Svet
27.06.2023. 15:05
Đoko Kesić

Džordž Soros

Odlazak "najvećeg demona Evrope“

džordž soroš, 27. 6. 2023.
Izvor: EPA / CLEMENS BILAN

Tone i tone "mastila“ širom sveta potrošene su ovih dana povodom vesti da Džordž Soros u 92. godini odlazi u penziju, predajući na uravljanje svoje filantropsko carstvo sinu Aleksandru. Ova medijska senzacija dočekana je širom sveta kao da je u pitanju priča o planetarnim rok zvezdama, ravna recimo mogućoj vesti da se rasturaju "Rolingstonsi“.

Ima u tom poređenju nešto neobično: o "Stonsima“, kad bi eventualno objavili svoj kraj, čitali bi pravu bujicu nostalgičnih priča i hvalospeva. O Džordžu Sorosu, mešetaru na svetskim berzama koji je otišao u penziju, o prebogatom čoveku koji je bogatstvo stekao zakonski dozvoljenim spekulacijama, a ne radom, malo ko je imao lepu reč.

Džordž Soros je u prvom redu kontroverza. Mešetar na berzi zaradio je milijarde, osnovao je Fondaciju za otvoreno društvo, koja se pod tim logom mešala u mnoge, često planetarne politike, dajući sebi za pravo da presuđuje šta je demokratija, a šta je diktatura. Sa tim oreolom svet ga ispraća u mirne penzijske dane.

Rođen je u jevrejskoj mađarskoj porodici 1930. godine. Sa hrišćanskim dokumentima preživljava Hitlerov nacizam. Posle uspostavljanja komunizma u Mađarskoj 1947. godine odlazi u London gde završava Londonsku školu ekonomije, da bi već 1970. osnovao sopstveni hedž fond. To je bio prvi korak u stvaranju velikog bogatstva koje "Forbs“ i danas procenjuje na 6,7 milijardi dolara. Zanimljivo je da je 2017. godine Soros iz svoje investicione firme prebacio čak 18 milijardi dolara u fondaciju, čime je ona postala druga najveća filantropska organizacija posle fondacije koju su osnovali Bil i Melinda Gejts. Godinu dana kasnije "Fajnenšel tajms“ ga proglašava za ličnost godine.

Njegova filantropska Fondacija za otvoreno društvo zapravo je nevladina organizacija koja je na Zapadu imala pravo da učestvuje u javnom, finansijskom i političkom životu. Otvoreno se zalagala za liberalni kapitalizam, širenje NATO-a prema granicama Rusije, za, u ime "demokratije“, brojne vojne intervencije Sjedinjenih Američkih Država. Ne tako davno zalagala se za reformu pravosudnog sistema u SAD, za istopolne brakove i dekriminalizaciju marihuane.

Vratimo se počecima kontroverznog Džordža Sorosa i važnom trenutku – kako je zaradio prvu milijardu dolara. Filantropski rad započeo je u Južnoafričkoj Republici za vreme aparthejda, kada je mladim građanima davao stipendije da studiraju u Kejp Taunu, što mu je otvaralo mogućnosti da, uz taj humani rad, zaradi i novac. Pet godina kasnije, 1984, otvorio je svoj Fond za otvoreno društvo u Mađarskoj. Potom je otvorio i mrežu fondacija širom srednje i istočne Evrope "jer je bio zabrinut zbog intelektualnog egzodusa“, objašnjavao je još 2017. godine izvršni direktor fondacija u Slovačkoj Jan Orlovski.

Soros je želeo da ljudi ostanu u regiji unutar liberalnih demokratskih društava. U Slovačkoj je 1998. podržao kampanju kojom je zbačen premijer Vladimir Mečijar, optužen da je dopustio da država dođe pod mafijašku vlast. Pol Stabs, britanski akademik, rekao je da je Soros u to vreme kritikovan jer je davao ogromne količine novca lokalnim političkim elitama, od kojih su neke bile protiv vlasti, te tako pokušao da postane "važan politički igrač u regiji“.

Pre toga, godine 1992, Džordž Soros kao berzanski spekulant zaradio je prvu milijardu rušeći britansku funtu. Tada je Evropsku uniju činilo 12 zemalja. Nemačka je upravo bila ujedinjena, što ju je koštalo enormne količine novca, ali to je umnogome promenilo političko-ekonomsku strukturu EU. Nemačka se, međutim, ozbiljno zadužila što je dovelo do rasta inflacije. Da bi sprečili taj rast, Nemačka centralna banka je povećala kamatnu stopu, tako da je nemačka marka postala skuplja. Ovaj korak Bundesbanke prisilio je i druge zemlje u Evropi na sličan korak, da bi sprečile pad nacionalnih valuta.

