Svet
01.07.2022. 20:10
Milan Mišić

Abortus u SAD

(Ne)pravda za nerođene bebe

Protesti u Americi zbog abortusa 1.7.2022.
Izvor: EPA / MICHAEL REYNOLDS

Još u maju se znalo šta se sprema, ali je u prošli petak saopštena presuda Vrhovnog suda SAD ipak izazvala šok. Šestoro od devetoro sudija vrhovne sudske instance stavilo je svoj potpis na rešenje kojim se poništava presedan ustanovljen pre skoro pola veka po kome je prekid trudnoće stvar ženskog izbora i ustavom zemlje zagarantovana sloboda. Umesto toga abortus treba da se reguliše zakonima svake od 50 federalnih država.

Posle objavljivanja presude u nekoliko tih država abortus je krivično delo postao automatski, dok je u drugima ranije najavljeno da će zabrana prekida neželjene trudnoće biti ozakonjena po hitnom postupku, što praktično znači da će prekid trudnoće biti ilegalan u gotovo svakoj drugoj federalnoj državi.

Ta hitnost je odmah primenjena u nekim klinikama koje su prekinule započete procedure, upućujući pacijentkinje da se snađu i svoj problem reše negde drugde. Sve u svemu, procena američkih medija je da najmanje 100.000 žena neće moći da prekine neželjenu trudnoću u sledećih godinu dana, dok će njih oko 75.000 iz raznih razloga – od zdravstvenih, preko finansijskih do okolnosti pod kojima je došlo do začeća – roditi neželjene bebe.

Najveći teret ove oduke poneće mlade žene koje nedovoljno zarađuju da bi sebi priuštile zdravstvenu zaštitu i koje će kriminalizovanje abortusa u njihovim saveznim državama naterati da putuju na stotine kilometara do prve države u kojoj je abortus legalan.

Za razliku od drugih bogatih zemalja, abortusi se u Americi ne obavljaju u okviru redovnog bolničkog sistema, nego u manjim, za prekid trudnoće specijalizovanim klinikama, koje će sada bar u svakoj drugoj američkoj državi biti prinuđene da zatvore vrata. Važan element zapleta je i podatak da Amerika ima veću stopu neželjenih trudnoća nego druge zapadne zemlje.

Odluka konzervativne većine u vrhovnoj sudskoj instanci Amerike – šestoro sudija koje su imenovali predsednici iz Republikanske partije (od toga troje je odabrao Donald Tramp) – izazvala je aplauze američke desnice i oštre osude u taboru demokrata. Predsednik Bajden izjavio je da su time "ugroženi zdravlje i životi žena naše nacije“, kao i da je presuda rezultat "višedecenijskih napora da se promeni pravni sistem Amerike“.

Levo krilo Bajdenove partije je, očekivano, bilo oštrije. Elizabet Voren, bivša kandidatkinja za predsedničku nominaciju, izjavila je da je Vrhovni sud izgubio ono malo legitimnosti koju je poslednjih godina imao, dok je kongresmenka Aleksandra Okasio Kortes posredstvom Tvitera poslala poruku da je konzervativnu većinu uspostavio čovek koji ni u jednoj od dve predsedničke trke u kojima je učestvovao (u onoj iz 2016. je pobedio) nije osvojio većinu glasova.

Taj čovek, Donald Tramp, oglasio se saopštenjem u kojem je zasluge za ono što se dogodilo u Vrhovnom sudu pripisao sebi. "Ja sam ispunio sve što sam obećao, uključujući i postavljanje troje vrhunskih i veoma uvaženih pravnika u Vrhovni sud, što mi je bila velika čast.“ Tramp, naravno, nije pomenuo da su dvoje iz te trojke za vrhovne sudije izgurani "na silu“: u jednom slučaju republikanci su u Senatu blokirali postavljenje kandidata koga je nominovao tadašnji predsednik Barak Obama, a u drugom su Trampovog favorita izgurali samo nekoliko dana pre predsedničkih izbora.

Vrhovni sud je, obaranjem presude o ustavnosti abortusa iz 1973, ignorisao istraživanja po kojima je dve trećine Amerikanaca protiv njenog poništavanja. U liberalnim medijima, poput nedeljnika "Njujorker“, ovaj potez je okarakterisan kao "desničarski ekstremizam“. Da će se političke podele zaoštriti najavljuju i izjave iz tabora republikanaca da će, čim steknu većinu u Predstavničkom dom i Senatu (i budu imali svog čoveka u Beloj kući) nastojati da isposluju zabranu abortusa i na federalnom nivou.

Ovo je udarac i međunarodnom prestižu Amerike koja svoj sistem i celokupni model svoje demokratija smatra "izuzetnim“ i uzorom za ostatak sveta. Ta američka "izuzetnost“ je poslednjih godina prilično kompromitovana i u mnogo većoj meri je mit na kojem se istrajava uprkos sasvim drugačijim realnostima.

