Svet
25.04.2020. 14:36
Natalija Ginić
Neka se spremi Afrika
Kada se isključe neutemeljene rasne pretpostavke, a vreme ih je demantovalo, da su Afrikanci otporniji na virus, i odbaci teorija da letnje toplo vreme može da zaustavi širenje zaraze, prosečna osoba negde u svetu s pravom može da se zapita koliko li je samo teško afričkim narodima da se izbore sa Covid-19 kada ni razvijenom Zapadu nije lako.
Pre nešto više od mesec dana svet se čudio podacima da je širom Afrike zabeleženo oko 640 slučajeva zaraženih koronavirusom. Uprkos prvim optimističnim izgledima, predsednik Svetske zdravstvene organizacije Tedros Adhanom Gebrejesus, poreklom iz Eritreje, istakao je da Afrika mora da se probudi i pripremi za najgore. Zdravstveni stručnjaci upozorili su da bi javni zdravstveni sistemi u Africi mogli brzo da budu preplavljeni ako se virus obruši, posebno u prenaseljenim urbanim sredinama.
"Preporuka SZO je da se izbegavaju masovna okupljanja i učini sve što je neophodno u iščekivanju onog najgoreg", rekao je Tedros na konferenciji za novinare u Ženevi.
Jedna od teorija je da Afrika beleži nizak broja obolelih, jer nema dovoljno kapaciteta za testiranje ili testovi prosto nisu dovoljno pouzdani. Međutim, postoji još nekoliko razloga zbog kojih je u Africi u trenutku pisanja ovog teksta zabeleženo 24.707 slučajeva (1.199 preminulih osoba), što je gotovo 40 puta manje zaraženih od Sjedinjenih Američkih Država.
U prošlosti su i druge veće epidemije sa poreklom van afričkog kontinenta stizale sa zakašnjenjem i slabijim efektima u Afriku nego u ostale delove sveta. Primera radi, od 2002. do 2003. SARS je stigao u Afriku pet meseci nakon prvog prijavljenog slučaja u Kini, a oboleli su samo stanovnici Južnoafričke Republike. H1N1 virus je 2009. pogodio 60 zemalja pre nego što je stigao u Egipat. Proširio se u 41. afričkoj državi, ali je sa 8.000 slučajeva i 160 smrtnih ishoda Afrika učestvovala sa samo jednim procentom u ukupnom broju preminulih.
Razlog tome je slabija povezanost Afrike sa ostatkom sveta, uključujući i Kinu. U globalnom turizmu Afrika učestvuje sa pet odsto, od čega kineski turisti čine svega četiri procenta.
Afrika ima i nižu gustinu naseljenosti, oko 117 ljudi po kvadratnoj milji, što je znatno niža vrednost nego u ostatku sveta. Poređenja radi, gustina naseljenosti u Zapadnoj Evropi iznosi 468 ljudi po kvadratnoj milji.
Afrički kontinent beleži i manje kretanja u poređenju s drugim kontinentima. Afrički aerodromi imaju najmanji broj interkontinentalnih letova. Osim Međunarodnog aerodroma u Johanezburgu, nijedan aerodrom ne ulazi na listu 50 najprometnijih aerodroma. Pored toga, Afrika ima mali procenat starijih osoba koji su najteže pogođeni Covid-19, a Afrikanci su tokom vremena usvojili i odgovornije ponašanje prema zdravlju. Posle dve smrtonosne epidemije, ebole i kongo virusa, Afrikanci sve više uvažavaju molbe lokalnih vlasti da budu na oprezu, što je, kako se pokazalo, manje uobičajeno u Evropi. Ljudi u Italiji i Velikoj Britaniji su u početku ignorisali apele vlasti da se socijalno distanciraju.
Uprkos odgovornijem ponašanju, i nešto povoljnijim okolnostima u kojima se nalazi, Africi nedostaju zaštitna oprema, respiratori i doktori za borbu protiv epidemije koronavirusa. To se najbolje pokazalo na primeru Zimbabvea.
