Svet
24.02.2025. 15:39
Svet
28.02.2025. 21:45
Boško Vukčević
Fridrih Merc
Nemačka posle izbora – novi početak i teška borba
Vanredni parlamentarni izbori u Nemačkoj su završeni. Demohrišćani su pobedili. Ipak, nemaju potrebnu većinu da sami formiraju vladu pa im je potreban koalicioni partner.
U CDU-u smatraju i žele da to budu Socijaldemokrate koji su do sada bili na vlasti. Ali, oni prvo moraju da prebole poraz.
Socijaldemokratski kancelar Olaf Šolc oprašta se od vlasti onako kako je i vladao – trezveno i bez vidljivih emocija. Rekao je da mu je "bila čast“ što je imao odgovornost baš u ovim "izazovnim vremenima“.
Zahvalio je biračima i svojoj partiji i dodao da će do poslednjeg dana "uredno obavljati svoj posao“.
Sa druge strane, lider Demohrišćana (CDU) i verovatno budući kancelar, Fridrih Merc, ima jasnu predstavu o tome šta do primopredaje vlasti mora da se uradi. On je rekao da je njegova partija kancelaru već poslala "memorandum o razumevanju“ u kojem se od Šolca traži da "ne donosi dugoročne odluke bez našeg učešća“.
U tom memorandumu su tačke "koje smatramo važnim za saradnju u ovoj prelaznoj fazi“, rekao je Merc. A dužina prelaznog perioda zavisi od toga koliko brzo će Demohrišćani (CDU/CSU) naći koalicionog partnera. Merc se već dan posle izbora (24. februar) javio kod partijskog šefa Socijaldemokrata Larsa Klingbajla i kancelara Šolca.
Merc je naveo tri prioritetne teme koje želi da raspravi sa Socijaldemokratama kao potencijalnim partnerima. To je spoljna i bezbednosna politika, migraciona politika i jačanje ekonomije.
"Polazim od toga da su Socijaldemokrate, za razliku od Zelenih, veoma zainteresovani za očuvanje industrijskih radnih mesta u Nemačkoj“, naglasio je Merc. Dodao je da je "odlučan da sa Socijaldemokratama vodi konstruktivne, dobre i brze razgovore“.
Merc je objasnio da će odmah posle pokrajinskih izbora u Hamburgu, u nedelju 2. marta, početi koalicioni pregovori sa Socijaldemokratskom partijom Nemačke.
Šezdesetdevetogodišnji Merc pun je samopouzdanja, iako njegovi Demohrišćani nisu postigli zacrtani izborni cilj od najmanje 30 odsto glasova. Dobili su 28,5 odsto što odgovara broju od 208 poslanika u parlamentu.
Socijaldemokrate imaju 16,4 odsto, odnosno 120 poslanika. Zajedno bi to bila većina sa 328 od 630 poslanika, pa je Merc rekao da je svakako moguća crno-crvena koalicija (CDU/CSU i SPD).
"I to je tačno to što i mi želimo“, dodao je.
Ali, hoće li to i Socijaldemokratska partija?
"Da li će doći do formiranja vlade, da li će SPD ući u vladu – to nije odlučeno“, kaže predsednik SPD-a Klingbajl.
Istakao je da je lopta kod Fridriha Merca koji treba da priđe Socijaldemokratama i zatraži razgovor.
"Treba da zatraži preliminarne pregovore i povede koalicione pregovore. A o tome da li će SPD ući u vladu odlučiće članovi stranke“, podvukao je Klingbajl.
Inače, odlučivanje članstva SPD-a o tome da li ova stranka treba da učestvuje u vlasti ili ne prepreka je koju ne bi trebalo potcenjivati.
SPD ima najgori rezultat od 1980. godine. Izgubila je više od devet odsto glasova u odnosu na parlamentarne izbore 2021. godine pa se mnogi članovi pitaju nije li možda bolje da se partija obnovi i prikupi snagu u opoziciji.
I partijsko rukovodstvo želi novi početak. Lars Klingbajl kaže da partija mora da se modernizuje i da ponovo postane "narodna partija levog centra“.
