Novo pisanje istorije

Već posle prvih nekoliko dana potvrđeno je staro vojno pravilo da nijedan plan za bitku ne preživi prvi susret sa neprijateljem. Pokazalo se, naime, da su pogrešne bile prognoze kako će početak rata, zbog vojne nadmoći Rusije, biti istovremeno i njegov kraj. Branioci su, nesumnjivo, motivisaniji od napadača – bar u prvih pet dana ovog do pre neki dan nezamislivog rata.

Istraživanje pokazalo koliko se građana Srbije plaši svetskog rata

(Ne)očekivano

(Ne)očekivano

Vesti 04.03.2022. 11:49

Istraživanje pokazalo koliko se građana Srbije plaši svetskog rata

Ukrajina i Britanija traže da Putinu sudi specijalni sud

Rat u Ukrajini

Rat u Ukrajini

Svet 04.03.2022. 20:35

Ukrajina i Britanija traže da Putinu sudi specijalni sud

Rata čija je prva posledica urušavanje svetskog poretka koji je počivao na načelu – ne baš poštovanom u svakoj prilici – nepovredivosti nacionalnog suvereniteta i teritorijalne celovitosti.

Ukrajina i Rusija bili su akteri i za nijansu manje međusobne drame 2014. kada je Rusija anektirala (i brzo okupirala) strateški joj važan Krim. Ovoga puta otišlo se veliki korak dalje. Da je ovaj konflikt opasniji od pređašnjeg potvrdilo je Putinovo naređenje o podizanju pripravnosti snaga koje rukuju sa oko 6000 nuklearnih bojevih glava.

Koliko je upad ruske vojske zemljotresni poremećaj u međunarodnim odnosima, pokazalo je i vanredno sazivanje specijalnog zasedanja Generalne skupštine Ujedinjenih nacija, tek 11. put u sedmodecenijskoj istoriji njenog postojanja. Pre toga, za rezoluciju o invaziji glasalo se u Savetu bezbednosti, gde je 11 od 15 članica podiglo ruku za osudu Rusije. Uzdržali su se Kina, Indija i Ujedinjeni Arapski Emirati. 

Rusi kupuju karte u jednom pravcu

Strah od mobilizacije

Strah od mobilizacije

Svet 04.03.2022. 16:05

Rusi kupuju karte u jednom pravcu

Ovo je, međutim, kriza koja je dosad najupečatljivije potvrdila da se istorija nije završila padom Berlinskog zida 1989. i nestankom sa scene Sovjetskog Saveza 1991. Ali i pokazala da se raspada evropski poredak koji je na tim međašima stvoren i koji je obezbedio tri decenije (relativnog) mira.

Podsećanje na taj period ovih dana međutim prenebregava da je taj poredak uglavnom bio "svet jedne sile“, zbog čega globalne institucije nisu uspele da u njega ugrade interese svih glavnih geopolitičkih aktera, među kojima je svakako i Rusija. 

Kako su ti akteri reagovali na rukavicu izazova koju im je bacio Vladimir Putin? Za Ameriku ovo je svakako momenat frustracije, s obzirom na proklamovani cilj Vašingtona da sa Moskvom izgradi "stabilne i predvidljive“ odnose, koji podrazumevaju saradnju kad za to postoje obostrani interesi, ali i suprotstavljanje kad se ti interesi, kao u slučaju Ukrajine, razilaze.

Drastičnim narušavanjem kontinentalnog mira najviše je pogođena Evropa. Francuski predsednik Makron je u jednom od svojih prvih komentara pomenuo "istorijsku prekretnicu“. Nije je podrobnije opisao, ali drastično komplikovanje rusko-ukrajinskog zapleta svakako ide naruku njegovoj zamisli stvaranja "evropske vojske“ i njene "strateške autonomije“, odnosno manje odbrambene zavisnosti od saveznika sa druge strane Atlantika, Amerike.

