Vesti
29.06.2024. 15:15
Svet
31.08.2024. 15:10
Marko R. Petrović
U fokusu
Ko se plaši Pavela Durova?
Da li, zapravo, hapšenje Durova predstavlja novo poglavlje u razvoju društvenih mreža i njihovom funkcionisanju? I da li je ovde uopšte reč o slobodi govora, kada vidimo da se protiv hapšenja Durova izjašnjava i sam Kremlj, a Rusija, pored ostalog, nije baš poznata kao zemlja u kojoj možete na sav glas da pričate o čemu god želite.
Za mnoge građane Srbije prve asocijacije na aplikaciju Telegram nisu baš pozitivne. Većina ih se sa ovom aplikacijom za dopisivanje, nalik aplikaciji Whatsapp, srela otprilike sa početkom ruske invazije na Ukrajinu. U grupama povezanim sa Rusijom i Ukrajinom stizala je gomila materijala – video i foto – koja je svedočila o svirepim zločinima i Rusa i Ukrajinaca u prvim danima onoga što Kremlj zove "Specijalnom vojnom operacijom".
Drugo značajno "ukazivanje" Telegrama Srbima još je neprijatnije, s obzirom na to da je vezano direktno za ove prostore. Pre nekoliko meseci, naime, javno su raskrinkane grupe na kojima su pojedinci razmenjivali seksualno eksplicitne sadržaje, uključujući i dečju pornografiju, ali i one koji su sadržali prikaze incesta...
Deljenje ovakvog materijala, ali i još mnogih drugih stvari, preko Telegrama bilo je, a i još je, apsolutno slobodno. Nije bilo cenzure, moderatora, posrednika... Šta god je ko imao, mogao je da pošalje kome god je hteo. Tome je, svakako, doprinela politika privatnosti koja važi na ovoj aplikaciji, a to je da nikakvog mešanja u sadržaj poruka nema.
Sloboda govora – apsolutna, reklo bi se. Ali, opet, sa druge strane, postavlja se pitanje mogu li se društvene mreže i aplikacije koristiti za nesmetano deljenje ovakvih materijala, ali i za mnoge druge kriminalne radnje. I sve to ponovo je aktuelizovalo hapšenje Pavela Durova, vlasnika Telegrama, 25. avgusta u Parizu, u sklopu istrage koja ispituje ulogu Telegrama u raznim kriminalnim aktivnostima.
Zanimljivo je i da je do hapšenja došlo dva meseca nakon što je Evropski savet odložio glasanje o predlogu zakona o tzv. čet kontroli, kojim bi aplikacije poput Whatsappa i Signala bile obavezane da skeniraju fotografije, video zapise i veze korisnika pre nego što budu poslati primaocima.
O predlogu zakona čija je namera zapravo bila da se spreči širenje dečje pornografije, raspravlja se inače već više od dve godine.
Do odlaganja je, međutim, došlo pod velikim pritiskom javnosti, zbog strahova da bi time bila ugrožena privatnost svih koji te aplikacije koriste.
Jedan od protivnika ovog zakona je i Edvard Snouden, nekadašnji operativac američke Agencije za nacionalnu bezbednost (NSA), koji već desetak godina živi u Rusiji, a od pre dve godine je i ruski državljanin. On je na platformi Iks pozivao na neusvajanje ovog zakona.
Isto tako, Snouden je, uz Ilona Maksa, na primer, jedan od onih koji je pružio podršku Durovu nakon hapšenja.
"Hapšenje Durova je napad na osnovno ljudsko pravo na slobodu govora i udruživanja. Iznenađen sam i duboko ožalošćen što se Makron spustio na nivo uzimanja talaca kao sredstva za dobijanje pristupa privatnim komunikacijama. Sto unižava ne samo Francusku, već i svet", napisao je Snouden na platformi Iks.
Da li, zapravo, hapšenje Durova predstavlja novo poglavlje u razvoju društvenih mreža i njihovom funkcionisanju? I da li je ovde uopšte reč o slobodi govora kada vidimo da se protiv hapšenja Durova izjašnjava i sam Kremlj, a Rusija, pored ostalog, nije baš poznata kao zemlja u kojoj možete na sav glas da pričate o čemu god želite.
Na kraju krajeva, sam Durov napustio je Rusiju onog trenutka kada su vlasti zatražile pristup podacima korisnika njegove aplikacije V kontakt (ruski pandan Fejsbuku), jer su sumnjali da se preko nje organizuju antiruske snage u Ukrajini, koje su na kraju i zbacile prorusku vladu u Kijevu. Tražili su, pored ostalog, i da zatvori grupe koje su formirali opozicioni lideri, a koje su okupljale stotine hiljada članova.
On im podatke nije dao, ali je zato država uzela ceo V kontakt, a njega otpustila.
