NOVI CAR JE ROĐEN: Putin na vlasti celih 17 godina i podržava ga čak 87 odsto stanovništva

Od sto godina koliko nas deli od Oktobarske revolucije, Putin je na vlasti - što kao predsednik, što kao premijer - celih 17. I posle sveg tog vremena, ispitivanja javnog mnjenja u junu su pokazala da ga podržava čak 87 odsto stanovništva

Sedmog novembra 1917. godine, u dvadeset minuta do deset uveče, kapetan Aleksandar Beljšev naredio je da se s krstarice ruske mornarice „Aurora" ispali hitac u vazduh. Taj hitac označio je početak juriša boljševika na Zimski dvorac i kraj revolucije koja je trajala cele te godine. Do kraja dana, Vladimir Iljič Lenjin proglasio je da su boljševici preuzeli vlast i izdao čuvene dekrete o nacionalizaciji zemlje i prekidu svih neprijateljstava. Time je rođen Sovjetski Savez. Po julijanskom kalendaru, po kojem je Carska Rusija računala vreme, bio je 25. oktobar, pa je tako revolucija i dobila ime. Američki komunista i novinar Džon Rid opisao je svoje viđenje ovih događaja u besmrtnoj knjizi „Deset dana koji su potresli svet".

PUTIN NA SVETOJ GORI: Prvi državnik koji se seo u stolicu vizantijskih careva

Ovih dana isti taj svet i te kako obeležava stogodišnjicu događaja koji su posredno zacrtali dalji tok XX veka. U Britaniji se na radiju čitaju odlomci iz Ridove knjige, čitavi televizijski programi i serijali posvećeni su ovoj temi. Novine su pune članaka o burnoj 1917. godini. Tako je u većini zapadnih zemalja. No, da li je tako i u Rusiji?

Na samu godišnjicu revolucije, na Crvenom trgu u Moskvi okupili su se članovi i simpatizeri Komunističke partije Rusije. Jedini postsovjetski lider ove stranke Genadij Zjuganov održao je još jedan govor. Primećen je veliki broj mladih, obučenih u stilizovane tipične boljševičke uniforme, ali ovoga puta jarkocrvene boje kao sovjetska zastava. Znatan broj njih mahom je tako kostimiran snimao selfije s portretima Lenjina, ali i Staljina. Tako je godišnjica Oktobarske revolucije svedena na pomodni ivent (da namerno iskoristim ovaj anglicizam jer on najbolje dočarava duh ovog okupljanja).

Bez nostalgije
Širom Rusije, međutim, mediji su pratili otvaranja vremenskih kapsula s porukama koje su mladi Sovjetskog Saveza pre pola veka - povodom proslave godišnjice Oktobarske revolucije 1967. godine - slali potomstvu. One govore o orijentisanosti te generacije na nauku i osvajanje svemira. Pre pola veka, mladi Sovjeti očekivali su da Mars i planete Sunčevog sistema do danas već budu posećene i istražene. Dakle, ni pre pedeset godina, u jeku Hladnog rata, mladi nisu bili nostalgični prema oktobarskim događajima.

RAZGOVORI SA PUTINOM: Ima li pomirenja Rusije i SAD

To nimalo ne čudi jer, za razliku od Zapada, u Rusiji se zna da su, pre nego što su ispalili hitac s krstarice „Aurora", mornari ubili svog kapetana Mihaila Nikolskog. Time revolucija dobija novo značenje krvavog građanskog rata, koji je odneo milione života. Potom su usledile decenije nemaštine, glad i dva svetska rata. Prirodni priraštaj u Rusiji postao je pozitivan tek pre dve godine. Zato je odsustvo nostalgije razumljivo.
Mediji na Zapadu vole da primete da je Rusija manje-više tamo gde je i bila posle komunističke revolucije, s Vladimirom Vladimirovičem Putinom u ulozi modernog cara. Ruski predsednik svakako je najbrižljivije konstruisana robna marka u zemlji. Od sto godina koliko nas deli od Oktobarske revolucije, on je na vlasti - što kao predsednik, što kao premijer - celih sedamnaest. I posle sveg tog vremena, ispitivanja javnog mnjenja u junu su pokazala da ga podržava čak 87 odsto stanovništva, koje okuplja 185 nacionalnosti i prostire se u jedanaest vremenskih zona. Dakle, Vladimir Putin je uspešan brend.

Za Putina bi glasalo 74 odsto Rusa

Uspešan brend
Da bismo videli zbog čega je to tako, moramo da se vratimo u 2008. godinu, kada je ruska televizija, inspirisana sličnim programom u Velikoj Britaniji, organizovala javno glasanje u potrazi za najvažnijom ličnosti u istoriji zemlje. Program se zvao „Ime Rusije". Od petsto predloženih imena, na prvom se ustoličio srednjovekovni princ, vojskovođa i svetac Aleksandar Nevski. Na trećem mestu našao se (ne)očekivano Josif Visarionovič Džugašvili. Međutim, drugo mesto bilo je iznenađenje. Osvojio ga je jedan od znamenitih premijera iz vremena Carske Rusije (od 1906. Do 1911. godine) Pjotr Stolipin, otac velike agrarne reforme zemlje. Istoričari se i dan-danas spore koliko je Stolipinova odluka da oslobodi mužike od vezanosti za aristokratske posede, pruži im pravnu mogućnost da kupe zemlju i omogući im jeftine kredite da to i učine bila uspešna. Sam Stolipin ubijen je 1911. godine, kada je s carem Nikolajem Drugim gledao operu „Legenda o caru Saltanu" u Kijevu.