Dodao je da je zato neophodno da se stranka obnovi i programski i organizaciono i kadrovski.
Klingbajl zaključuje da bi ispunjavanje svih tih zadataka, uz istovremeno učešće u vlasti, bilo akt balansiranja, ali na kraju ipak kaže da je to moguće.
U celoj stvari oko koalicije između CDU/CSU i SPD ima još nepoznanica. Na primer, postavlja se pitanje kako da se nađu kompromisne linije između te dve političke formacije.
Klingbajl je nezadovoljan predizbornom retorikom potencijalnog koalicionog partnera.
"Kada vidim izjave Fridriha Merca u poslednjih nekoliko nedelja, možda i u poslednjih nekoliko dana – one jaz između nas nisu učinile plićim, već su ga produbile“, ocenio je Klingbajl.
Time je Klingbajl mislio na izjavu Merca da leva politika u Nemačkoj sa Demohrišćanima nije moguća.
Demohrišćani su dodatno iritirali SPD kada su krajem januara svoj predlog o pooštravanju politike azila u Bundestagu nametnuli većinom uz pomoć glasova ekstremno desničarske Alternative za Nemačku (AfD).
Klingbajl kaže da trećina stanovništva Nemačke, koja ima migrantsku porodičnu istoriju, sada oseća nesigurnost.
"Da li zapravo u ovoj zemlji još uvek ima mesta za njih, da li su bezbedni, da li je tu njihova budućnost?“, zapitao je Klingbajl.
Sa druge strane, rast popularnosti ekstremne desnice jeste nešto što je zabrinulo deo Nemaca.
Sa 20,8 odsto glasova Alternativa za Nemačku (AfD) udvostručila je podršku u odnosu na prethodne parlamentarne izbore.
Kopredsedavajuća stranke Alis Vajdel je, odmah posle zatvaranja birališta, najavila da će AfD "loviti“ Demohrišćane s ciljem da u naredne četiri godine partija bude još jača kako bi mogla da dođe na vlast.
Ona je time mislila da će stranka čija je kopredsedavajuća pokušati da u naredne četiri godine dodatno ojača, a da će joj fokus biti na preuzimanju dela glasača Demohrišćana odnosno, CDU-a.
Demohrišćani i Socijaldemokrate su jedinstveni u oceni da moraju da spreče jačanje AfD-a.
Merc je rekao da je izborni rezultat ove stranke "zaista poslednja opomena političkim partijama demokratskog centra u Nemačkoj da nađu zajednička rešenja“.
I predsednik Hrišćansko-socijalne unije (CSU) Markus Zeder, koalicioni partner CDU-a, upozorio je na mogućnost "skretanja Nemačke udesno“ i da se to mora sprečiti.
"To je poslednji metak demokratije“, rekao je.
Šef Socijaldemokrata Klingbajl rekao je da predstoje "teške godine“ i "teška borba“.
Istakao je da su im birači izbornim rezultatom "dali nalog“.
Svet
27.02.2025. 02:50
Istorijski rast plata u Nemačkoj
Komentarišući izborne rezultate i analizirajući šta bi oni mogli da znače za Nemačku, njenu unutrašnju politiku, stav prema Zapadnom Balkanu i Srbiji, ali i odnose unutar EU, a posebno saradnju sa SAD, novinar "Dojče velea“ (DW) Nemanja Rujević podvukao je bliske odnose CDU-a i Srpske napredne stranke (SNS), koje pripadaju istoj porodici narodnjačkih stranaka u Evropi.
"Dojče vele“ istakao je da su Fridrih Merc i njegova Hrišćansko-demokratska unija (CDU/CSU) opravdali ulogu favorita, osvojivši 29 odsto glasova.
Ovaj mediji podvukao je da je u Nemačkoj došlo do novog odnosa snaga i da o tome govori činjenica da je druga najjača parlamentarna partija postala desničarska Alternativa za Nemačku (AfD).
"U takvoj preraspodeli na političkoj sceni jedno od pitanja jeste i šta Srbija može da očekuje od politike buduće vlade u Berlinu“, piše "Dojče vele“.
U jednom tekstu ovaj medij uz napomenu da nije komplikovan, odmah daje i odgovor na ovo pitanje.
