Bezbednosni forum

Nuklearno otkucavanje i koliko treba da brinemo

Iran 29. 7. 2024. — Izvor: EPA / ABEDIN TAHERKENAREH

Američki državni sekretar Entoni Blinken upozorio je da su Iranu potrebne jedna do dve nedelje da bi proizveo dovoljno materijala za nuklearno oružje, jer Teheran nastavlja da razvija svoj nuklearni program.

Blinken je na Aspenskom bezbednosnom forumu rekao da to nisu dobre vesti, i da Iran još uvek nije proizveo nuklearno oružje, ali da SAD veoma pažljivo prate situaciju, preneo je Si-En-En.

Blinken je istakao da SAD žele da spreče Iran da dobije nuklearno oružje i da bi američka administracija želela da to uradi diplomatskim putem.

Blinken je istakao i da nije optimista u pogledu šansi za reforme u Iranu uprkos nedavnom izboru novog, umerenijeg predsednika, jer je vrhovni vođa ajatolah Ali Hamnei još uvek taj koji se “za sve pita“.

“Kada je ova administracija došla, pokušali smo ponovo da nastavimo sa nuklearnom diplomatijom sa Iranom jer, ako biste mogli da skinete bar jedan problem sa odbora, a to je Iran koji potencijalno ima nuklearno oružje, to je samo po sebi dobra stvar“, rekao je Blinken.

Državni sekretar je još jedanput osudio povlačenje Donalda Trampa iz iranskog nuklearnog sporazuma, što je bivši predsednik branio u svom govoru na Republikanskoj nacionalnoj konvenciji pre nedelju dana, rekavši da je Teheran “bio švorc“ kada je on bio na funkciji, ali da je sada “veoma blizu da ima nuklearno oružje“.

Sa druge strane, Blinken je istakao da je Trampov pristup doveo do toga da je Iran na pragu mogućnosti nuklearnog proboja.

“Umesto da bude najmanje godinu dana daleko od probojnog kapaciteta za proizvodnju fisionog materijala za nuklearno oružje, sada im treba svega jedna ili dve nedelje za tako nešto“, naglasio je Blinken.

Ova Blinkenova procena označava najkraće vreme koje su američki zvaničnici ikada spomenuli i dolazi pošto je Iran poslednjih meseci preduzeo korake da poveća proizvodnju fisionog materijala.

Šta je to Iran tražio od Amerike

Neočekivano...

Svet 20.05.2024. 21:56

Šta je to Iran tražio od Amerike

Visoki zvaničnik američkog ministarstva odbrane rekao je pre više od godinu dana da bi Iran sada mogao da proizvede “fisioni materijal u vrednosti od jedne bombe“ za “oko 12 dana“.

Administracija američkog predsednika Džozefa Bajdena vodila je više od godinu dana indirektne pregovore sa Iranom u cilju oživljavanja nuklearnog sporazuma iz kojeg su se SAD povukle 2018. godine pod administracijom Donalda Trampa.

Ti pregovori propali su krajem 2022. godine nakon što su SAD optužile Iran da postavlja “nerazumne“ zahteve u vezi sa istragom Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA) o tragovima uranijuma pronađenim na neprijavljenim iranskim lokacijama.

Visoki zvaničnik Stejt departmenta rekao je za Si-En-En da SAD više ne veruju da može doći do povratka nuklearnom sporazumu jer je Iran učestvovao u, kako je naveo, “previše eskalirajućim aktima“ u godinama otkako su pregovori prekinuti, prenosi Tanjug.

Blinken je rekao i da, ako je Iran ozbiljan u vezi sa angažovanjem da se ovaj problem reši diplomatskim putem, SAD žele da vide da se Iran povlači iz nuklearnog programa.

“Drugo, maksimizirali smo pritisak na Iran širom sveta. Uveli smo više od 600 sankcija iranskim licima i entitetima. Nismo ukinuli nijednu sankciju“, podvukao je Blinken.

Od kolapsa nuklearnog sporazuma sa svetskim silama iz 2015. nakon jednostranog povlačenja SAD iz sporazuma 2018. godine, Iran je težio nuklearnom obogaćivanju malo ispod nivoa naoružanja.

Zapadne sile kažu da za to nema kredibilnog civilnog razloga. Iran kaže da su njegovi ciljevi potpuno miroljubivi, ali zvaničnici su nedavno rekli da bi Islamska republika mogla da promeni svoju “nuklearnu doktrinu“ ako bude napadnuta ili se njeno postojanje smatra ugroženim od strane Izraela.

To je izazvalo uzbunu u Međunarodnoj agenciji za atomsku energiju i u zapadnim prestonicama.

Izveštaji prošlog meseca, pre predsedničkih izbora u Iranu, ukazivali su da iransko rukovodstvo razmatra da li da nastavi sa proizvodnjom nuklearnog oružja. Novoizabrani iranski predsednik Masud Pezeškijan pozvao je na “konstruktivne odnose“ sa zapadnim zemljama kako bi se Iran “izvukao iz izolacije“ i dodao da se zalaže za oživljavanje sporazuma iz 2015.

Kolumnista Bi-Bi-Sija i profesor na moskovskom univerzitetu RUDN, Ahmad Vahšiteh, kaže da nije siguran da će se nakon pobede Masuda Pezeškijana na predsedničkim izborima u Iranu desiti neke velike promene.