Ako se vratimo u sadašnjost, jedino što je poznato je da je Durov uhapšen onog momenta kada je njegov privatni avion kojim je putovao iz Azerbejdžana sleteo na aerodrom Le Burže u predgrađu Pariza. Priveden je po nalogu u vezi sa prekršajima njegove aplikacije, tačnije jer nije preuzeo mere za suzbijanje kriminalne upotrebe platforme Telegram, kao i da nije sarađivao sa organima za sprovođenje zakona. Istraga se navodno vodi zbog nedostatka uređivanja sadržaja, a prema pisanju lokalnih francuskih medija, francusko pravosuđe smatra da je Durov umešan u brojna krivična dela i mogao bi da se suoči sa optužbama za terorizam, trgovinu drogom, prevaru i pranje novca.
S obzirom na to da je sam Durov navodno bio upoznat sa postojanjem naloga za njegovo hapšenje u Francuskoj, ostaje nejasno zbog čega je ipak odlučio da sleti u Pariz. Prema jednoj informaciji avionu je bila neophodna dopuna gorivom, i sleteli su tek na insistiranje pilota, a uz protivljenje Durova.
Vlasnik Telegrama, inače, osim ruskog ima i francusko državljanstvo, kao i državljanstvo Ujedinjenih Arapskih Emirata, ali i karipske države Sent Kits i Nevis.
Francuski predsednik Emanuel Makron je, inače, ranije rekao kako odluka o hapšenju Durova ni na koji način nije bila politička.
Ubrzo posle hapšenja ruskog biznismena oglasila se i Indija, čije su vlasti saopštile da su pokrenule istragu zbog navodne zloupotrebe Telegrama za kriminalne aktivnosti kao šti su ucene i kocka.
Durovljevo hapšenje je, u svakom slučaju, uskomešalo ceo svet, naročito svet IT i aplikacija. Ilon Maks pozvao je Pariz da "oslobodi Pavela" kako bi se sprečila pretnja demokratiji, a Pol Grem, suosnivač vodećeg akceleratora Silicijumske doline Vaj kombinejtor, sugerisao je da bi to naštetilo izgledima Francuske da bude "glavno startap čvorište".
Ipak, dok neki navode da je Durovljevo hapšenje napad na slobodu govora i inovacije, stvarnost je ipak malo složenija.
Pritvaranje Pavela Durova samo je kulminacija višegodišnjih tenzija između njegovog ultraopuštenog pristupa nadzoru i rastuće zabrinutosti zbog uloge Telegrama u omogućavanju kriminalnih aktivnosti preko ove aplikacije.
Optužbe su široke i ozbiljne, i obuhvataju ulogu Telegrama u distribuciji materijala sa seksualnim zlostavljanju dece, u trgovini drogom i pranju novca. Dok platforme u vlasništvu Meta (Fejbusk, Instagram), Tiktok i Alfabetov Jutjub imaju mnogo strožu zabranu takvih aktivnosti, hapšenje Durova takođe treba shvatiti i kao znak da era "bez posledica" za društvene medije prolazi, dok vlade pokušavaju da kompanije učine odgovornijim za ono što se dešava u njihovim aplikacijama.
Telegram je jedna od najvećih platformi za društvene mreže na svetu sa procenjenih oko 900 miliona korisnika mesečno. Mnogi od njih prate popularne kanale koje emituju program za hiljade ljudi.
Jedinstven je i po svom pristupu nadgledanju svih tih aktivnosti: tačnije, ne nadgleda ih uopšte.
I dok konkurentske firme mnogo investiraju u moderaciju sadržaja, i sarađuju sa organima za sprovođenje zakona, Telegram vodi politiku minimalne intervencije koja je doprinela niskim operativnim troškovima. Durov je jednom za Fajnenšel Tajms rekao da svaki korisnik kompaniju košta svega 70 američkih centi godišnje.
Svet
28.08.2024. 22:39
Osnivač Telegrama pušten iz pritvora, određena mu kaucija od pet miliona evra
Njegovu platformu, međutim, povezuju sa brojnim grupama koje šire teorije zavere, bave se dečijom pornografijom, terorizmom, dok je ISIS u Iraku i Siriji više od deset godina koristio aplikaciju kao glavno sredstvo komunikacije. A takve grupe ne koriste aplikaciju samo zbog njene tajnost, već i zbog njenog pristupa moderiranju koji je sadržan u rečenici: "Sve je dozvoljeno."
Tokom nedavnih nemira u Velikoj Britaniji, pozivi na nasilje širili su se na platformi iako su time kršili pravila aplikacije. Uprkos tome, Telegram je ponosno zadržao stav da ne sarađuje. Na svojoj stranici sa čestim pitanjima, kompanija navodi: "Do danas smo otkrili nula bajtova korisničkih podataka trećim stranama, uključujući i vlade."
U odgovoru na hapšenje iz kompanije su saopštili da je "apsurdno tvrditi da su platforma ili njen vlasnik odgovorni za njenu zloupotrebu".
"Telegram se pridržava zakona EU, uključujući i Zakon o digitalnim uslugama – njegova moderacija je u okviru industrijskih standarda i stalno se poboljšava. Apsurdno je tvrditi da su platforma ili njen vlasnik odgovorni za zloupotrebe na njoj", saopštili su.
