RUSIJA
Pad Šojgua ‒ zakasnela osveta Prigožina
Izbor nove ruske Vlade od očekivanog rutinskog poteza postao je spektakularan za većinu sveta, pošto su iz izvršne vlasti izostala najupečatljivija imena nomenklature poslednjih godina: ministar odbrane Sergej Šojgu i prvi obaveštajac zemlje Nikolaj Patrušev.
Tako su glavne teme nedelje bili inauguracija Vladimira Putina i naknadno ponovno imenovanje Mihaila Mišustina na mesto premijera Rusije.
Putinov govor na inauguraciji nije sadržao nove teze: specijalna vojna operacija i njeni heroji, mogućnost ravnopravnih pregovora sa Zapadom, multipolarni svet, kontinuitet i odgovornost prema sećanju na velike pretke.
Informacija o predsednikovom imenovanju Mišustina u Državnu dumu bila je distribuirana na netradicionalan način. Nju je podelio predsednik Državne dume Vjačeslav Volodin preko svog ličnog telegram kanala.
Glasanje u Državnoj dumi nije donelo nikakvu senzaciju. Mišustinu je odobreno mesto premijera, niko od narodnih poslanika nije pritisnuo dugme “protiv“, 350 je bilo za, 57 je bilo uzdržano.
Sastav vlade koji predlaže premijer je, naravno, rezultat zajedničke odluke predsednika i mandatara vlade. Predsednik lično imenuje ministra odbrane, spoljnih poslova i šefove obaveštajnih struktura.
Imenovanje Denisa Manturova za prvog potpredsednika vlade govori ne samo o jačanju položaja Sergeja Čemezova i “Rosteha“, koji je bio “na udaru“ od početka specijalne vojne operacije, već takođe o stvaranju ravnoteže između onih koji su za smanjenje državne regulacije u privredi, gde se nalaze Manturov i Čemezov, i pristalica većeg uticaja države u ekonomiji, gde je bio doskorašnji potpredsednik vlade, a sada ministar odbrane Andrej Belousov.
Još dublje: jasan signal predsednika elitama da kombinacija Manturov‒”Rosteh“ neće nigde nestati, a igranje protiv nje biće opasan poduhvat.
Čini se da je Šojgua stigla zakasnela osveta šefa “Vagnera“, Jevgenija Prigožina, koji ga je, pre nego što je izgubio život, optuživao u pobuni za korupciju i nekompetentnost u vođenju rata.
Ali na samom dnu više nisu kadrovska pitanja, već potreba za dubljom mobilizacijom industrije za potrebe vojnoindustrijskog kompleksa, pošto će konfrontacija sa Zapadom biti duga i intenzivna.
Ruska Federacija je 24. februara 2022. godine pokrenula, kako to u Moskvi zovu, specijalnu vojnu operaciju (SVO) na teritoriji Ukrajine. Počele su najveće bitke od kraja Drugog svetskog rata, masovnom upotrebom projektila, aviona i oklopnih vozila. Stotine hiljada vojnika učestvuje u borbama na obe strane.
Sada, kada je ruska vojska preuzela inicijativu na bojnom polju, predsednik Putin signalizira veću spremnost da napravi promene i da pokaže da Rusija ima disciplinu i ekonomski kapacitet da vodi dug rat.
Moguća promena u Šojguovom statusu najavljena je prošlog meseca, kada su ruske vlasti uhapsile jednog od njegovih najviših zamenika zbog optužbi za korupciju.
Uveče 23. aprila 2024. godine postalo je poznato da je Timur Ivanov pritvoren u svojoj kancelariji. Policijsko saopštenje navelo je da je Ivanov optužen za primanje mita u posebno velikim razmerama (deo 6. člana 290.
Krivičnog zakonika Ruske Federacije predviđa kaznu od osam do 15 godina zatvora). Okružni sud Moskve je 24. aprila uhapsio Ivanova na dva meseca i poslao ga u istražni zatvor FSB Lefortovo. Inače, kako se sada vidi, Federalna služba bezbednosti (FSB) pratila je Ivanova više od pet godina.
Isti izvori su u početku ukazivali da je mito procenjen na milion rubalja, da bi kasnije narastao na milijardu, što je negde oko 100 miliona evra! Timur Ivanov nije priznao krivicu. Šojgu je 24. aprila udaljio pritvorenika sa dužnosti.
