Vesti
27.06.2025. 10:24
Svet
03.07.2025. 17:05
Đoko Kesić
U fokusu
NATO opet brani slobodu i demokratiju
Samit NATO-a u Hagu, održan 24. i 25. juna, nema sumnje biće zabeležen kao istorijski. Glavna ličnost bio je predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp, koji je dan pre dolaska u Hag zaustavio ratni sukob između Irana i Izraela.
Drugi važan događaj je da će Alijansa, najmoćniji vojni savez u savremenom svetu, opstati uprkos dojučerašnjim sumnjama da će upravo Tramp, kao najveći NATO skeptik, iz Alijanse izvesti SAD. Sudbinu NATO-a, danas određuje globalno prestrojavanje, nova podela sveta na nove interesne sfere.
Da će NATO u nekom modernijem i štedljivijem obliku opstati, najavio je pre nekoliko dana generalni sekretar Alijanse Mark Rute, koji reče da će se briselska NATO administracija umanjiti za "dva odseka i desetine pozicija“. Administracija u Briselu broji oko 4000 zaposlenih, od kojih samo odeljenje za diplomatiju i spoljnu politiku ima 1500 zaposlenih.
On je posredstvom portala Politiko naglasio da je to DOGE u NATO-u, misleći na američko Ministarstvo efikasnosti Vlade SAD koje je vodio Ilon Mask. Rute je najavio ove promene uoči samita u Hagu, uz napomenu da je njegova reorganizacija Alijanse rađena u dosluhu sa Vašingtonom. Rute je za Trampa imao i dobru vest – da će sve evropske NATO članice prihvatiti da izdvajaju godišnje pet odsto BDP-a za finansiranje Alijanse u narednih deset godina.
Do sada članice su izdvajale oko 2,5 odsto svog BDP-a. Ima i izuzetaka. Poljska već danas izdvaja više od četiri odsto, a Španija 1,2 odsto. To zbirno iznosi jedva 30 odsto od ukupnih godišnjih troškova Alijanse. Sa procentom od pet odsto, u prostom zbiru to bi pokrivalo oko 60 odsto troškova NATO saveza.
Prvi dan samita pokazao je da deo evropske političke elite ne razume ogroman značaj tih prestrojavanja jer su Mark Rute i Ursula fon der Lajen taj prvi dan pretvorili u promociju predsednika Ukrajine Vladimira Zelenskog u prvu političku figure u Hagu, iako je on tu pozvan kao gost trećeg reda.
Generalni sekretar NATO-a Mark Rute rekao je da Rusija ostaje najveća i najdirektnija pretnja sa kojom se Alijansa suočava:
"Svet postaje sve opasnije mesto, lideri savezničkih zemalja doneće hrabre odluke da ojačaju našu kolektivnu odbranu, što će NATO učiniti jačim, pravednijim i ubojitijim savezom.
Moskva nastavlja rat protiv Ukrajine uz podršku Severne Koreje, Irana, Kine i Belorusije. Moramo i dalje da obezbeđujemo Ukrajini ono što joj je potrebno da se brani i da odbija napade u budućnosti. Naša podrška Ukrajini je nepokolebljiva i od nje nećemo odustati“, rekao je Rute.
Ursula fon der Lajen, posle zagrljaja sa Zelenskim, izjavila je kako je pomoć Ukrajini neupitna, to je primarni cilj jer Ukrajina uz pomoć naprednog sveta treba vojno da porazi Rusiju.
Donald Tramp na krilima zasluga za prekid ratnog sukoba Izrael – Iran u Hag je došao sa drugim namerama. Da bi zaokružio agendu mirotvorca i izglednog dobitnika Nobelovog priznanja za mir, mora da zaustavi rat u Gazi i u Ukrajini. A da ne cvetaju ruže u odnosima predsednika Trampa i vodećih zemalja Evropske unije, svedoče analize uglednih glasila i zvaničnika na Zapadu:
"Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski pozvan je na večeru, ali ne na radni sastanak sa liderima NATO-a, što odražava smanjenu američku podršku Kijevu.
