praktičnih dobiti za ljude, najveći broj zemalja u svetu ne tako davno je zabranio sprovođenje eksperimenata nad životinjama u mnogim oblastima u kojima su korišćene, pre svega u kozmetičkoj industriji.

Decenijama se, međutim, svojevrsni eksperimenti sa životinjama odvijaju daleko od očiju javnosti, u vojnim centrima i kampovima u kojima se životinje dresiraju kao pomoćno osoblje za vojne misije. Dok je korišćenje pasa za potrebe policije odavno uvedeno kao standard u čitavom svetu, o dresuri i tačnim namenama životinja spremanim za mogućnost oružanih sukoba pouzdano se zna veoma malo. Naravno, nijedna vojska o tome ne želi da iznosi više pojedinosti, jer se pod njihovim nadzorom posebno obučene životinje praktično vode kao vojna tajna.

Čuvari i lovci

Pre nekoliko dana američki „Forbs“ objavio je informaciju da su satelitski snimci do kojih je došao potvrdili pretpostavku da je ruska vojska tokom akcija u Siriji koristila delfine. Kako zaključuju ove novine i njihovi sagovornici, nije nepoznato da mornarica Rusije koristi morske sisare u pomorskim operacijama, ali su se prethodnih dana pojavili dokazi da ih je koristila i u ratom zahvaćenoj Siriji.

Povezane vesti - Aplikacije pametnih telefona sada su oružje u međunarodnim sukobima

Projekti ruskih pomorskih snaga, koji su uključivali sisare, privukli su svetsku pažnju kada se ruski beluga kit pojavio u aprilu 2019. godine kraj obala Norveške. Veruje se da je pomenuti kit, nazvan Hvaldimir, pobegao iz ruskog trening centra. Magazin „Forbs“ piše da je evidentirano još jedno učešće morskih sisara u vojnim akcijama za koje većina nije čula, izvesno zbog toga što se radi o zoni zahvaćenoj ratnim sukobima.

Navodni dokazi na koje se pozivaju novinari odnose se na period s kraja 2018. godine, kada je ruska mornarica slala obučene delfine u Siriju, u vojnu bazu u Tartusu. Novinar ovog magazina izveštava da je na satelitskim snimcima jasno video ograđen prostor sa sisarima. Tartus je luka u kojoj je Rusija stacionirala svoje podmornice angažovane tokom rata u Siriji. Autor teksta saopštava da je prethodno video slične ruske baze u Crnom moru i na Arktiku, pa mu je odmah bilo jasno o čemu se radi. Za radoznale je naveo i precizne koordinate na kojima se preko Gugl erta mogu videti ovi ograđeni prostori, odnosno da u to svako može da se uveri.

Prema mišljenju upućenih, najverovatnije je da se delfini koriste protiv neprijateljskih ronilaca koji bi pokušali da sabotiraju brodove u luci. Ujedno, delfini mogu da se dresiraju i da sa morskog dna donesu izgubljeni objekat ili pak u obaveštajnim misijama. Kako se pretpostavlja, delfini primećeni u Siriji najverovatnije potiču iz baze nedaleko od Sevastopolja na Krimu, u Crnom moru.

Ipak, čak ni autor teksta nije u potpunosti uveren da se radi baš o delfinima, pošto, kako zaključuje, postoji mogućnost da su u pitanju foke koje se takođe mogu koristiti u iste namene. Na takvu pretpostavku upućuje činjenica da su bazeni u kojima se nalaze morski sisari manji nego što je uobičajeno, ali se to može tumačiti i o njihovoj privremenom, a ne trajnom angažmanu u ovom području.

U.S. Navy photo by Photographer Õs Mate 1st Class Brien Aho. (RELEASED)

Drugi pomenuti aktivan program ruske mornarice u kojem se koriste sisare odvija se na Arktiku, gde su trenirani beluga kitovi i foke. Odbegli kit Hvaldimir se pojavio kraj Norveške otprilike u isto vreme kada je ruska mornarica premestila neke bazene za kitove u podmorničku bazu Olenja Guba. Tu su, navodi „Forbs“, stacionirane ruske špijunske podmornice, uključujući i “Lošarik”, nuklearnu podmornicu koja je u julu prošle godine doživela nesreću u kojoj je stradalo 14 članova posade. Beluga kitovi su veći i sporiji od delfina, ali se, kako se ispostavilo, znatno bolje prilagođavaju arktičkim uslovima.

„Forbs“ navodi da svetska javnost možda nikada neće saznati šta je tačno ruska mornarica radila sa delfinima u Siriji. Oni su tamo bili svega nekoliko meseci, od septembra do decembra 2018, tako da je to mogao da bude i neki test.

Međutim, pomenuti kit nije jedini morski sisar koji se u vojnoj ulozi pojavio u okeanu. Američka mornarica započela je obuku delfina i morskih lavova još u vreme rata u Vijetnamu. Američke morske životinje, oko 70 delfina i 30 kalifornijskih morskih lavova, obučavani su u pomorskoj bazi u San Dijegu za otkrivanje sumnjivih predmeta i patroliranje po zabranjenim vodama.

