Svet
08.12.2023. 15:05
R.E./RTS

Olaf Šolc

ON je najnepopularniji nemački kancelar

Olaf Šolc
Izvor: EPA / CLEMENS BILAN

Socijaldemokratska partija Nemačke i njen najvažniji političar i dalje gube ugled kod stanovništva. Zašto? Odgovore pružaju najnoviji rezultati istraživanja “Nemački trend“.

Drugaricama i drugovima, nemačkim socijaldemokratama, verovatno neće biti do slavlja kada se okupe na kongresu svoje stranke u Berlinu od 8. do 10. decembra.

Jer, prema najnovijoj anketi "Nemački trend" (Deutschlandtrend), koja se redovno sprovodi za nemački javni servis ARD, stranka kancelara Olafa Šolca SPD trenutno može da računa samo na 14 odsto glasova birača. To je dva odsto manje nego u novembru i najniža je vrednost od juna 2021.

Partneri u vladi, Zeleni, trenutno imaju 15 odsto (+1), a liberali (FDP) bi bili ispod cenzusa i ne bi ni ušli u Bundestag sa četiri odsto (+/-0).

Što se tiče opozicije, demohrišćanske stranke CDU i CSU bi trenutno dobile 32 procenta (+2), što je najveća vrednost od marta 2021, a sledi Alternativa za Nemačku (AfD) sa 21 odsto (-1). Levica ne bi bila zastupljena u Bundestagu jer bi osvojila samo tri odsto (-2).

Dalji gubitak simpatija za Olafa Šolca

Radom savezne nemačke vlade trenutno je zadovoljno samo 17 odsto birača, što je novi minimum. Njih 82 odsto izražava kritiku.

Na meti kritike je posebno kancelar: samo 20 odsto ispitanih trenutno je zadovoljno radom Olafa Šolca. To je najniža vrednost za saveznog kancelara od kada se radi anketa “Nemački trend“, odnosno od 1997. prenosi RTS

Doduše, skoro svaki drugi ispitanik (48 procenata; -16 od aprila 2022.) smatra da se Olaf Šolc ponaša razborito. Međutim, samo četvrtina ga trenutno vidi kao dobrog kriznog menadžera (23 odsto; -14). Samo 12 odsto potvrđuje njegovu sposobnost da ubedljivo komunicira (-15), a samo 27 odsto trenutno smatra da je on dorastao poslu kancelara (-20).

Olaf Šolc
Izvor: EPA / CLEMENS BILAN

Razlog za kritiku?

SPD, Zeleni i FDP već dve godine čine saveznu vladu. Prošli su kroz nekoliko kriza, ali nijedna nije bila tako duboka kao trenutna budžetska kriza.

Sredinom novembra, Savezni ustavni sud je delimično poništio vladinu finansijsku politiku. SPD, Zeleni i FDP preraspodelili su preko 60 milijardi evra neiskorišćenih kreditnih ovlašćenja od pandemije korone – za zaštitu klime. Sada postoji ogromna rupa u budžetu za 2024. o kojem je odavno trebalo da se odluči. Štednja, ili podizanje novih kredita i ponovna suspenzija kočnice dugova? Oko toga u koaliciji apsolutno nema saglasnosti.

U ovoj situaciji od kancelara se očekuje da izvede vladu iz krize. Ali, gde bi moglo da leži rešenje? Ni građani nemaju jedinstven odgovor.

Skoro polovina birača (47 odsto) računa na uštede u troškovima, projektima i investicijama, dok 35 odsto računa na ponovno proglašenje vanrednog stanja, a time i na suspenziju kočnice dugova. Svega osam odsto građana zalaže se za više poreza i dažbina.

Pristalice SPD-a (59 odsto) i Zelenih (55 odsto) posebno se zalažu za suspenziju kočnice dugova. Glasači CDU/CSU (58 odsto) i AfD (69 odsto) podržavaju jasne mere štednje. Partijske pristalice FDP-a i Levice nisu posebno prikazane, jer, prema anketi, ne bi mogle da uđu u Bundestag.

Smanjiti socijalnu potrošnju i pomoć Ukrajini?

Anketari su pitali građane i gde tačno uštedeti ako se ne dižu novi krediti: 64 odsto građana smatra da treba smanjiti davanja za nezaposlene građane (Bürgergeld). Protiv toga je 31 odsto. Ali, Nemci su takođe prilično otvoreni za smanjenje vojne pomoći Ukrajini (54:41 odsto).

Nasuprot tome, kritički se posmatraju uštede u klimatskoj transformaciji privrede (41:55 odsto), a posebno u planiranoj osnovnoj zaštiti dece (27:69 odsto).

Kao i kod opšteg pristupa budžetskoj krizi, mišljenja u stranačkim taborima se značajno razlikuju i kada su u pitanju konkretne opcije štednje. Glasači SPD-a i Zelenih imaju tendenciju da odbiju rezove u pomenutim oblastima.

Većina pristalica CDU/CSU podržava isključivo smanjenje izdataka za nezaposlene građane, dok pristalice AfD-a podržavaju i smanjenje pomoći Ukrajini i sredstava za klimatsku transformaciju privrede, ali ne i za osnovnu zaštitu dece.

Klima: Nemci misle da čine dovoljno i da su sad na redu drugi

U Dubaiju se trenutno održava 28. Konferencija UN o klimi. Očekivanja nemačkih građana od globalne saradnje u toj oblasti su niža nego u kontekstu prethodnih konferencija, 2018. u Katovicama ili 2021. u Glazgovu.

Samo deset odsto nemačkih građana trenutno je uvereno da međunarodna zajednica može da se nosi s posledicama klimatskih promena, dok 86 odsto u to ne veruje. Ispitanici nisu skeptični samo zbog učestalosti ekstremnih vremenskih prilika – Nemci sumnjaju i u doprinos drugih naroda.

Većina nemačkih građana ima utisak da Nemačka već čini mnogo u borbi protiv klimatskih promena i da bi ostale zemlje sada trebalo da urade više (62 odsto).

Većina Nemaca i dalje smatra neophodnim ograničenja u načinu života (70 procenata; -15). Međutim, ta većina više nije tako velika kao 2019. godine.
Odgovornost za zaštitu klime prvenstveno se pripisuje privredi (61 odsto; -7).

Međutim, sa 30 procenata (-16 od novembra 2021.), manji ekonomski rast se mnogo ređe vidi kao neophodnost klimatske politike nego pre dve godine.

Samo 36 odsto (u jesen 2021. bilo ih je 42 odsto) podržava bolje odražavanje ekoloških troškova u cenama, na primer putem poreza na CO2.

Za ovo istraživanje “Nemački trend“, Institut za istraživanje javnog mnjenja Infratest-dimap sproveo je reprezentativnu anketu između 4. i 6. decembra u kojoj je učestvovalo 1.364 Nemaca s pravom glasa .

Komentari
Dodaj komentar
Close
Vremenska prognoza
clear sky
28°C
23.07.2024.
Beograd
Wind
PM2.5
5µg/m3
PM10
6µg/m3
UV
UV indeks
1
AQI indeks
1

OI 2024

Vidi sve

Oni su ponos Srbije

Vidi sve

Najnovije

Vidi sve

Euro 2024

Vidi sve