U tekstu pod naslovom "Srbija i buduća nemačka vlada: od Merca ništa novo“, "Dojče vele“ navodi da Srbija neće biti među prioritetima buduće nemačke vlade.
"Berlin će, kao i do sada, zanimati stabilnost, litijum i pitanje Kosova, a ne demokratija“, navodi se u tekstu "Dojče velea“.
Objašnjavajući ovo, Nemanja Rujević, novinar ovog medija, podseća na bliske veze CDU-a i Srpske napredne stranke.
"Teško se šta posebno novo može očekivati, nema Srbije nigde u kampanji, nema Balkana, o protestima koji su tema broj jedan u Srbiji, malo ko govori. Nemačko ministarstvo objavilo je jedan jedini tvit, u kom kaže ’očekujemo da se odgovorno ponašaju političari koji hoće da vode zemlju u EU’ i to je otprilike bilo to. Posebno se Merc nije bavio našim regionom nikad u životu“, istakao je Rujević za "Evronjuz Srbija“.
Analitičari ističu i da je Srbija još iz socijalističkih vremena imala bolje odnose sa konzervativcima u Nemačkoj.
"Bili su praktičniji, pragmatičniji, a verujem da će to biti i u Mercovo vreme. Nastupaće Nemačka pragmatično, i tamo gde je nemački interes, biće skladan odnos“, ocenio je nekadašnji dopisnik iz Berlina Miroslav Stojanović.
Sličan stav ima i Petar Ćurčić, istoričar sa Instituta za evropske studije, koji smatra da je Nemačkoj važno nekoliko stvari, ali da "svakako ne treba očekivati dramatične promene u politici prema Srbiji“.
"Nemačkoj je važno prvo da zadrži ekonomsko prisustvo, ne samo u Srbiji, nego u regionu Zapadnog Balkana, drugo, potrebna je stabilnost pre svega u odnosima Beograda i Prištine, a i generalno u regiji, pogotovo u BiH. Vrlo je važno da je za vreme Šolcove administracije došao iz EU predlog poznat kao francusko-nemački predlog o KiM. Takođe, u gotovo svim programima stranaka centra, CDU-u, SPD-u, Zelenima, Liberalima postoji jedna rečenica u kojoj se kaže da će te stranke, ukoliko dođu na vlast, da podržavaju integraciju Zapadnog Balkana, Moldavije i Ukrajine“, naglasio je Ćurčić.
Prema pisanju "Dojče velea“ odlazeći kancelar Olaf Šolc je, otkako se postavilo pitanje ubrzanog evropskog puta, više puta naglašavao da prvo treba pričati o članstvu balkanskih zemalja i da se nada da će to ići brže.
Svet
23.02.2025. 19:22
Šolc priznao poraz na izborima
List piše i da Merc o tome skoro nikada nije pričao, ali da se ponešto može naslutiti iz njegovog govora u Fondaciji "Kerber“ krajem januara.
On je deo konferencije posvetio ovom pitanju. Rekao je da treba pronaći mehanizam između onog punopravnog članstva u EU i toga da ste samo kandidat koji je van EU.
"To je ono što se već dugo govori, pa ponekad i naziva ’Evropom u više brzina’ ili ’međukorakom’. Međutim, Merc u isti koš trpa i Ukrajinu i Moldaviju i Veliku Britaniju i Tursku. Zbog toga ljudi koji se u to razumeju kažu da se ne može ništa posebno očekivati od te nove vlade kad je reč o proširenja EU, ako taj koncept uopšte još postoji“, naglasio je Rujević.
I docent na Fakultetu političkih nauka Stefan Surlić kaže da Nemačka sa demohrišćanima na čelu nema tako entuzijastičan stav kad je reč o proširenju.
"Merc je izjavio da on jeste za proširenje, ali da više veruje u neke prstenove, neku vrstu sekundarnog članstva. Naravno, to ne znači da on ne vidi sutra u potpunosti Zapadni Balkan kao deo EU, ali je bio znatno rezervisaniji u odnosu na Zelene i SPD i njihove poruke koje smo mogli da čujemo u protekle tri godine“, objasnio je Surlić.