To su pokazale i reakcije stranih državnika, upirući prstom u SAD kao na primer kako neka temeljna ljudska prava mogu da budu narušena. Premijer susedne Kanade Džastin Trudo tako je, takođe posredstvom "Tvitera“, poručio da "ni vlada ni neki političar ne bi smeo da ženama govori šta mogu, a šta ne mogu da čine sa svojim telima“.

Oglasio se i Trudoov kolega sa druge strane Atlantika, britanski premijer Boris Džonson, ocenjujući da je američka presuda o abortusu "veliki korak unazad“, dok je francuski predsednik Emanuel Makron rekao da je "solidaran sa onima čije je slobode Ustavni sud SAD podrio“. Slučajno, u francuskom parlamentu je u proceduri predlog zakona po kojem će pravo na abortus biti zagarantovano i ustavom.

Koliko će ovo srozati imidž Amerike da se naslutiti po činjenici da sa drastičnim ograničavanjem prava na abortus Amerika ide mimo svetskih tokova. Kako je predočio američki portal "Forin polisi“, u poslednje tri decenije abortus je postao dostupniji u najmanje 59 zemalja, dok su neka ograničenja uvedena u samo 11, među kojima su i američki oponenti poput Rusije, Severne Koreje i Irana.

Abortus je legalizovan u 80 odsto evropskih zemalja. Među poslednjima koji su to učinili bili su Irci koji su na referendumu o tom pitanju velikom većinom glasali za ukidanje ustavne zabrane prekida trudnoće uvedene 1983. Zabrana abortusa je na snazi u nekoliko manjih evropskih država kao što su Malta i Andora, ali to nije od praktičnog značaja s obzirom na to da prekid trudnoće bez komplikacija može da se obavi u susednim zemljama.

Značajan evropski izuzetak ostaje međutim Poljska, gde je, kako navodi "Forin polisi“, prošle godine tamošnji ustavni sud ukinuo jedinu mogućnost za legalni abortus.

Što se tiče Azije, prekid trudnoće je uglavnom legalizovan, uključujući i dve najmnogoljudnije zemlje sveta, Kinu i Indiju. Tamo gde je to u Aziji zabranjeno, uglavnom je rezultat tabua koje nameću religije pojedinih nacija.

U polemikama koje su u Americi pokrenute ovim povodom preovlađuje stav da je reč o velikom iskoraku udesno u vrhovnoj sudskoj instanci zemlje i iznose se upozorenja da je ovo samo početak realizacije šireg plana američkih konzervativaca da američko društvo preoblikuju prema svojim uverenjima. Za to se koriste i nedostaci političkog sistema i izborne regulative, koji omogućavaju da se volja naroda ne odražava u formiranju sve tri grane vlasti: izvršne (predsednik), zakonodavne (Kongres) i sudske (Vrhovni sud).

Praktičan rezultat je da je, na primer, Tramp 2016. pobedio na predsedničkim izborima iako je njegova rivalka, Hilari Klinton, osvojila bezmalo tri miliona glasova više. U Kongresu pak praksa prekrajanja izbornih jedinica ("džerimandering“) da bi se osigurala pobeda kandidata jedne partije teško se može opisati kao demokratska, praktično cementira podelu Amerike na "crvenu“ (republikansku) i "plavu“ (demokratsku), dok se slične deformacije mogu videti i u izbornim pravilima za Predstavnički dom i Senat.

Ono što je, međutim, glavni trend u ovom veku jeste politizacija Vrhovnog suda kroz jačanje takozvanog sudskog aktivizma – što je pojam koji opisuje situacije kada se najviša sudska instanca bavi pitanjima koja imaju neposredne političke posledice ili su deo neke šire političke agende.

Za tipičan primer "sudskog aktivizma“ uzima se presuda iz 2010, kojom su korporacije dobile status "ličnosti“ i time stekle pravo da u izbornim ciklusima neograničenim novčanim donacijama pospešuju izbor nekog kandidata (ili favorizuju nečiji izborni poraz), što je drastično povećalo ulogu korporativnog novca u političkim procesima.

Ono od čega demokrate strahuju posle presude koja je za jedne pravda, a za duge nepravda "za nerođene“, jeste da je to samo početak erozije individualnih prava i sloboda izvojevanih proteklih decenija, kao što su istopolni brakovi i zakoni koji štite rasne ili etničke manjine.

"Ono što je već sasvim jasno to je da je Vrhovni sud postao institucija čija je primarna uloga da celoj zemlji nametne desničarsku viziju američkog društva“, napisao je u mesečniku "Atlantik“ novinar Adam Server.

Komentari
Dodaj komentar

Povezane vesti

Close
Vremenska prognoza
fog
6°C
09.12.2022.
Beograd

Katar 2022

Vidi sve

Najnovije

Vidi sve

Iz drugačijeg ugla

Vidi sve