Timur Ivanov bio je najbliži čovek Sergeja Šojgua. On ga je unapredio da sa samo 30 godina postane general, a da ni dana nije proveo u vojsci. Ivanov, međutim, nije bio nesposobnjaković ili glupan.
Završio je Moskovski državni univerzitet računarske matematike i kibernetike i doktorirao na građenju nuklearnih elektrana.
To ga je zbližilo sa prvom ženom koja je bila upravo kćerka ruskog ministra za nuklearnu energiju, pa je ubrzo postao izvršni direktor koncerna “Rosenergoatom“, potpredsednik “Atomstrojeksporta“ i generalni direktor ruske Agencije za energetiku.
Možda se ispostavi da su žene bile fatalne u njegovom životu. Timur Ivanov bio je oženjen tri puta. Godine 2010. Ivanov se po drugi put oženio bivšom ženom oligarha Mihaila Manjioviča, Svetlanom Manjiovič. U ovom braku par je imao dve kćerke.
Ivanov je nadgledao građevinske radove u porušenom Mariupolju. Kao i mnogi visoki zvaničnici, našao se pod sankcijama Evropske unije i Sjedinjenih Država. Za razliku od njega, sankcije nisu uticale na njegovu suprugu Svetlanu Manjiovič i njihovu decu.
Na vrhuncu rata u Ukrajini, Svetlana je nastavila da putuje po Francuskoj i ništa sebi nije uskratila. Njena kćerka iz prvog braka, Aleksandra, takođe je putovala po evropskim gradovima, uključujući gradove u zemljama NATO-a, i aktivno je snimala “strimove“ i postavljala ih na svoje društvene mreže.
Aleksandra je u svojim objavama najoštrije osudila rat u Ukrajini i politiku Rusije, što sve nije sprečilo devojku da se ponovo vrati u Rusiju i provodi na raznim zabavama. Inače, korisnici društvenih mreža su samo od Aleksandre izbrojali oko 70 tašni, među kojima je najjeftinija koštala oko 300.000 rubalja.
Prema nekim izveštajima, porodica Ivanov je od 2013. do 2018. godine potrošila više od milion evra na iznajmljivanje vila i jahti u Francuskoj.
Prema istim podacima, par je 2011. godine kupio kolekcionarski “rols-rojs korniš“ iz 2001. godine za gotovo 200.000 evra. Do 2019. godine, vozni park ovog para se sastojao od 12 automobila i motocikala, uključujući skupe “bentli kontinental“, “aston martin“ i druge.
Par je posedovao ogromnu kuću i plemićko imanje iz 19. veka u Čester Lejnu (registrovano na Svetlaninog vozača, koji je u telefonima porodice Ivanov zabeležen kao “Stasik“). Par poseduje luksuznu vilu na Rubljovki koja košta više od 600 miliona rubalja. Godine 2022. Ivanov se zvanično razveo od Svetlane.
Treća supruga Ivanova bila je Marija Kitajeva, ruska TV voditeljka programa “Vesti“ na Rosiji-24. Zanimljiva činjenica je da je Kitajeva ranije bila udata za drugog zamenika ministra odbrane Rusije Jurija Sadovenka. Poznato je da je Ivanov u dobrim odnosima sa svim svojim bivšim suprugama.
U političkim i vojnim krugovima raspravlja se o raznim razlozima hapšenja zamenika ministra. Prema prvoj verziji, specijalne službe i rukovodstvo jednostavno su umorni od gledanja kako se Timur Ivanov potpuno “izgubi“ u tako teškom trenutku za zemlju, kada ruski vojnici svakodnevno ginu na frontu.
Druga verzija: njegovo hapšenje je borba između “čekista“ i “armejaca“, pokušaj FSB-a da preuzme kontrolu nad odeljenjem koje se bavi građevinarstvom za vojsku i ima gotovo neograničen budžet. Ali opet, zašto Ivanov jednostavno nije otpušten ili prebačen na drugu poziciju?
“Prema izveštajima štampe, Timur Ivanov je pre pet godina (a možda i ranije) došao u fokus Odeljenja za kontraobaveštajne operacije FSB-a jer je vodio način života koji je bio neprikladan za njegov prihod“, smatra vojni ekspert Ilja Moščanski. A to je uvek najvažniji faktor pri regrutovanju stranih obaveštajnih službi. Tada se, usled redovnih novinarskih otkrića o poslovnim aktivnostima i načinu života njegove supruge Svetlane, zainteresovao i Istražni komitet za porodicu Ivanov. Bilo je sasvim očigledno da troše više nego što zarađuju, ali dokaza nije bilo. Sada su se pojavili.