U to vreme britanska funta bila je znatno precenjena, a istovremeno je i američki dolar počeo da gubi na vrednosti, što je dodatno povećalo monetarni pritisak na evropske zemlje. Te 1992. godine Soros je video pod kakvim pritiskom se nalazi britanska vlada zbog lošeg stanja državne kase, zaključio da će vlada povećati kamatnu stopu sa 10 na 12 procenata ili će Britanija istupiti iz Evropske monetarne unije. Zbog toga je, zajedno sa nekolicinom investitora, prikupio veliku količinu novca kako bi ciljano dodatno oslabio funtu. Veliku količinu funti kojom je raspolagao menjao je u nemačke marke i francuske franke… Samo nekoliko sati kasnije referentna kamatna stopa na berzi skočila je na 15 odsto. Soros i drugi berzanski spekulanti na ovu ponudu nisu reagovali. Nastavili su da čekaju. U 19 sati istog dana, britanski ministar finansija objavljuje da Britanija istupa iz Evropske monetarne unije.

Taj dan u istoriju Velike Britanije ušao je kao "Crna sreda“, a Džordž Soros je u jednom danu zaradio milijardu dolara i ušao u legendu. Istina, imidž berzanskog spekulanta se kreće između divljenja i prezira, po zakonu dozvoljeni prevaranti, a u klasičnom poimanju etike su isto što i kriminalci. Jer, enormno bogat čovek ima drugačiju logiku.

To je Džordž Soros još 1997. godine objasnio novinaru Draganu Biseniću, koji je radio sa njim intervju za "Našu Borbu“, odgovarajući na pitanje kako podnosi silne kritike svog rada: "Ponekad sam obeshrabren, ali ne u ogromnoj meri jer sam veoma bogat. To mi omogućuje nezavisnost. Istovremeno, oko mene se stvara i puno mitova. To me zabavlja, ali u nekoj meri i pogađa.“

O Džordžu Sorosu i u ovim prigodnim penzionerskim ispraćajima iz njegove velelepne upravne zgrade na Menhetnu, koja govori o njegovoj moći, saopštavaju da je on filantrop koji je brinuo o razvoju demokratije u svetu, on ne odustaje od objašnjenja koja su pratila njegova dela.

Na to podsećaju priče iz Rumunije, iz vremena antikorupcijskih protesta u Bukureštu 2017. godine. Protesti su počeli donošenjem premijerovog dekreta kojim se dekriminalizira nekoliko krivičnih dela u vezi sa slučajevima korupcije. Državna televizija objavila je da demonstrante plaća Soros. Ova optužba protiv berzanskog spekulanta nije bila tačna, ali je proglašen krivim zbog podučavanja učenika u Rumuniji o LGBT pravima. Proglašen je krivim i zbog manipulacije tinejdžerima koji su vodili antikorupcijske proteste u Slovačkoj.

Neke teorije zavere o Sorosu i njegovom uticaju postale su globalni fenomen. U martu 2017. šest senatora potpisalo je pismo u kojem su tražili da američke vlasti istraže finansiranje Sorosovih organizacija. Portparolka senatora Jute Majkla Lija, koji je vodio ovu inicijativu, izjavila je: "Naša sumnja da organizacije koje Soros finansira potkopavaju američke prioritete odnosi se na puno šire područje od istočne Evrope.“

Na Tviteru optužen je da je odgovoran za referendum o nezavisnosti Katalonije i masovnu pucnjavu u Las Vegasu. Ali sumnje u Sorosa najizraženije su u srednjoj i istočnoj Evropi. U Rumuniji je vođa vladajuće stranke 2017. godine izjavio da Soros "želi da čini zlo“ i da se milijarderu ne može verovati…

Godinu dana kasnije, u Mađarskoj 2018, održan je referendum koji je osudio Sorosa na progon. Premijer Viktor Orban je izjavio: "Džordž Soros je kupio ljude i organizacije, i Brisel je pod njegovom kontrolom. Žele da sruše ogradu, puste milione migranata u Evropu i tamo ih rasporede – žele da kazne nas koji se s tim ne slažemo.“

Viktor Orban je proterao Sorosa, iako je ranije bio njegov stipendista na studijama u Londonu.