Zelenski je rekao da planira sastanak sa Trampom tokom samita.
Zabrinutosti odranije ove godine, o tome da li će Tramp odbaciti NATO, povući američke trupe iz Evrope, napustiti Ukrajinu i uspostaviti bliske odnose s Moskvom, smanjile su se, iako nisu potpuno nestale“, piše "Gardijan“.
Džejmi Šej, bivši portparol NATO-a i zamenik pomoćnika generalnog sekretara, rekao je da će sastanak biti "razočaravajući za Ukrajinu, posebno jer bi većina saveznika želela mnogo jači jezik podrške, otvorena vrata za članstvo Ukrajine u Alijansi i jasniji put ka sankcijama protiv Rusije“.
"Ovaj samit je o kredibilitetu“, izjavio je Metju Vitaker, američki ambasador pri Alijansi.
Svet
03.07.2025. 04:15
Kako su DRONOVI drastično promenili način ratovanja
Evropski saveznici se takođe nadaju da će ubediti predsednika SAD da ne povlači američke trupe sa kontinenta.
Američko nuklearno oružje stacionirano je u Italiji, Belgiji, Nemačkoj i Holandiji. Širom Evrope je oko 100.000 američkih vojnika, spremnih za borbu. Petinu je poslao bivši američki predsednik Džozef Bajden u istočnoevropske NATO članice pošto je Rusija pokrenula invaziju na Ukrajinu u februaru 2022. godine.
Volodimir Zelenski uporno pokušava da obezbedi američku novčanu pomoć, ali verovatnoća da će biti novog paketa Sjedinjenih Država za Kijev je vrlo mala.
Verovatno će i 20.000 vojnika u istočnoj Evropi biti prve američke snage koje će biti povučene sa kontinenta.
Poverenje Evrope u SAD kao njenog vrhovnog zaštitnika poljuljano je Trampovim naizgled površnim pristupom Moskvi i snažnim pritiskom na Kijev, u pokušajima da okonča rat u Ukrajini.
"Odnosi sa Evropom su toliko zategnuti otkako se Tramp vratio u Belu kuću zbog trgovinskih tarifa, ali i drugih njegovih poteza.
"Do pre nekoliko nedelja nismo bili sigurni ni da će doći na samit“, rekao je za BBC visokopozicionirani diplomata, koji je želeo da zadrži anonimnost.
Samitu u Hagu prisustvovalo je oko 9000 učesnika, uključujući oko 45 šefova država i vlada, te isto toliko ministara spoljnih poslova i odbrane.
Britanski "Telegraf“ je u najavi pisao da će Tramp uživati u svečanoj ceremoniji u palati, ali da će preskočiti ključne sastanke na samitu NATO-a. Zaista, on je u Hag stigao u ponedeljak uveče, taman na vreme za raskošnu večeru sa kraljem i kraljicom, ali je preskočio niz NATO sastanaka ranije tokom dana.
List je podsetio da je Tramp prošle nedelje otišao usred samita G7 u Kanadi, insistirajući da mora da se vrati u Vašington da se pozabavi eskalirajućom krizom na Bliskom istoku. Ipak, insajderi su rekli da je on najavio da će otići nakon što je prisustvovao sesiji o šumskim požarima – ona vrsta rasporeda koju Tramp mrzi.
"On misli da su ove stvari totalno gubljenje vremena“, rekao je izvor koji je bio na G7 samitu prošle nedelje.
Svet
02.07.2025. 21:20
Odnosi Belorusije i SAD: U Minsk s ljubavlju
Tramp je takođe naglo napustio svoj poslednji NATO samit 2019. nakon što su ga tadašnji premijeri Kanade, Britanije i Holandije – Džastin Trudo, Boris Džonson i Mark Rute – kao i francuski predsednik Emanuel Makron, ogovarali na prijemu kod britanske kraljice Elizabete, što su kamere snimile.
Ovog puta raspored je bio pažljivo prilagođen da ga usreći, uključujući više ceremonijalnih i glamuroznih događaja. Čak je bilo priče o tome da se ubaci runda golfa u utorak, iako je zbog skraćenog plana to napušteno.
