Početak kraja Erdogana i AKP-a?

Može se reći da je ovo izuzetno gorak poraz jer je sve vreme predizborne kampanje Erdogan bio uključen u nju. Naročito je bio angažovan u kampanji za izbore gradonačelnika Istanbula na kojima je svesrdno podržao Murata Kuruma, ali ni to nije bilo dovoljno da AKP povrati vlast u najvećem gradu Turske koju je izgubio na prethodnim lokalnim izborima održanim 2019. godine.

Osim Istanbula, AKP je izgubio u još nekoliko metropola u kojima je vlast osvojila ili potvrdila opoziciona Republikanska narodna partija (CHP).

Rezultati izbora pokazuju da je CHP dobio 37 odsto glasova širom zemlje, a da je Partija pravde i razvoja (AKP) predsednika Erdogana osvojila 36 odsto.

AKP ostaje najjača snaga u centralnoj Anadoliji i u nekim provincijama na Crnom moru, dok je opozicija osvojila vlast u najvećim gradovima Turske i na priobalju.

CHP je osvojio pet najvećih gradova u zemlji – ekonomsku metropolu Istanbul, prestonicu Ankaru, Izmir, Burzu, kao i Adijaman, koji je bio teško pogođen u prošlogodišnjem zemljotresu.

Svakako da je ponovno osvajanje vlasti u Istanbulu najveći uspeh CHP-a i Ekrema Imamoglua koji je po drugi put zaredom izabran za gradonačelnika najvećeg turskog grada i ekonomske prestonice zemlje.

Izazivač Imamoglua bio je Murat Kurum (AKP) koga je lično Erdogan izabrao za kandidata za gradonačelnika Istanbula i kome je tokom kampanje pružao potpunu podršku i čak i lično u njoj učestvovao.

“Poraz Kuruma predstavlja i poruku glasača i naroda Turske predsedniku Erdoganu“, rekao je predsedavajući CHP-a Ozgur Ozel odmah po objavljivanju prvih preliminarnih rezultata nakon kojih je već bilo jasno da je Imamoglu novi – stari gradonačelnik Istanbula.

“Na ovim izborima građani nisu samo glasali za svoje gradonačelnike, već i za to kako treba da se upravlja ovom zemljom. Narod je poslao jasnu poruku onima koji su smanjili njegove prihode, pogazili demokratiju i uništili vladavinu prava. Želimo da naša zemlja povrati svoju vladavinu prava i ponovo bude demokratska zemlja“, podvukao je Ozel.

Mansur Javaš, gradonačelnik glavnog grada Ankare, takođe je zadržao mesto gradonačelnika osvojeno na izborima 2019. godine. Međutim, ova pobeda bila je još ubedljivija sa neverovatnih 25 procenata razlike u odnosu na kandidata iz AKP-a.

U prvom obraćanju svojim pristalicama Javaš je poručio:

“Izbori su završeni, mi ćemo nastaviti da služimo Ankari.“

CHP je odneo pobedu i u trećem po veličini gradu u Turskoj, Izmiru. Državna televizija TRT objavila je i da bi, kako pokazuju preliminarni rezultati, CHP mogao da odnese pobedu u 36 od 81 provincije zemlje.

Prema rečima politikologa Suata Ozdželebija, rezultati lokalnih izbora, prvi put u poslednje 22 godine, pokazuju da je AKP ozbiljno uzdrman.

“Iako su ovo bili samo lokalni izbori, rezultat može da promeni Tursku“, istakao je Ozdželebi u intervjuu za ARD.

Dodao je da je turski narod je rekao “stop“ vladi sa AKP-om na čelu.

“Ovi rezultati dovešće do restrukturisanja politike, biće novih političkih lidera. Posebno ćemo od sada češće čuti ime Ekrema Imamoglua u vezi sa predsedničkim izborima 2028. godine“, naglasio je Ozdželebi.

Priznanje poraza

Redžep Tajip Erdogan je u svom obraćanju tokom noći nakon zatvaranja biračkih mesta priznao poraz. Rekao je da su pobednici ovih izbora 85 miliona ljudi u Turskoj i demokratija, kao i da je poruka koju su birači poslali njemu i AKP-u jasna i primljena na znanje.

“Nažalost, na ovim lokalnim izborima nismo postigli rezultat koji smo želeli. Iskreno ćemo to razmotriti u odborima naše stranke i hrabro se upustiti u samokritiku. Istražićemo razloge ovog nazadovanja i izvući zaključke“, rekao je Erdogan.

Lokalni izbori u Turskoj: Istorijska pobeda opozicije i "prekretnica" za Erdogana

Predsednik priznao poraz

Predsednik priznao poraz

Svet 01.04.2024. 10:20

Lokalni izbori u Turskoj: Istorijska pobeda opozicije i "prekretnica" za Erdogana

Dodao je da su lokalni izbori 31. marta završeni na način koji je dostojan turske demokratije.

“Nije bilo incidenata koji bi bacili senku na izbornu atmosferu. Turska demokratija je još jednom dokazala svoju zrelost“, rekao je Erdogan pristalicama u Ankari, preneo je turski list “Sabah“.

Veliko iznenađenje ovih lokalnih izbora je i stranka DEM koja je pod kurdskim uticajem i koja je pobedila u mnogim provincijama na istoku Turske, na primer u Mardinu, Dijarbakiru, Batmanu i Vanu.