Zororo Makamba, javna ličnost naklonjena vlastima i sin biznis mogula, preminuo je u 30. godini od koronavirusa. Bio je to prvi zabeleženi smrtni slučaj u ovoj zemlji. Makamba je umro sam u karantinu bolnice i niko od medicinskog osoblja nije želeo da mu priđe bez zaštitne opreme koju nisu mogli da nabave. Nisu imali lekove, nisu imali respiratore.
Visinska nepripremljenost
Mnoge supsaharske zemlje, poput Zimbabvea, nepripremljeni su za epidemiju koronavirusa. Supsaharska Afrika ima najniži broj doktora, samo jednog na 10.000 stanovnika, dok Italija ima jednog lekara na 243 osobe. Zdravstveni sistemi su preopterećeni i osiromašeni. Više od 18 miliona ljudi na kontinentu je raseljeno i živi u privremenim kampovima u kojima je i pranje ruku retkost. Higijenski uslovi su problematični i u većini drugih delova Afrike.
Stoga mnogi strahuju da je pitanje trenutka kada će masovna epidemija pogoditi ovaj kontinent. U autorskom tekstu za "Fajnenšel tajms", Abih Ahmed, premijer Etiopije i dobitnik Nobelove nagrade za mir za 2019, naglašava da postoji velika mana u strategiji suzbijanja pandemije. Napredne ekonomije otvaraju pakete ekonomskih stimulacija, a nasuprot tome, krhkim i ranjivim afričkim zemljama nedostaje ono što bi omogućilo slične smislene intervencije. Po njemu, afričke ekonomije “gledaju u ponor”.
"Еtiopija je u protekle dve decenije ostvarila stalni napredak u pružanju zdravstvenih usluga, ali ništa je nije pripremilo za pretnje koje je doneo Covid-19. Pristup osnovnim zdravstvenim uslugama i dalje ostaje više izuzetak nego norma. Čak i preduzimanje takvih mera predostrožnosti kao što je pranje ruku, često je nepristupačan luksuz polovini stanovništva kome nedostaje pristup čistoj vodi. Naš životni stil je duboko zajednički, sa proširenim porodicama koje tradicionalno dele zajedničke teškoće i blagodati života, jedući obroke iz istog tanjira. Naša tradicionalna poljoprivreda zavisna je od kiše i određena okvirima vremenskih ciklusa, u kojima se moraju vršiti sadnja, plevljenje korova i žetva. I najmanji poremećaj tog lanca, čak i nakratko, može izazvati katastrofu, dodatno ugrožavajući ionako osetljivo snabdevanje hranom", piše Abij Ahmed.
Ukoliko virus napadne prenaseljene gradove i izbegličke centre, stanovništvo, ionako oslabljeno usled neuhranjenosti i drugih bolesti, kao što su kolera, ebola i tuberkuloza, vrlo brzo može preplaviti medicinske centre i bolnice i tako preopteretiti krhke zdravstvene sisteme.
Neke od najpesimističnijih prognoza su da od korone u Africi može da oboli 250 miliona ljudi. Istraživači sa Imperijal koledža u Londonu nedavno su procenili da bi čak i pod najoptimističnijim scenariom virus mogao da ubije 300.000 ljudi u supsaharskoj Africi i izazove ogromne ekonomske troškove, usled izgubljenih prihoda od izvoza, prekida lanca snabdevanja i pada potražnje.
Međunarodna zajednica, Svetska zdravstvena zajednica, MMF, ali i eminentni političari, kao što je bivši britanski premijer Gordon Braun, pozvali su na jaču međunarodnu kooperaciju za podršku Africi. Slični apeli su izgovoreni i na virtuelnom sastanku G20 u martu, ali konkretni koraci od tada nisu preduzeti. Države i međunarodne institucije i dalje su preokupirane nacionalnom borbom protiv koronavirusa.