O NATO samitu u Hagu razgovarali smo i sa Aleksandrom Radićem, uglednim vojnopolitičkim analitičarom. Počinjemo pričom o prvom danu samita, koji je u iščekivanju Trampa pretvoren u dodatno predstavljanje ideje Evropske unije da im je glavna bezbednosna pretnja Rusija i prezentaciju Zelenskog, koji je gost bez zvanične pozivnice za samit. Kažem da delim mišljenje sa nekim analitičarima da Rusija niti ima snage za neki napad na NATO zemlje u Evropi, niti da za to ima realne potrebe.
"Slika jeste stvorena, a veliko pitanje je koja je sudbina Rusije. Možemo sa jedne strane da pomislimo da Rusija zapravo sada želi naprosto da preživi i da se što pre pomiri sa Zapadom. Za sada, moramo da smatramo da, ako određene zemlje Evropske unije kažu da opasnost postoji, onda postoji, jer imamo rane posledice tog stava. Naravno, Rusiji koja je iscrpljena ratom posle velikih ljudskih i materijalnih gubitaka, jer mnogo sredstava su utrošili, treba vremena za oporavak. Za Putina je bilo kakav nastavak dalje militantne politike veliki politički rizik i na unutrašnjem planu. On ima svojih problema veoma mnogo i ne vidim realni rizik od nastavka rata Rusije u Ukrajini.
Ali ako pomenutu ugroženost projektuju neke od vodećih zapadnih zemalja, onda nam je to veoma bitno zato što će se to odraziti na njihovu politiku, bili oni u pravu ili ne. Obnoviće služenje vojnog roka, uložiće velike pare u naoružanje i vojnu opremu i to je slika koja će da prati budućnost Evrope narednih godina, koja će odrediti budućnost Evrope narednih godina.
Tramp se neće mešati u te procene, američka administracija očekuje povećanje ulaganja za vojsku. Jer, faktički lista članica NATO-a je lista evropskih zemalja, uz nekoliko izuzetaka. Tramp još iz prvog mandata traži povećanje troškova na dva posto BDP-a, sada se priča o pet posto, četiri posto... Tramp razmišlja u tim relacijama, zapravo kakva god bila motivacija Evrope, Americi je dobro da Evropa ulaže više u vojsku, još ako se deo tog naoružanja kupuje od Amerikanaca, pa zašto bi se protivili“, kaže Aleksandar Radić za "Ekspres“.
Tramp se na samitu pojavljuje kao dvostruki pobednik; zaustavio je rat Izraela i Irana, a najavio je i da se Alijansa modernizuje uz veća ulaganja u logistiku i naoružanje.
"Jasno je da se NATO pokazao žilavim i da sve procene koje su u prošlosti projektovane da će NATO dospeti u krizu, a mislio je to Milošević 1999. godine i Putin 2022. godine, bile su naivne. Ipak je to zajednica koja je u ovom trenutku relativno čvrsta jer objedinjuje zemlje koje imaju već dugu tradiciju saradnje i koje imaju zajedničku motivaciju.
Pogrešne su i procene da bi Evropska unija ušla u krizu bez NATO prisustva u Evropi. EU je čvršća organizacija utemeljena na već poznatim principima. NATO je stara organizacija i zato nije sporan. On je zajednica nezavisnih vojski, sa jednim delom zajedničkih aktivnosti. I zato NATO ima vrlo fleksibilan pristup koji omogućava zemljama da funkcionišu u okviru tog saveza, čak iako nemaju zajedničke stavove koji bi mogli da se kose sa zajedničkom odbrambenom i spoljnom politikom Evropske unije. Eto to je sada činjenica da Mađarska i Slovačka neće da isporučuju sredstva Ukrajini. Neke zemlje EU se jako trude da podrže Ukrajinu...
Ovaj samit u Hagu je vrlo važan. Važan je zato što se odvija u vreme kada se sada nazire mogućnost primirja u Ukrajini i treba se dogovoriti koja je slika NATO-a prema Ukrajini. To je važno, da se vidi koji su jasni stavovi. NATO želi da uđe u Ukrajinu, na ovaj ili onaj način. Ukrajina neće biti član NATO-a, što žele neke evropske članice NATO-a, a neke se protive“, zaključuje Aleksandar Radić.