Obogaćivanje uranijuma

Prema izveštaju inspektora Međunarodne agencije za nuklearnu energiju (IAEA) iz februara meseca 2023. godine u Iranu je pronađen uranijum obogaćen do 84 odsto.

To je više od dvadeset puta više nego što je dozvoljeno Atomskim sporazumom, ali je i zabrinjavajuće blizu vrednosti od 90 odsto koja je potrebna za proizvodnju atomske bombe. Inače, Međunarodni atomski sporazum Iranu dozvoljava obogaćivanje do 3,67 odsto za civilnu upotrebu.

Za dobijanje energije dovoljno je obogaćivanje uranijuma između tri i pet odsto. U nuklearnoj medicini koristi se vrednost do 20 odsto. Iran je u junu 2021. godine počeo da obogaćuje uranijum do 60 odsto.

“U suštini, državnu strategiju i politiku Irana određuje verski lider Islamske Republike, a predsednik je izvršilac i realizator te politike. Mislim da novo rukovodstvo, koga mnogi već nazivaju erom ’Masudovih doktora’, neće bitno izmeniti državnu strategiju, ali verovatno hoće taktiku. Slab odziv naroda na izborima – u prvom krugu učestvovalo je manje od 40 odsto, a drugom manje od polovine upisanih birača – pokazuje da državno uređenje Islamske Republike preživljava krizu prihvatljivosti, pa čak i legitimiteta unutar zemlje. Znatan deo društva ne slaže se s državnom politikom i deo takvih glasao je za Masuda Pezeškijana“, objašnjava Vahšiteh.

Dodao je da će na unutrašnje prilike u Iranu uticati i spoljni faktori, kao što su američki izbori, na kojima se očekuje da će pobediti Tramp.

“Setimo se da je Tramp kad je postao predsednik SAD istupio iz sveobuhvatnog nuklearnog sporazuma sa Iranom i praktično vratio pređašnje sankcije. Iran zna da, ako Tramp ponovo postane predsednik SAD, neće ignorisati napredak iranskog nuklearnog programa i neispunjavanje obaveza prema Međunarodnoj agenciji za atomsku energiju“, rekao je Vahšiteh.

Podsetio je i da Tramp ima veoma blizak odnos sa saudijskim prestolonaslednikom Mohamedom ibn Salmanom, glavnim regionalnim rivalom Irana.

“To može biti izvor novih nestabilnosti i napetosti u regionu. U ovoj situaciji jedina opcija za Iran je da se vrati pregovorima, inače će se suočiti s veoma ozbiljnim izazovima. Stoga mislim da oni koji u Iranu realno kontrolišu vlast nisu slučajno dozvolili da na predsedničkim izborima pobedi reformator, jer on ima više šansi da se vrati pregovorima i smanji tenzije“, istakao je Vahšiteh.

Komentarišući upozorenje državnog sekretara SAD Entonija Blinkena, ekspert za međunarodne odnose Mirko Dautović za “Ekspres“ kaže da je strategija Irana da drži svet, a pogotovo svoje najveće protivnike SAD i Izrael u neizvesnosti i neznanju da li imaju nuklearno oružje ili nemaju.

“Iran ne želi da bude uhvaćen da ima nuklearno oružje, te se stoga drži strategije ’nuklearne latentnosti’ koja podrazumeva da ova zemlja nema ovu vrstu oružja, ali bi, ako bi želeli, mogli da ga proizvedu za dve nedelje“, objašnjava Dautović.

Dodaje da je nedavno vođa iranskog nuklearnog programa Mohamed Eslami na pitanje da li Iran ima nuklearnu bombu odgovorio: “Da biste proizveli automobil, neophodno je da imate točkove, šasiju, motor. Iran ima sve što je neophodno. Ima tehničke kapacitete da napravi atomsku bombu, ali nema nameru da uradi tako nešto.“

Dautović je podsetio i da je Iran u više navrata upozorio da bi, ukoliko dođe do napada na njegova nuklearna postrojenja, ova doktrina mogla da bude promenjena, a Iran bi mogao da proizvede nuklearno oružje.

“To je igra straha i odvraćanja, pre svih SAD i Izraela od eventualnog pokušaja napada na ovu zemlju i njegova nuklearna postrojenja“, ističe Dautović.

Objašnjava i da su ta postrojenja duboku u unutrašnjosti Irana i da nijedan napad ne bi mogao da prođe neprimećen.

“Ukoliko bi se Izrael odlučio na tako nešto, morao bi da povredi vazdušni prostor nekoliko zemalja. Sa druge strane, ako bi SAD krenule na Iran, to bi morale da izvedu sa teritorije neke od njihovih saveznica na Bliskom istoku, poput Saudijske Arabije, a ne verujem da su te zemlje spremne da rizikuju moguću odmazdu Irana za tako nešto”, podvlači Dautović.

On smatra i da je potencijalno obnavljanje nuklearnog sporazuma Irana i velikih sila, moguće tek nakon izbora u SAD.

“Dok se ne završe izbori, niko neće to pitanje da pokreće i pipa. Ne mislim ni da bi Tramp, ukoliko pobedi na izborima u SAD, bio nužno protiv toga, iako je pod njegovom administracijom ovaj sporazum ukinut 2018. godine“, kaže Dautović.

Dodaje i da nije sam Tramp problem da se ponovo uspostavi neki sporazum ili nekakva saradnja između Irana i SAD po ovom pitanju, već da je veći problem Republikanska partija koja je procionistička.

Atomska osovina Rusija – Iran