Pa, ipak, daleko je od apsurda smatrati kompaniju odgovornom za kriminalne aktivnosti na njenoj platformi. A Telegram je u toj poziciji zbog sopstvenog izbora da ne moderira sadržaj, a ne zbog napora vlade da vrši nadzor nad navodno tajnim razgovorima.
Stručnjaci za kriptografiju odavno upozoravaju da Telegram nije potpuno zaštićen kanal. Većina četova u aplikaciji koristi šifrovanje klijent ‒ server, što znači da Telegram može da pristupi sadržaju poruka ako to želi (a veliki deo sadržaja na platformi je ionako na javnim kanalima).
Funkcija "tajnog ćaskanja" kompanije nudi enkripciju end-to-end, ali to nije podrazumevano i ne koristi se uvek za redovnu komunikaciju. U suštini, Telegram je stvorio iluziju potpune privatnosti, dok je zadržao tehnička sredstva za praćenje sadržaja – mogućnost koju odlučuje da ne koristi.
Francuski potez protiv Durova označava početak obračuna sa tim izborom, a učešće specijalizovanih jedinica kao što su Centar za borbu protiv sajber kriminala i Nacionalna kancelarija za borbu protiv prevara naglašava težinu navodnih prekršaja njegove aplikacije.
Mask i ostali kritičari mogu da tvrde kako ovo hapšenje preti slobodi govora, ali Telegramov pristup u kojem drže ruke dalje od velikog dela aktivnosti na platformi ne oslobađa ga i od posledica.
Digitalni svet zahteva isto toliko upravljanja koliko i fizički, a kada platforma postane oruđe za široko rasprostranjene kriminalne aktivnosti, zatvaranje očiju nije odbrana slobode, već napuštanje dužnosti.
Jedna lekcija koju tehnološka industrija može da izvuče iz ovih dešavanja je da giganti društvenih medija više ne mogu očekivati da će nastaviti da rade u regulatornom vakuumu. Evropa je na putu da zauzme oštriji stav prema štetama koje se dešavaju na društvenim medijima sa zakonima kao što su Zakon o digitalnim uslugama i britanski Zakon o bezbednosti na mreži, koji stupaju na snagu u narednih godinu dana.
Optužbe koje je iznelo francusko tužilaštvo, međutim, nisu u vezi sa novim zakonima koje planira Evropska unija, ali su deo šireg pomaka u borbi i pokazuju da vodeći igrači tech industrije nisu tako nedodirljivi kao što su mislili da jesu.
Ko je Pavel Durov?
Tridesetdevetogodišnjeg milijardera često su nazivali ruskim Markom Cukerbergom ili Ilonom Maskom. On je 2006. godine osnovao društvenu mrežu V kontakt, koja je postala poznata kao ruska verzija Fejsbuka. Telegram je osnovao 2013. godine.
Aplikacija je najpoznatija po svojoj end-to-end enkripciji i nedostatku moderacije ‒ što su elementi aplikacije za koje je Durov rekao da su važni za privatnost, iako su takođe privlačni ljudima koji koriste aplikaciju u nezakonite svrhe.
Durov je 2016. godine, nakon što je aplikacija korišćena za planiranje terorističkog napada, rekao za CNN da je "ne možete učiniti bezbednim od kriminalaca i otvorenim za vlade... ili je bezbedno, ili nije".
Centrala Telegrama sada se nalazi u Dubaiju za koji je Durov u intervjuu Takeru Karlsonu ranije ove godine rekao da je "najbolje mesto za neutralnu platformu poput naše ako želimo da budemo sigurni da možemo da branimo privatnost i slobodu govora naših korisnika".
Durov je ranije na Telegramu objavio kako mu je rečeno da ima "više od 100 biološke dece", iako se nikad nije ženio i, kako sam kaže, "više voli da živi sam": Rekao je kako ga je prijatelj zamolio da mu donira spermu kako bi on i žena mogli da dobiju dete, na šta je pristao. U postu je potom napisao kako je njegova donacija "pomogla stotinama parova u 12 zemalja" da dobiju decu.
Telegram je bio zabranjen u Rusiji 2018. godine, ali je zabrana ukinuta dve godine kasnije. Zabrana je usledila nakon što su odbili da se povinuju sudskom nalogu da državi omoguće pristup porukama. Nemačka je tokom 2022. godine propisala kazne u vrednosti od pet miliona evra protiv Telegrama, nakon što je vlada ustanovila da Telegram nije uspostavio zakonit način za prijavljivanje nelegalnog sadržaja ili identifikovao entitet u Nemačkoj koji bi primao zvanična obaveštenja. I Brazil je prošle godine privremeno zabranio Telegram jer nisu obezbedili podatke o neonacističkim grupama koje su stajale iza pucnjava u više škola.
Uz više od 950 miliona korisnika, Telegram je i jedna od pet "najskidanijih" aplikacija u svetu. Procenjuje se da je bogatstvo Pavela Durova vredno oko 15,5 milijardi dolara, što ga čini 120. na listi najbogatijih ljudi sveta.
Komentari