Na samitu NATO-a usvojena je deklaracija, koju su izdali šefovi država i vlada NATO-a, u kojoj piše: "Mi, šefovi država i vlada Severnoatlantskog ugovora, okupili smo se u Hagu da ponovo potvrdimo našu posvećenost NATO-u, najjačem savezu u istoriji, i transatlantskoj vezi. Potvrđujemo našu čvrstu posvećenost kolektivnoj odbrani, kako je zagarantovano u članu 5 Vašingtonskog ugovora – da je napad na jednog napad na sve. Ostajemo ujedinjeni i nepokolebljivi u našoj odlučnosti da zaštitimo naših milijardu građana, branimo Savez i čuvamo našu slobodu i demokratiju.
Ujedinjeni pred dubokim bezbednosnim pretnjama i izazovima, posebno dugoročnom pretnjom koju Rusija predstavlja evroatlantskoj bezbednosti i stalnom pretnjom terorizma, saveznici se obavezuju da će do 2035. godine godišnje ulagati 5% BDP-a u osnovne odbrambene potrebe, kao i u rashode u vezi sa odbranom i bezbednošću, kako bismo osigurali naše individualne i kolektivne obaveze, u skladu sa članom 3 Vašingtonskog ugovora. Naša ulaganja će osigurati da imamo snage, kapacitete, resurse, infrastrukturu, ratnu spremnost i otpornost potrebne za odvraćanje i odbranu u skladu sa naša tri osnovna zadatka: odvraćanje i odbrana, sprečavanje i upravljanje krizama i kooperativna bezbednost.
Saveznici se slažu da će ova obaveza od 5% obuhvatiti dve osnovne kategorije odbrambenih investicija. Saveznici će godišnje izdvajati najmanje 3,5% BDP-a na osnovu dogovorene definicije odbrambenih rashoda NATO-a do 2035. godine za finansiranje osnovnih odbrambenih potreba i za ispunjavanje NATO ciljeva sposobnosti. Saveznici se slažu da podnose godišnje planove koji pokazuju verodostojan, postepen put ka dostizanju ovog cilja. Saveznici će godišnje izdvajati do 1,5% BDP-a za, između ostalog, zaštitu naše kritične infrastrukture, odbranu naših mreža, osiguranje naše civilne spremnosti i otpornosti, oslobađanje inovacija i jačanje naše odbrambene industrijske baze. Putanja i bilans potrošnje u okviru ovog plana biće preispitani 2029. godine, u svetlu strateškog okruženja i ažuriranih ciljeva sposobnosti. Saveznici potvrđuju svoje trajne suverene obaveze da pruže podršku Ukrajini, čija bezbednost doprinosi našoj, i, u tom cilju, uključiće direktne doprinose ukrajinskoj odbrani i njenoj odbrambenoj industriji prilikom obračuna odbrambenih rashoda saveznika.
Potvrđujemo našu zajedničku posvećenost brzom proširenju transatlantske odbrambeno-industrijske saradnje i iskorišćavanju nove tehnologije i duha inovacija za unapređenje naše kolektivne bezbednosti. Radićemo na uklanjanju barijera u trgovini odbrambenom opremom među saveznicima i iskoristićemo naša partnerstva za promociju saradnje u odbrambenoj industriji.
Izražavamo zahvalnost na velikodušnom gostoprimstvu koje nam je pružila Kraljevina Holandija. Radujemo se našem sledećem sastanku u Turskoj 2026. godine, a zatim i sastanku u Albaniji.“
Svet
30.06.2025. 18:50
IZRAEL I IRAN - ko je pobedio, ko govori istinu... Sva pitanja o jednom miru
Svet
25.06.2025. 15:50
Članice NATO povećale budžet za odbranu, Tramp pozdravio odluku
Svet
28.02.2025. 20:45
Povlačenje američkih trupa: Trampova strategija koja menja kontinent
Komentari