Dve godine kasnije, Rusija će zabeležiti najveći privredni rast u dotadašnjoj istoriji. Mnogi smatraju da je Stolipinova reforma dovelo do skoka u proizvodnji hrane od čak 30 odsto, što je opet omogućilo ubrzanu industrijalizaciju zemlje. Vladimir Putin je veliki obožavalac ubijenog premijera. Samo pre godinu dana u Dumi je direktno citirao Stolipina izjavivši: „Moramo da se udružimo i uskladimo naše napore, obavezu i pravo da podržimo istorijsko najviše pravo Rusije da bude jaka."

Od svakog ponešto
Dakle, brend Putin se umnogome oslanja na Stolipina, ali i na preostalu dvojicu pobedničkog trija u glasanju za „Ime Rusije". No, Vladimir Putin zna da od svakog izabere ono što mu treba. Samo nedelju dana pred obeležavanje stogodišnjice Oktobarske revolucije, ruski predsednik je na kaljcoju - kružnom putu koji opasuje centar Moskve - otkrio „Zid tuge". Bronzana skulptura Gregorija Franguljana dočarava masu očajnih ljudi bez lica, stopljenih u oblik srpa. To je snažan simbol Staljinovih godina terora - 1937. i 1938. - kada je pobijeno oko tri četvrtine miliona političkih neistomišljenika. „Ova užasna prošlost ne sme da bude izbrisana iz naše nacionalne svesti i ništa je ne može opravdati", istakao je predsednik Putin. Međutim, samo dva meseca ranije on je odobrio da se ispred Vojno-istorijskog muzeja u Moskvi postavi Staljinova bista.

Olbrajt: Putin je pametan, ali veoma zao čovek

I u tome leži tajna uspeha Putinovog brenda. On za svakog građanina Rusije ima ponešto. Majstor je džudoa, jaše go do pasa, lovi pastrmke rukama, brine za opstanak sibirskih tigrova. Sve su to slike koje godinama grade njegov domaći, ali i međunarodni imidž brižnog i snažnog i zdravog oca nacije. Dualitet odnosa prema Staljinu održava dualitet tog odnosa cele nacije. S jedne strane, svi su svesni čistki, ali s druge strane, na vagi u korist Staljina stoje tasovi pobede u Drugom svetskom ratu, ali i uspešne i munjevite industrijske revolucije koja je Sovjetski Savez iz srednjeg veka katapultirala u istraživanje svemira. To je deo Staljinove zaostavštine na koji se Putin i te kako oslanja. Iz istog razloga želi i da povuče paralelu između sebe i Stolipina.

Privredni bum
Ako želi da zauvek bude zapamćen kao otac privrednog oporavka Rusije, Putin samo treba da se osloni na statistiku. Jeljcinova era privedena je kraju ekonomskim slomom 1998. godine. Putinovim dolaskom na vlast, Rusija je u prvih osam godina ovog veka beležila zavidan privredni rast od sedam odsto godišnje. Procenat stanovništva koje živi ispod praga siromaštva pao je sa čak 30 u vreme Jeljcina na 13,4 (što je podatak od pre dve godine, kada je situacija bila znatno gora nego sada zbog sveže uvedenih sankcija zapadnih zemalja povodom aneksije Krima). Između 2000. i 2012. godine, prosečan prihod stanovništva skočio je 160 odsto. Ruska privreda je šesta po snazi na svetu i dvanaesta po stepenu inovacija. No, 35 procenata bogatstva je u rukama 110 ljudi, a odliv kapitala iz zemlje je rekordan i iznosi neverovatnih 880 milijardi dolara u prvih 11 godina ovog veka. Rusija je pokazala ekonomsku snagu brzim oporavkom kako od svetske ekonomske krize, tako i od udara koji su izazvale kaznene mere zbog Krima. Rast privrede je ove godine 2,5 odsto, što je više nego duplo veći nego u evrozoni.
No, kada uporedimo rusku privredu danas sa onom od pre sto godina, videćemo da se dosta toga nije promenilo. I tada i sada dve trećine ruskog izvoza predstavljaju sirovine. I tada i sada stranci su vlasnici trećine ruskog duga. I tada i sada stranci ubiraju između pet i osam procenata dividendi od ruskih akcija. I tada i sada železnica i većina banaka su u državnoj svojini. I tada i sada Rusija je negde na istoj ekonomskoj ravni s Brazilom. Međutim, tada je većina stanovništva bila nepismena, a sada spada među najobrazovanije na svetu. To je zaostavština Oktobarske revolucije, koju Putin slavi i želi da je se seti. Ostatak spada u đubrište istorije.
I zato brend Putin sebe vezuje i za Aleksandra Nevskog - pobednika nad stranim osvajačima, ali i duhovnog oca zemlje. Zato je za Putinov brend nacionalno pomirenje izuzetno važno. Zato Putin investira u kozake, koji su, kao što se ovih dana podsećamo kroz seriju „Senke nad Balkanom", bili na beloj, a ne na crvenoj strani. U vreme Jeljcina, broj kozaka u Rusiji iznosio je oko 160.000. Danas ih ima preko sedam miliona, što je dvostruko više nego u vreme Carske Rusije. Uzalud kritičari Putina naglašavaju da novopečeni kozaci to etnički nisu i da predstavljaju svojevrsnu paravojsku, lojalnu predsedniku kao nekada caru. Sponzorisanje kozaka za Putina predstavlja sponzorisanje ne samo određenih patrijarhalnih vrednosti i vojne snage Rusije već i znak da sadašnja vlast pruža desnu ruku belima, a levu crvenima.
Sledeće nedelje dogodiće se istorijski sastanak Vladimira Putina i Donalda Trampa. Biće to prilika za još jednu potvrdu uspeha brenda Putin, čija je poruka nedvosmislena: uzmimo od prošlosti samo najbolje! A vi procenite u kojoj meri je za Rusiju to Oktobarska revolucija.