Ovakvih primera bilo je i ranije, ali je tada centralna vlada smenila izabrane gradonačelnike iz kurdske stranke HDP, prethodnika DEM-a, i zamenila ih ljudima lojalnim centralnoj vladi.

Inače, pravo glasa na ovim lokalnim izborima imalo je oko 61 milion ljudi, uključujući više od milion onih koji prvi put glasaju.

Prema rečima nacionalne izborne komisije, izbori su generalno prošli mirno. Izlaznost birača bila je oko 75 odsto. Jedino je na istoku zemlje gde pretežno žive Kurdi bilo napeto. Čak je došlo i do nasilnih sukoba oko izbora lokalnih gradonačelnika u kojima su dve osobe izgubile život, a više od 40 je povređeno.

Komentarišući rezultate izbora, docent na Fakultetu bezbednosti Vladimir Ajzenhamer kaže da su oni samo nastavak višegodišnjeg trenda započetog 2015. godine, koji se ogleda u postepenom padu moći, uticaja, prestiža i popularnosti vladajuće partije.

“Ovi rezultati ne znače nužno krunjenje Erdoganovog ugleda u Turskoj. On ima svoju stalnu bazu, ima svoju stalnu podršku, ali i stalne protivnike, ali kao što smo videli na prethodnim izborima, uspeva da drži glavu iznad površine i da trijumfuje u odnosu na druge kandidate od izbora do izbora. Međutim, kada su u pitanju parlamentarni i lokalni izbori, imamo već višegodišnji trend, od 2015. godine, kada su parlamentarni izbori ponavljani i kada je AKP morao prvi put da uđe u koalicionu vladu. Pre toga je vladao samostalno i to super većinama, da bi potom postepeno taj trend pokazao pad popularnosti koji je doveo do lokalnih izbora 2019. godine na kojima je Erdoganova partija izgubila Istanbul i Ankaru“, naglasio je Ajzenhamer.

Ovakvim rezultatima izbora, prema njegovim rečima, stranke su dobile potvrdu da je izborna volja iz 2019. godine nepromenjena.

“Ovi izbori nisu toliko bili glasanje za kandidate, već je bio pokušaj da se spreči vraćanje AKP-a. To nam govori da Turci, kada je u pitanju unutrašnja politika, pogotovo politika na lokalu, odnosno kada su u pitanju uslovi života, standard, sanacija posledica zemljotresa, nezaposlenost, inflacija, pad vrednosti lire, nisu zadovoljni vladajućom partijom i da AKP, čija politika beleži spoljne pobede, pogotovo Erdogana kao jakog lidera, ne može na taj način zabašuriti i sakriti činjenicu da je Turska u ozbiljnim unutarpolitičkim i ekonomskim problemima. Dodajte na to i gušenje demokratije koje je višegodišnji trend i onda dobijate jednu sliku da je poprilično jasno da jedan običan građanin, barem u urbanim delovima, ne želi da živi tako i igra po tim pravilima“, objasnio je Ajzenhamer.

Komentarišući to što, za razliku od svoje partije, Erdogan uspeva da zadrži rejting, Ajzenhamer ističe da on žanje simpatije zbog uspeha na međunarodnom planu.

“Kada imate jakog lidera, koji u obraćanju sa drugim svetskim liderima ume da izađe na kraj, a Erdogan tu maestralno igra i šalje poruku da Turska posle duže vremena u spoljnoj politici postaje relevantan faktor i to mimo činjenice da je član NATO-a. To je Erdogan uradio i prepoznatljivo je lice takve politike, i sasvim je moguće da on žanje uspehe i simpatije na tom planu, ali da unutrašnji problemi kod pojedinih birača stvaraju otklon prema njegovoj partiji“, podvukao je docent Fakulteta bezbednosti.

Istakao je i da će svi oni koji gledaju međunarodni prestiž Turske i njen uspeh u međunarodnim vodama nastaviti da podržavaju Erdogana.

“Međutim, na mikroplanu ili na planu čitave države kada je u pitanju čitava partija, AKP sve više posustaje, oni su već dugo na infuziji saveza sa MHP-om, ultranacionalistima, gde su i za taj savez platili visoku cenu, a to je reaktiviranje sukoba sa Kurdima“, rekao je Ajzenhamer.

Istakao je i da sukob sekularista i islamista nije bio presudan na ovim izborima, iako je on permanentan još od dolaska Erdogana na vlast.

“Iako je Erdogan vratio, nametnuo verski momenat turskom društvu, to u ovom trenutku nije bilo od presudne važnosti. On to pokušava već duže vreme. Međutim, to je pištolj koji se dimi, ali ne puca kada je u pitanju islamizacija ili galopirajuća islamizacija Turske. Jer Erdogan je pre svega pragmatik. Kada ima jaku islamističku retoriku, pritom niko ne dovodi u pitanje njegovo iskreno versko opredeljenje i tradicionalne stavove, ali kada je u pitanju politika, on vrlo dobro zna do koje mere treba ići, a kada povući ručnu. Turskoj je povratio prefiks islamske iako od nje nije u formalnom smislu napravio nikakvu džamahiriju ili islamsku državu koja bi ličila na Saudijsku Arabiju ili Iran. Daleko od toga. Ali je dugo decenija potiskivanom islamskom identitetu vratio sjaj, vratio ga u javni život i javnu sferu“, zaključio je Ajzenhamer.

Turčin poginuo u incidentu na lokalnim izborima

U Dijarbakiru

U Dijarbakiru

Svet 31.03.2024. 20:20

Turčin poginuo u incidentu na lokalnim izborima