Kada je reč o Kosovu i Metohiji, "Dojče vele“ podseća da je za vreme Šolcovog mandata nastao francusko-nemački plan za normalizaciju odnosa između Beograda i Prištine, koji je kasnije prerastao u evropski i trebalo bi očekivati da će i buduća nemačka vlada insistirati na primeni sporazuma iz dijaloga iz 2023. godine dogovorenih na njegovim osnovama.
"Kosovo onlajn“ podseća da su, uporedo sa nadgornjavanjem Beograda i Prištine pri tumačenju ovih sporazuma, iste godine poslanici AfD-a u Bundestagu podneli zahtev da zvanični Berlin povuče priznanje Kosova.
"To što je AfD praktično duplirala svoju podršku, ne znači i da će biti deo buduće vlade. Naime, Fridrih Merc je svom biračkom telu obećao da se ni na koji način neće udruživati sa tom desničarskom strankom“, naglašava "Dojče vele“.
Bivši ambasador SRJ u Nemačkoj Zoran Jeremić ocenjuje, kada je reč o dijalogu Beograda i Prištine, da će se nova nemačka vlada truditi da ostane u okvirima EU, ali sa uvek izraženom željom da se glas Nemačke malo više čuje kroz uticaj na vlasti u Prištini i na dogovor.
"Ako bude interesa, oni će vršiti i pritisak na Prištinu u pravcu izvršavanja onoga što je dogovoreno jer je sada osnova dijaloga ipak postao francusko-nemački plan, kakav god da je i koliko se nama sviđao ili ne. I Nemačka će već po vokaciji insistirati na njegovim odredbama, ali tu će biti naglašeno i insistiranje na Zajednici srpskih opština jer i oni shvataju da je nastao jedan vakuum koji je doveo do zastoja u izvršavanju ili vođenju dijaloga u kome su sve strane čekale da vide šta će da radi Amerika, a sada su karte podeljene“, istakao je Jeremić za "Kosovo onlajn“.
Analizirajući izborne rezultate, Katja Adler, urednica BBC-a za Evropu, podseća da je u pobedničkom govoru Merc rekao da je "apsolutni prioritet ojačati Evropu što je brže moguće kako bismo postigli stvarnu nezavisnost od Amerike“.
On je tada naglasio da je Amerika ravnodušna prema sudbini Evrope i između redova doveo u pitanje budućnost NATO-a, tražeći od evropskih zemalja da povećaju izdvajanja za sopstvenu odbranu.
"Ovakav ton bliskog američkog saveznika kakav je do sada bio Fridrih Merc, a poznato je da je bio strastveni atlantista, do pre samo nekoliko meseci bio bi nezamisliv za njega“, ističe Adler.
Kaže i da Mercova izjava može da zvuči kao hiperbola, ali da je ono što sada doživljavamo u smislu transatlantskih odnosa bez presedana u 80 godina od završetka Drugog svetskog rata.
"Velike evropske sile šokirane su Trampovom administracijom koja sugeriše da bi mogla da ukine bezbednosne garancije Evropi koje su bile na snazi od 1945. godine“, podseća Adler.
Kaže i da je Merc u nedelju uveče, nakon prvih rezultata izbora, stavio Ameriku Donalda Trampa u rang sa Rusijom, na koju u Zapadnoj Evropi gledaju kao na bezbednosnu pretnju.
Merc je indirektno priznao i da oseća strah od propuštanja, odnosno, da Nemačka gubi ulogu koju je imala.
On je to izjavio povodom posete Makrona SAD i najavljene posete britanskog premijera Kira Starmera Vašingotnu.
"Po pravu bi i Nemačka trebalo da bude tamo ove nedelje“, rekao je Merc.
Sa druge strane, Adler objašnjava da je Nemačka jedna od velikih evropskih sila, pored Francuske i Velike Britanije. Ali da je već neko vreme na marginama evropske i svetske scene, kao i da je odlazeća vlada oslabljena i ometena žestokim unutrašnjim neslaganjima.
Zbog svega toga Merc je istakao da je glavni prioritet Nemačke ponovno međunarodno angažovanje.
Komentari