Tokom 60-ih godina prošlog veka američka mornarica je pokrenula niz studija sa ciljem proučavanja delfina. U početku, istraživanja su bila ograničena na hidrodinamiku, odnosno primenu modela kretanja delfina na unapređivanje torpeda. Krajem decenije, međutim, program je prerastao u nešto veće i značajnije, kada je mornarica počela da trenira delfine za lociranje mina i druge bezbednosne misije. Kada bi pronašao minu, delfin bi puštao bovu sa lokatorom koji bi ljudima otkrio njenu poziciju.

Povezane vesti - Bitka za profit od ekološke katastrofe

Poznavaoci ovih životinja nisu iznenađeni da su se zemlje poput Sjedinjenih Američkih Država i Rusije upustile u eksperimente sa morskim sisarima kako bi vršile morska istraživanja ili sprovodile svoje akcije. Delfini i morski lavovi su inteligentna bića i mogu se uspešno trenirati, a njihova prirodna čula u vodi nadmašuju mogućnosti bilo koje mašine ili kompjutera.

Pored toga što mogu da rone na velikim dubinama, delfini imaju i sposobnost eholokacije, što im omogućava da otkriju mine koje su postavljene u vodi. Morski lavovi imaju odličan vid i dresirani su da pomažu vojnicima u pronalaženju izgubljene opreme. I pored velikog tehnološkog napretka u vojnoj industriji proteklih decenija, prirodne sposobnosti morskih sisara i dalje su nenadmašne u poređenju s bilo kojim postojećim robotom za podvodnu detekciju. Istovremeno, delfini i morski lavovi pomagali su američkoj vojsci u vrlo ozbiljnim misijama poput akcija čišćenja mina u Persijskom zalivu tokom Zalivskog rata i američke invazije na Irak 2003. godine. Tokom rata u Iraku delfini su, prema nekim informacijama, uspešno locirali više od 100 mina u zalivu Um Kasr.

U okviru istog programa u kojem su trenirani delfini, nalazili su se i morski lavovi. Nekada su čak i zajedno učestvovali u misijama zaštite od ronilaca i drugih uljeza. Američka mornarica je u misiji prvi put koristila morske lavove još 1970. godine.

Skupi promašaji

Kako su objavili mediji, američka vojska godišnje troši 28 miliona dolara na održavanje ovog programa. Još 2012. godine mornarica je objavila da će postepeno ukidati ovaj program i životinje zameniti robotima. Pokrenuto je i istraživanje za koje je izdvojeno više od 90 miliona dolara kako bi roboti zamenili životinje do 2017. godine. Međutim, do danas se ovi planovi nisu ostvarili.

Na veb-sajtu američke mornarice je objavljeno da će možda jednog dana biti moguće ove misije sprovoditi podvodnim dronovima, ali za sada tehnologija nije uspela da nadmaši dresirane morske sisare.

Mada mnogi hvale ovaj program i ulogu životinja u spasavanju ljudskih života, drugi su se oglasili protiv njega. Posebno su glasne organizacije za zaštitu prava životinja koje se protive držanju životinja u zatočeništvu. Mornarica, pak, tvrdi da njihovi delfini i morski lavovi uživaju najviše standarde zaštite i brige.

Ovaj program je bio izvor mnogih glasina i teorija zavere, posebno posle nekih izveštaja s početka devedesetih godina koji su ukazivali da vojska obučava delfine da ubijaju neprijateljske ronioce. Mornarica je opovrgla ove tvrdnje, uveravajući da je nemoguće obučiti delfina da bude borben i agresivan prema čoveku.

Korišćenje životinja za vojne ciljeve nije novijeg datuma. Tokom Drugog svetskog rata SAD su u svrhe borbe protiv Japana razvile “slepi miš bombu”. Bomba je sadržala 26 ćelija sa po 40 slepih miševa u svakoj. Nakon ispuštanja iz aviona otvorio bi se padobran koji bi omogućio svim slepim miševima, opremljenim eksplozivom, da se razlete oko mete. Kako su japanski gradovi tada bili pretežno izgrađeni od drveta, cilj je bio izazvati masovne požare. Projekat je obustavljen u vreme kada je razvijena atomska bomba.

AP Photo/Lacy Atkins, Pool

Projekat “Golub” američke mornarice razvio je B. F. Skiner. Iako je ideja o projektilu koji bi navodio golub brzo odbačena, u početku je veoma obećavala. Golubovi su bili trenirani da kljucaju metu na navigacionom ekranu i tako održavaju kurs projektila. Projekat je otkazan 1944. godine, a ponovo pokrenut 1948. Pet godina kasnije nastali su prvi sistemi za navođenje projektila i ideja o golubovima je odbačena.