Treća verzija je izdaja. Pristalice ove verzije pozivaju se na činjenicu da su istragu “vodili“ službenici kontraobaveštajnog odeljenja FSB-a. Osim toga, s obzirom na to da su Timur Ivanov i njegova porodica redovno boravili u Evropi nakon događaja iz 2014. godine, zapadne obaveštajne službe mogle su da regrutuju zvaničnika koji je nadgledao celokupnu izgradnju Oružanih snaga Rusije.
“Sve što ću vam odgovoriti jeste moja sopstvena teorija zavere, pošto nemam dokumenta iz FSB-a, GRU-a ili drugih materijala o slučaju Ivanov“, kaže vojni istoričar Aleksandar Poliščuk.
“Verujem da je hapšenje Ivanova dobro smišljena operacija kontraobaveštajnih službi. Stvar je u tome što u Ruskoj Federaciji, recimo, korupcija iz profita nije naročito štetna aktivnost. Glavna stvar je da imate rezultat. Ivanovljeva delatnost imala je pozitivan rezultat jer ni vojno građevinarstvo, ni vojna medicina, ni drugi sektori kojima je rukovodio nisu pokazivali neke posebne negativne trendove, sve je bilo na pravom nivou. Ali... šta naš predsednik nikome ne može da oprosti? Izdaja!!! Upravo su smicalice sa zapadnim obaveštajnim službama kriterijum za visoke zvaničnike koji ih dovode na optuženičku klupu.
Dakle, siguran sam da je Ivanov bio u fokusu zapadnih obaveštajnih službi i da je, očigledno, u određenoj fazi počeo da vodi odgovarajuće pregovore sa njima, što je dovelo do ovog kraja. Na ovaj ili onaj način, istraga se nastavlja, a sud će završiti ovo pitanje. Ako Ivanov dobije pravu kaznu, njegov slučaj se može nazvati jednim od najozloglašenijih u istoriji postsovjetske Rusije. Nepotrebno je reći da je vojska, svesna njegovog ’divljeg’ života, bila, blago rečeno, nenaklonjena Ivanovu. Na liniji borbenog dodira, vest o njegovom hapšenju veoma je dobro primljena.“
Kremlj je u nedelju saopštio da će još jedna česta meta kritičara ruskih ratnih napora ‒ general Valerij Gerasimov, načelnik ruskog Generalštaba i najviši ruski vojni oficir ‒ ostati na svom mestu. Bilo je mnogo spekulacija da će Gerasimova da zameni uklonjeni general Surovikin koji je bio blizak stradalom Jevgeniju Prigožinu.
Nejasno je koliko će Šojgu imati uticaja u daljem vođenju rata. Daleko od toga da neće imati ovlašćenja, neka od njih biće i dalje značajna. Kako je objasnio Peskov, Šojgu će na ovoj funkciji istovremeno biti zamenik predsednika Vojnoindustrijske komisije, a biće i na čelu Federalne službe za vojnotehničku saradnju. On je isuviše veliki da bi prosto pao, ali on ispod sebe neće imati direktno potčinjene armijske jedinice i neće raspolagati ogromnim budžetom koji je sada šest odsto bruto nacionalnog dohotka.
Novi ministar Belousov (65), koji je bio ekonomski savetnik Kremlja pre nego što je imenovan za prvog potpredsednika vlade 2020. godine, dolazi iz takozvanog ekonomskog bloka vlade, koji je dobio pohvale u Kremlju zbog svog agilnog odgovora na sankcije Zapada i uspeha u stabilizaciji privrede zemlje.
Bezbednosni blok vlade, nasuprot tome, bio je predmet optužbi nakon što je ruska vojska sledila pogrešnu strategiju u prvim mesecima rata i posrnula na bojnom polju.
Ruski komentatori izrazili su iznenađenje zbog imenovanja ekonomiste koji će nadgledati rusku vojsku. Portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je novinarima da je Putin doneo odluku pošto se Rusija ponovo približava nivoima vojnih troškova iz sovjetske ere zbog “geopolitičkih okolnosti“.
“Ovo je izuzetno važno i zahteva posebnu pažnju“, rekao je Peskov. On je dodao da je Putin želeo da njegovo ministarstvo odbrane bude pod civilnim rukovodstvom zbog potrebe za modernizacijom vojske što je implicitna poruka da Šojgu nije dorastao zadatku.