Do odlaska u penziju, Džordž Soros je bio veoma aktivan u traženju slabih tačaka pojedinih država i u spekulisanju protiv njih. Istovremeno, postao je uzor brojnim "učenicima“. U poslednje dve decenije ukupan broj Sorosovih berzanskih spekulacija se umnogostručio, uz pomoć specijalnih finansijskih instrumenata, kontrolisao je ili koristio kurseve određenih valuta ili cene sirovina, prehrambenih proizvoda i državnih obveznica. Kao i u vreme njegovih početaka, ni danas ne postoje mehanizmi koji bi to sprečili. Jedini je lek da država dovede u stabilan red svoje finansije.

Najžešći kritičar Džordža Sorosa je američki milijarder Ilon Mask. On ga je ove godine uporedio sa zlikovcem iz Marvelovih stripova, dodajući: "Soros želi da uništi samo tkivo civilizacije. On mrzi čovečanstvo.“

Nema nikakve sumnje da je Džordž Soros, milijarder i mešetar na svetskim berzama, samom pojavom izazivao strahopoštovanje i zebnju. Mešao se on u politike brojnih zemalja, dovodio na vlast one "koji su za demokratiju“ – ma kako se to moglo zvati drugim imenom.

Sve to moglo se videti prilikom njegove druge posete Beogradu kada je i dao pomenuti intervju "Našoj Borbi“ 1997. godine. Istina, njegova Fondacija za otvoreno društvo u Beogradu, u vreme neviđenih sankcija u ljudskoj istoriji kojima je bila izložena SRJ, radila je dosta korisnih stvari. Finansirala je Radio 92, a mnogim ljudima je omogućila da putuju u svet jer bez njega ne bi mogli da izađu iz zemlje.

U tom intervjuu "Našoj Borbi“ Soros je pričao da "više problema imamo s hrvatskom nego sa jugoslovenskom vladom“.

"Probleme s jugoslovenskom vladom imali smo prošle godine, ali je Fondacija preregistrovana i sada tih problema nema. Tuđman je Fond proglasio najvećim neprijateljem Hrvatske, uhapsio neke ljude i pokrenut je krivični postupak. Tamo smo zaista u veoma ozbiljnom konfliktu. Zašto? Kada sam se sreo s Tuđmanom, rekao mi je da podržavam izdajnike. To je zato što on ne pravi razliku između sebe i države. Svako ko kritikuje njega, kritikuje državu i kriv je za izdaju. Pošto su neki članovi Odbora kritikovali njega, on je rekao da podržavam izdajnike. Kada smo se rastajali, rekao mi je da je ’otvoreno društvo’ opasna nova ideologija“, rekao je tada Soros.

On je još dodao "niko ne poseduje istinu – svi moraju da žive zajedno i da poštuju mišljenje drugih ljudi, da budu spremni da menjamo, a ne samo da namećemo režime“.

U tom razgovoru Soros persira sebi i kaže: "Mi smatramo da su nezavisni mediji neophodni za funkcionisanje jednog demokratskog društva. U slučaju Jugoslavije, podrška nezavisnim medijima doprinosi mogućnosti za uklanjanje spoljnog zida sankcija.“ Ali je te 1997. poručio i da "kosovsko pitanje treba da bude rešeno od strane Jugoslavije. Kosovo je imalo autonomiju i ona mu je oduzeta. Narod na Kosovu želi da povrati tu autonomiju. Ali postoje i zahtevi za još više od toga“.

Mnogi, valjda znajući prirodu velikog spekulanta, ne veruju da on zaista odlazi u penziju. Ipak, on ima 92 godine, valjda je i on ljudsko biće. Imperiju predaje u ruke svom 37-godišnjem sinu Aleksandru. Upućeni kažu da je sin dobrano naučio očev zanat.

Aleksander Soros, malo je poznato, jedan je od četvorice ljudi koji su osmislili inicijativu "Otvoreni Balkan“. On je i u vrlo dobrim odnosima sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem.

Komentari
Dodaj komentar
Close
Vremenska prognoza
clear sky
10°C
28.02.2024.
Beograd
Wind
PM2.5
5µg/m3
PM10
6µg/m3
UV
UV indeks
1
AQI indeks
1

Oni su ponos Srbije

Vidi sve

Najnovije

Vidi sve

Iz drugačijeg ugla

Vidi sve