U takvoj situaciji, međutim, istakao se jedan afrički lider - predsednik Južnoafričke Republike i lider Afričke unije Siril Ramafosa.
Što južnije…
Južnoafrička Republika je poput većine drugih afričkih država vrlo brzo uvela rigorozne mere i zabranila kretanje građanima. Ministar zdravlja ove države Zveli Mkhize naveo je da je posle samo nedelju dana karantina opao broj pozitivnih slučajeva. To je, kaže, dalo dovoljno vremena državi da nabavi zaštitnu opremu i pripremi se za izolaciona odeljenja. Zdravstveni stručnjaci ove zemlje doneli su jednu neobičnu odluku, nalik onoj koju je Kina donela u jeku pandemije.
Naime, umesto da čekaju da zaraženi preplave bolnice, vlasti Južnoafričke Republike su mobilisale desetine hiljada medicinskih radnika u devet provincija. Više od 28.000 zdravstvenih radnika ide od vrata do vrata i raspituje se kod građana o istoriji putovanja, temperaturi i drugim faktorima rizika. U posebno gusto naseljenim siromašnim četvrtima uspostavljene su takozvane pop-up mobilne klinike za preglede. Na ovaj način je pregledano dva miliona Južnoafrikanaca od ukupno 57 miliona stanovnika, saopštilo je ministarstvo zdravlja.
Druge supsaharske nacije se takođe bore s tim kako da zadrže građane kod kuće. Ketrin Kjubutungi, izvršna direktorka Centra za afričku populaciju i medicinska istraživanja iz Kenije, izjavila je da će “zemlje regiona verovatno iskombinovati dobre prakse Južnoafričke Republike i nekih drugih zemalja”. Epidemiolog sa Kolumbija univerziteta Vafa el Sadr rekla je da je južnoafrički “energetski odgovor zasnovan na dokazima” u kontrastu sa tim kako je zemlja reagovala na epidemiju HIV-a kasnih devedesetih i početkom dvehiljaditih godina.
Afrička unija je 22. februara održala ministarski sastanak o epidemiji koronavirusa kako bi raspravila o merama jačanja i pripreme odgovora. Ustanovljen je AFCOR – Afrička radna grupa za novi koronavirus koja radi na koordinaciji napora suzbijanja zaraze i reagovanje u celini. U poslednjem broju magazine „Time“, predsednik Južnoafričke Republike Siril Ramafosa je istakao da je pandemija Covid-19 pokazala koliko je svet međusobno povezan. Kroz Ramafosin tekst provejava njegova ideja jačanja ujedinjene Afrike koja i u budućnosti može da bude konkurentna drugim savezima.
"Infekcije i dalje rastu u razvijenim zemljama i zemljama u razvoju, čineći razlike bogatstva, siromaštva, nacionalnosti, rase i klase besmislenim. U vreme pisanja ovog izveštaja, bilo je više od 10.000 potvrđenih slučajeva u gotovo svim afričkim zemljama. Iako je ovo malo u poređenju s drugim regionima, osim ako se sada nešto ne preduzme, ta brojka će se eksponencijalno povećavati u narednim nedeljama i mesecima. Sa svojim slabim zdravstvenim sistemima, raširenim siromaštvom, lošim sanitarnim uslovima i gustinom naseljenosti u Africi, Afrika je posebno ranjiva. Ova pandemija ne vrši samo pritisak na javnozdravstvene sisteme, već utiče na sredstva za život, trgovinu i ekonomski rast. Ako ga ne obuzme, ozbiljno će ugroziti napore afričkih država na iskorenjivanju siromaštva, nejednakosti i nerazvijenosti.