“Danas na bojnom polju pobeđuje onaj ko je otvoreniji za inovacije, otvoreniji za najbržu primenu“, rekao je Peskov. “Tako da je prirodno da je u trenutnoj fazi predsednik odlučio da Ministarstvo odbrane vodi civil.“
Jasno je da je glavni zadatak Belousova u Ministarstvu odbrane da raščišćava nagomilane probleme u ekonomskom i finansijskom smislu koji su tamo nastali pod prethodnim timom.
Njega zbog toga porede s jednim prethodnim ministrom, civilom, od 2007. do 2012, Anatolijem Serdjukovom, koji je, pre svega, bio postavljen da bi uveo red u finansije Ministarstva odbrane. Tokom rata otkriveno je da nema dovoljno saradnje sa odbrambenom industrijom. Otuda i zaostajanje u uvođenju novih modela i metoda delovanja.
Prve izjave Belousova o tome šta želi da uradi kao ministar odbrane zvuče prilično čudno za šefa armije koja je u ratu i više priliče ministru za brigu o porodici. On je rekao da u Rusiji postoje pitanja koja se tiču socijalne sigurnosti vojnih lica koja su učestvovala u specijalnoj vojnoj operaciji.
Neophodno je rešiti pitanja medicinske nege za učesnike specijalnih operacija u civilnim klinikama i ukloniti nepotrebnu birokratiju sa registracijom beneficija, istakao je Belousov.
Belousov je u Savetu Federacije rekao da nije zadovoljan situacijom kada se učesnici SVO-a koji dolaze na odmor šalju u prenatrpane bolnice. Pored toga, naveo je potrebu da se reši problem birokratije u vezi sa potvrđivanjem beneficija vojnog osoblja. Neophodno je rešiti pitanja plaćanja za stambeno zbrinjavanje vojnih lica, smatra Belousov. Ma koliko ove izjave zvučale bezazleno, ne treba zaboraviti da je reč o čoveku koji upravlja ogromnom vojnom mašinerijom u punom pokretu.
Zanimljiv je i odlazak “jastreba“ Nikolaja Patruševa, nakon čega se očekuje da usledi neko imenovanje. Patrušev i Šojgu bili su glavni igrači u priči sa Jevgenijem Prigožinom. Priča sa Patruševom starijim takođe može biti “zamena“ za uspon njegovog sina Dmitrija Patruševa do zamenika premijera. Sistem “protivteža“ Vladimira Putina na delu. To ne dozvoljava nijednoj od grupa sa uticajem gotovo jednakim predsedničkom da se uzdigne previsoko.
Ruski nezavisni komentatori ne žale zbog odlaska Šojgua. “U ovom svetu sve se objašnjava ili brojevima ili praznim brbljanjem. Došao je čovek koji je mogao da razume brojeve, govori ovim ’međunarodnim’ jezikom i sa čijeg ramena niko od maršala i generala još nije uspeo da poliže ni kap znoja u kupatilu. Ne znam da li razumemo punu skalu onoga što se dešava.
Ali misleći deo vojske je čekao takvu osobu. Kad se budala najede hleba, ovo je pakao. Kada je pametna osoba podređena moronu, to je dvostruki pakao. Zaista se nadamo da će neki deo naše hrabre, slavne vojske, dolaskom ovog građanina, postati svetliji i čistiji. Mnogi ljudi sada čekaju upravo te promene.
Uvereni smo da se novi ministar neće baviti etnogeografskim istraživanjima, pisati petotomne knjige o nepostojećim problemima, već će pažljivo, rekao bih čak, pažljivo posmatrati ličnosti u svom okruženju i formirati jak, inteligentan, nezavisan aparat“, napisao je vojni analitičar Vladimir Tkačenko.
Šojguu se zamera da je sam ustanovio u vreme svog mandata od 12 godina oko 130 različitih priznanja i odlikovanja, a da je sam Timur Ivanov imao više odlikovanja nego oslobodioci Berlina.
Za Belousova ne može da se kaže da je “antizapadnjak“, pa ni “antievropljanin“ ni približno u onoj meri u kojoj je to bio Šojgu. Belousov ne odbacuje rusku interakciju sa Evropom, nego kaže da je Rusija “izbačena“, ali i da je “sama otišla“.
“Netačno je reći da je Zapad naš neprijatelj. Na Zapadu postoje elite... i veliki društveni slojevi koji se vezuju specifično za tradicionalne vrednosti. I ovde može da se ispostavi da je Rusija za njih spasonosna kap koja im daje mogućnost da spasu nešto drugo“, rekao je Belousov.