Tokom Drugog svetskog rata i vojska SSSR-a koristila je životinje. Nažalost, na krajnje surov način. “Operacija Barbarosa”, odnosno invazija nacističke Nemačke na Sovjetski Savez, zatekla je Staljina prilično nespremnog. Kako bi zaustavili nadiruće trupe, vojnici sovjetske armije koristili su sva moguća sredstva. Između ostalog, tada su prvi put koristili pse koji su bili trenirani da se, sa dinamitom prikačenim na leđa, zavuku pod tenk i izazovu eksploziju koja bi ga onesposobila ili uništila. Sovjeti su saopštili da je oko 300 tenkova uništeno na ovaj način.

Svojevremeno je američka obaveštajna agencija CIA pokušala eksperiment sa mačkama pod nazivom “Akustična maca”. To je zapravo bio projekat planiran da CIA, uz pomoć mačaka, špijunira Kremlj i sovjetske ambasade.

Mačkama su ugrađeni čipovi koji su se nalazili u ušnim kanalima, a radio-predajnik im je stavljan u lobanju. U teoriji, mačke su predviđene da budu mobilni i lukavi, ali neočekivani agenti za rusku tajnu službu.

Prvu mačku koja je puštena u blizini sovjetske ambasade u Vašingtonu usmrtio je automobil. Ubrzo, CIA je prekinula 20 miliona dolara vredan projekat zbog velikih teškoća u treniranju mačaka koje nisu želele da urade ništa na komandu.

Zahvalnost konjima

Istorija je prepuna primera u kojima su korišćene, veoma često zloupotrebljavane životinje u vojne svrhe. Slonovi su se koristili u ratovanju od najdavnijih vremena. Njihovu zastrašujuću veličinu i pojavu prva je upotrebila drevna Indija, a sledili su je Aleksandar Makedonski, Hanibal i Pir.

Red slonova je obično bio raspoređen ispred pešadije kako bi na čelu vojske pojurio ka neprijatelju brzinom od oko 30 kilometara na čas. Prednost ovih životinja u odnosu na konje bila je što se nisu plašili pešadinaca sa kopljima i lakše su ih izbegavali nego konji.

Psihološki uticaj slonova na neprijateljsku vojsku bio je možda najznačajniji faktor koji je često dovodio do toga da se redovi protivnika rasprše. Ujedno, osim za direktno učešće u bitkama, slonovi su bili izuzetno pogodni za prenos ratne opreme i drugog tovara.

Korišćenje ovih ogromnih životinja u ratnim sukobima okončano je tek s pojavom topova. Nesrećne životinje, koje su bile “otporne” na koplja i sablje u rukama vojske, za topove su bile izuzetno laka meta. I pored toga, slonovi su ipak korišćeni u vojne svrhe u nekim delovima sveta, a poslednji put je zabeleženo da ih je za transport oružja koristila iračka vojska 1987. godine.

Povezane vesti - Nacistički eksperimenti osnov za nauku

S druge strane, neki davnašnji vojni stratezi su se dosetili kako da se, i pre pojave topova, suprotstave slonovima. U nekoliko drevnih tekstova je zabeleženo da su svinje bile najefektivnije oružje protiv najveće kopnene životinje. “Ratni slonovi” su se navodno plašili skiče svinja koje su jurile prema njima. Zapisano je da su u pojedinim bitkama i opsadama gradova protiv slonova svinje korišćene tako što bi im na leđa privezali zapaljene krpe i baklje, nakon čega su spas tražile tako što su besomučno jurile ka “slobodnoj teritoriji”, odnosno ka teritoriji vojske koja se nalazila s druge strane. U opštoj panici uletele bi među slonove koji su pokušavali da izbegnu te vrišteće vatrene buktinje među svojim nogama, a pritom usmrtili veliki broj svojih vojnika koji se nalazio u blizini.

Prvi svetski rat bio je poslednji rat u kojem su životinje masovno korišćene. Konji, slonovi, psi, golubovi i druge životinje bile su nezamenljive. Neke od njih su vukle kola, hranu i topove, druge nosile na svojim leđima vojnike i ranjenike, dok su mnoge učestvovale u prenošenju poruka između borbenih linija.

Možda jedna od najlepših slika iz užasa Prvog svetskog rata pripada srpskim vojnicima i njihovim konjima s kojima su se zajedno preko Albanije povukli do Krfa. Kada je 1916. godine saveznička komanda odlučila da izmučene srpske vojnike preveze u Francusku na dalji oporavak, zahtevali su da vojnici ubiju konje koji su bili u lošem stanju. A većina je bila takva. Međutim, srpski vojnici su odbili takvo naređenje, stali pred svoje preživele konje i zaštitili ih, izazvavši time incident. Na kraju je popustila viša komanda, pa su zajedno sa vojnicima na brodove ukrcali i njihove konje i prevezli ih u Francusku. Posle oporavka su, takođe zajedno, vraćeni na Solunski front.