Makron misli da "najgore tek dolazi" u Ukrajini

Razgovor sa Putinom

Razgovor sa Putinom

Svet 03.03.2022. 22:20

Makron misli da "najgore tek dolazi" u Ukrajini

Makron sa liderima EU o izgradnji "evropske odbrane"

10. i 11. marta

10. i 11. marta

Svet 03.03.2022. 17:10

Makron sa liderima EU o izgradnji "evropske odbrane"

Potreba osamostaljenja pojačana je i najnovijim Trampovim izjavama kojima je veličao "Putinovu genijalnost“, što, s obzirom na njegove namere da učestvuje i u predsedničkoj trci 2024, Evropu prepušta ćudima američkih glasača.
Zaokret Nemačke

Jedna od najvažnijih posledica ruskog rata za "demilitarizaciju i denacifikaciju“ Ukrajine – ma šta to značilo – jeste naglo buđenje iz pacifističke letargije Nemačke, na koju su prethodnih meseci podsmešljivo gledali svi iz EU kada je objavila da će Ukrajincima pomoći tako što će im poslati – vojničke šlemove. 

Ta ista Nemačka je, kad je postalo očigledno da Putin ne blefira i da će sa teških reči preći na teška dela, najpre suspendovala proces izdavanja upotrebne dozvole za gasovod "Severni tok 2“, koji je time (po opisu Džoa Bajdena) postao "samo gvožđurija na dnu Baltičkog mora“, da bi zatim preko noći promenila stav o neisporukama oružja u ratne zone najavivši pomoć Ukrajini od 1000 antitenkovskih i 500 protivavionskih raketa. 

Berlin je saveznike iznenadio i odlukom da za sopstveno vojno jačanje hitno odvoji dodatnih 100 milijardi evra, a budućim vojnim budžetom nadmašio je proklamovanih dva odsto BDP-a za troškove odbrane.

"Došlo je do otrežnjenja ne samo političke klase, nego i običnih glasača“, ocenio je nemački politikolog Markus Dirsus u izjavi za "Vašington post“, dodajući i da bi "to mogao da bude najveći zaokret u nemačkoj spoljnoj politici od završetka Drugog svetskog rata“.

 

Još na samom početku krize SAD i EU su najavljivale da će koordinisati režim sankcija prema Rusiji. Na početku to su bile samo opominjuće mere, ali kad je sva brutalnost ruske intervencije postala očigledna, popustila je i zapadna uzdržanost, za šta je najveći dokaz primena mere koja se opisuje kao "nuklearna finansijska bomba“ – isključivanje ključnih banaka Rusije iz SWIFT sistema za međunarodna plaćanja, zatim zabrane sletanja ruskih aviona na evropske aerodrome, isključivanje Rusije iz sportskih događaja... Učešće u bankarskim sankcijama u ponedeljak najavila je i tradicionalno neutralna Švajcarska, koja je, pored Velike Britanije, omiljeno odredište tajnog ruskog novca.

Ono što u prvi mah nije dirano, to je protok ruskog gasa do Evrope i evra kojima se to plaća do Moskve (EU 40 odsto svoje potrošnje gasa podmiruje baš iz Rusije). Energetski sektor zasad nije obuhvaćen sankcijama – ali sve zemlje EU, uključujući tu i pojedinačno najvećeg zavisnika, Nemačku, objavile su svoje namere da se okrenu alternativnim izvorima (što ni u kom slučaju ne može da se uradi za godinu ili dve).

Kao oružje i sankcije eskaliraju, a njihove posledice su se već posle prvih nekoliko dana osetile, pre svega urušavanjem rublje u odnosu na evro i dolar u ruskim menjačnicama (stopa obezvređivanja nadmašila je sve pređašnje rekorde). 