On veruje da Rusija u prvom redu svetu može da obezbedi hranu “jer Rusija drži veoma značajan deo svetske plodne zemlje“.
“Naravno, ostaje energija, energetske usluge, energetska bezbednost. Rusija može da ponudi vojnu sigurnost. U nekim oblastima Rusija može da ponudi tehnologiju, u drugim – logistiku“, govorio je ministar odbrane.
“Ideologija multipolarnog sveta je da se mora razviti nešto nezavisno, samosvojnost, kao kod Junga. Ova samosvojnost mora se manifestovati u svim zemljama koje imaju suverenitet. One zemlje koje nemaju suverenitet, po definiciji, ne mogu da ga ispolje. Neka Holandija, koju duboko poštujem, izvini, ali Holandija – oni nemaju suverenitet“, zaključio je Belousov.
Belousov veruje da se svet nalazi u stanju “kompresije“; na jugu je dinamični islamski svet koji stvara nove superekonomije, a na drugoj strani imamo džinovsku Kinu. Zapad počinje da ključa. Rusija u narednih pet do deset godina treba da obezbedi stratešku stabilnost, a to se može postići samo formiranjem stabilnih saveza država. Suština ruske strategije je izgradnja saveza sa prijateljskim zemljama.
Beluosov ne veruje da u društvu svi treba i mogu da se uklope u isti kalup, to bi bilo i nemoguće, ali i kontraproduktivno. “Ali mora da postoji jezgro koje će ići dalje, koje će formirati ove prostore oko sebe… Jezgro se ne gradi iz ekonomije, ono se gradi iz značenja“, rekao je Belousov.
Govoreći o patosu Dostojevskog u kulturnom kodu Rusije, Belousov je rekao da Rusija ima svoj kulturni kod, svoj kulturni identitet, koji nema velika većina zemalja i naroda.
“Inače, Dostojevski je to veoma dobro osetio. Patos Dostojevskog, posebno u delu kao što je ’Dnevnik pisca’, tu je izražen sa stopostotnom prefinjenošću i preciznošću. Ovo je naš glavni resurs, moramo ga izvući“, rekao je novi ministar odbrane.
Vidimo da se Belousov izražava jezikom koji nije karakterističan ni za ekonomiste, a ni ministre odbrane, budući da u njemu postoji primetna doza sinkretizovanog intelektualizma. Ispostavilo se da je završio nekada čuvenu Drugu fiziko-matematičku školu, koja je krajem ’60-ih i početkom ’70-ih važila za najprestižniju, najpoželjniju moskovsku školu, njen ugled bio je kao sovjetski Carskoselski licej.
Bilo je neverovatno teško upisati se, nijedan “blat“ nije uspeo, primala su se samo zaista talentovana, matematički nadarena deca. Ali, između ostalog, u Drugoj školi su se sjajno predavali humanistički predmeti, posebno književnost i istorija. Škola je bila leglo slobodoumlja, zbog čega je na kraju neminovno dobila kaznu: 1971. otpušteni su osnivački direktor i nekoliko “nepouzdanih“ nastavnika. Naravno, nije bilo moguće odmah uništiti tradiciju i Belousov je nasledio nešto od nekadašnje Druge škole, iako je, sudeći po godinama, nju završio nekoliko godina posle rasterivanja. Inače, učenje u Drugoj bilo je veoma teško.
Zanimljivo je da je među njenim diplomcima, koji su dobili apsolutno briljantno obrazovanje krajem ’60-ih i početkom ’70-ih, bilo iznenađujuće malo poznatih, uspešnih ljudi iz ove generacije, čiji je vrhunac karijere bio krajem ’80-ih i početkom 2000-ih. Pjotr Aven, Jevgenij Bunimovič, Georgij Franguljan, a sada i Andrej Belousov.
“Savet Federacije će prvi put raspravljati o kandidaturama ministara bezbednosti i šefa Ministarstva spoljnih poslova, tako da smo veoma zabrinuti, malo smo u šoku“, rekla je bivša potpredsednica ruske vlade i potpredsednik Saveta Federacije Galjina Kareljova.
“Prvi zadatak Belousova biće borba protiv korupcije“, napisao je Sergej Markov, politički analitičar blizak Kremlju. Za Belousova je, dodao je, “mesto ministra odbrane tokom hibridnog rata protiv celog Zapada najvažniji izazov u njegovom životu“.