Zemlje Afrike su stoga odlučile da se ujedine oko zajedničkog kontinentalnog odgovora. Koordinišemo napore između država članica, Afričke unije (AU) i drugih multilateralnih organizacija. Naš odgovor obuhvata nadzor, prevenciju, dijagnostiku, lečenje i kontrolu. Brojne su zemlje započele zatvaranje granica, zatvaranje širom zemlje i uvođenje programa masovnog testiranja. Izvode se mere izolacije i karantini za one koji su u riziku i medicinsko upravljanje onima koji su već bolesni. Ovi napori odvijaju se u kombinaciji sa masovnim javnim kampanjama oko društvenog distanciranja i pravilne higijene. Afrički lideri osnovali su AU”, piše Ramafosa i navodi da je Africi ipak potrebna pomoć međunarodne zajednice.
"S obzirom na ogromna ograničenja resursa sa kojima se suočavaju mnoge afričke države, biće nam potrebna podrška međunarodne zajednice. Ovo je vreme kada zemlje G-20, međunarodni partneri i finansijske institucije moraju da pokažu posvećenost koju su preuzeli u zajedničkom saopštenju 2020. godine za podršku Africi. Pandemija već znatno utiče na afričke ekonomije, s tim da su budžeti preferencijalni za zdravstvenu potrošnju. AU je predložio nekoliko mera, uključujući otplatu duga u vidu odustajanja od kamata i odloženog plaćanja. Ovo će vladama pružiti fiskalni prostor i dodatnu likvidnost. Dok nastoji da pokrene međunarodnu podršku, Afrika takođe gleda na svoje sopstvene mogućnosti i resurse. Uvećavanjem proizvodnje želimo da proizvedemo hitno potrebne zalihe zaštitne opreme i kompleta za testiranje, plus lekove koji spasavaju život i vakcine za sopstvenu potrošnju. Afrika je ujedinjena u ovoj borbi. Ima dokazanu stručnost u upravljanju epidemijama. Ima naučnike, epidemiologe i istraživače svetske klase, na čelu sa Afričkim centrima za kontrolu i prevenciju bolesti. Uz potrebnu podršku, moći ćemo da nadogradimo ono što imamo. Moći ćemo da ojačamo zdravstvenu infrastrukturu i zdravstvene sisteme na kontinentu. Bićemo u stanju da uklonimo svoje stanovništvo od neizbežnog ekonomskog pada, a mi ćemo moći da okrenemo plimu protiv ove pandemije, od zemlje do zemlje."
Dogodine, posle zime
Ramafosa je zatražio podršku i pomoć drugih zemalja, u trenutku kada Kina uveliko pomaže afrički kontinent. Ministar spoljnih poslova Kine Vang Ji je to slikovito objasnio.
"Jednom kada se sneg i led otope, dolazi proleće. Nakon što trijumfujemo nad epidemijom, zajednica zajedničke sudbine koja povezuje Kinu i Afriku biće jača nego ikada pre."
Kina je u aprilu započela misiju bilateralne pomoći afričkim zemljama. Demokratska Republika Kongo je primila 65 tona testova za koronavirus i zaštitne opreme, Etiopija više od milion testova i šest miliona maski. Uz pomoć Kineza je postavljena i terenska bolnica u Alžiru i Zimbabveu. Avion "Air China" je 6. aprila sleteo u Akru sa nekoliko tona zaliha koje su potom prosleđene Beninu, Burkini Faso, Kongu, Obali Slonovače, Maliju, Nigeriji, Gabonu…
Mnogi se pitaju da li će i posle epidemije Kina nastaviti da širi uticaj u Africi i gradi svoju poziciju kroz infrastrukturne i ekonomske projekte, kao što je i pre bio slučaj. Izvesno je, međutim, da će veći započeti projekti najverovatnije biti odloženi do daljeg.
Konačno, ovo može biti prilika za Afriku da redefiniše svoje odnose sa svetom, ne samo sa Kinom. U najboljem scenariju, Afrika se može ujediniti na novim osnovama.
Izgleda da i Ramafosa nešto slično ima na umu.
Komentari