Na drugoj strani, jedna od glavnih geopolitičkih posledica je zbijanje redova NATO saveza, spremnost evropskih članica da povećaju svoje vojne budžete i da u odbrambenu doktrinu Alijanse unesu faktor Putina voljnog da svoju vojsku angažuje ne samo u konvencionalnom ratu, nego i da poteže i argumente nuklearnog arsenala. Na to je na dan početka ruskog upada u Ukrajinu u prvoj izjavi ukazao i predsednik Bajden, rečima da će transatlantska alijansa iz ove krize izaći "jača, jedinstvenija, odlučnija i svrsishodnija“.

NATO i Amerika kao njegov lider suočeni su dakle sa nužnošću formulisanja nove strategije "obuzdavanja“, pošto dojučerašnja, koja joj je donela pobedu u prvom Hladnom ratu, nije upotrebljiva u tek započetom drugom. Glavni razlog za to je Kina, čije partnerstvo sa Rusijom jača, ali još nije stiglo dotle da dve sile postanu i formalni saveznici.

Razloga za to ima više, a glavni je što Moskva i Peking imaju različite poglede na postojeći poredak i drugačije ideje o sopstvenim ulogama u njemu, pa prema tome i zasebne vizije njegove promene. Primarni cilj Rusije je obnova njenog punog statusa supersile i u skladu sa tim legitimizacija "ruskog sveta“, sfere interesa u državama koje su nekad bile deo SSSR-a (od kojih su neke danas članice NATO-a).

Kini pak, svesnoj da je postala ekonomski moćna upravo zahvaljujući postojećem poretku i globalizaciji – slobodnom protoku roba, tehnologije i ljudi – ne odgovara vaskrs hladnog rata jer bi mogao da uspori njen, nekim unutrašnjim problemima već ugrožen visok tempo ekonomske ekspanzije.

U najnovijoj krizi, Peking je pokazao razumevanje za bezbednosne brige Moskve zbog ekspanzije NATO-a, ali je sve vreme zagovarao da se ovaj problem, u srži problem između Rusije i SAD, reši za pregovaračkim stolom. S obzirom na to da su početkom februara, na otvaranju Zimske olimpijade u Pekingu, izdali opširno saopštenje o međusobnom "partnerstvu bez limita“, pomalo je iznenađujuća izjava predsednika Si Đinpinga od 25. februara u kojoj ističe da je "Kina dosledna u svojoj temeljnoj poziciji uvažavanja suvereniteta i teritorijalnog integriteta svih zemalja, kao i privržena svrsi i principima Povelje UN“.

Kina upad u Ukrajinu nije okarakterisala kao "invaziju“, ali je "od svih strana“ zatražila uzdržavanje da bi se sprečila eskalacija konflikta.

Peking je svakako u prilici da ublaži uticaj zapadnih sankcija na rusku ekonomiju, a važan element nastojanja Kine da balansira svoju poziciju u ovom konfliktu jeste činjenica da joj je Ukrajina značajan ekonomski partner: međusobna trgovina je 2020. dostigla 15 milijardi dolara. Najzad, treba imati u vidu i da Kina nije priznala aneksiju Krima.

Naravno, glavno pitanje šokantnog rata na tlu Evrope, koji je već posle nekoliko dana oko pola miliona ljudi naterao u zbegove ka susednim zemljama kako bi se sačuvali od ratnih strahota – jeste šta je Putinov vojni cilj?

Prve procene bile su da bi to mogla da bude kapitulacija Ukrajine i promena vlasti u Kijevu, koju je okarakterisao kao "narkomansku i nacističku“. Prvi utisci su da to neće biti tako jednostavno, kako zbog ukrajinskog (većeg od očekivanog) otpora tako i zbog smirenog i pred velikom pretnjom prkosnog držanja predsednika Volodimira Zelenskog, koji je na predsedničkim izborima pobedio bez dana političkog iskustva (ako se ne računa to što je u jednoj domaćoj TV seriji glumio predsednika koji je "sluga naroda“).

Nema odgovora ni na suštinsko pitanje koje je na dnevnom redu već tri decenije: zašto narodi svih bivših sovjetskih republika, a naročito najveće među njima, Ukrajine, žele na Zapad, a ne u okrilje "majčice Rusije“?